HUMANITARNO VEČE DECI KOSOVA

Jo� jedna akcija, jo� jedno humanitarno veče...u petak 25 novembra odr�aće se kulturno umetničko veče sa ciljem da se poku�a dovođenje dece sa Kosova u Toronto.

Ka�ite nam vi�e detalja o ideji i o programu.

Novu akciju smo nazvali "Ugostimo Kosovske bo�ure u Torontu". Kosovski bo�uri je simboličan naziv za srpsku decu koja �ive na svojim vekovnim ognji�tima na Kosovu i Metohiji. Ognji�ta koja sada imaju ru�an naziv - enklave, ja bih to nazvala jo� slikovitijim imenom - logori.

Novi svetski poredak je oduzeo slobodu i bezbri�no detinjstvo na�oj deci koja �ive na Kosovu i Metohiji. To je jedan od razloga �to smo moj suprug Rade i ja odlučili da pokrenemo ovu akciju. Mi smo i do sada pomagali najranjivije: majke i decu, to su najnevinije �rtve svih ratova...

Jedan čovek ne mo�e ni�ta sam, ali zajedno mo�emo mnogo. Nadamo se da će se cela zajednica uključiti u  ovu plemenitu misiju. Obratila sam se i na�em konzulatu za pomoć i podr�ku. Javilo se mnogo pojedinaca, udru�enja i Crkveno �kolskih op�tina. Moram da naglasim da su crkveno �kolska op�tina Sv. Sava iz Misisage i predsednik Zoran Ćurćin nam takođe bezrezervno pru�ili podr�ku. U ovom trenutku imamo obećanje za sedam avionskih karata, to je velika stvar.
 

Kako ste do�li na ideju da to budu deca sa Kosova?

Poko�eno detinjstvo Kosova i Metohije treba da bude svetiljka i putokaz nama koji nastojimo da sačuvamo lepotu svoga porekla. Poko�eno detinjstvo Kosova i Metohije mo�emo da uzdignemo toplinom na�eg ognji�ta stečenog daleko od rodnog zavičaja. Poko�eno detinjstvo Kosova i Metohije neka bude putokaz na�oj deci kako se postaje i ostaje rodoljub veran pravoslavlju, tradiciji i srpskim korenima. Zato smo i pokrenuli ovu akciju, da i mi ne�to ovde naučimo o pravim vrednostima �ivota.

Ne mislite li da je bilo mo�da efikasnije da se sakupljeni novac po�alje svoj toj napaćenoj deci?

Razmi�ljali smo da sakupljeni novac po�aljemo na Kosovo i Metohiju, �to će se i desiti ukoliko se ova ideja do kraja ne realizuje. Međutim, njihov dolazak ima uzvi�enu vrednost. Mi smo ih sreli letos, i za mene je kosovsko-metohijski narod poseban narod, jer �iveti između metka, zapaljene kuće, otmice i dalje ostati na svom ognji�tu jer tu pripadaju, za mene je bo�anska vrednost.

Plemenitost ima mnogo oblika, bezbroj je načina da se pomogne onima kojima treba. Ovo jeste skupa ideja, u stvari putni tro�kovi su skupi, ali ja verujem da bi ovo bila blagodet i za nas ovde. Uostalom, neke nepotvrđene brojke govore da u GTA ima 70.000 Srba.. Ako svaki Srbin daruje jedan dolar, evo sredstava...

Takođe, ideja nije da ta deca vide blagodeti Kanade. �elja nam je da mi ne�to naučimo od njih. Međutim, ukoliko se iz bilo kojih razloga ova ideja ne ostvari jer postoji niz prepreka koje moramo da savladamo, sakupljeni novac će otići deci na Kosovo i Metohiju. Recimo da se u porodili�tu u Gračanici dnevno rodi vi�e srpske dece nego u Ni�u, Kragujevcu i Kru�evcu...Zar to dovoljno ne govori o srpskom opredeljenju na Kosovu i Metohiji..

Rade i ja smo srcem radili na svakoj akciji, mobilisali smo prave ljude kojima smo verovali tako da je sav sakupljeni novac stizao na odredi�te. Tako smo stekli poverenje na�e zajednice i to nam daje snage da idemo dalje. Poverenje se te�ko stiče, a lako gubi. Nastojimo da informi�emo sve učesnike i darodavce na�ih akcija o svemu �to se događa.

Va� humanitarni rad zahteva  puno vremena i entuzijazma.

Tačno je da sve �to se radi dobro, daje dobre rezultate, ili obratno, ako �elite dobar rezultat, morate mnogo da radite. Na� program je kola� dramsko muzičkih odlomaka, pa�ljivo odabranih sa učesnicima koji daruju sebe kroz svoj nastup.

