Stanislav Milojkovic

Novine broj 1006

MAESTRO STANISLAV MILOJKOVIĆ
autor izložbe rok-fotografija na festivalu Refract

Čvrsti dokazi o paralelnom životu

Maestro Milojković je prve fotografije (sa koncerta Erika Kleptona na Sajmu) objavio početkom 1984. godine u Omladinskim novinama, sa 17 godina. Ubrzo zatim otpočinje saradnju sa omladinskom štampom širom nekadašnje Jugoslavije. Objavljuje u "Poletu", "Mladini", "Studentskom listu", "Stavu", "Mladosti", "potpisuje" omote ploča Partibrejkersa, Električnog orgazma, Discipline kičme, KUD Idijota... U svojoj arhivi čuva "istorijsku građu" kakvom ne raspolažu ni (kulturne) institucije kojima je to posao.

Stanislav Milojkovic
Stanislav Milojkovic

Ako ikada bude napisana istorija beogradskog koncertnog života od ranih 80-tih do danas, biće ilustrovana fotografijama Stanislava Milojkovića. Niko drugi foto-aparatom nije zabeležio i ovekovečio toliko muzičkih događaja, prvenstveno rok-koncerata, koji predstavljaju deo "kolektivnog sećanja" (Beo)grada.

Iako je poslednjih godina urednik fotografije u dnevnom listu "Danas", nije mu ispod časti da i dalje, kao Sizif, "gilja" po koncertima vukući preko ramena potešku torbu sa svojim "hladnim oružjem". Maestro ne bi bio maestro da ne voli to što radi. I da ga nema svuda gde nešto ima.

Zbog svega toga "putujuća" izložba 40-tak Milojkovićevih fotografija nastalih u poslednje dve, tri godine, koja je sastavni deo programa Regionalnog festivala alternativne kulture - Refract , predstavlja kulturni događaj par ekselans.

Stanislav Milojkovic "Sve fotografije koje sam izabrao za izložbu snimljene su digitalno... Mogao sam da stavim i mnogo više od 40 fotografija, ali mi je važnije bilo da sa suženijim izborom ispričam jasnu priču, nego da pretrpam, pa da ljudi ne mogu da se snađu. Poenta izložbe je da ljudi koji sve te koncerte nisu imali prilike da vide bar donekle približim atmosferu tih događaja - kaže Stanislav Milojković.

Na pitanje kako u poređenju sa 80-tim danas izgleda tretman (rok) fotografije srpskoj štampi, Stanislav u prvom trenutku odmahuje glavom - "Šta da ti pričam kad sve znaš." Njegove opservacije su ipak vrlo korisne pošto je pileće pamćenje postalo jedna od glavnih odlika naše (kulturne) sredine.

"Glavni problem je što je ovde fotografija počela da služi pothranjivanju malograđanštine.

Moje kolege se polome da bi snimile ko je došao. Onaj na čiji su koncert došli često im je sporedan ili potpuno nevažan. Važnije je da li će Pera da dođe sa Žikom, da l će Mica da se javi Cici, da li će Jaca nešto da šapne Maci... "

Stanislav Milojkovic Ne tako davno (kao što izgleda) i u ovim krajevima postojala je ne samo pristojna, već i alternativna (tzv. omladinska) štampa koja je drugačiji identitet gradila, pored ostalog, i vizuelnom inovativnošću i kreativnom upotrebom fotografije.

"Novine su bile ogromnog formata. "Polet" i "Omladinske novine" bili su veći od "Politike", jedino je možda sarajevsko "Oslobođenje" bilo veće. I fotografije su samim tim bile ogromne. Kada "Polet" objavi fotografiju na naslovnoj strani, to je bilo kao poster. A naslovna strana je bio rok. U Omladinskim novinama smo, na primer, na naslovnoj strani imali fotografiju sa koncerta Električnog orgazma u bašti SKC-a: Gile sa gitarom, neki srednji plan, od kolena... Da li možeš da se setiš da su neke novine u skorije vreme tako nešto objavile?"

Stanislav Milojkovic Na pitanje kada su stvari počele da kreću u drugom pravcu, daje lapidarnu konstataciju:

"Čim je krenula politika."

Do danas, izgleda, nije stala. Jedino je iz ratnohuškačkog idiotizma mutirala u glamuramoroznu palanačku turbo malograđanštinu.

Srećom, te postoje ljudi kao Stanislav Milojković koji raspolažu čvrstim dokazima da ovde, uprkos svemu, i dalje postoji život izvan brloga najjeftinije estrade i iste takve (dnevne) politike.

Predrag Dragosavac