Uspe�ni ljudi

GOJKO KUZMANOVIĆ

Vizionar, donator, čovek koji veruje

Jedan od povoda za ovaj članak, je jo� jedno od mnogih priznanja koje Gojku Kuzmanoviću uručeno u sredu 13. aprila 2005.- orden Nemanje trećeg stepena. Smatrali smo da je trenutak da se o ovom čoveku, za one koji mo�da ne znaju, ipak ka�e, ispriča; jer on svakako zaslu�uje pa�nju.

Mnogo je pisano i dosta je rečeno o Gojku Kuzmanoviću, ali se ne smeju staviti u zaborav sve zasluge koje mu pripadaju. Najvi�e zbog toga �to ne  pi�emo o nekome ko je stao, posustao i zaboravio. Ono �to ga čini izuzetnim je upravo činjenica da on i dalje ne gubi nadu i njegova ljubav prema srpskom narodu i crkvi kao i �elja da ostavi trag su i dalje prisutni. Nesebično, on već vi�e od 45 godina poma�e crkvu i uvek je tu kada je pomoć potrebna.

Svakom ko �ivi u Kanadi jasno je koliko je napora potebno i koliko je te�ko u novoj sredini i u zemlji sa drugačijim običajima, očuvati korene i duhovno nasleđe. Gojko Kuzmanović ostao je dosledan svojim ciljevima, bez obzira na pote�kođe koje su ga pratile. Njegov entuzijazam, upornost i optimizam su zaista ne�to �to fascinira i �to treba da bude uzor mnogima koji imaju samo �elje ali ne i snage u onome čemu te�e.

Uvek nasmejan, pun enrgije, veliki optimista - čovek koji ni u jednom trenutku ne miruje. priča nam svoju priču koja bi mogla stati u jednu knjigu. u knjigu koja se čita bez daha.

" Rođen sam u srpskom Čelnicu kod Banja Luke u patrijarhalnoj porodici, od oca Krste i majke Petre. Jo� u najmlađim danima spoznao sam �ta je po�tenje i vrednoća, odgovornost i vera u Boga. Glavne       crte svoga karaktera nasledio sam od strogog i pravednog oca a smisao za komuniciranje sa ljudima i ljubaznost od moje majke koja mi je ovu moju pobo�nost usadila u krv."

Posle mnogih dilema i razmi�ljanja, prevagnula je �elja da oproba sreću i potra�i bolji �ivot u inostranstvu. Preko Alpa, 1958. godine, be�i u Austriju i tamo uspeva da od 296 izbeglica, bude jedan od sedmoro koji su dobili vize. Na Đurđevdan,   1958. godine, stize u Kanadu.

Gojko bez straha, �irom otvorenih očiju, odlučan u ideji da uspe i da ne poklekne kreće da stvara i daruje neznajući u tom trenutku, koliki će duboki trag ostaviti za sve Srbe u ovoj dalekoj zemlji gde nije jednostavno biti priznat i cenjen kako od strane Kanađana tako i Srba.

Ubrzo sreće jednu izuzetnu �enu po imenu Evgenija, koja mu ubrzo postaje supruga i osoba čija će mu podr�ka i razumevanje, svih ovih godina, biti jedan od glavnih podstreha da uspe na putu koji je zacrtao. "Uvek me je podr�avala i bila inicijator da dam jo� vi�e nego �to sam nameravao"

Kao član crkveno- �kolske op�tine Sv. Sava u Torontu, Gojko Kuzmanović formira građevinski odbor 1982 i pored ostalih obaveza prima se i funkcije potpresednika, poma�ući svesrdno svojim poslovnim kontaktima, moralno kao i materijalno,  prilogom od preko 16 hiljada dolara.

Prvi rezultati njegove uporne borbe i �elje da Srbi steknu ne�to zbog čega će biti ponosni i gde će imati mesto da se okupljaju je i srpska zastava koja se zavijorila na mestiu gde je danas Srpski centar u Misisagi, jer je Gojkovom zaslugom dobijen nacionalno - verski centar.

"Mnogi se sećaju momenta, među njima i Rade Đorđević,  kada smo u 10 minuta do 12, predali na�u ponudu na dr�avnoj licitaciji i tako dobili imanje", priseća se g. Kuzmanović tih dana.

