NDaje se na znanje (u pozadini se čuje dobo�) da je komedija "Po' kila smeha", u kojoj glumi Marko Stojanović, na repertoaru grada Toronta u subotu 2. decembra .

Razgovaram sa Markom Stojanovićem, koji glumi i jo� �to �ta izvodi u ovoj predstavi a ujedno obećava da ćete u najgorem slučaju imati po'kila smejanja.


ČIN PRVI - Nastanak komedije - Za�to to i čemu?

"Naslov je nastao iz čiste muke. Sa drugarima sam poku�avao da smislim neki pametan naslov, a da ljudi znaju da je reč o komediji i da pretpostavljaju da će se slatko nasmejati a da to opet ne bude pretenciozno jer se kod komedije nikada ne zna... nekom bude sme�na a nekom manje sme�na...i onda smo se na�li na po kile smeha. Za razliku od na�ih političara, ja �to obećam to i ispunim, tako da garantujem pola kilograma smeha po glavi stanovnika u publici. Naravno događalo se da bude i 650gr. pa i vi�e.

Uvek sam imao ambiciju da napravim Stend - ap komediju nalik na one američke. Imao sam �elju da se nađem sa publikom oči u oči, da budem sam na pozornici. Po prirodi sam veoma veseo a ka�u i duhovit. Volim stalno da pravim neke gegove i često kod kuće padam i lomatam se (mada sam kao klinac imao dijagnozu da sam nespretan)...ali nećemo sada o tome.

Uvek sam zami�ljao kako bi to bilo lepo da pozovem publiku u kuću, da pijemo kafu i zezamo se...malo pričam ja...malo gosti... Tako da je ova predstava nastala na osnovu nekih mojih istinitih �ivotnih dogodov�tina, na osnovu svakodnevnih događaja koje svi znamo, odnosa koje prepoznajemo tipa mu�ko-�ensko...a sve to ja pričam na neki "fijuk" način, onako malo pomeren.

Primer: pokazujem �ta to �ena radi 2 sata u kupatilu zbog čega obično svuda kasni; kako �ena vidi mu�karca koji gleda svetsko prvenstvo u fudbalu i sve one znojave mu�karce koji naskaču jedan na drugog kada daju go; �ta rade mu�karci kada stoje jedan pored drugog u javnom WC-u; kakav međusobni odnos oni imaju dok stoje ispred pisoara.

Sve se te priče nadovezuju jedna na drugu, imaju neki logičan redosled. Sve je u prvom licu. Sme�no je i obično je svima zabavno...a i meni...bar do sada je tako bilo...nisam čuo ni na jednoj predstavi �kripanje vrata i ono ...tup, tup tup...sorry i svetlo koje bljesne kada neko tajno izlazi.

U Njujorku je ova predstava bila ba� dobro primljena i nije bilo one barijere, za koju neki misle da postoji - da neće razumeti neke �tosove jer nisu bili dugo u Srbiji ili su jednostavno iza�li iz fazona. Pričam o nekim zaista svakodnevnim stvarima koje se de�avaju verovatno svim ljudima sveta...o politici se ne priča...i ja se zaista trudim da tokom predstave da ne pričam o politici...trudim se maksimalno.

Voleo bih naravno da se slatko nasmeju svi koji dođu, jer smeha je sve manje. Ja sam u stvari svoj �ivot shvatio kao neku misiju... znate ono u filmovima kada gledate..."MOJA MISIJA"...moja misija na ovoj planeti je da zabavljam ljude i da ih zasmejavam... i ja tu misiju hoću da izpo�tujem... s tim �to volim i da mene drugi zasmejavaju..."


ČIN DRUGI - Malo o Beogradu - koji je �aren

"Nije ba� toliko crno kao �to ljudi misle...ima i belih tačkica...u stvari ja mislim da je svuda isto...samo je taj raspored tačkica svuda drugačiji. Ne valja ni ovamo ni onamo kada čovek nema para. Kada ima para onda mu je dobro gde god da je. U stvari ako ima� para najbolje je da ode� u Beograd - tamo je milina.

Naprimer ja sam 3 godine �iveo u Parizu o kome mnogi ma�taju. Tamo sam specijalizovao pantomimu kod Marsel Masoja. Bilo mi je grozno, jer nisam imao prebijene pare i morao sam da radim sve i sva�ta da bih pre�iveo. Grad koji je prelep mi se smučio jer nisam mogao da u�ivam u svemu tome �to on pru�a.

