Petar Žeželj

Intervju s povodom 2005.



Novine broj 1030 PETAR ŽEŽELJ Od paka do zvezde... Istinski as o sebi, hokeju, fudbalu i o svemu ostalom po malo…
U zemlji gde se hokej poistovećuje sa religijom, retke su prilike da sretnete one koji su imali čast da ukrste koplja u bitkama za veliki Gral, pehar gospodina Stenlija. Mnogi igraju ovu sjajnu igru, a samo odabrani stižu do poslednjih stepenica. Petar Žeželj, čovek koji je uvek bio ponosan na svoje srpsko poreklo, je jedan od njih… Svako ko je oblačio plavo beli dres Mejpl Lifsa, je ovde heroj nacije i ima svoje mesto u istoriji, jednog od najstarijih hokejaških klubova na svetu. Ljudi igrače prepoznaju na ulicama, poistovećuju se sa njima, klinci nose dresove svojih idola…Ako ste u prilici da sebe stavite u kontekst sa nekim od njih, poznavajući ih na ovaj ili onaj način, uverićete se da poznajete Boga lično, ili nekog od njegovih najbližih saradnika. Bivši oklopnik NHL-a, Žeželj osim igranja u Lifsima, igrao je još u Filadelfiji, Sent Luisu, Dalasu, Vašingtonu, Nju Džerziju i Vankuveru. Za šesnaest godina koliko mu je trajala profesionalna karijera, odigrao oko 900 utakmica, postigao 220 golova i takođe, imao 389 uspešnih dodavanja. Karijeru je okončao kao igrač Vankuver Kanaksa 1999 godine zbog porodičnih razloga. Rođen u Torontu 22 aprila 1965 godine bio je predodređen da se bavi sportom. Otac, Petar stariji, koji je u Kanadu stigao 1947 emigrirajući iz Italije u koju je došao tri godine ranije iz rodnog Srba, igrao je aktivno fudbal i ljubav prema ovom sportu preneo je na naslednika. Petar junior je od malih nogu pokazivao ogroman potencijal i fudbal postaje njegova prva velika ljubav. Mnogi mu predviđaju sjajnu karijeru golgetera ali je geografski položaj Kanade, cikloni i anticikloni koji utiču na dužinu zime na ovim prostorima, u velikoj su meri umešali prste u sportsku sudbinu ovog talentovanog momka. Leti igravši fudbal a zimi hokej Petar shvata da je skoro podjednako dobar u oba sporta. Sa 15 godina dobija poziv da igra za kanadsku fudbalsku reprezentaciju do 21 godine. Tih godina pokušava da sebe dokaže i kao hokejaša i uglavnom prolazi uspešno sve selekcije. U jednom trenutku nalazi se samo na telefonski poziv daleko od Crvene Zvezde iz Beograda. Pak ili fudbal, šekspirovsko pitanje za momka koji u to vreme nije ni vozački ispit položio… Stvar koja ga je definitvno prelomila je "draft" 1983 godine gde biva izabran od strane Filadelfije Flajersa. Led definitvno zamrzava travu i kopačke prepuštaju primat klizaljakama. Velika karijera je mogla da počne! "Kad spavaš sa fudbalom i hokejaškim štapom u isto vreme, ne možeš da utičeš i da razdvajaš svoje snove. U svakom snu si ti ili najbolji fudbaler, ili najbolji hokejaš. Ja sam bio srećan da je jedan deo mojih snova postao java. Bio sam hokejaš i dao sam gol u produžetku u Play off-u. Ljudi su ustajali sa svojih sedišta i vikali moje ime. Bio je to onaj isti san koji sam sanjao kao klinac…" Kada govori o svojoj karijeri, ovaj kao od brega odvaljeni momak, uvek i u svakoj situaciji pominje ogroman uticaj svoga oca. "Koliko je god on bio zauzet i naporno radio, moj otac je uvek imao vremena da na platou ispred garaže odigra partiju fudbala sa nama klincima. Isto je bilo i zimi. Taj prostor ispred garaže je zimi bio moj mali "Mejpl Lifs garden", a ja i komšijska deca heroji uličnog hokeja"- kaže Žeželj i nastavlja: "Očeva disciplina i poštenje kao i želja da svuda i svakoj situaciji da sve od sebe prenesena je na mene kao porodična svetinja. Ja sam jednostavno morao da uspem"- ističe Žeželj. Za njega je bavljenje sportom bilo kao Božiji dar i ne vidi bolji način da najmlađi sebe izgrade kao ličnosti. "Ako kao klinac imaš previše vremena budi siguran da ćeš