|
Iznoseći
samo par biografskih podataka teško je naći vezu sa odlukom da se bavite
kolekcionarstvom i trgovinom umetninama?
“-
Kolekcionarstvo - želim da vas podsetim na smeh koji je izazvao gospodin
Grković, Konzul Republike Srbije u Torontu, na otvaranju izložbe slika
Uroša Predića i Poleksije Todorović kada je rekao da su slike vlasništvo
"mladog” kolekcionara. Mislim da nije ni malo godina a da za početak
bavljenja kolekcionarstvom umetnina nikada nije rano. Voleo bih ovom
prilikom da se zahvalim gospodinu Grkoviću ne samo što je omogućio da se
ova dela vide prvi put baš u dijaspori daleko od otadžbine, već i to što
je svojim dolaskom u Toronto otvorio vrata konzulata svima
dobronamernima, svima sa idejama, svima spremnim za nova poznanstva,
druženja i neobavezne razgovore. Kada god se pruži prilika, kada god nas
pozovu rado ćemo izložiti deo naše kolekcije.
Vezano za drugi deo pitanja, trgovina umetninama, pasija posećivanja
muzeja, izložbi i galerija širom Evrope, stečena u ranoj mladosti
pretvorila se u biznis dolaskom u Kanadu. Profesija kojom sam se do tada
bavio nije mi se činila unosnom u novoj sredini. Trgovina hemikalijama
na ovom kontinentu stoprocentno je u rukama moćnih korporacija i tu za
"male igrače nema mesta",
Sećam se da ste po dolasku u Kanadu otvorili
predivni galerijski prostor u eminentnom delu Toronta...
|
|
POLEKSIJA TODOROVIĆ
Poleksija Todorović (1848-1939), ulje na platnu "Portet žene u
srpskoj nošnji", veličina platna 58x43cm. Supruga mnogo poznatijeg
slikara u istoriji srpskog slikarstva Steve Todorovića (1832-1925) i
ćerka Matije Bana (1818-1903) srpskog pisca i diplomate.
Ovaj portret iznenadiće i mnoge dobre poznavaoce likovne umetnosti i
zasigurno skrenuti pažnju likovnih kritičara koji se do sada nisu
ozbiljnije dotakli radova ove naše slikarke. Slika je kupljena kod
aukcijske kuće "Michael Zeller" u gradu Lindau na obali Bodenskog
jezera, i od decembra 2007 takođe se nalazi u privatnoj kolekciji
porodice Sretenović.
|
|
“Da tačno je. Supruga i ja odlučili smo da svoju kolekciju donetu iz
Beograda izložimo u galeriji.
Tako je započeo naš galerijski rad, lep i interesantan ali potpuno
nedinamičan. Taj naš novi posao u novoj sredini vezivao nas je za 4 zida
i sputavao u našim putovanjima, istraživanjima. Potpuno je bio van našeg
temperamenta. Sa druge strane je taj početni rad bio vrlo značajan, kako
edukativno tako i ostvarenjem mnogih kontakata sa drugim galeristima i
pre svega aukcijskim kućama. Postali smo stalni posetioci aukcija, kako
lokalnih Njaddington's, Ritchie's, Empire, tako i svetski najznačajnijih
Sotheby's, Christie's, Bonhams, Dorotheum, Koller, Kinsky, Dobiaschofsky,
Van Ham ...
Danas sarađujem sa preko 150 aukcijskih kuća u Severnoj Americi i Evropi.
Kažem ovo u jednini jer je u međuvremenu moja supruga Olivera, završila
unutrašnji dizajn, i otisnula se drugim vodama, za nju znatno
dinamičnijim i kreativnijim.
Moja ljubav prema umetnosti omogućila mi je da kroz posao art dealer-a
spojim lepo i korisno, ostvarim i slobodu sopstvenog biznisa i mogućnost
"zarade za život". Kao i za većinu biznisa, i ovde je najvažnije steći
poverenje, kako kod aukcijskih kuća tako i kod klijenata ali i to
poverenje zadržati.
Objekat trgovine je vrlo intrigantni predmet - slika, često se slika
dopadne dileru i ne želi da je otuđi, tako nastaju kolekcije. Našu
kolekciju čini preko 300 slika. Jedan deo te kolekciju čine srpski
slikari i od njih se teško razdvajamo, drugi deo čine evropski slikari
sa kraja 19. i početka 20. veka”.
Pojasnite nam termin "art dealer" obzirom da
reč diler u našem jeziku ima drugu konotaciju?
“U našem jeziku i maniru, diler se vrlo pretenciozno, maliciozno ali i
neobavešteno vezuje za radnje u podzemlju, pre svega drogu, novac itd...
Imao sam često priliku da u kontaktu sa našim ljudima osetim težinu
njihovog pogleda posle mog odgovora da sam art diler, a na njihovo
pitanje šta radim u Kanadi. Takođe sam više puta bio zamoljen od strane
naših novinara da izbegnem tu reč jer kod nas ima specifičnu težinu i
značenje.
