Kako je došlo do toga da se oformi Umetnička grupa Zona416?

Dijana (na slici desno): Prošlo leto je, kao i obično, veoma brzo proletelo i hvatala me je mala jeza na pomisao da će uskoro opet biti hladno, da će se druženja svesti na zatvorene prostore, bez mnogo smisla i svrhe, i naravno da će se smračiti u 4 a svanuti u 8. Predložila sam Marini da postavimo amatersku predstavu u Torontu, ja režiju, ona kostime i scenografiju, da uključimo naše prijatelje i pozovemo i ostale ljude da nam se pridruže.

Posle održanih audicija završili smo sa jednom famoznom grupom ljudi sa kojima se evo i danas veselimo. Naša Gospa Nata mi je došapnula jedne večeri da joj je ovo do sada najlepša zima u Torontu. Malo sam se zamislila pa se i ja složila sa njom. Ovo je prva zima da zaista nisam ni osetila ni pomislila na hladnoću a proletela je kao san. Iz amaterske postavke će izaći interpretacija jednog klasičnog pisanog dela, ali iz druženja, stvaranja i naših osećanja, izlazi nešto potpuno neklasično, ničije i svačije, verovatno najbolje opisano kao ljubav, kao prijateljstvo.

Marina (desno): Ideja o Zoni je plemenita i istinita želja nekolicine ljudi, među kojima pored Dijane i mene, su se našli i Milica Mitrović, Vlada Ždero, Dragomir Ivković, Velibor Mandić i Zdenko Milić, da se kreativnošću i dobročinstvom ispuni zima 2006/2007, a naši ustaljeni životi kreativno izvedu iz balansa.

To su i jesu Zonine zone, dobročinstvo, kreativni izražaj i druženje. Sigurna sam da ako biste sada pitali svakog učesnika Zone, koja je njegova motivacija, zašto već osam meseci svaki ponedeljak dolazi i da po redu bitnosti poređa šta je njemu ili njoj bitno, da bi svako imao svoj poredak. Kod mnogih dobročinstvo bi bilo na prvom mestu, kod drugih kreativni izražaj, a neki su tu zbog druženja.

Mene lično pokreće smisao i divnost dobročinstva kojom čovek izlazi iz samoga sebe i prevazilazeći lični ego misli, brine i pomaže drugome u nevolji. Naročito kreativni izražaj dobročinstva. Koliko energije daruje i koliko smo spremni da stvaramo pokrenuti njime. Kao katarza. Zonu smo svi mi osmislili kao prapostojbinu istinitosti. U Zoni se misli i govori, a pohvala i kritika primaju dobronamerno.  Ovde smo se sreli sa kreativnim sobom.

Ko su ljudi koji su trenutno u Zoni 416?

Dijana: U Zoni su ljudi veoma slični i veoma različiti nama dvema. Svi glumci su amateri, pa čak i nas dve, vodilje, smo amateri. Svi imamo poslove, porodice, obaveze i do skoro smo često koristili ono čuveno 'Nemam vremena' ali smo sada to izbacili iz rečnika. Istina je da smo svi veoma zauzeti i da su nam životi daleko brži nego što su bili našim roditeljima, na primer, ali se uvek može naći vreme da se čovek duševno nahrani. Znači takvi ljudi su u Zoni, ljudi za akciju, ljudi za druženje, dobročinstvo i sveopšto ulaganje u kvalitet života i rast sa novim idejama i percepcijama, a sve to uz umetnost.

Marina:Od nas koji smo pokrenuli celu misao manje više svi smo tu. Usput su nam se pridružili, na ovom putu Božijem, sigurna sam ne slučajem, divni i istiniti. Divni u svom postojanju, a istiniti u svom delu. Po svom kvalitetu za njih ste čuli sigurno:

Mi smo amateri u ljubavnom pozorišnom zanosu a profesionalci u odgovornom odnosu i stalnom stremljenju ka boljem:
Živka: Ksenija Vučević
Čeda: Miki Cirak
Dara: Svetlana Ćosić
Anka: Milica Mitrović
Ujka Vasa: Mario Bilušić
Raka: Biljana Likić
Savka: Ivana Đorđević
Dr. Ninković: Igor Rašić
Devojčica Krojačica: Irena Đorđević
Učiteljica: Jovana Velimirović
Nata: Nataša Teofilović
Soja: Nina Borić
Daca: Tamara Apić
Pera Kalenić: Dragomir Ivković
Jova Pop Arsin: Velibor Mandić
Teča Panta: Saša Gusev
Teča Jakov: Duško Avramović
Sava Mišić: Radmilo Aničić
Momak iz Ministarstva: Zoran Lučić
Pera Pisar: Zoran Radojević
Nikaragua: Zlatan Stojšić
Mile, Pantin sin: Zdenko Milić
Ministar Sima Popović: Aleksandar Pantelić
Takođe:
Pisac Dragomir Ivković, balerina Milica Mitrović, pijanista Petar Ivković, operska pevačica Ksenija Vučević, kompozitor Alen Živanović, Paganini bend, šminker Branka Vujin.

