Devojke u Beogradu se vi�e ne zaljubljuju

Voja Brajović ekskluzivno za "Novine Toronto" o pozori�tu, porodici, Zoranu Radmiloviću i beogradskim devojkama.

Voja Brajovic

Razgovor sa Vojom Brajovićem istovremeno je intelektualni izazov i svojevrstan umetnički do�ivljaj. Svoja lična zapa�anja i refleksije, interesantne podatke, anegdote i do�ivljaje iz bogate glumačke karijere Brajović izgovara prijatnim baritonom, �kolovanom dikcijom, bogatim rečnikom, sa dramskom tenzijom, pauzama i dinamikom tako da oni poprimaju karakteristike uzbudljive pozori�ne predstave.

Razgovor vodimo krajem maja u Torontu nakon uspe�no zavr�enog gostovanja beogradskog pozori�ta Atelje 212. Zahvaljujući impresariju Nikoli Ćurčinu predstava "Egzibicionista"sa kojom su pored Brajovića u Kanadu do�li glumci Dara Đokić, Isidora Minić, Branimir Brstina i Andrija Milo�ević tri puta je igrana pred punom salom odu�evljene publike. Moj sagovornik diplomirao je 1971. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Stalani je član Jugoslovenskog dramskog pozori�ta od 1969 godine.

Novine: Kako je do�lo do toga da jo� kao student postanete član jednog tako renomiranog beogradskog pozori�ta?

Voja Brajović: Sasvim slučajno. Mi smo kao studenti bili anga�ovani da za predstavu "Agamemnon" igramo argivske starce. Niko u ansamblu pozori�ta nije hteo da igra starce, pa neka to igraju klinci. Stavili su nam brade, na�minkali nas� Tako sam prvi put igrao u tom pozori�tu. Onda smo bili pozvani u tada�nje Savremeno pozori�te na Crvenom Krstu i pre�li smo tamo. Ali nas je Bojan Stupica (tada�nji upravnik Jugoslovenskog dramskog), koji je voleo da okuplja mlade glumce, kupio za 5,000 dinara. Pitao nas je koliku imamo platu u Savremenom, mi smo rekli 50,000 a on je rekao "dobićete ovde 55,000". Tako je počelo. Ja sam imao 19 godina kada sam anga�ovan.To je bilo najuspe�nije pozori�te u tada�njoj Jugoslaviji, u na�em biv�em �ivotu, a i sada je. Ja sam tamo stalan član neverovatnih 36 godina.

Tih "neverovatnih 36 godina" ispunjene su brojnim ulogama - u Jugoslovenskom dramskom pozori�tu: "Vasa Zheleznova" (Semjon), "Hamlet"(Laert i Horacije), "Ru�enje naroda" (Knez Milo�), "Tri sina" (Vili), "Pravednici" (Vanja), "Mletački trgovac" (Sajlok)' "Buba u uhu" (Turnel), "Na letovanju" (Ostrim Salimov), "Rodoljupci" (Zhutilov), "Gospođa Ministarka" (Ninković), "Bure baruta" (Dimitrije)�;

U Zvezdara teatru: "Mre�ćenje �arana" (Vasa Vučurović)' "Pazarni dan" (Puni�a, Pu�a Rsavac), "Pogled u nebo" (Tom Sarxent);
Atelje 212: "Kola mudrosti dvoja ludosti" (Nil Fedosijevic Mamajev), "Egzibicionista" (Danijel Parker); Budva grad-teatar: Radovan III (Radovan), "Koko�ka" (Feđa);
Dubrovačke letnje igre: "Oluja" (Alonso);
Crnogorsko narodno pozori�te u Podgorici: "Gorski vijenac" (Iguman Stefan)' "Parti time" (Tom), "Nora" (Torvald).

U filmovima: "Otpisani", "Povratak otpisanih' "Urnebesna tragedija", "Halo taksi", Nacionalna klasa", "Boj na Kosovu", "13. juli", "Jesen sti�e, dunjo moja", "Balkan ekpres II", "Tajvanska kanasta", "Bure baruta".

Preko dvadeset TV drama i serija: "Gospođa ministarka", "Pokondirena tikva", "Prevara", "Otpisani", "Majstorska radionica", "Vi�e od igre", "Bolji �ivot", "M(j)e�oviti brak"...

