Mali oglasi ClassifiedsInfo kalendar- Calendar InfoPoslovni imenik - Business Directory

  | NASLOVNA | ARHIVA | KONTAKT / REDAKCIJA |
  
  
Novine Toronto

 
 


Google
     
 Intervju s povodom                                                                                                                                2006.

Novine broj 1067 - avgust 2006.

U Glen Guldu nastupa tenor Goran Dime

VEČE NAPOLITANSKE PESME

Siguran sam da je koncert 9. septembra 2006 u Torontu samo moj prvi solistički koncert u Kanadi i početak uspešne umetničke saradnje - kaže Goran Dime
 

 


Neuobičajena pevačka karijera - Goran Dime nije išao utabanim stazama muzičkog školovanja…

- Još u osnovnoj školi i nižoj muzičkoj školi profesori su mi prognozirali karijeru operskog pevača. Ipak, put do prepoznavanja svoje najveće želje i odluke da se talenat stavi u službu ozbiljnog umetničkog posla, bio je dug, težak i neizvestan. Išao je najpre preko drugih zanimanja, od profesionalnog glumca do prodavca polisa osiguranja, a zatim kroz godine školovanja glasa koje sam sam finansirao.

Početak školovanja se dešavao u Italiji, u Toskani, u malom mestu Riparbela, petnaestak minuta udaljenom od mora, odakle se pri vedrom vremenu moglo videti u daljini ostrvo Elba, ali je zbog nadmorske visine prilikom svakog zahlađenja, valjalo grejati stan u kome sam boravio.

Imao sam sreću da mi je profesor bio Gaetano Bardini, tenor, jedan od najuspešnijih pevača šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, pevač koji je u svojoj karijeri pevao u velikim operskim kućama kao što je Metropoliten, i sarađivao sa mnogim velikim pevačima i dirigentima.

Pedagoško umeće i upornost maestra Bardinija, kao i njegova velikodušnost i prijateljstvo je nešto što ostaje kao neizbrisiv pečat za ceo život. Školovanje u Italiji je vrednost koja je unapredila ne samo moju pevačku tehniku i dala smernice mojoj budućoj karijeri, već i obogatila, mogu slobodno da kažem i oplemenila moj život i pogled na svet.

Po povratku u Beograd, učio sam kod naših poznatih pedagoga Radmile Smiljanić, pok. Nade Tomanić i čuvene Biserke Cvejić. Svako od profesora je doprineo mom napretku, ali mogu da kažem da me je na profesionalni put izvela Olive-ra Jovanović, jedan od najuspešnijih pedagoga mlađe generacije. Studentkinja Biserke Cvejić, Olivera se brzo posle Akademije posvećuje pedagoškom radu i već na samom početku svog rada ima učenike koji postižu značajne uspehe. Jedna od njih je i moja koleginica Violeta Poleksić, član Opere u Strazburu sa kojom često nastupam, kako u Beogradu, tako i u inostranstvu.

Iako moja karijera već uzima zamah, časovi pevanja sa Oliverom i danas imaju za mene izvanredan značaj i još jednom dokazuju da u umetnosti granice ne postoje i da se samo upornim radom mogu očekivati vrhunski rezultati.

Recite nam nešto o vašem životu u Beogradu, umetničkom imenu i uspesima koje ste postigli u vašem rodnom gradu…

- Rođen sam u Beogradu i praktično celu svoju mladost sam proveo u kraju između Hrama Sv. Save i Kalenića. Imao sam sreću da nakon gimnazije osetim onaj nezaboravni period naše bivše dr-žave, kada nam je standard bio mnogo iznad produktivnosti, a pasoš najvrednija hartija od vrednosti. Negde u to doba, počeo sam da sa svojim drugarima odlazim i u restoran Kalenić, koji ni tada nije izgledao reprezentativno, ali je publika bila takva da je vreme prolazilo brzo i u dobrom raspoloženju: pok. Mihajlo Vitorović, glumac, Jaša Grobarov, pesnik, Gaga Momčilović, slikar i još mnogo umetnika, boema, ljudi iz kraja oko Kalenića. Dan danas, kada obaveze dozvole, četvrtkom uveče možete za velikim stolom u dnu kafane videti mene sa Žikom iz Zane, Saletom Andrejevićem, Mikom, Usom, Raletom, Edijem… Iz tog perioda i te kafane potiče i moj nadimak DIME, koji je mnogo godina kasnije postao moje umetničko ime. Naime, i u samom Beogradu, a o inostranstvu da i ne govorim, bilo je neobično teško i praktično nemoguće izgovoriti moje rođeno prezime TRPESKI, i kada sam na početku karijere video da mi u jednoj najavi stoji Trpevski, a u drugoj Treski, nisam imao mnogo dileme oko izbora umetničkog imena.

Naravno i dan danas, ljudi moju muzikalnost i lep glas tumače genetikom: otac Makedonac, majka iz okoline Vranja… Sigurno da ima i toga, ali u mom poslu je najvažnija tehnika, a onda dolazi do izražaja boja glasa, muzikalnost i ostali kvaliteti.

