|
Koji je povod bio da se odlučite na ovakav
jedan poduhvat?
Ima više povoda. Jedan od glavnih je to da smo otvorili arhitektonski
prostor koji se nalazi u zadnjem delu zgrade. Drugi povod je naša želja
da napravimo i galerijski prostor tj prostor koji će imati više namena -
koji može da služi kao galerija, kao multimedija prostor - da bude i
ekstenzija našeg radnog prostora. Ideja je da galerija bude u vezi onoga
što mi radimo, koliko god je to moguće. Da ima veze sa arhitekturom,
urbanizmom - generalno sa dizajnom.
Pored umetnika izlagaće i arhitekte koji slikaju i koji su angažovani u
drugim oblastima umetnosti.
U principu smo otvoreni za sve, pogotovu za srpsku zajednicu kao i
iransku obzirom da je moj kolega Iranac. Ukoliko ima manifestacija
kojima ovaj prostor odgovara rado ćemo sarađivati i organizovati
događanja koja nisu usko vezana za našu profesiju.
Ideja nam je takođe da arhitekturi damo "public face" što bi rekli
Englezi - da omogućimo što većem broju ljudi da vide kako se arhitektura
stvara, kako se projektuje.
Da li to znači da su svi umetnici dobrodošli?
Voleli bi svakako da animiramo sve one koji imaju bilo kakvu vezu sa
dizajnom. U suštini sve što je interesantno, čak nevezano od umetnosti,
moći će u našoj galeriji da se prezentuje. To mogu biti izložbe,
promocije, sastanci, druženja... sve u svemu večeri posvećene različitim
sadržajima.
Kako ste se odlučili da sve ovo bude baš u
ovoj eriji gde nema puno umetničkog sadržaja?
Ovo je deo grada postaje sve više interesantan - primećuju se previranja
i mislim da će kroz nekoliko godina ovde biti velikih promena. Gradi se,
renovira i na neki način menja dosadašnji imidž. Ova erija ima po mom
mišljenju veliki potencijal.
Za Toronto se ne može baš reći da je grad
umetnosti. Galerije nisu baš profitabilne. Kako ste došli na ideju da u
sklopu svega bude i izložbeni prostor?
Svakako se ne bi usudio da otvorim galeriju da to nije deo mog biznisa.
Sasvim ste u pravu da bi sve bilo vrlo rizično pogotovu za mene kome to
nije primarno zanimanje. Ne znam da li bi opstao samo sa galerijskim
prostorom. Ovo je na neki način i zamišljeno da bude samo "produžetak"
radnog prostora kao i nešto što može da se koristi i u druge svrhe.
Činjenica je da, ne samo u Torontu, nego na celom severno američkom
kontinentu, umetnost je nešto što mora da se gura, da se nudi ljudima,
jer oni ne dolaze baš tako lako da je vide, konzumiraju i da je plaćaju.
Dobitnik ste prestižne nagrade. Da li
trenutno radite na nekom interesantnom projektu?
Ovde u Kanadi konkursi su retki tako da za sada radim samo na konkretnim
projektima za konkretne klijente. Ceo projekat - poduhvat uzeo nam je
dosta vremena i snage tako da sada kada smo sve završili verujem da ćemo
imati više mogućnosti da se posvetimo i nečemu što je vanstandardno.
Kao i u svakom poslu retko ste u mogućnosti da radite nešto van
uobičajenog i svakodnevnog posla. Takođe ovde u Kanadi arhitektura nije
ista kao kod nas - konkursi su retki a svakodnevni život zahteva mnogo
truda i rada tako da se arhitektura svodi na standardne projekte... kada
se nađe malo vremena onda se tek možete eventualno posvetiti nekim
drugim vidovima i segmentima arhitekture.
Dugi niz godina bilo je jako teško naći
posao kao arhitekte - dizajn nema primarnu ulogu među Kanađanima. Kakva
je sada situacija?
Ne samo u Torontu nego na celom kontinentu sve funkcioniše na neki drugi
način, nego što smo mi navikli. Sve je drugačije od one Evrope koja je
za nas bila prozor u svet i koja je davala neke standarde koje smo mi
sledili.
Na ovim prostorima je arhitektura i građevinarstvo prvo biznis pa sve
ostalo ...i tako se tretira. Činjenica je da je sada malo bolje, nego
pre par godina jer se puno gradi. Međutim kvantitet nije garancija da će
doći i do boljeg kvaliteta. Posla ima više ali je pristup arhitekturi
isti. Klijenti su mnogo manje zainteresovani za kvalitet i za dizajn.
Ovde je odnos prema estetici drugačiji - ako se desi dobro je..ako ne
nema veze.
Postoji taj krem...koji radi šta hoće...ali su takvi malobrojni, oni
rade neke izuzetne stvari... svi ostali su primorani da se drže klišea.
Njih nekolicina imaju tu mogućnost da projektuju zgrade koje viđamo po
gradu koje su izuzetnog dizajna. Kada bi digli malo nivo arhitekture
verujem da bi i mnogi drugi imali tu mogućnost da budu kreativniji i
samim tim ispuljeniji tj da rade to što i čini arhitekturu umetnošću.
Zahvalili smo se našim domaćinima na gostoprinstvu koje su nam ukazali.
Obzirom da je malo naših ljudi koji imaju ovakve prostore verujemo i
nadamo se da će Urban Scape galerija naći svoje mesto među umetnicima i
da će i drugi ljudi uvideti prednosti koje ovaj prostor pruža. Ivan
Martinović i Ali Malek-Zadeh vrlo rado će ugostiti sve one koji žele da
izlažu i organizuju razne manifestacije.
Ivana Đorđević
|