Ko se ne seća Prleta i Tihog iz "Otpisanih"? Tri godine za redom (1971-1974) Dragan Nikolić i Voja Brajović su birani za glumački par godine. "To je bila prva profesionalno snimljena akciona serija" ka�e Brajović. Čak je muzika za �picu serije kompozitora Miće Markovića poprimila kultni status. Nalazi se, pored ostalog, na stalnom repertoaru duvačkog orkestra Bobana Markovića.
Brajović je dobitnik gotovo svih relevantnih pozori�nih nagrada za glumu - preko dvadeset. Među njima osam Godi�njih nagrada Jugoslovenskog dramskog pozori�ta iz Beograda.

Novine: Dobitnik ste nagrade "Zlatan Zoranov brk" za ulogu Radovana III. Kako ste reagovali kada vam je ponuđeno da igrate ulogu koju je Zoran Radmilović učinio legendarnom i koja se vezivala za njega isto kao i uloga Kralja Ibija?

Voja Brajović: Da. Apsolutno za njega. Ali ja sam u Radovanu koji je re�irao Dejan Mijač video �ansu da igram ne�to drugo. I u tekstu Du�ana Kovačevića sam video ne�to �to ima razloga da se igra. Ja volim da igram uloge koje po meni imaju nekakav čvrst razlog da postoje, koje uvek ne�to ka�u, ne�to �to nas se tiče, ne ostavljaju gledaoca ravnodu�nim. Koje gledaocu pru�aju priliku da o njima razmi�lja nekada� ili sada. Ta predstava mora da ima nekakav značaj za onoga ko je gleda. Zoran je jednostavno bio veliki, ogroman majstor improvizacije. Veliki glumac ali, moram da ka�em, i veliki nesrećnik. Ne samo zato �to je tako rano oti�ao iz na�eg sveta nego zato �to nije bio zadovoljan onim �to radi. Ja sam to znao, jer ja sam kao vrlo mlad bio upravnik Jugoslovenskog dramskog pozori�ta i on je jednog dana do�ao kod mene, vrlo inkognito, da njegov upravnik Mira Trailović ne zna. �eleo je da pređe u Jugoslovensko dramsko upravo zato da bi igrao veliki repertoar�Čehova, �ekspira, Dostojevskog, jer je smatrao da vi�e ne mo�e, da nema obraza prema samom sebi da igra glupog avgusta.

Međutim on je bio jedan od najvećih majstora improvizacije iako je tu improvizaciju studiozno spremao kod kuće. Ja sam se nadao da će na�a predstava Radovan III imati jednu drugu opomenu� jedno upozorenje koje treba da govori koliko smo mi sami za sebe najopasniji� to samouni�tavanje te dve porodice� Na�a predstava je bila vrlo uspe�na. Ali takmičiti se sa Zoranom u toj disciplini nije moguće. Niti smo mi to hteli.

Novine: Ka�ete da je Zoran Radmilović u nekakvoj kreativnoj krizi hteo da napusti ono �to je radio, da promeni pozori�te i repertoar i da počne da igra ono �to je on smatrao ozbiljnim ulogama. Vi ste imali priliku da igrate različite uloge. Od dramskih u"Hamletu", "Venecijanskom trgovcu", "�ćepanu malom", "Gorskom vijencu" do farsi kao �to je "Buba u uhu" Aleksandra Popovića.

Voja Brajović: "Koju sam igrao 1000 i ne�to puta" dodaje Brajović.

Novine: Ima li neki �anr u kome se, sada kao zreo glumac, osećate komotnije?

Voja Brajović: Glumcu je jako te�ko da sebe analizira. Ali ono �to volim i �to sam imao sreću ili, da ka�em, privilegiju da radim jesu uloge koje u sebi imaju spoj tragičnog i komičnog. Zato u moje najznačajnije uloge spadaju "Mre�ćenje �arana" i "Pozori�ne iluzije" i �ekspirov Sajlok u "Venecijanskom trgovcu" pa čak i Radovan III. On je bio jako tragičan i jako komičan.

