|
Nasmejan i sa jednom nesvakidašnjom lakoćom, džentlmenski, što je teško
danas sresti, ruši sve barijere jer sebe smatra sasvim običnim čovekom,
čovekom kome je samo podareno da ima predivan glas. Ne voli intervjue i
prazne priče. Ne voli da se o njemu lično piše - voli da se piše o
njegovim nastupima i muzici jer to je ono što želi da da publici -
opuštanje i radost.
Muzika i konji su njegova strast. Ljubav je nešto što je intimno i što
čuva samo za sebe. Iz njegove priče imam utisak da se trudi da proživi
ovaj život... ne samo da ga odživi... a to su imali priliku da osete svi
oni koji su bili na koncertima Zvonka Bogdana. Sa svojim tamburašima
provozao nas je, tim starim fijakerom, lagano, kroz trenutke kojih se rado
sećamo.
Počastvovana sam što ste pristali da mi date ovaj intervju, obzirom
da u našoj zemlji vlada fama da već dugi niz godina niste dostupni
novinarima.
 "Prošli
put kada sam bio u Torontu uradili smo intervju, za vaš list "Novine
Toronto", koji mi se jako dopao. Zato sam pristao da vam, na neki način,
dam ekskluzivan intervju. Znate, ima jako puno mladih ljudi, koji ne znaju
šta da pitaju ili iskusnih novinara koji me pitaju neke privatne stvari na
koje ne želim da odgovaram ili me pitaju ono o čemu sam već stotinu puta
pričao. Sve što imam i želim da kažem, kažem kroz svoj nastup, program,
kroz pesme. Strašno se loše osećam kada treba da pričam o sebi i da se
ponavljam."
Obzirom na sve ovo što ste mi rekli, predlažem da pričamo o
proteklim koncertima koji su bili jako posećeni - da budem precizna
rasprodati do poslednjeg mesta, mesec dana pre Vašeg dolaska. Koje utiske
nostie sa turneje u Torontu? Da li ste iznenađeni ovolikim interesovanjem
za Vaše koncerte?
“Ja nisam iznenađen, ja sam počastvovan ovakvim prijemom. Primetio sam još
pre par godina, kada sam gostovao u McAdam Place restoranu, da ovde ima
puno naših ljudi koji su došli u ovih poslednjih 15 godina. Oni su sa
sobom poneli nešto od tog modernog života iz svog kraja. Predivno je sve
što se desilo u Torontu - ne samo ovako veliko interesovanje, nego i nivo
publike koji je bio prisutan. Zaista se divno osećam i još jednom moram da
ponovim - da sam izuzetno počastvovan”.
Neverovatno je na koji način “komunicirate” se publikom. Neizmeran
broj ljudi Vam je prilazio i slikao se sa vama u sred pesme. Vi ste sve to
prihvatali sa osmehom na licu, nastavljajući sa pevanjem.
“Ja sam bio tu zbog vas - zbog publike. Ne mogu izigravati jednu
nedodirljivu zvezdu. Ja sam ponikao iz te publike i sa njom želim da živim”.
Pevali ste skoro 3 sata bez prestanka. Pristali ste da posle svega
toga date intervju. Ne delujete uopšte umorno. Sveži ste i puni energije.
Kako Vam to polazi za rukom?
 "Celog
života se bavim pevanjem. To je deo mene. kada sam bio na početku karijere,
jedan profesor mi je rekao, da ne može da mi objasni sve finese koje moram
da primenim u svom nastupu. Naučio me je mnogo toga ali mi je na kraju
rekao da ja moram sve to da radim onako kako bih ja želeo da meni neko
uradi - nešto što bih ja želeo da čujem na koncertu ili nečijem nastupu.
Tokom cele moje karijere, družio sam se sa najboljim muzičarima i
izvođačima. Trudio sam se da što više sačuvam te naše muzičke kulture koja
nažalost izumire... prolazi.
a to što se ne osećam umorno i što bih mogao još satima da pevam je
profesionalna tajna...(smeje se). Šalim se. Uvek sam posmatrao one koji su
bili dobri, bolji od mene. Proputovao sam nekoliko kontinenata, slušajući
i gledajući velike majstore iz moje branše. Stavio sam sebi u zadatak da
budem dobar kao oni..ili možda i bolji. Želeo sam da savladam što više
tajni ove umetnosti...izgleda da mi je pošlo za rukom. Mislio sam - ako
mogu oni, mogu i ja. Naravno da me je i publika sama naterala da se ovako
ponašam - istovremeno sam i ja vaspitavao publiku”.