Najbanalnije rečeno diler u engleskom jeziku označava osobu koja trguje
robom u sopstvenom vlasništvu, za razliku od brokera koji samo posreduje
u poslu za određenu materijalnu nadoknadu”.
Kakva je situacija u ovoj oblasti na srpskom
tržištu?
|
UROŠ PREDIĆ - ulje na platnu
"Kraljica Natalija Obrenović"
Uroš Predić (1857-1953) ulje na
platnu " Kraljica Natalija Obrenović", datirano 1890. godine,
veličina platna 58x44cm.
Kraljica Natalija prikazana je celom svojom figurom, u njenom
budoaru sa svim dragocenim ćilimima i ostalim nameštajem oko nje.
Slika se izgubila u Majskom prevratu 1903. god. Nakon toga slika je
niz godina bila u vlasništvu Pierre Loti-ja (1850-1923), francuskog
noveliste, čija se kolekcija smatra jednom od najznačajnijih
privatnih kolekcija u Evropi. Njegova kolekcija je sada deo muzejske
kolekcije u njegovoj rodnoj kući u Francuskoj.
Slika je prošle godine dospela na aukciju kod aukcijske kuće "Bonhams"
u Londonu i od novembra 2007, baš na 150. godišnjicu od rođenja
Predića, nalazi se u privatnoj kolekciji porodice Sretenović u
Torontu, Kanada.
|
|
“Srpsko
tržište slika još uvek je u povoju. Nema ozbiljnih aukcijskih kuća, nema
pravne regulative ili je vrlo restriktivna, pa se pribegava švercu i
crnom tržištu, a posebnu teškoću predstavlja ekonomska situacija koja
nas evo prati bezmalo dve decenije.
Sa druge strane nema proizvoda. Kolekcionari strpljivo čuvaju svoja dela
čekajući bolja vremena. Nema dilera koji imaju svoje kolekcije da bi ih
ponudili tržištu.
Uglavnom je sve bazirano na preprodavcima gde više njih nude istu sliku
a da vlasnik ništa ne zna o tome. Tome treba dodati i mnogobrojne
falcifikate i nepotpisana dela koja se po mišljenju "stručnjaka"
pripisuju našim vrhunskim umetnicima.
Lično smatram da je sada momenat za ozbiljnu aukcijsku kuću, sa jakim
imenom, tradicijom, dobrim proceniteljima da zauzme poziciju na srpskom
tržištu antikviteta. Standard raste, možda ne brzinom kojom bi voleli.
Broj ljubitelja umetnosti kod nas nikada i nije bio doveden u pitanje,
te stoga treba započeti taj proces povraćaja poverenja kao što su i
banke povratile poverenje građana.
Zakonska regulativa u zapadnom svetu vrlo je stimulativna. Nema carina
za umetnička dela, kompanije/svi oni kojima je to biznis su oslobođeni
poreza na promet pri uvozu umetnina, banke i aukcijske kuće omogućuju
kreditnu kupovinu dela. Domaća dela od nacionalnog značaja ne mogu da
napuste zemlju ali zato vlasniku biva isplaćena adekvatna, pravedna
nadoknada ukoliko želi da ih otuđi.
Kod nas muzeji još uvek čekaju alarmne uređaje, klimatizaciju,
popravljaju krov koji kisne i tugaljivo gledaju kada se (retko) pojavi
neko kapitalno delo za koje oni nemaju sredstava da ga otkupe. Skoro sam
čitao jednu procenu vrednosti naših slika od strane eminentnog
stručnjaka, smatram da je poprilično podbacio.
Danas naši slikari nadrealisti, koji žive i rade u Parizu, a pre svih
Dado Đurić najveći živi srpski slikar, kod aukcijskih kuća
Artcurial-Briest, Tajan... lako dostižu desetine hiljada eura. Za
razliku od nadrealista slike Paje Jovanovića, Uroša Predića ili recimo
Save Šumanović a značajno veću cenu postižu u zemlji.
Najvišu aukcijsku cenu srpskih slikara kod svetskih aukcijskih kuća
postigla je slika Paje Jovanovića 204.000 eura plus WAT (porez na promet
ukoliko je kupac bilo domaće privatno lice). Takvu cenu slike Paje
Jovanovića, Uroša Predića, Save Šumanovića... na srpskom tržištu odavno
su već premašile”.
U kolekciji porodice Sretenović nalaze se i
druga značajna dela srpskih slikara, a pre svega dela Paje Jovanovića,
Milene Pavlović-Barili, Veljka Stanojevića, Stefana Vukmanovića, Milića
od Mačve, Miće Popovića, Vere Božičković, Dada Đurića, Bate Mihailovića,
Save Stojkova i drugih. Sva dela možete videti na web stranici:
www.alba-avis.com
Ivana Đorđević
|