Mislim da su sve te uloge koje sam igrao ili igram, a trenutno igram deset i spremam jedanaestu opet u Hamletu, �anrovski nedefinisane. I to me raduje. Ja sam jednom rekao, i �ao mi je �to sam to rekao zato �to je pogre�no shvaćeno, jer po�tujem obe strane, da ja na�u profesiju mogu da podelim na glumce i komičare.

Imam osećaj da su to dve linije. Ja spadam u glumce koji veoma rado igra komediju, komediju koja korespondira ali u kojoj se prepoznaje neka vrsta tragičnosti.

Novine: Tokom svoje karijere igrali ste na pozori�nim scenama �irom biv�e Jugoslavije. Da li vam nedostaje nekada�nji kulturni prostor koji je razru�en tragičnim događajima koji su se odigrali u toku poslednje decenije?

Voja Brajović: Svakom glumcu je malo ovo njegovo dvori�te. A mi smo imali mnogo veliko dvori�te. Veliku i pitomu avliju. Bar ta moja generacija. Ja sam imao sreću da sam igrao u Crnogorskom narodnom pozori�tu �est velikih uloga i sa tim pozori�tem sam gostovao u Hrvatskoj i Bosni pre nego �to sam tamo gostovao sa Jugoslovenskim dramskim. Ono �to je nesumnjivo je to da nas narod i publika prima veoma rado. Hoću da ka�em da koliko meni fali taj prostor toliko i tim ljudima koji su ostali tamo nekako autistični takođe fali. Ja nisam zagovornik nikakvih obnavljanja. Ono �to nije valjalo znači da nije valjalo, ali da je sloboda čoveka ono �to je najva�nija stvar u �ivotu i o tome nikada neću promeniti mi�ljenje. Mislim da smo mi tu bili slobodni. Evo, bio sam u Mostaru pre nego �to je podignut poru�eni stari most. Igrali smo "Parti tajm" od Harolda Pintera. I u taj poru�eni istočni deo dolazili su ljudi iz zapadnog dela da nas gledaju. Kao �to znate grad je podeljen između Muslimana i Hrvata, tamo Srba nema. Jozo Lepetić, umro je na �alost, dolazio je iz hrvatskog dela da me gleda sa suzama u očima. Kasnije kada je most napravljen mi smo pozvani u čast izgradnje i ja sam sa Zvezdara teatrom igrao predstavu "Pogled u nebo". Sa velikom rado�ću. Najdragocenije stvari koje imam u �ivotu to su moja deca i radost ljudi koju izazivam svojom glumom.

Iz prvog braka Voja Brajović ima dvoje odrasle dece. Sin Vukota jedan je od najpoznatijih beogradskih foto modela.

Voja Brajović: "Rekreativno se bavi manekenstvom�Jako je dobro urađen, �to se ka�e. On je jedan od najpopularnijih besposličara" - ka�e sa osmehom Brajović. Interesuje ga film, �eli da re�ira i već je napisao jedan scenario.

Ćerka Iskra, talentovani mladi pesnik, dobitnik je nagrade za poeziju "Desanka Maksimović" za 2004 godinu. �eli da postane glumica na nezadovoljstvo oca.

Voja Brajović: "Ja sam joj rekao da se sa tim ne sla�em, ali joj ne branim, rekao sam joj neka proba. Glumački posao se meri negde�(razmi�lja)� sa rudarskim. I okrutan je kao vojnički posao. Ja uvek ka�em posao glumca je te�ak ali ima jedan posao koji je jo� te�i, a to je biti glumica".

Brajović je braku sa glumicom Milicom Mihajlović sa kojom ima sina Relju od dve i po godine.

Voja Brajović: "Ona je uspe�na mlada glumica i zato joj je lak�e da se bavi i Reljom i da se bavi samnom. A samnom nije tako lako".

