IVANA BJELICA
 

"Obrisi topline kroz svetlost i tamu"

Razgovaramo sa Ivanom Bjelicom, umetnicom iz Novog Sada. Povod ovog razgovora je samostalna izlozba koja je otvorena 1. aprila 2005 u Praxis galeriji i koja je rezultat njenog stvaralastva u periodu 2004/5 godine. Izlozena su ulja na platnu, crtezi i grafike (radjene suvom iglom). Na platnima gradski motivi i  pejzazi inspirisani su Ivaninim lutanjima po raznim mestima  sirom zemlje.
 

I.B.: Slikarstvom se profesionalno bavim od 1989,. kada sam upisala akademiju umetnosti. Ljubav prema slikarstvu i umetnosti uopste kao i talenat nasledila sam od dede koji je bio slikar i muzicar i mame koja je takodje zavrsila akademiju umetnosti, tako da sam odrasla okruzena umetnicima, slikarima, provodeci dosta vremena po galerijama i druzeci se sa ljudima iz sfere umetnosti.

Sada kada razmisljam, jednostavno se podrazumevalo da cu se i ja time baviti. Ni u jednom trenutku, pre srednje skole, nisam razmisljala sta ce biti moje zivotno opredeljenje. Sebe sam od samog pocetka, videla kao umetnika.


NOVINE: Kako je uopste doslo do ideje da organizujete izlozbu, obzirom da se Toronto ne smatra gradom umetnika?

I.B.: Spontano. Za Novu godinu sam po prvi put bila u Torontu kod prijatelja, obisla sam galerije i stupila u kontakt sa nekim ljudima iz sfere umetnosti, pokazala svoje radove i tako ugovorila dve izlozbe.

Redovno mi se desava da na svim mojim putovanjima posao i odmor idu jedno sa drugim. Podrazumeva se da cu gde god da otputujem, sa namerom da se odmorim dogovoriti i neku izlozbu, uzeti da slikam ili cu skupljati inspiraciju za dalji rad. Po meni umetnik stalno stvara, bez obzira gde se nalazi. Evo i sada u Torontu imam jedan svoj kutak gde sam napravila improvizovani atelje i gde slikam u trenucima pauze...obicno nocu.

Ovo mi je prva samostalna izlozba u inostranstvu i eto desila se u Kanadi. Nekako je i bilo krajnje vreme da pocnem da izlazem u inostranstvu, pored mnogih kolektivnih izlozbi na kojima sam ucestvovala sirom sveta.

Pored izlozbe koja je 1. aprila otvorena u Pradzis galeriji u planu mi je jos jedna koja ce biti u oktobru u Jorkvilu. Takodje postoji obostrano interesovanje za saradnju sa jos nekim galerijama u Torontu.

NOVINE: Otvaranju Vase izlozbe prisustvovalo je neverovatno puno ljudi - neverovatno zato sto davno nismo imali neku izlozbu sa tolikom posetom. Kako to objasnjavate i koji su bili komentari ljudi koje ste susreli? Kako ste se osecali zbog tako lepog prijema?

I.B.: Ako pored talenta ulozite puno rada, ljubavi i pozitivne energije u svoje stvaralastvo, normalno je da ce reakcije ljudi biti pozitivne. Ljudi jednostavno prepoznaju tu pozitivnu energiju i reaguju na nju...ili je to neko moje iskustvo, ali meni neizmerno znacajno i drago. Najveca nagrada za umetnika je kada uspe da emocije prenese na publiku.

Mogu da kazem da sam u potpunosti zadovoljna reakcijom ljudi na moju najnoviju izlozbu, atmosferom koja je te veceri bila a takodje i brojem ljudi koji su bili na otvaranju.
Dosta toga sam postigla do sada. Puno slikam, imala sam dosta izlozbi tako da je i dosta ljudi upoznato sa mojim radom, pa je samim tim unapred postojalo interesovanje za moju izlozbu.
Velika zasluga je i mojih prijatelja Sanje Glisic i Dr.Tibora Tomana i njihove porodice, koji su se maksimalno angazovali da se za ovu izlozbu sazna i pomogli oko realizacije zbog cega im se posebno zahvaljujem.
Za organizaciju i oko otvaranja zasluzni su vlasnici galerije Praxsis - Anka i Branko Miokovic koji su me veoma lepo primili.
Takodje je bitan marketing, kontakti sa ljudima i sve ostalo sto prati ovakvu jednu manifestaciju.


NOVINE: Planirate da organizujete koloniju slikara na Petrovaradinu - recite mi nesto o tom projektu.

