|
Andrej Grubačić je po vokaciji istoričar, a po opredeljenju aktivista.
Jedan je od retkih (mladih) intelektualaca koji je u ovu našu učmalu
sredinu uvodio ideje bujajućeg alter-globalističkog pokreta. Objavio je
prvi "aktivistički manifest" kod nas ("Globalizacija nepristajanja"),
prevodio je radove "utemeljivača alter-globalizma" Noama Čomskog i
istoričara Hauarda Zina ("Istorijski eseji o američkoj demokratiji"),
učestvovao u brojnim tribinama i, za razliku od kabinetskih sveznalaca,
nije zazirao ni od konkretnog aktivizma, tj. od "globalizacije odozdo".
Od prošle jeseni Grubačić je na doktorskim studijama u Bigamtonu, u državi
Njujork, u čuvenom Fernan Brodel Centru.
U razgovoru sa dopisnikom lista "Novine Toronto" govori o svojim trenutnim
preokupacijama i prilagođavanju drugačijoj (intelektualnoj) mikroklimi.
- Dobro sam raspoložen, ali sam bukvalno pretrpan obavezama. Fernan Brodel
Centar je veoma neobično mesto. Zapravo, onoliko koliko mi moje skromno
iskustvo dopušta bilo kakav zaključak, FBC je akademsko iskustvo najbliže
modelu i principima direktne demokratije: odnos između profesora i phd
studenata, ili istraživača je neobično prisan, potpuno transparentan i
veoma produktivan.
Bigamton je tu veoma usamljen među američkim univerzitetima. Moj drugar,
Dejvid Greber, verovatno najuspešniji i najostvareniji mlađi antropolog u
Americi, upravo je otpušten sa Jela gde je imao profesuru…
Mada kaže kako se u početku držao pravila "politika u Njujorku, nauka u
Bigamtonu", brzo je "revidirao" stav.
- Lokalni aktivizam u Bigamtonu je suviše zanimljiv da bih odoleo.
Trenutno sam uključen u akciju formiranja "autonomnog univerziteta", jedne
vrste mreže studenata, postdiplomaca i profesora koji, zajedno, u
horizontalno/participativnoj atmosferi, organizuju radikalne kurseve i
programe, besplatno i nezavisno od zvaničnog univerziteta.
 Fernan
Brodel Centar je takođe veoma dobar prostor za (akademski) aktivizam:
nedavno sam inicirao "radnu grupu" koja će se, od iduće godine, baviti
proučavanjem novih formi politike, uključujući nove strategije i forme
orgaznizovanja, analizom antikapitalističkih mreža, socijalnih foruma i
novih globalnih pokreta, kao i novim formama istraživanja akcije i
kreiranja znanja.
Posle izleta u sociologiju, Grubačić se, kaže, vratio istoriji
(istorijskoj sociologiji). - Težište istraživanja sam pomerio ka istoriji
demokratije, odnosno pokušaju da dokažem staru anarhističku tezu prema
kojoj demokratija i država ne mogu koegzistirati (ili država ili
demokratija!), kroz istorijsko proučavanje genealogije demokratije koja,
prema radnoj hipotezi, ne nastaje u Atini već u "istorijskim pukotinama",
poput graničnih zajednica, piratskih brodova, i svih onih prostora
kulturne improvizacije koji se nalaze van država.
Doktorska komisija koja će ocenjivati Grubačićev rad je pravi pravcati
intelektualni "drim-tim": Noam Čomski, Imanuel Volerstin, Dejvid Greber,
Dejl Tomić (najveći američki stručnjak za robovlasničko doba) i Yan
Moulier Boutong (uz Antonija Negrija najpoznatiji teoretičar
autonomističkog marksizma).
- Intelektualni naboj i intelektualna scena su neviđeni.
Preko nedelje sam u Bigamtonu - dva i po sata od Njujorka, a vikende
provodim u gradu. Njujork je veličanstven. Upravo sam pročitao Mahmuda
Mamdanija, novu njujoršku inteletkualnu zvezdu, naslednika Edvarda Saida.
Za sebe kaže "Bitišem u toj čudnoj, liminalnoj eks-otadžbinskoj zoni, i
kao mnogi takvi ljudi, završio sam u Njujorku, ali je moj odnos sa
Amerikom duboko problematičan." To je, verovatno, najbolji opis i mog
vlastitog doživljaja Njujorka. Uključen sam u tri različita politička
projekta, učestvovao sam u organizaciji dve velike mobilizacije - protiv
republikanske konvencije i rata u Iraku - i mnoštvu direktnih akcija. Rege
i punk/retro nju vejv koncerte neću ni da spominjem… Ionako je nemoguće
sve to "overiti"….
Predrag
Dragosavac |