Naravno uz nas stoje i po-rodice naše koje svom blagošću i razumevanjem učestvuju i pomažu kao i prijatelji koji su svima nama divna podrška u radu kao na primer promoteri zdarvog življenja Aloe Vera Community of Canada, Novine Toronto, Srbica Books i Njestern Union.

Zašto baš Ministarka i Nušić? Da li je nešto modifikovano u odnosu na klasičnu postavku ove predstave?

Dijana: Izabrala sam Nušića jer mi je uvek bio veoma drag.Smatram da je njegov humor iskren i pun ljubavi prema svom narodu i njegovim šarmatnim nedostacima i manama. Čitajući, a sada i gledajući, Nušićeve komade, ja preletim prostor i nađem se u toj građanskoj sobi, pijem kafu sa tetka Savkom, radujem se Raki i fle-rtujem sa Čedom. Jako je lako pronaći se u Nušićevim karakterima jer smo to u suštini baš mi, mali i veliki ljudi, ispod i iznad linije - sa mnogo humora i ljubavi oslikani. Kažu da čovek nije naučio jezik dok nije sposoban da se uspešno našali na njemu. Slažem se jer verujem da se slično plače na mnogim jezicima a humor je veoma specifičan svakom narodu i razume se onoliko koliko se taj narod poznaje i razume.

Naravno ministarka je takođe jako jednostavna jer ima samo 24 uloge tako da je bila logičan izbor za prvu amatersku predstavu Zone. Ha.. ha..., šalim se naravno. Čovek se uči dok je živ. Gledajući na početak, bilo bi jednostavnije da je izabran komad sa manje uloga, lakše bi se usavršio, i brže, ali tada ne bi upoznali sve ove divne ljude, tako da ništa ne bih menjala, čak i kada bi imali šansu da vratimo vreme i počnemo iz početka.

Postavka je prilično klasična, likovi su svakako na svoj način drugačiji od dosadašnjih profesionalnih postavki, ali je idejno naša postavka prilično verna pisanoj drami. Čeda je malo više 'ne toliko čestit', Anka je mlađa i seksipilnija nego za očekivati a familija je malo glasnija i šarenija nego na papiru. Nikaragua je veoma komičan ali ne likom, kao što je Nušić zahtevao, već karakterom i Zlatanovom 'vojvođanskom' interpretacijom, a i Kalenić je mnogo zabavniji i energičniji nego u samom komadu.

Marina: Ako pod klasičnom postavkom mislite na Nušićevu vremensku referencu, da se radnja odvija sa početka dvadesetog veka... da, jeste modifikovano. Želeli smo da konceptualno raspričamo Gospođu ministarku u vremenu koje je može učinit svevremenom, aktuelnom, i koje može odvući pažnju od nostalgije koju prošlost i prošli kostim nose.

Nušić nije samo aktuelan politički, aktuelan je i psihološki. Tako je divno osetio i ispričao priču iz svakodnevice, priču sa kojom smo se svi mi u manjoj ili većoj meri sreli ili se još uvek srećemo. Priču o datom i zloupotrebljenom autoritetu. Manipulativnom čoveku koji nepreže ni od čega da stigne do svog cilja, koristeći se suzama, ljubavnicima, spletkama, koji obavezno ima po nekog ujka Vasu, ili Peru pisara, ili svitu ljudi koji su tu da bi puko nahranili svoj ego. Kad je ego gladan pa ni žrtva ćerkina ne čini se velikom, već primerenom, jer cilj ne bira sredstvo.

Pored ozbiljnosti i psihološke dubine koju nosi Nušićeva šala u četiri čina, naravno laki šarm, vedrina i inteligentni humor kojim on slika svoje likove, daju razloge da se grohotom svi zajedno smejemo "Gospođi ministarki" i divimo aktuelnosti njegovoj. 18 januara 2008 će se napuniti osamdeset godina Nušićeve smrti, tako da ponovno interesovanje za njegovo delo, dobija novi smisao. Naravno ne zaboravite da smo mi amateri koji će vam dati svoje srce i šarm a možda i poneki gaf.

Šta je to što bi ste izdvojili u ovih 8 meseci od kada Zona postoji

Dijana: U suštini najveća vrednost za sve nas je ispalo to upoznavanje, druženje i ljubav koja se rodila u svima nama. Uspeli smo da zagrlimo prijateljstvo i kreativnost pa smo svi tim bogatiji i ispunjeniji.

