|
Stefan je 15-godišnji dečak iz Toronta koji je u košarci
pronašao svoj svet, svoj identitet. Nebrojene dane i sate je ovaj
talentovani dečak proveo ispod koševa i sve se češće može čuti njegovo
ime na elitnom nivou.
Treneri iz raznih košarkaških programa podržavaju njegovu ljubav,
upornost i predani rad i veruju u njegov napredak.
 "Rođen
sam u Novom Sadu. Imao sam godinu ipo kada su moji roditelji, sa mojom
sestrom Vanjom, došli u Toronto", priča nam Stefan koga smo sreli
neposredno posle napornog treninga." Moja sestra je studentkinjom druge
godine na Jork univerzitetu a ja sam drugi razred srednje škole.
Roditelji su nas uvek učili da je škola najbitnija i obrazovanje koje
stičeš tokom života, tako da nam je to uvek bilo na prvom mestu."
"Cela naša porodica je uvek bila okrenuta sportu i svi ga jako
volimo", kaže nam tata Slaviša koji već nekoliko godina, svakog
petka, drži treninge u odbojci našoj deci u organizaciji kluba "Trojka"
iz Toronta.
"Stefan je učenik srednje škole u Tornhilu i veoma je poznat, kako
po uspesima u učionici, tako i po doprinosu u košarkaškoj dvorani. O
tome svedoči članak koji je u februaru napisan o njemu u dnevnom listu
Toronto Star:
http://www.thestar.com/Sports/article/301340
Stefanu je priroda podarila odlične gene za košarku. Nije bilo nimalo
lako trenirati i takmičiti se u brzom ritmu koji košarka zahteva. Stefan
je uvek težio individualnom radu sa trenerima i uvek ga je intrigiralo
da se takmiči sa boljim igračima jer je tako uviđao svoje slabosti što
mu je davalo izuzetnu motivaciju da ide dalje i da bude još bolji".
Iako pomalo stidljiv ovaj izuzetan mladić doživljava totalnu
transformaciju kada se priča o košarci. Dok sluša oca kako priča smeši
se i dodaje: "Mnogo mi znači podrška moje porodice. Intenzivno
treniranje zahteva precizno planiranje vremena, jer školu sam oduvek
shvatao ozbiljno. Iako treniram svakodnevno uz vikende koji su mi puni
turnira, do sada sam odlično uspevao da uskladim školske obaveze i
košarku".
Stefan Nastić je počeo da trenira košarku u klubu kada je imao devet
godina, a intenzivnije treniranje počinje pre 3 godine, kada upoznaje
trenera Vladimira Matevskog, koji vodi Toronto 5-0 tim.
Trener Matevski potiče iz košarkaške porodice, a i sam je igrao košarku
u bivšoj Jugoslaviji, kao i na Rajerson Univerzitetu u Torontu.
Ekskluzivno za list "Novine Toronto" Vladimir kaže:
“Trener sam “Toronto 5-0” tima već tri godine. Vrlo sam ponosan
momcima koji čine ovaj tim. Obzirom da sam odrastao uz oca koji je bio
posvećen košarci a i sam sam igrao dugi niz godina, imam veliko iskustvo
u ovom sportu. Smatram da samo ozbiljnim radom i disciplinom, zašta se
zalažem na mojim treninzima, se mogu postići dobri rezultati.
Moji treninzi su vrlo aktivni i dinamični. Pored grupnog treninga sa
igračima, radim individualno sa svakim pojedinačno pokušavajući da iz
njih izvučem maksimum jer su to zaista sjajni momci i pri tom vredni.
Činjenica da imamo treninge 4 puta nedeljno svakako ukazuje na
ozbiljnost i kvalitet koji odlikuje ovaj tim.
Stefan je veoma talentovan dečko za koga verujem da će daleko dogurati
ukoliko se opredeli za profesionalno bavljenje ovim sportom. On je pri
tome i veoma dobar u školi što smatram da je veoma važno za jednog
sportistu.
Činjenica je da još uvek ima dosta toga što mora da odradi i uvežba,
znači potrebno mu je još neko vreme da bi bio spreman da krene tragovima
svetskih imena u košarci. On ima sve ono što se zahteva u ovom sportu...
talenat... visinu... disciplinu... umešnost i osećaj za kolektivnu
igru.
Ponosna mama Mira ne krije svoje oduševljenje i divljenje prema Stefanu
koji to naravno i zaslužuje:"Stefan je imao ponude da u septembru
prošle godine ode u Ameriku gde bi učio školu i intenzivnije trenirao
košarku do polaska na studije. Odlučio je, zajedno sa nama, da trenira
sa Matevskim kao i da letnje raspuste maksimalno iskoristi za svoje
daljnje košarkaško usavršavanje u Srbiji.