I.B.: Pored redovnog programa izlozbi u galeriji u kojoj trenutno radim, planiram da organizujem Medjunarodnu liokovnu koloniju na Petrovaradinskoj tvrdjavi koja ce se najverovatnije realizovati u avgustu na nivou grada, preko kulturnog centra, a koja bi trebalo da okupi 15 umetnika iz celog sveta. Oni bi 10 dana ziveli i stvarali u Novom Sadu gde bi se pored zavrsne izlozbe, u toku trajanja kolonije, desavali mnogi kulturni programi.

NOVINE: Koliko uspevate da se bavite slikarstvom uz sve obaveze koje imate?

I.B.: Slikarstvo je moja profesija, ali takodje ono sto mi je veoma bitno, sto me u potpunosti profesionalno ispunjava i deo je mene, je posao likovnog urednika galerije Mali likovni salon, Kulturnog centra Novog Sada. Obaveze koje imam u galeriji mogu da uskladim sa mojim stvaralackim radom ali najveci neprijatelj i problem mi je uglavnom vreme. Kada imate puno ideja i planova, nikada nemate dovoljno vremena.

NOVINE: Kakva je trenutno situacija u slikarstvu kod nas - da li ima izlozbi? Kako uopste slikari zive i u kojoj meri mogu time da se bave?

I.B.: Sto se tice slikarstva, najveci problem mi je kao i vecini umetnika kod nas, to sto vecinu vremena moramo posvetiti organizaciji, marketingu, kontaktima, za sta mnogi nemaju talenta, a sto bi zapravo trebalo da rade galeristi, menadzeri, agenti. Moja velika sreca je sto imam smisla za taj drugi deo posla ali mi zato ostaje manje vremena za slikanje.
Vecina umetnika pretezno radi neke druge poslove da bi imali od cega da zive zbog cega im je naravno otezano da stvaraju i da se izraze na pravi nacin. Zbog toga, nazalost, prestaju da se bave umetnoscu. Stvar otezava i cinjenica da je status samostalnih umetnika pravno neresen, tako da nemaju staz, socijalno i druge elementarne stvari.
Teska situacija u zemlji prouzrokuje da u Novom Sadu nema dovoljno likovnih desavanja. Smatram da je neophodno raditi na predstavljanju nase kulture i savremene umetnosti u inostranstvu kao i na upoznavanju nase javnosti sa stranim kulturama i radom likovnih stvaralaca iz inostranstva.
Zbog toga je moja namera da, u okviru galerijskog posla, radim na kontaktima, razmenama, saradnji umetnika i kulturnih organizacija iz celog sveta sa Kulturnim centrom Novog Sada.

NOVINE: Koji su ti utisci koje nosite iz Toronta i da li ste imala priliku da se ovde sretnete sa nekim ljudima iz sveta slikarstva?

I.B.: Toronto je za mene jedan veoma zanimljiv grad - spoj mnogih kultura sto ga cini posebno interesantnim. U njemu ima dosta toga da se vidi, ali nazalost nisam imala puno vremena da sve to obidjem. Posetila sam mnoge galerije, kojih stvarno ima puno. U najlepsem secanju ostace mi Modiljanijeva izlozba. Upoznala sam mnoge nase i strane umetnike, ali malo u odnosu koliko bih njih volela da sretnem. U planu mi je sa nekim od njih da napravim saradnju i nadam se da ce neki od njih biti gosti likovne kolonije u Novom Sadu i da cemo ostvariti razmenu izlozbi kao i predstaviti neke umetnike iz SCG u okviru manifestacije Dani srpske kulture u Torontu.

Ivana je neizmerno je vedra i uvek nasmejana, ni u jednom trenutku razgovora ne miruje. Na pitanje cemu tezi i koji su joj planovi, da li je zadovoljna onim sto je do sada postigla, obzirom da uziva u onome cime se bavi a pri tome uspeva da od slikarstva zivi ona kaze:

- "Smatram da sam dosta toga uradila ali toliko imam ideja i projekata u glavi da mi vreme uzasno brzo promice . Stalno se bojim da necu stici i da ono sto sam odradila nije dovoljno...i ponekad mislim da cu da izludim. Ali eto guram napred, radujem se svakom novom danu i nikada se ne osecam isprazno. Toliko je puno stvari kojima tezim a pozitivna energija i emocija je ono cime se rukovodim i sto zelim svim srcem da kroz svoje stvaralastvo prenesem svima koji uzivaju u mojim slikama".

Ivanina izlozba je otvorena do 14. aprila 2005. Toplo vam preporucujemo da se ovih dana, kada se prvi mirisi proleca pomalo naziru, prosetate do galerije i pogledate radove Ivane Bjelice. Ova vrsna umetnica "punim plucima udise" svaki trenutak zivota trudeci se da sve to prenese na platno na neki samo njoj svojstven nacin. Na tom svom putu, koji je zacrtala, ona uspeva da prenese taj pozitivan dah zivota koji u sebi nosi.

Ivana Djordjevic

Copyright © 1996-2016 "NOVINE Toronto"