Marina: Ljude koji učestvuju. Ponaosob autentične, iskrene, otvorene. Definitivno lepotu ljudske duše koja može da zaseni.

Onda lepotu znanja steče-nog i misli odmišljenih iz iskustava i primera malo ozbiljnije ekipice, velikih srca, širokih osmeha i fascinantno istinitih života. Jedna tajna, obratite pažnju na porodičnu scenu. Tamo će oni isijati tu lepu energiju suštine, i shvatićete koliko jako su "ozbiljnija ekipica"

Da li je teško koordinirati toliki broj ljudi, tako različitih? Šta je za vas najveća draž ovog projekta?

Dijana: Mi smo srećom svi zaista dobri jedni ka drugima i svi su ovaj projekat prihvatili odgovorno pa nije bilo problema oko izostanaka, primenjivanja direkcije i zajedničkog rada. Svako je uneo veliki deo sebe, svi su više dali nego uzeli, tako da se stvorila kultura u kojoj se pomažemo i bodrimo a to je odlična formula za uspeh. Najveća draž je, naravno, raditi sa tako velikim brojem ljudi i revnosno se truditi, ne posustajati i verovati da će sve na kraju da se složi na svoje mesto. Nije teško jer smo svi za jednog, jedan za sve.

Marina: Pravo je zadovoljstvo postojati rame uz rame sa vama dragi ozonjani koji ste pomalo vanzemaljski u svojim stremljenjima. Interakcija koja postoji se nebi ni mogla nazvati koordinacijom. To je više "demokratsko" bivanje, u smislu da svako preuzima odgovornost za svoje odluke, radnje, i istinito stoji pred dru-gima insistirajući na istinitosti. Najveća draž je komunikacija. Otvorena, spremna komunikacija. Iz komunikacije nastaje, a to je jedan od simbolizama biblijske "I reče Bog i bi", reč ima tvoračku moć.

Šta gledaoci mogu očekivati 25 i 26 maja kada je na repertoaru ova pozorišna predstava?

Dijana: 25. i 26. maja Vas očekuje jedno lepo i pozitivno iskustvo iz nekoliko razloga. Oko 30 ljudi je odlučilo da pokloni svoje vreme i sebe drugim ljudima za veoma dobru svrhu, da pređu preko straha od javnog izlaganja, da glume po prvi put u životu i to pred ljudima koje poznaju. Da veruju jedni drugima iako nam je ovo svima prvi projekat ove vrste. Kupujući kartu naša publika direktno pomaže Zlatana Zirojevića, dečaka u čije ime se prilažu prihodi sa predstave, tako da ovim svi nešto dobijamo. Mi dobijamo divno vreme provedeno zajedno, osećaj uspeha što smo uspeli da jednu veliku ideju pretvorimo u delo, a Vi dobijate priliku da Vašim prisustvom našoj kulminaciji, pomognete i nama da se ostvarimo, i Zlatanu da ozdravi.

Marina: 25 i 26 maja dođite da provedemo veče puno smeha i dobre energije. Svojim prisustvom ćete obojiti veče ne samo smehom nego i dobročinstvom, jer jesav prihod sa predstave je namenjen dečaku Zlatanu Zirojeviću i njegovim roditeljima u nadi da će im doći kao olakšanje u njihovim svakodnevnim borbama, sa nadom u ozdravljenje i sa uverenjem da će sa sobom u budućnost dečak poneti veru u dobrost i humanost. Kako je to veliki poklon nama samima...

Kakvi su vaši planovi posle predstave?

Dijana: Još uvek nismo sigurni za gostovanja, baš zbog velikog broja ljudi u predstavi. Nije lako uskladiti rasporede a čak i jedan glumac da nam fali - nije to to, pa treba razmisliti i dogovoriti se. Naravno, sada smo potpuno okupirani premijerom pa ćemo posle 26. maja odlučiti o daljim prikazivanjima. Mi se nadamo da ćemo još koji put odigrati predstavu i posle premijere jer je mnogo truda uloženo u nju a i lepo nam je kada smo zajedno.

Marina: Planovi su konceptualni i još je rano za njihovu najavu.

Karte za premijeru su rasprodate u rekordnom roku. Fascinantno. Ovi mladi ljudi, koji su pokrenuli ceo projekat, pokazali su i dokazali da rade pravu stvar. Oni se nisu prepustili kolotečini života...oni su se izjasnili za kreativnost i dobročinstvo...a oni statriji...oni su im se priključili i podržali. Vera ovih mladih ljudi je nešto što oplemenjuje i zbog čega ne možete ostati ravnodušnim. Dođite na reprizu - biće veselo, biće šašavo..i sigurno zabavno.

Savka u ime familije
Ivana Đorđević
 

Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"