|
Za početak bih vas zamolio da se predstavite . Šta radite i čime se
profesionalno bavite?
Radovan Tvrdišić: Rođen sam 1971. u Bijelom Polju. Pravnik sam po
struci. Trenutno sam predsedavajući Upravnog odbora Srpskog sabora Dveri
i koordinator rada centralne kancelarije udruženja u Beogradu. Autor sam
više eseja i članaka na razne duhovne i nacionalne teme. Otac jednog
deteta.
Boško Obradović: Ja sam rođen u Čačku 1976. godine, gde sam
završio osnovnu školu i gimnaziju. Potom sam studirao na Filološkom
fakultetu u Beogradu i diplomirani sam profesor srpske književnosti.
Šest godina sam radio kao bibliotekar za kulturno-prosvetnu delatnost u
Gradskoj biblioteci u Čačku, a u poslednjih nekoliko meseci postao sam
projektni menadžer i sekretar Upravnog odbora Srpskog sabora Dveri.
Oženjen sam, imam troje dece i živim u Čačku. Jedan sam od osnivača
časopisa DVERI SRPSKE i autor dve knjige: diplomske studije "Miloš
Crnjanski i novi nacionalizam" i zbirke eseja "Srpski Zavet - srpsko
nacionalno pitanje danas".
Šta je to Srpski sabor Dveri i kako je nastalo ovo okupljanje
mladih i ostalih Srba?
Boško Obradović: U jednoj atmosferi duhovne i nacionalne
ravnodušnosti, između čekića Miloševićevog režima i nakovnja prozapadne
opozicije, te 1999. godine pokrenuli smo razmišljanje o "trećem putu" na
univerzitetskom nivou u Beogradu, tamo gde se usmerava aka-demska elita
Srbije i određuje naša budućnost. Tamo gde su ispiranje mozga i cenzura
praktikovani više od pola veka.
|
KO SU DVERI SRPSKE?
O Savindanu 2009. navršilo se 10 godina od pokretanja "nacionalnog
glasila studenata srbistike nepostojeće katedre za srbistiku
Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu", kako je u početku
glasio podnaslov časopisa pod imenom "Dveri". Kasnije je ovo
studentsko glasilo preraslo u akademski časopis za nacionalnu
kulturu i društvena pitanja "Dveri srpske". Iz kruga pokretača i
saradnika ovog časopisa izraslo je udruženje građana pod nazivom
Srpski sabor Dveri, posvećeno društvenim pitanjima duhovne i
nacionalne obnove srpskog naroda, koje u ovom trenutku predstavlja
jednu od najaktivnih nestranačkih nacionalnih organizacija u Srba.
Za ovih 10 godina izašlo je ukupno 42 broja časopisa "Dveri srpske"
među kojima se veliku pažnju privukli temati posvećeni Svetom Savi,
Nikolaju Velimiroviću, Justinu Popoviću, Nikoli Tesli, Milošu
Crnjanskom, Draži Mihailoviću, Marku Markoviću, Dostojevskom,
Aleksandru Solženjicinu, Patrijarhu Pavlu, kao i društvenim
fenomenima kao što su: monarhija kao princip vlasti, Veliki brat -
tehnološki totalitarizam, govor mržnje protiv svega što je srpsko,
srpsko nacionalno pitanje na Balkanu danas, ZA i PROTIV EU, NATO
genocid nad srpskim narodom. Nedavno je pokrenuta i nova grana
izdavačke delatnosti i iz štampe su izašle četiri knjige u
novopokrenutim edicijama "Mlada Srbija" ("Srpski zavet" Boška
Obradovića i "Srbi i ksenofobija" Branimira Nešića) i "Prećutano
slovo" ("Državotvornost Ravnogorskog pokreta" dr Zorana Jerotijevića
i "Argumenti protiv Evropske Unije" mr Dejana Mirovića).
Srpski sabor Dveri, u međuvremenu, postao je prepoznatljiv ne samo
po izdavačkoj delatnosti, već i po velikom broju tribina i promocija
(posebno kultnom Mašincu četvrtkom na Univerzitetu u Beogradu, gde
je do sada održano preko 100 tribina), veoma posećenoj internet
prezentaciji www.dverisrpske.com i godišnjim Saborima srpske
omladine (do sada održano ukupno osam u najvećim srpskim manastirima
u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori). Dodatnu raznovrsnost i
probojnost njihovim aktivnostima dalo je pokretanje sopstvene TV
produkcije koja se jednom sedmično emituje na 20 lokalnih i
regionalnih televizija u Srbiji (do sada emitovano oko 70 autorskih
i preko 20 emisija iz drugih produkcija), kao i digitalnog
izdavaštva putem koga u audio i video formi prenose
najinteresantnije događaje u njihovoj organizaciji (u kome su
objavili ekskluz-ivni intervju sa Patrijarhom Pavlom urađen 2002.
godine u dužini od 55 minuta, koji se smatra najdužim TV nastupom
Njegove Svetosti).