Kontaktiran je od strane košarkaškog Saveza Srbije da se priključi
završnim pripremama kadetske reprezentacije Srbije koje počinju u junu
mesecu. Kao majci, koja susreće mnoge mlade ljude, drago mi je da Stefan
ima ispunjen život i cilj kojem teži. Ima sadržaj života koji ga čini
srećnim. Izuzetno je motivisan i ponosan što će biti u mogućnosti da
trenira i takmiči se sa svojim vršnjacima pri tom uz veoma kvalitetan
rad naših trenera. Svestan je da će samo najbolji biti izabrani da
predstavljaju Srbiju na Evropskom kadetskom šampionatu u Italiji u
avgustu i to mu daje neverovatnu motivaciju da u svemu istraje".
 Stefan
je preko leta često išao sa mamom i sestrom za Srbiju u posetu kod babe
i dede, gde takođe, koristi svaku priliku da trenira. Oduševljen je
košarkaškom scenom u našoj zemlji i sa nestrpljenjem očekuje svako
naredno leto. Naročito je fasciniran koliko je košarka važna i koliko
smo mi kao košarkaška nacija u svetu priznati i poznati, naročito po
izuzetnom školovanju dece od najmlađeg uzrasta. To je posebno osetio
prošlog leta kad je imao priliku da vidi atmosferu u SPENS-u prilikom
održavanja Svetskog prvenstva ispod 19 godina.
Poželeo je da i sam jednog dana bude pozvan kako bi se oprobao u nadi da
će nositi dres Srbije
U Srbiji je Stefan pohađao odličan kamp “Jubak” na Kopaoniku, a u rodnom
gradu je trenirao u sportskom objektu kod našeg izuzetnog stručnjaka
Janka Lukovskog.
Iskusnom oku naših košarkaških stručnjaka, kao Janku Lukovskom, Bati
Đorđeviću, Marinu Sedlačeku, Dejanu Srziću-Susli, Raši Radovanoviću,
Nebojši Jakovljeviću i Ivi Simoviću, nije promakao njegov košarkaški
potencijal, talenat i upornost.
"Moja porodica me maksimalno podržava i pomaže u razvoju i kao
košarkaša i kao ličnost, što meni puno znači. Moji roditelji su takođe
uključeni u rad oba tima i “Toronto 5-0” kao i “Etobiko 381”.
Oni me stalno prate na sve treninge, utakmice kao i putovanja u Ameriku.
Nedavno sam bio deo tima koji je na međunarodnom turniru u Francuskoj
osvojio prvo mesto u konkurenciji od deset timova.
Volim da gledam Toronto Raptorse i ima veliku želju da upoznam Rašu
Nesterovića".
Ono što sam saznala i videla je da su treninzi sistematski planirani i
da se radi veoma intenzivno na usavršavanju košarkaške tehnike i fizičke
spremnosti.
Tim se inače takmiči u najvišem rangu ontarijske lige.
To je u stvari tim sa dva imena - putujući košarkaški tim pod nazivom
“Etobiko 381” kada gostuju u Americi (u sklopu organizacije vodi Zoran
Manojlović, čovek koji im puno pomaže) a Toronto 5-0 kada igraju u
Kanadi. Putujući tim je sponzorisan od strane Gorana Varaklića, vlasnika
kompanije “MDG kompjuters”.
Ove godine u timu ima pored Stefana #22 (Toronto) sedmoro naše dece:
Luka Drecun #9 (Toronto),
Marko Varaklić #4 (Milton),
Nikola Stojanovski #11 (Toronto),
Srđan Stanivuk #12 (Kičiner),
Stefan Cvrkalj #7 (Kičiner) i
Filip Jevtović #12 (Toronto).
Na završnom košarkaškom turniru "2008 OBA Championship", koji je održan
od 16-18 maja u Bramptonu Toronto 5-0 osvojio je bronzanu medalju u U-16
Division I.
Stefan Nastić je po rečima košarkaških stručnjaka veoma talentovan dečak
koji ako nastavi vredno da trenira može imati sjajnu košarkašku karijeru.
" Put do izgradnje uspešnog košarkaša je dugačak i trnovit i
zahteva puno, puno odricanja i požrtvovanosti.
Ja sam spreman da idem tim putem i pružim sve od sebe kako bi dostigao
svoj maksimum... jer to je moj san koji izgleda počinje polako da bude
stvarnost", kaže Stefan Nastić dok se rastajemo.
Trening je završen i on žuri jer ga još čeka noćno učenje da bi i
rezultati u školi bili uspešni.
Duboko verujem da će se ovom dečku još čuti. Predivno je videti te mlade
ljude koji u ovoj džungli od života prepoznaju prave vrednosti i imaju
kvalitetne ciljeve u životu.
Svakako je i za svaku pohvalu i entuzijazam sa kojim njihovi roditelji
strpljivo čekaju u hodniku dok im deca treniraju i uredno ih dovode na
sve treninge... i to čak iz Miltona, pa i Kičinera - njihova podrška je
verovatno nešto što svako dete želi da ima a i potrebno mu je.
Ivana Đorđević |
