|
Dušan Belić je rođen u Pančevu.
Karijeru je započeo u Dinamu gde je igrao 5 godina. Nakon toga prelazi u
Beograd, u Hajduk sa Liona, gde je bio golman 4 godine. Put ga vodi u
Belgiju u prvoligaški tim Centron u kome brani mrežu više od 10 godina.
"Veoma se lepo osećam u Torontu, u FK Beli Orlovi gde je sve krenulo kako
smo i planirali. Kao što znate u protekle 2 utakmice smo odneli pobedu
protiv kvalitetnog protivnika koji je jedan od glavnih favorita. Zbog
toga sam naravno veoma srećan i ponosan.
Zadovoljan sam kvalitetom naše igre jer su Italijani bili tehnički
potkovani i fizički dobro pripremljeni. Naš tim je za sada dobro počeo,
jedino nam još fali da se još malo uigramo obzirom da smo došli sa raznih
strana. Očekujemo još neke igrače, tako da nakon toga, mislim da ćemo
pokazati još bolju igru.
Svakim danom ide sve bolje i bolje kako što se tiče igrača tako i
organizacije u klubu. Gledalaca ima sve više kao i navijača, tako da
očekujem da će ubrzo sve leći na svoje mesto", kaže Dušan Belić.
Činjenica je da je fudbalski klub "Beli orlovi" na neki način imao peh jer
su igrači koji su stigli van Kanade došli maltene pred sam početak lige i
da su imali problema sa obezbeđivanjem stadiona na kome će trenirati kao i
slobodnih termina. U isto vreme nekako se desilo da im ni lopte čak nisu
bile obezbeđene, pa su se snalazili kako su mogli.
Želim da kažem da mi je velika čast što sam deo jedne profesionalne srpske
ekipe koja se bori za svoje mesto u fudbalskom miljeu Kanade na saveznom
nivou. Sve ovo do sada je maksimalno pozitivno, na šta ukazuju i rezultati
koje smo u ove dve utakmice postigli. Ja i sve moje kolege ćemo se truditi
da opravdamo poverenje koje nam je ukazano time što smo pozvani da igramo
u klubu Belih orlova i svako od nas će dati svoj maksimum".
Po mišljenju Belića ne postoje neke velike barijere u uklapanju igrača
koji su došli sa "domaćim" fudbalerima. On smatra da je fudbal i način
igre danas, svuda u svetu isti i da tu neće biti nekih velikih prepreka da
sve u timu bude skladno i uigrano. On se nada da su, fudbaleri koji su
sada došli u Toronto, doneli neke pozitivne stvari što se tiče
profesionalizma i taktične obučenosti i da su fudbalske barijere sve manje
i manje.
Saša Viciknez rođen je u Vršcu. Svoje prve "fudbalske korake"
napravio je u Dinamu iz Pančeva. Prelazi u "Obilić" iz Beograda, gde je
1997 i 1998 bio prvak države sa ovim timom. Igrao je u Kini i Bugarskoj,
nakon čega je zahvaljujući podršci i inicijativi Stevana Mojsilovića došao
u Toronto i potpisao ugovor sa Belim orlovima.
O svemu ovome što se desilo za ovo kratko vreme, iako je postigao golove
na obe utakmice Saša kaže:" Iako smo dobro počeli, smatram da je još rano
da nešto govorim i komentarišem o fudbalu koji smo pokazali. Ovo je samo
početak. Odigrali smo korektno i stvarno srcem. Svaki dan sve više
napredujemo i fizički i taktički tako da sam siguran da ćemo napraviti
dobru ekipu koja svakako pretenduje i ima velike šanse da bude na prvom
mestu. Iako smo još uvek u fazi prilagođavanja, mnogi segmenti svega ovoga
se vrlo lepo uklapaju. Mislim da je tim Belih orlova jedan dobar spoj
mladosti i iskustva".
Naravno neizbežno je bilo dotaći i svetsko prvenstvo u fudbalu. Po
mišljenju Vicikneza favoriti su Brazil i Nemačka. Takođe smatra da su naši
fudbaleri pokazali kvalitet i da imaju velike šanse da postignu dobre
rezulatate - očekuje svakako da će proći prvi krug, a za kasnije će se
videti.
Nenad Stojčić rođen je u Pančevu. Najveći deo fudbalske karijere
proveo je u Dinamu, gde je jedno vreme bio i kapetan tima. Igrao je i u
apatinskom RST Ćelarevu kao i u beogradskom fudbalskom timu "Rad".
"Ja sam došao tek pre nekoliko dana tako da ne mogu puno reći o svemu što
se do sada dešavalo. Nisam imao zadovoljstvo da učestvujem u ove dve
pobede, ali mi je veoma drago zbog toga i iskreno se nadam da ću doprineti
celoj igri. Oduševljen sam prijemom i dočekom ljudi iz uprave kluba i
trudiću se da im se svojom igrom maksimalno odužim. Igrači su me, takođe
jako lepo prihvatili. Svi se trude da se što bolje i što brže prilagodim.
Zadovoljan sam kvalitetom igre koju sam video na treninzima...čak mogu
reći da sam vrlo prijatno iznenađen.
Pitamo Dušana Belića, čoveka koji je profesionalac i poznato ime fudbala u
Evropi, kome su nuđeni ugovori, koje bi mnogi poželeli, šta ga je
motivisalo da ipak dođe u Toronto i obuče dres Belih orlova, fudbalskog
tima koji tek započinje mukotrpan put ka afirmisanju ne samo svog imena
nego i uopšte srpskog fudbala na ovim prostorima:
"Preko medija sam saznao da su u Torontu oformljuje novi fudbalski tim
koji po prvi put kreće da igra u profesionalnoj lizi. Video sam da su
legenda fudbala Dragoslav Šekularac i moj dobar prijatelj Stevan
Mojsilović deo celog tog projekta.
Uvek sam bio za patriotizam i bila mi je neizmerna želja da igram i
predstavljam moju zemlju u svetu. Ja sam ipak dugi niz godina igrao u
inostranstvu, tako da mi finansijski momenat uopšte nije bio važan. Znate
- ovo je istorija. Ja sam kapiten Belih orlova - prvog srpskog tima koji
je ušao u profesionalnu ligu. Voleo bih, naravno, da sve ovo uspe. Međutim,
mnogo mi je bitnije to što mi se ukazala prilika da budem deo srpske
sportske istorije na ovim prostorima.
Mnogo je negativnih stvari povezivano sa Srbijom i Srpstvom. Ovo je jedna
predivna pozitivna stvar i ja želim svim srcem da budem deo nje. Želim da
budemo prvi, da budemo najbolji. Klub ima poteškoća...ali ako mu mi na
terenu damo podršku, a svi vi koji živite ovde, na tribinama, postoji
mogućnost da se cela ideja nadogradi i da sve krene nabolje.
Još mnogo toga je rečeno, ali utisak koji sam stekla je da su svi, SVI u
klubu i na teren,u ovo prihvatili kao jedan veliki IZAZOV, srpski INAT, da
urade nešto kvalitetno i pozitivno - nešto čime će se Srbi ponositi. Da
možete da ih čujete i viđate svaki dan, bili biste iznenađeni sa kojim
entuzijazmom i pored ogromnih poteškoća ovi ljudi žele da FK "Beli orlovi"
zauzme svoje mesto na ovim prostorima. Mislim da zaslužuju svu vrstu
podrške. Bilo bi lepo da se, za promenu, manemo skepticizma koji nam je
svojstven i da im pružimo šansu i podršku "orlovima iz naše ulice".
Ivana Đorđević
|