Posebnu društvenu širinu Dverima su dali projekti Pokreta za život,
kao promocije svetinje ljudskog života i borbe protiv bele kuge u
srpskom narodu, Srpske mreže, kao objedinjavajuće koalicije srpskih
pravoslavnih udruženja iz otadžbinskih zemalja i rasejanja, i
Svetosavske škole, kao modernog načina obrazovanja i organizovanja
na nivou globalnog Srpstva u 21. veku, a na prvom mestu u našoj
dijaspori (u Evropi, Kanadi i Americi, gde su bili gosti u više od
35 srpskih crkvenih opština). Prošle godine Dveri su dobile godišnju
nagradu "Večernjih novosti" za "Najplemenitiji podvig godine" za
stalnu humanitarnu akciju za pomoć narodnim kuhinjama na Kosovu i
Metohiji.
|
|
Naš učinak je u tome što smo prvi časopis pravoslavnih studenata
Univerziteta u Beogradu posle 60 godina, što smo na svetlost dana izneli
zabranjene intelektualne autoritete između dva svetska rata i iz redova
srpske političke emigracije posle Drugog svetskog rata, što smo u svet
intelektualnih tema vratili duhovne vrednosti i nacionalni angažman.
Odbacili smo opredeljivanje prema dnevnoj politici i izjasnili se za
nacionalnu politiku iznad stranačkih interesa.
Srpski sabor Dveri jeste udruženje građana proisteklo iz kruga saradnika
časopisa "Dveri srpske", kao pokušaj zasnivanja moderne srpske
organizacije na sabornim osnovama, uz neutralisanje svih pogubnih
osobina našeg dosadašnjeg organizovanja: liderskih ambicija i sujeta,
preglasavanja, praznoslovlja i kratkog daha.
Ova druga borba, kao uostalom i prva, je neprestana, i sve što smo
uradili neće ništa značiti ako ne izdržimo i dalje, do one tačke
uticaja kada možemo da menjamo još uvek nepromenjeno stanje.
U srpskom političkom životu postoji jedno tragično i bezobrazno
mišljenje da je Beograd Srbija i da se sva pitanja vezana za politički
život Srbije moraju rešavati u Beogradu i za potrebe Beograda. Vi ste
proputovali Srbiju uzduž i popreko u svom idejnom nastojanju. Koliko je
Beograd stvarno Srbija, a koliko je još uvek možda jedna bivša,
nepostojeća Jugoslavija?
Radovan Tvrdišić: U ovoj medijskoj civilizaciji u kojoj danas
živimo mnogo je bitnije kakvu sliku o Beogradu prenose mediji nego kakav
je on zaista. A slika koju o Beogradu prenose mediji je pravo takva
kakvom ste je opisali. Upravo zahvaljujući takvim medijima umesto
oporavka zapustelog sela i buđenja jedne nove preduzetničke energije
širom Srbije danas prisustvujemo novoj beogradizaciji odnosno
koncentraciji svih materijalnih i ljudskih resursa na jednom mestu.
U takvom Beogradu mnogo je lakše organizovati tzv. umetničku izložbu o
šiptarskom teroristi Jašariju nego promociju Pokreta za život koji se
zalaže za rađanje, višedetne porodice i lepotu deteta u majčinom stomaku.
U takvom Beogradu je moguće da je najposećenija tribina u Srbiji,
tribina Dveri na Mašinskom fakultetu koja se redovno održava pred 1000
ljudi, već godinama potpuno prećutana u medijima. I dok nam sela odumiru,
mladi u Beogradu, ali i drugim gradovima, se utapaju u drogi, alkoholu,
nasilju, sektama i promiskuitetu.
To je posledica prihvatanja medijski nametnutog životnog stila čija se
suština može sažeti u nekoliko reči: opusti se i uživaj. Prihvatanjem
tog hipnotizujućeg životnog stila dobili smo čitavu generaciju umornih,
malaksalih i apatičnih mladih ljudi nesvesnih sebe i svog identiteta.
Dešavanja u rijaliti emisijama za mnoge su bitnija od vlastitih života.