Živite u jednom okruženju koje je, nažalost, doživelo velike promene.
Kako ste uspeli da se oduprete tom novom talasu "narodne" muzike i
neumesnih nacionalnih prepucavanja, a da pri tom zadržite jedan zavidan
nivo nastupa - i dalje ste veoma uspešni i rado "gošćeni" u mnogim
gradovima?
"Izbegavao sam sve novinare koji su bili jako ljubobitljivi i koji nisu
cenili tuđu privatnost. Ruku na srce, moram da Vam priznam i da vam kažem,
i neka Vam služi na čast, uvek sam odabirao osobe koje umeju da se
ponašaju - to znači da ako nešto kažem, znam da neće biti drugačije
napisano ili otići u pogrešne ruke”.
Privatnost čuvate. Profesionalno ste otvoreni. Ima li tu još nečega?
 “Da,
u pravu ste. Moj privatan život, ne volim da izlažem javnosti, jer je to
nešto lično - nešto samo moje. A profesionalno...da bavim se ovim u čemu
ste imali priliku da uživate - to je ono što iskreno volim a i verujem da
to publika i oseća. Maksimalno nastupam jednom nedeljno jer tako mogu
emotivno da se dam i izrazim - ne moram da se silim. Ovo što se desilo u
Torontu, je bilo totalno van svih planova. Ljubiša Mitrović, vlasnik
McAdam Place restorana, čovek koji je sve ovo predivno organizovao i koji
je zaslužan što sam ovde, mi je u jednom trenutku javio da je
interesovanje neviđeno i zamolio me da održim 5 koncerata. Bio sam zaista
duboko dirnut i počastvovan, tako da sam napravio izuzetak i pristao. Zbog
toga mi je neizmerno drago.
Tako da ja živim neki svoj život, bavim se muzikom... i nema nešto treće...
jer sam jako sam zadovoljan i ispunjen.
Vaš harizam, šarm i nastup koji je na jednom visokom nivou,
verovatno, veoma teško može neko da ponovi. To je nešto što samo Zvonko
Bogdan može da pruži. Da li imate naslednika sličnih muzičkih opredeljenja?
 “Pa
mislim da i ne treba imati muzičkog naslednika. Ima puno mladih
talentovanih ljudi koji se ne bave ovom muzikom jer nije komercijalna.
Stil življenja je takav - muzika kod nas je ekran tog življenja. Ljudi
koji se bave tom muzikom imaju sigurno neke koristi od toga. Ja se time ne
bavim. Povremeno ih gledam, da vidim šta se zbiva...da mogu jednostavno da
sebe namestim tamo gde mi je mesto.
Ni snimanje CD nije više aktualno, kao vid zarade, jer mnogi imaju
mogućnost, zbog tehnologije, da brzo i jednostavno dođu do kopije. Ima
jedan mladi gospodin u Novom Sadu koji povremeno zapiše, snimi na CD-u, to
što izvodim sa mojim tamburašima pa za svoju dušu prezentira. Inače sam
snimio preko 300 pesama za radio Novi Sad.
Gostujete po svim gradovima bivše Jugoslavije... pa i u inostranstvu.
Da li ponekad osećate onaj jaz koji je bio među svima nama?
Ja nikada nisam osećao taj jaz. Ja sam samo čekao da se politički usijane
glave malo povuku, da bi narod ponovo mogao da dođe na svoje mesto. Moralo
je mnogo toga da se dogodi, da neki ljudi koji se ne podnose, siđu sa
scene, da bi normalni mogli da funkcionišu. Da, gostujemo svuda i uvek smo
lepo primljeni.
Da li ćemo se ponovo sresti u Torontu?
 Da.
Duboko verujem da hoćemo. To se nekako odvija samo po sebi ...po potrebi.
Imao sam sreće da sarađujem sa Ljubišom Mitrovićem, koji tačno oseća sve
nas, našu žicu i zna šta i kako treba uraditi da bi publici u Torontu
pružio ovakav jedan događaj o kome, kako čujem, se mnogo priča.
...i dokle tako...pesma i putovanja?!
Ne znam. O tome ne razmišljam. Verovatno, sve dok me zovete i uživate u
ovoj vrsti muzike i mojim koncertima.
Ivana Đorđević |
