|
Miša je izuzetan čovek, koji već dugi niz godina leči ljude
putem kosmo-bionergije. O njemu se priča i zna u mnogim zemljama sveta.
Preko 20 hiljada ljudi je prošlo Mišine tretmane. Hiljade ljudi na
prostorima bivše Jugoslavije je na spiskovima koji čekaju da dođu na
red.
Obzirom da sam dosta vremena provela na njegovim terapijama,
posmatrajući mnoge ljude koji su došli sa nadom da će im Miša pomoći
prenosim ovog puta, njihove utiske jer to je ono što najbolje potvrđuje
"čuda" koja ovaj skroman i nadasve jedinstven čovek radi.
Miša Krstović ne voli da priča o sebi i svom radu, jer kako kaže: "Ljudi
koje tretiram i koje uključujem na kosmičku energiju su oni koji treba
da govore. Oni su ti koji osećaju i primaju energiju. Oni su ti koji
imaju prava da prenesu svoja iskustva. Bogom mi je dat ovaj dar i ja to
prenosim, jer smatram da je to misija koja mi je sa razlogom zadata.
Svrha mog života je da pomažem ljudima i zato ja to iz dubine duše i
srca radim. Osećaj da pomažete ljudima je neopisiv. To je predivna
svetlost u mojoj glavi koja me održava. Šta ima lepše nego kada čoveka,
koji dođe kod vas istrošen i umoran od bolesti i stresa, nakon terapije
ga vidite nasmejanog i punog energije".
Najviše me je dirnula priča majke šestogodišnje devojčice koja boluje od
raka. To je jedna preslatka devojčica, sa krupnim očima u kojima, i
pored pakla koji je prošla, sijaju iskre nade da će sve proći i da će
moći da nastavi svoje detinjstvo sa drugarima u školi.
"Pre godinu dana, negde u oktobru 2007 moja ćerka je dobila stravične
bolove u nozi. Počela je da šepa. Odmah sam je odvela kod lekara, ali
nisu nikako mogi da ustanove o čemu se radi. Pretpostavljali su da je
možda neki nerv priklješten ali nisu tačno znali o čemu se radi. Odvela
sam je u hitnu pomoć gde nas je primio jedan divan pedijatar koji ju je
odmah poslao da snimi kičmu. Ništa nije nađeno na snimku tako da nas je
uputio u London (Kanada). Tamo su nam rekli da pretpostavljaju da je
tumor što je krajem februara 2008 i potvrđeno. Lekari su se nadali da je
dobroćudan, krajem marta izvršena je prva operacija. Urađena je biopsija,
međutim i dalje nisu znali da daju tačnu dijagnozu. Ćerka mi je bila u
sve većim bolovima. Nije mogla da hoda, išla je na kolenima. Nisu joj
pomagali ni lekovi, ni morfijum... ništa. To je bilo strašno", priča
majka male K." U maju mesecu 2008 urađena je druga biopsija. Odmah su
krenuli sa hemoterapijom jer je tumor rastao neverovatnom brzinom. Odmah
nakon par hemoterapija, bol se umanjio, što je značilo da terapija radi.
Međutim obzirom da su terapije bile na 2 nedelje ona nije imala vremena
da se od njih odmori, oporavi. Najgora stvar kod terapija je slabljenje
imunog sistema. Gubila je snagu. Nakon 5 terapija urađen je snimak -
tumor se smanjio na za 1/3. Sve to je bilo ohrabrujuće ali je njen
organizam bio sve slabiji i slabiji, tako da nismo znali šta dalje jer
smo bili svesni da neće izdržati sve hemoterapije. Lekari su odlagali
tretmane očekujući da se ona i fizički oporavi jer su leukociti
stravično padali. Da bi mogli da nastave K. je morala da ima određeni
nivo leukocita u organizmu. Nismo znali šta da radimo.
Neposredno baš u tom periodu sam čula za Mišu. Bila sam u velikoj dilemi
obzirom da smo bili kod nekog Rusa koji se bavi alternativnom medicinom.
To je bilo totalno razočarenje tako da je moja dilema bila još veća.
Hoću, neću - verujem, neverujem. Moje dete je bilo u pitanju... i
odlučila sam da mu se javim. Nisam imala šta da izgubim. Došli smo kod
Miše na razgovor da vidimo kako će to ići. Kako će moja K. sve to
prihvatiti obzirom da ima samo 6 godina. Sve je bilo savršeno. Ona je
odlično reagovala - radovala se svakom susretu sa Mišom. Nakon 2
terapije temperatura i slabost koji su bili prisutni nakon svake
hemoterapija su potpuno nestali. (Obično smo morali da je vodimo i u
bolnicu na 4-5 dana jer je bila toliko slaba da su se lekari plašili
raznih infekcija.). K. je živnula, poboljšao joj se apetit...
neverovatno... samo posle 2 terapije. Nisam mogla da verujem. Nakon
trećeg Mišinog tretmana odvela sam je na regularnu kontrolu jer sam se i
dalje pridržavala svega što su mi lekari rekli. Kada smo dobili
rezultate (znači razmak između kontrola je bio svega nekoliko dana) svi
smo bili šokirani - i mi i lekari. Takvu krvnu sliku nije imala čak ni
pre nego što je počela sa hemoterapijama, a kolona za imunitet je uvek
bila prazna (0) da bi nakon Mišinog tretmana stajalo 13.5.