U trendu je potrošačka logika u kojoj je jedino bitno zadovoljiti svoj
sebični interes, a bilo kakva žrtva za zajedničku stvar smatra se
retrogradnim procesom.
Ali postoji i medijski prećutani Beograd. To je Beograd u kome su crkve
nedeljom ispunjene uglavnom mlađim ljudima. To je Beograd u kome se
ljudi o dešavanjima informišu mimo zvaničnih medijskih mreža.
To je Bogorodičin grad slobodnih ljudi koji traže način da se čuje i
njihov glas. Dakle, u medijskom smislu danas je Beograd grad u kome se
vrlo jasno osećaju ti jugonostalgični tonovi, ali i grad u kome postoji
jasno izraženo ali prećutano nacionalno raspoloženje. Od samopregornog
rada svih tih ljudi dobre volje zavisi kakav ćemo Beograd zateći u
budućnosti.
Gde su sada Dveri srpske i šta su dalji pravci delovanja da se one
otvore za jednu stabilnu i dugoročnu budućnost pokoljenja koja dolaze?
Boško Obradović: Naš redosled svenarodne obnove ostaje
nepromenjen: duhovne, moralne, biološke, kulturološke, pa tek državne
promene! Politika i ekonomija su, ma koliko bile važne ili čak presudne,
ipak površina društvenog i državnog života.
 Naš problem je u dubini, u sferi izgubljene duhovnosti, povišenog
nemorala, neradničkih navika, biološke posustalosti, kulturoškog
parazitstva i tuđinomanije, preduzetničke apatije, sveukupne nacionalne
nebrige i neodgovornosti. Ovde je potrebno menjati suštinu međuljudskih
odnosa i svenarodnih ideala, a ne samo spoljne forme društva i države.
Još uvek ne vidimo takav stranački politički program, takvu uređivačku
politiku u institucijama kulture ili u medijima.
Polazne osnove našeg preporoda ne nalaze se u sferi velike politike već
novog oduševljenja i novih oblika nacionalnog organizovanja. Nema nam
druge: moramo sami da investiramo u svoju budućnost, pripremajući ljude
koji će da nas vode. Svet se ubrzano menja, što će uskoro na društvenu
pozornicu izbaciti nove ljude koji imaju šta da kažu u ovom vremenu
krize životnog smisla i novih ideja, a iza njih stoje čista biografija i
jasna vizija.
Dveri su tu da rade na sabiranju takvih ljudi i organizacionoj pripremi
za vreme njihovog dolaska u epicentar društvene pažnje. Uspeha u ovoj
zajedničkoj misiji nema bez otrežnjenja srpske intelektualne elite i
izlaska iz stanja duhovne lenjosti i moralne potkupljivosti.
Takođe, uspeha neće biti ni bez velikog ustanka srpske omladine iz
potrošačke groznice i nacionalne neodgovornosti. Dveri su tu da
podstaknu i dočekaju ovaj duhovni i moralni preporod, kao i buđenje nove
nacionalne svesti i rodoljublja, kao definitivnih preduslova za bilo
kakve druge ozbiljne promene u našem narodu. Drugog puta nam nema. Kakvi
su Vam utisci o stanju Srpstva ovde u Kanadi i kakvi su Vaši utisci
uopšte o Kanadi posle ovog kratkog boravka?
 Radovan Tvrdišić: Postoji velika razlika u odnosu na Ameriku, i u
državi uopšte i u srpskoj zajednici. Ovo je jedna humanija i socijalno
odgovornija država, a Srbi su u njoj bolje očuvali svoj nacionalni
identitet.
Sada je trenutak da se izbegne američki scenario po kome će se mladi
ljudi izgubiti nakon prvih folklornih koraka pri crkvi i asimilovati po
svim pitanjima.
I ovde se, kao i širom srpskog rasejanja, moraju tražiti i naći načini
kako da se proces asimilacije zaustavi, mladi vrate Crkvi, a
tradicionalne srpske nacionalne vrednosti približe na jedan moderan i
efikasan način.
I to je pitanje svih pitanja, i srpska zajednica u Kanadi na njega mora
da odgovori jednim novim oduševljenjem za duhovni i patriotski rad novih
generacija.
Srpski sabor Dveri, koji je ovde naišao na divno gostoprimstvo i
razumevanje svoje misije, već je ponudio više modela novog nacionalnog
obrazovanja i organizovanja za 21. vek, i očekujemo početak jedne velike
i plodonosne bratske saradnje kroz zajedničke projekte na korist naše
Crkve, Otadžbine i naroda u celini.
Radovan Gajić |