" Sećam se da je novembra 1983 tada�nji predsednik C�O Koča Radojković izjavio da  �...duguje posebnu zahvalnost g. Kuzmanoviću �to mu je bratski pritekao u pomoć kada je bila najpotrebnija. Njegovo iskustvo u biznisu, neograničena hrabrost da ni pred čim ne ustakne kao i poslovne i političke veze bile su od neprocenjive vrednosti bez kojih mi jednostavno ne bi uspeli�

Sa odobrenjem vladike g. Georgija, Gojko Kuzmanović poklanja, 1986. eparhiji kanadskoj, za njene potrebe, kompletnu modernu �tamapriju u vrednosti od 65 hiljada dolara.

To je bio samo početak. Vizionar u du�i, čovek koji je sve �to je zacrtao uspeo i da ostvari, kreće u nove poduhvate. Posle sednice u Vankuveru na kojoj su prisustvovali mnogi delegati crkveno- �kolskih op�tina i gde se postavilo pitanje mesta gde će se proslaviti eparhijski dan, Gojko odlučuje da nađe zamlji�te na kome će se sagraditi manastir i crkva.

"Manastir moramo podignuti" neprestano je ponavljao i zajedno sa suprugom Evgenijom proveo mnoge besane noći raspravljajući koji sledeći korak da preduzmu. "Da samo započnemo, onda ćemo videti �ta ćemo i kako ćemo dalje. Uvek sam verovao i u sebi govorio: Bog je s nama, on će nam pomoći". I tako je bilo. "Na�li smo imanje  i ja sam garantovao celom sumom kada je krenula kupovina zemlji�ta jer sam bio siguran da će ga Srbi izgraditi i da će biti svoji na svome".

Uz mnogo truda i po�rtvovanog rada 12. juna 1994 osvanuo je i taj dan kada je osvećen manastir Svetog Preobra�enja u Miltonu.

"Duga povorka sve�tenih lica i građana, s patrijarhom Pavlom u sredini, svečano se kretala uz bre�uljak. Bio sam deo te povorke, često pogledav�i prema nebu i kao opijen svetlo�ću sunca koje tog dana sijalo u punom svetlu, zahvaljivao sam Bogu za trenutke neizrecivog zadovoljstva i sreće �to mi je dao priliku da do�ivim takav dan, verovatno, samo jedan u �ivotu", rekao je g. Kuzmanović.  

   Tom prilikom vladika kanadski g. Georgije progla�ava Gojka Kuzmanovića velikim dobrotvorom prvog srpskog manastira Svetog Preobra�enja u Miltonu uručujući mu �tampanu povelju za njegovu ljubav prema srpskoj svetosavskoj crkvi.

"On je dao svoj prilog - rekao je vladika - ne samo finansijski, nego srcem i ljubavlju", javno proglasiv�i Gojka i Evgeniju za kumove prvog srpskog manastira. Oni su postali do�ivotni kumovi ovog svetog mesta, prilo�iv�i za ovu priliku 105 hiljada dolara.

Gojku se ispunila jo� jedna velika �elja jer mu Episkop Kanadski g. Georgije dodeljuje Gramatu i progla�ava ga za Zadu�binara prvog srpskog Mnastira "Svetog Preobra�enja" u Kanadi za ljubav prema svojoj svetosavskoj srpskoj crkvi i za prilog gradnji manastira u Miltonu.

     "Oduvek sam �eleo da ostavim ne�to iza sebe, da se zna ko sam i �ta sam radio", kazuje Gojko Kuzmanović, dok uz čaj ćaskamo u ljegovoj kancelariji ispunjenoj. mnogobrojnim priznanjima " Na moju sreću, �ta god sam tra�io od Boga, dobio sam. Nije mi bilo lako, kada sam be�ao preko granice u potpunu neizvesnost. Međutim, danas sam zadovoljan svojim �ivotom i onim �to sam postigao. Od 1982 do danas uradio sam mnogo za srpstvo, za moju pravoslavnu crkvu i za moju porodicu. To je kruna mog uspeha u �ivotu".

Gojkovu sreću dele njegova supruga Evgenija, ćerke Dana i Slavka i zetovi Nik i Sa�a kao i unuci Tanja, Kristofer i Nikola.

Uspe�an poslovan čovek, graditelj i darodavac u svojoj biografiji ima mnogobrojna odlikovanja i diplome od kojih izdvajamo samo neke: on je prvi Srbin koji je dobio Federalnu medalju, najvi�e priznanje Federalne vlade Kanade. Vladičin predstavnik Ramon Hnatyshun uručio mu je medalju "Konfederation 1867-1992" povodom 125 godina Kanade.

Oktobra 1983 patijarh srpskog Germana, progla�ava ga prvo za utemeljivača a potom za ktitora - zadu�binara hrama Sv Save u Beogradu.