Trudimo se da na�oj zajednici predstavimo nov program, i nove talentovane ljude koji �ive u na�em okru�enju. Do sada je sala uvek bila puna, tako da se nadamo da će to biti i 25. novembra. Pored na�ih učesnika, imamo i jedan gudački sekstet iz muzičke �kole iz Misisage. Kanadska deca srpskoj deci je naziv te tačke. Jo� jedan dokaz da deca i umetnost ne poznaju granice..

�elja nam je da na na� program dođu i Srbi i njihovi prijatelji koji ne dolaze na ovakve humanitarne večeri iz samo njima određenih razloga. To je novija generacija doseljenika koja je sebe "na�la" u kanadskom miljeu,  pri tome kritikujući sve napore da osmislimo i zajedno obogatimo srpski kulturni �ivot u Torontu.

Uzmite na primer pozori�ne grupe koje dolaze iz Begorada. Sala je uvek puna ljudi koji ne viđamo da dolaze ni na jedno drugo srpsko okupljanje. No to i nije deo ovog razgovora, mada i dalje tvrdim da nas ima dosta ovde, talentovanih i obrazovanih ljudi koji bi mogli čudo da naprave, samo ako se hoće.
  

�ta vas sve motivi�e da se toliko anga�ujete u humanitranom radu pored svakodnevnih obaveza i posla koje svi imamo?

Velika je nagrada kad vas dodirnu sme�urane ruke majke sa Kosova i Metohije, i niz njen obraz se skotrlja davno usahla suza. Rade i ja smo kroz izvođenje moje monodrame "Deco moja kude li ste" do sada sakupili $22.000 i poslali majkama čija su deca oteta na Kosovu.

Kosovskoj deci smo darovali $7.000. Susreti sa njima su nezaboravni, to su mlade snage koje �ele napred, da uče, da ostvare svoj san. Osim toga postoje i toplina i srdačnost na�ih ljudi ovde koje prepoznaju da radimo srcem. Putovali smo u �erbruk i Montreal. Tamo smo sreli puno na�ih ljudi koji izra�avaju zahvalnost za na� rad. Posebno bih izdvojila gospodina Dr. Đorđa Ajdukovića iz Montreala koje sebe nesebično daruje srpskoj zajednici. Dr. Ajduković je pro�le nedelje odlikovan Medaljom čovekoljublja od vlade Srbije i Crne Gore. Ljudi koji se bave humanitarnim radom se prepoznaju po srcu.
 

Na koje te�koće nailazite? �ta biste promenili da sve ove akcije budu bolje primljene kod na�ih ljudi?

Postoje te negativne struje kritičara koji su uvek spremni da ne�to ka�u u svom stilu."Kosovo je izgubljeno" i tome slično. Rade i ja ne �elimo i ne mo�emo da menjamo politička previranja i odluke na dr�avnom nivou. Pa sam nas politički vrh nema nikakvu platformu i viziju za re�avanje kosovskog problema. Mi jedino �elimo da olak�amo tegobu tom napaćenom narodu koji je prepu�ten sebi.

Kad bih vam samo nabrajala kakve nepromi�ljene izjave daju na�i zvanični političari, ali to neka slu�i njima na čast. Dokle god postoji i jedan obele�en grob na Kosovu i Metohiji, dokle god se srpska deca igraju između bodljikavih �ica, Kosovo nije izgubljeno. Na�a je du�nost po Hristu i pravoslavlju da ih ne zaboravimo, udru�eni da im poručimo da smo tu, mislimo i radimo na njihovom boljitku. Zato mi je �elja da se �to vi�e ljudi uključi u ovaj projekat, mnogo smo podeljeni međusobno, a to smo sami sebi uradili, uni�tićemo svoje korene i tradiciju svađom, kritikom, i surevnjivo�ću.
 

Kosovo i Metohija su srce va�ih humanitranih akcija. Samo pitanje se nameće: da li ste rođeni tamo?

Ne, ovog leta smo prvi put bili na Kosovu i Metohiji. Mi svi dugujemo svom rodu pomoć, to je na�a du�nost. Isuvi�e smo skupo platili zaborav. Lično mislim da nam svaka generacija strada jer ni�ta ne naučimo iz prethodne golgote. Zaboravili smo milione izgubljenih �ivota, onda su uzalud stradali.
 

Kada se probudite tog 25 novembra 2005. i pogledate usnulo lice svog deteta - razmislite kako bi tom mali�anu bilo da �ivi u nekom drugom okru�enju...recimo na Kosovu. �ta mislite,  kakav je osećaj biti nemoćan? Da li znate kako je tim malim bićima, koja nisu kriva za ludosti odraslih, koji im ne dozvoljavaju da imaju spokojno detinjstvo?

Vidimo se...

Ivana Đorđević

Copyright � 1996-2016 "NOVINE Toronto"