Šta da vam kažem - totalno sam zbunjena i nemam reči da iskažem svoja
osećanja. Kamo sreće da smo ranije saznali za Mišu...ali dobro je...
najbitnije je da se K. oseća sve bolje. Pre je bila jako depresivna,
tužna...stalno je pitala kada će moći da krene u školu. Želela je da
bude kao i sva ostala deca. Sada može da se igra sa svojom sestrom, da
gleda televizor da izađe povremeno sa nama. Da hoda.
Htela bih na kraju da poručim svim ljudima koji su sumnjičavi i
skeptični da se jave Miši jer nemaju šta da izgube. Da mu se jave jer je
to čovek koji je Bogom dat i kome treba verovati. Ne odričem se klasične
medicine. Smatram da uz lekare i Mišu možete postići neviđene rezultate.
Ja ne očekujem da je on totalno izleči - dovoljno mi je da je da snagu
da može da se dalje bori. Takođe želim da kažem da nakon završene
terapije Miša nije želeo nikakvu materijalnu nadoknadu za lečenje moje
ćerke K."
Majka sedamnaestogodišnjeg mladića koji već dugi niz godina ima problema
sa veoma retkom i kompleksnom bolešću takođe nema reči jer je napredak
njenog sina veoma primetan nakon Mišinig terapija: "Vrlo mi je bilo
teško da ubedim sina da krene na sve ovo, jer smo i ranije išli kod
raznih ljudi ali su rezultati izostali. On je izgubio bio svaku nadu,
tako da je i prema svemu ovome bio veoma ske-ptičan i nepoverljiv. Nakon
terapija raspoloženje mu se primetno promenilo (bio je stalno depresivan),
nervoze je sve manje. Mogućnost koncentracije mu je veća a i motorika
celog tela primetno bolje funkcioniše. Mišu obožava i odmah posle škole
trči kući da ne bi zakasnio na tretman. Toplo preporučujem svakom da
kontaktira Mišu jer će mu svakako pomoći da se oseća bolje".
"Pod stravičnim stresom sam već duže vreme. O umoru i depresiji da ne
pričam. Nikada nisam verovala u ovakve stvari niti sam ikada bilo kod
nekog ko se bavi alternativnom medicinom. Za Mišu sam čula od moje kume
koja je prošla tretman. Samo mi je rekla idi, nemam šta drugo da ti
kažem. Primetila sam stravičnu promenu na njoj - ona je prosto sijala,
bila je dobro raspoložena...drugačija. Pitala sam je - pa šta on to radi.
Rekla je da ne može da mi objasni. Prijateljice smo dugi niz godina tako
da sam je poslušala", priča Ljiljana još uvek ne verujući šta se s njom
dešava. "Nakon samo 5 tretmana osećam se jako dobro. Puno sam
raspoloženija (sve vreme se kikoće dok mi priča u neverici svoju priču).
Imam jako puno energije. Osećam se da mogu da uradim sve i svašta -
znači imam i snage i motivacije što apsolutno nisam imala".
"Došla sam jer imam probleme sa cistama na jajnicima, krivljenje kičme i
još par stvari...Nikada ranije nisam verovala u ovaj način lečenja niti
sam bila kod nekoga. Čula sam priču o njemu još pre nego što je došao u
Toronto. Čitala razne članke koji su o Miši napisani. Srela sam ga...i
jednostavno odlučila da se priključim. Nakon par dana osetila sam da
imam mnogo više snage, da sam razgibana kao da sam mesecima radila vežbe...da
glavu koju nisam mogla da pomerim u stranu okrećem bez problema...
samnom su na terapiji i moji prijatelji ... Moja prijateljica je imala
bolove u celom telu, pogotovu sa kičmom. Jedva sam ih nagovorila da mi
se priključe... sada su bez teksta. Svi smo prijatno iznenađeni. Znate
neko ko ne zna ništa o bioenergiji i godinama se vuče po lekarima bez
vidnog napretka je svakako zatečen, kada vidi i oseti poboljšanje svog
fizičkog i psihičkog stanja.
Samo želim da ga Bog čuva i da poživi dugo, dugo".
Priča je mnogo. Potresne su a u isto vreme tako lepe jer se završavaju
sa osmehom i onim pogledom koji nije više ugašen i bezličan, pun bola.
Gledala sam danima u sve te oči, pričajući sa svim tim ljudima. Ako su "oči
ogledalo duše"... onda razumem o čemu svi ti ljudi govore, jer njihove
oči sjaje.
Ivana Đorđević |