Episkop banjalučki g. Jefrem proglasio je Gojka i Evgeniju Kuzmanović za dobrtvore Eparhije banjalučke. Posle zemljotresa oni su pomogli izgradnji dajući prilog od 46 hiljada dolara.

Odlikovanje je dobio za kupovinu i garanciju zemlji�ta  Srpskog centra u Misisagi. Prvi je srbin u Kanadi koji je 1988. dobio "Orden Svetog Save III reda" najvi�e odlikovanje koje Sveti arhijerejski Sinod dodeljuje, a potpisuje lično Patrijarh.

Episkop kanadski g Georgije odlikovao ga je sa tri gramate: Utemeljivača, Dobrotvora i Zadu�binara manastira Sv. Preobra�enje. Federalna vlada mu je prilkom osvećenja manastira 12. juna 1994 dodelila medalju i plaketu "Priznanje za godinu 1993 za izvanredne rezultate, predanost i odanost.

Dobio je zlatnu medalju britanske Kraljice Elizabete II povodom pedesetogodi�njice njenog ustoličenja za britanskog monarha. G. Kuzmanović je zaslu�an za kupovinu srpskog imanja na Diksiju, za dobijanje nepovratne pomoći Savezne vlade od 572.000 i pomoći od 700.000 dolara za gradnju srpskog centra u Vindzoru.

Medalje i priznanja , kao potvrda nesebičnog zalaganja i rada na očuvanju srpske kulturne ba�tine kao i neprekidna podr�ka na�oj srpskoj pravoslavnoj crkvi, predstavljali su neizmernu sreću i radost za Gojka Kuzmanovića.

"Va�no je mnogo raditi i gajiti ljubav prema svom narodu i biti istrajan u veri prema Bogu", nastavlja Gojko svoju priču. "Potrebno je imati i malo sreće ali opet nagla�avam - sreća je sreća, ali bez upornosti i velikog rada ne mo�e se mnogo toga postići. Nikad mi se ni�ta nije izjalovilo u �ivotu. Kada sam ne�to zamislio, sledio sam taj cilj boreći se svim snagama za njegovo ostvarenje. Uvek su mi izazov bili projekti koji su se svima činili nemogući. Međutim, uvek sam verovao da ako ti je do nečega u �ivotu stalo, ako je humanost u du�i i ljubav u srcu sve je moguće ostvariti".

"Mnogo sam naučio od Jevreja sa kojima sam poslovno dugi niz godina sarađivao. Mnogima sam im pomagao i veoma su me po�tovali jer sam bio veliki i po�ten radnik. Zbog toga su mi mnoga vrata bila otvorena. Ova zemlja mi je omogućila da ostvarim i unapredim mnoge svoje ideje i zbog toga sam veoma srećan.

Smatram da su svi moji uspesi kako u poslu tako i u privatnom �ivotu Bo�ije delo i zato sam mu svako jutro kada se probudim neizmerno zahvalan�.

Posle nekoliko sati dru�enja sa Gojkom Kuzmanović saznala sam drugu stranu priče o ljudima koji su do�li tih davnih pedesetih godina. Iako ne�kolovani, mladi i bez iskustva i znanja jezika, oni su se svim snagama borili da se to na�e srpstvo i pravoslavlje ne utopi među mnogobrojne kulture koje ovde postoje. Napravili su jednu bazu koja se mo�e i mora nadgrađivati.

"Moramo biti slo�ni i jedinstveni. Moramo gledati u daljinu, u sva ta prostranstva koja se pru�aju, a ne samo usko u okvirima "na�eg dvori�ta", rekao nam je na kraju g. Kuzmanović. "Moramo voleti svoj narod, svoje braću i sestre i verovati u Boga. Nikada neću posustati i dalje ću svim svojim snagama se boriti da unapredim na�u srpsku zajednicu i da �to vi�e tragova ostavim kao dokaz da smo postojali i da smo bili vredni po�tovanja."

Čovek koji je sam finansijski pomogao sa preko 2 miliona dolara prosperitet crkve i celokupne srpske zajednice ima samojo� jednu �elju a to je da izgradi starački dom.

Posle svega ovoga �to je uradio ne mo�emo sumnjati da u tome neće uspeti jer izgleda da kada porodica Kuzmanović ne�to re�i da uradi, pitanje je samo vremena kada će to ostvariti.

Ivana Đorđević

Copyright � 1996-2016 "NOVINE Toronto"