naći probleme ili će problemi sami po sebi naći tebe. Bavljenje sportom je vakcina protiv toga! Nikad joj ne prolazi rok i uvek je delotvorna. Najbolji proizvod koji je ikad napravljen." Njemu nije trebao niko ko će da ga tera da ide na trening. Disciplina, upornost, želja koje i danas krase ovog sportistu ponekad su se graničile sa fanatizmom… "Mene su roditelji morali da odvlače sa terena, čisto da bih jeo i da završim obaveze oko škole. Ponekad nisam imao vremena ni klizaljke da skinem, nego sam jeo sa klizaljkama na nogama"- prepričava anegdote sa početka svoje sportske karijere Petar Žeželj. Takva zaluđenost i predanost sportu u njegovom slučaju se više nego isplatila. Zamrznuti plato ispred garaže zamenio je pravim hokejaškim arenama, a slaba ulična svetla i zabarikadirane prozore na njegovoj i kući komšije zamenio je reflektorima i televizijskim kamerama. Slučajne prolaznike su zamenili hokejaški hodočasnici koji su se brojali na desetine hiljada. San postaje okrutna java u kojoj uspevaju samo najjači. Slava košta, prijatelji…i slava često dolazi u naplatu svojih dugova. Stigle su povrede, porazi, promene ekipa i sve ono što dolazi na drugu stranu medalje. Međutim porodična vrednost, već opisana, skopčana sa fanatičnim radom čini da njegova karijera ipak ostane upamćena kao više nego uspešna. Duboko zagazivši u vrtlog NHL-a drugačije i nije mogla. "Ne mogu da objasnim taj osećaj…To ti je kao da svi oni junaci sa postera, koji krase tvoju sobu, odjednom stoje tu ispred sebe i nešto traže od tebe. Da li je to situacija da veliki broj 99 traži od tebe da mu dodaš pak, ili je to opet situacija da ti taj isti 99 pokazuje gde da staneš, jer će baš na to mesto, nekom magijom, taj isti pak doći i ti ćeš biti taj koji će postići gol. Sasvim je sve jedno, ali svakako potpuno luda situacija. Moraš da se uplašiš koliko god si snažan kao osoba i ličnost. Realnost je bila, u stvari, moj najveći strah na početku…" Strah na početku hokejaške karijere je očigledno imao pozitivan uticaj na Petra. Gradeći svoju karijeru, gradio je i imidž beskompromisnog borca. Njegova igra je bila prepoznatljiva a ostaće upamćen kao jedan od najboljih igrača u situacijama kada protivnički tim ima igrača više. Navijači Mejpl Lifsa ga posebno pamte po pogotku u produžetku u seriji protiv Vankuvera, utakmice u kojij je bio dvostruki strelac. Takođe ostaće upamćena linija Žeželj, Osburn, Berg koja je donela mnogo radosti navijačima Toronta… Posle dobijene bitke sa retkim krvnim virusom Petar se oporavlja i polako se vraća u formu. Sebi daje mesec dana da bude potpuno spreman. S vremena na vreme svrati u Svit Galeri da vidi Radeta srpskog Tajger Vudsa i da čuje po neku srpsku reč i da se, kako sam kaže, dobro nasmeje… "Smeh leči sve. Ako sve što radiš nije i neka vrsta zabave, sebi otežavaš život…Opusti se i sve će izgledati drugačije, lakše"-kaže Petar na kraju Ovih dana Petar Žeželj ima pune ruke posla jer je trener i igrač novoformiranog hokejaškog kluba "Beli Orlovi". Takođe organizuje kampove gde nesebično prenosi svoje znanje i iskustvo na mlađe. Pred novu godinu tačnije od 27 do 30 decembra ljubitelji najbrže igre na svetu imaće priliku da uživaju u majstorijama nekoliko vrhunskih igrača na velikom multietničkom turniru koji ove godine broji 16.ekipa. Po njegovim rečima, Srbi imaju dobar tim i nije neobično ako se svrstaju i u grupu favorita. Igrajući sa velikanima ovog sporta, Petar Žeželj je svakako rezervisao deo istorije za sebe. Istorije, koja neće propustiti da zabeleži da je u pitanju Srbin. U vitrinama hokejaške kuće slavnih ostaće za sva vremena dres sa brojem 25 koji će na sebi imati srpsku zastavu. Zastavu kojoj je ostao veran ceo život. Jer… i Srbi igraju hokej zar ne? Nenad Stojkov