Novine: Pre nekoliko meseci sam prvi put posle 15 godina oti�ao u Beograd. �etajući gradom pro�ao sam pored "Srpske Kafane" i iznenadio se kako su je upropastili renoviranjem. Kao i "Grmeč". "�umatovac" je bio zatvoren zbog renoviranja. Verovatno će i njega upropastiti. "Zore" vi�e nema. Nije mi jasno �ta to rade. Te kafane su bile na�a "leva obala Sene", na� "Grinič Vilid�". Zamenili ih neki bezlični kafići koji poku�avaju da imitiraju "veliki beli svet". Ima li neko mesto gde ti kao umetnik mo�e� da ode� da se vidi� sa prijateljima da ti bude prijatno a da to nije u nekom zatvorenom pozori�nom klubu? Ima li mesta gde se sastaju neki novi umetnici, nove nade i boemi?

Voja Brajović: Na�alost ima ih sve manje. Meni je bio dovoljan moj "Manje�". Za one koji ne znaju kafana "Manje�" nalazi se sa druge strane parka kod Jugoslovenskog dramskog pozori�ta. To je bila jedna rupa gde se skupljao umetnički i intelektualni krem Beograda. Ja mislim da jedini fakultet koji sam zavr�io nije Fakultet dramskih umetnosti nego fakultet koji sam zavr�io u kafani. U kafani sam naučio mnogo vi�e ne samo o stvarima u vezi umetnosti nego o �ivotu. Mi smo zajedno skupljali pare za kafanu. Neko je imao 100 neko 15 dinara. Va�no je da smo se okupili, da imamo za vino. A kada smo ne�to zaradili onda smo i�li po protokolu od aperitiva, preko večere do konjaka "Henesi" na kraju. Nismo preskakali ni�ta od �ivota�i naravno najva�nije su nam bile �ene. Ja vidim ovde u Torontu dosta lepog sveta, lepih �ena. Beograd je jo� uvek �ampion po lepim �enama. Ali devojke se danas u Beogradu vi�e ne zaljubljuju. I mu�karci gube snagu, mislim na mlađe jer mi vi�e nismo va�ni, jer su one pokretač njihovog �ivota.

Novine: Zbog čega gube snagu? Zbog situacije?

Voja Brajović: Zato �to se devojke vi�e ne zaljubljuju. A devojke se ne zaljubljuju zato �to je takva situacija, ne samo ekonomska nego i socijalna, dru�tvena. Kriminalizovano je dru�tvo u kome devojke tra�e svog za�titnika� ne za�titnika, ja sam to namerno rekao, već sponzora, na�alost, investitora. One se ne zaljubljuju! Mu�karci bi drugačije reagovali, funkcionisali.

Novine: Znači nema vi�e ono "April u Beogradu"?

Voja Brajović: Ne, ne, nema tog dočekivanja zore po klupama Ta�majdana ili Ko�utnjaka ili "Poslednje �anse". Mi smo imali tu privilegiju.

Novine: Odigrali ste tri predstave u Torontu i sve su bile rasprodate. Kako vam se čini publika u Torontu?

Voja Brajović: Ne mogu da vam opi�em koliko sam prijatno iznenađen. Ja sam i očekivao ne�to. Nisam �okiran nego sam prijatno iznenađen. Ova publika kao da je u toku svih teatarskih događanja u njihovoj biv�oj zemlji. To me jako raduje. Znači da smo mi načinom igre uspeli da napravimo taj kontakt treće vrste, da tako ka�em, sa publikom. Mislim da je "Egzibicionista" pokazatelj kakve predstave treba dovoditi, dakle treba dovoditi prave predstave. Svaka prava predstava je uvek dobra i uvek je radost i ima neki kulturolo�ki smisao.

Novine: U ovoj predstavi igrate sa mladim glumcima Isidorom Minić i Andrijom Milo�evićem, koji je generacija i dobar prijatelj va�eg sina. Kako vidite budućnost srpskog pozori�ta?

Voja Brajović: Srpsko pozori�te ima sreću da ima veoma dobar mlad glumački kadar. Jako dobar. Ima i dobrih pisaca. Čak vi�e spisateljica. I bila bi prava kulturolo�ka tragedija ne podr�ati te mlade umetnike.

Novine: Znači mi ovde u dalekom svetu ne treba da brinemo da će ponestati dobrih predstava koje mo�emo da dovedemo u goste?

Voja Brajović: Ja mislim da nećete videti ni�ta čega ćete se postideti.
 

Milan �ćekić
 

Copyright � 1996-2016 "NOVINE Toronto"