Ali je zato u Beogradu veoma fino i zabavno. Ljudi �etaju namr�teni ulicama. Gledaju u zemlju, pokoji podigne glavu - ali nema �ta da vidi. Dodu�e sada su sredili fasade...a u stvari u zemlju gledamo jer su sada asfaltirali većinu ulica u centru, pa gledamo kakav je taj novi asvalt...a imamo i �ute linije. U stvari parking servis je krenuo da obele�ava pojedine delove grada, pa imamo zelene zone gde je najeftinije parkiranje, �ute malo skuplje i crvene najskuplje. Sve je vrlo �arenoliko".


ČIN TREĆI - Kratka biografija

"Rođen sam 2. januara 1971. Bio sam Titov pionir i zato �to sam bio dobar đak dobio sam diplomu 'Svetozar Marković'. Oduvek sam �eleo da studiram elektrotehniku i da postanem kompjuterski mag. Međutim pogre�io sam autobus i odvezao se do FDU na Novi Beograd a ne do Vukovog spomenika... ne znam kako mi se to desilo. Dodu�e bio sam mlad i zelen, imao sam svega 16 godina. Čuo sam da mo�e da se u tim godinama upi�e FDU (prevod: Fakultet Dramskih Umetnosti) a po�to sam uvek sve voleo da probam...kao �to i sada volim upisao sam se i 1991 sam diplomirao. Onda sam oti�ao u Francusku da specijaliziram pantomimu.

Igrao sam u dosta predstava i na francuskom i na engleskom. Učestvovao sam na raznim festivalima u Aviljonu, Edinburgu, �tutgardu kao i u na�im gradovima, tako da sam imao 20 predstava pre nego �to sam diplomirao.

1994 kada sam se vratio iz Pariza osnovao sam svoju kompaniju za produkciju i marketing. U�ao sam i u te vode pa sam sam producirao dve lepe pantomimske predstave "Čekajući nebo" i "Marko uzvraća udarac", koje su igrane kod nas a i lepo su primljene.

Da kucnem o drvo na sreću nisam bio, niti sam sada član ni jednog pozori�ta...to sam oduvek izbegavao.

Imao sam sreću da sam oduvek imao posao. Među ostalom sam bio i Direktor za marketing i komunikaciju u hotelu Hajat, Direktor marketinga Instituta za Onkologiju i Radiologiju Srbije...tako sam plivao par godina u raznim vodama i naravno bavio se glumom.

Ovih poslednjih par godina sam profesor na Akademiji lepih umetnosti i �ef katedre za glumu. Tu imam priliku da dosta naučim od mladih ljudi. Oni misle drugačije. Misle na drugim brzinama. Njihovi "kompjuteri" rade na mnogo većim gigahercima, tako da se tu dosta novog pokupi i to me odr�ava u kondiciji.


ČIN ČETVRTI - Planovi i �elje

Iskreno se nadam da ću sada u narednih godinu dana, za svoju du�u da napravim jednu pantomimsku predstavu - da se plaknem �to bi se reklo u na�em narodu.

U februaru sam pozvan da budem gost u Australiji sa predstavom Po' kile smeha. Jo� sam u pregovorima tako da ne znam jo� sigurno, da li će se to i ostvariti.

Ono �to mi oduzima trenutno puno vremena, čime poku�avam intezivno da se bavim je Curling (prevod: bacanje kamena niz zaleđenu stazu). Sa drugarima sam smislio kako da odemo na Olimpijske igre jer ovog sporta u Srbiji nema, nije ga bilo...e sada ga ima.


SPU�TA SE ZAVESA - Nije kraj

Priča o Marku nije zavr�ena. Na ovom mestu privremeno stajemo. Mo�ete otići na pauzu dok ne promenimo scenografiju. U jednom od sledećih brojeva, uz nov dekor, nastavljamo ovu "predstavu" na temu ...kako je Marko sa drugarima uspeo da afirmi�e sport Curling u Srbiji (pogledati gore navedeni prevod) i da prijave, po prvi put u istoriji, srpsku ekipu na predstojećim Olimpijskim igrama. Ne samo da su podneli prijavu, nego je zvanično i odobreno na svim nivoima. Nema �ale kada Srbi ne�to naume.

Dok mi spremamo novu scenu mo�ete skoknuti do Oplenca (2. decembra) i uzeti ovih po'kila smeha...ajd mo�e i vi�e...nismo sitničavi...al' se vratite, karte vam va�e i za sledeću scenu o Curling-u.

Ivana Đorđević

Copyright � 1996-2016 "NOVINE Toronto"