Što se moje dosadašnje karijere tiče, ja sam i u tom pogledu napravio mali izuzetak; nisam kao većina mojih kolega sazrevao pred publikom, već sam do 2004. nastupao samo koliko je neophodno, da bih tada, 2004. serijom solističkih koncerata i nastupa skrenuo na sebe pažnju. Nakon nekoliko koncerata u kojima sam pevao klasičan program, usledili su koncerti napolitanskih pesama, koji su osvojili i publiku i kritiku.

Napolitanske pesme su sastavni deo repertoara operskih pevača, pogotovu nas tenora. Primera radi, Bočeli je u Beogradu pevao većinom napolitanske pesme koje i ja rado izvodim i koje će čuti publika u Torontu.

To je popularna muzika, koja se svuda rado sluša i koju vole i ljudi koji nisu zaljubljenici opere.

Moj afinitet prema napolitanskoj muzici je verovatno i posledica mog školovanja u Italiji, kao i poznavanja italijanskog jezika. Činjenica je da sam za ta izvođenja dobio izvanredne kritike, a kum čuvenog Maria del Monaka mi je rekao da sam Bog napolitanskih pesama. To su komplimenti kojima pridajem poseban značaj.

Iskoristiću ovaj momenat da se zahvalim najpre gospođi Rebeki Mekdonald, koja je prilikom našeg boravka u Torontu, još 2002. godine dala inicijativu da se ovaj koncert održi. Nakon te njene sugestije i pozitivnog stava prema toj ideji, počeli smo da razmišljamo o koncertu u Torontu i sada je koncert pred nama. Zatim posebna zahvalnost gospođi Miri Stefanović koja je preduzela prve, najteže korake da do ovog koncerta dođe, uz finansijsku pomoć koja je neophodna. Hvala i gospodi iz firme Nafta (Dragan Marković, Dragan Marjanović) koji su pomogli uspešnu realizaciju ovog projekta, kao i svim ljudima koji doprinose afirmaciji naših umetnika u inostranstvu. Naravno da u publici očekujem najviše naših ljudi, ali sam siguran da će biti i Makedonaca, Italijana, pa i Kanađana koji su istinski ljubitelji ove vrste muzike.

Kakvi su vam planovi posle Toronta?

- Posle koncerta u Torontu sledi najlepši deo - boravak u Torontu. Moj brat sa porodicom i mnogo njihovih i mojih prijatelja živi u ovom lepom gradu, a ja ne mogu sebi da dozvolim da odmah posle koncerta jurim na sledeći nastup.

Zato je sledeći koncert u oktobru u Milanu, zatim 4. novembra pevam ponovo u prelepom renoviranom zdanju Beogradske filharmonije, koja je pod rukovodstvom Ivana Tasovca, te profesionalizmom i pozitivnom energijom svih zaposlenih postala istinski hram klasične muzike.

Zatim me očekuju gostovanja u Skoplju, u Francuskoj, Švajcarskoj.

Što se Toronta tiče, reći ću isto što sam rekao i nakon svog drugog koncerta u Parizu, januara ove godine: svako mesto koje svojim ambijentom i publikom inspiriše umetnika, je mesto na kojem on želi ponovo da nastupa i ja sam siguran da je koncert 9. septembra samo moj prvi solistički koncert u Kanadi i početak uspešne umetničke saradnje. Naravno, za ovaj koncert teku pripreme koje izlaze iz okvira muzičkog, jer pevati u Glen Guldu predstavlja posebnu čast i izazov, te postoji tim saradnika koji mi pomaže: od PR konsultanta Marine Lazarević do modnog kreatora Milana St. Markovića.

A nešto od dešavanja van klasične muzike?

- Već pomenuti Žika Zana (grupa Zana) me je 2002. godine "prevario" da sa Džoom iz "Noćnih ptica" snimim pesmu koju je on komponovao, a Jelena pisala tekst - šta ću tebi ja. Ni kriv ni dužan obreo sam se na festivalu Sunčane skale u Herceg Novom, tada u prilici da prvi put pevam pesmu na srpskom i prvi put van mog faha. Kada smo sledeće godine primili "Prinčevu" nagradu kao najbolji duet godine, bilo mi je neuporedivo prijatnije. Lepo je pobeđivati.

Novi CD grupe Zana je već spreman za izlazak i ovoga puta sam voljno gostovao u pesmi "Ljubav", dakle pevamo je Jelena i ja. Mislim da Zana sem fascinantne istrajnosti (25 god.) i mnogo pop hitova, ima i ozbiljne umetničke iskorake, naravno kada im ja pomognem, ha, ha.

Zaista, polje mog interesovanja u muzici nije usko, i mislim da kvalitetan muzičar uvek ima prostora da se dokaže. Stvar je samo u tome da bude vrhunski.

 


Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"