Kucni ljubimci, saveti veterinara

SAVETI VETERINARA

Hipertireoidizam mačaka

Imam mačku staru jedanaest godina koja nije imala gotovo nikakvih zdravstvenih problema do sada tako da sam je jedva i vodila kod veterinara svih ovih godina.

U poslednje vreme mi se čini da postaje mršavija mada dobro jede, rekla bih čak i sa boljim apetitom nego ikad, jer češće zahteva da je nahranim. Ne deluje ni malo bolesno, veoma je aktivna, ali je vidljivo mršavija nego što je bila.

Bojim se da nema neku tešku unutrašnju bolest jer je ponekada noću čujem kako glasno mijauče, kao da zavija, pa se pitam da li ima povremene bolove.

---------------------------
Odgovor

- Očiti gubitak telesne težine neosporno je značajan simptom i treba ga ozbiljno shvatiti. Naravno, postoji niz oboljenja koje prati mršavljenje, pa je potrebno izvršiti detaljan klinički pregled i uraditi neke testove da bi se ustanovilo o čemu se radi.

Kada smo govorili o neophodnosti redovnih, godišnjih zdravstvenih pregleda naših ljubimaca, naglasili smo da ovo postaje još važnije kako oni stare, jer se jedino na taj način mnogi problemi otkrivaju u ranoj fazi, dok još nisu prouzrokovali dramatične promene i dok je još lakše lečiti ih.

Jedno od veoma čestih hroničnih oboljenja starijih mačaka je hipertireoidizam, odnosno hiperfunkcija štitaste žlezde. Ona nastaje najčešće usled dobroćudnog povećanja ovog organa, mada je u nekim slučajevima u pitanju i karcinom. Povećana žlezda se često može i opipati, što će vaš veterinar proveriti prilikom svakog pregleda. Usled povećanog nivoa hormona tireoideje, metabolizam je ubrzan, organizam troši više energije, pa se sem povećane gladi troše i unutrašnje rezerve. Rad srca je ubrzan, krvni pritisak često povećan, a ne retko se pojavljuje šum na srcu, pa i aritmije. Sve ovo deluje štetno na mnoge unutrašnje organe i, ako se ništa ne preduzme, dovešće do teških, ireverzibilnih posledica.

Apetit je povećan, i – mada jedu više nego ikad – životinje naočigled mršave. Aktivne su, nekad čak deluju gotovo nervozno, bude se noću i hodaju po kući, često se oglašavajući mijaukanjem.

Funkcija štitaste žlezde se veoma lako može testirati merenjem nivoa njenih hormona u krvi, što se inače rutinski radi na redovnim pregledima kod starijih životinja, kako bi se problem pravovremeno otkrio. Istovremeno treba proveriti i funkciju bubrega, jetre, šećer u krvi i još neke parametre.

Postoji tri načina za lečenje ovoh hormonalnog poremećaja: hirurško uklanjanje uvećane žlezde, zračenje upotrebom radioaktivnog joda, i – još uvek daleko najrasprostranjeniji način – lekovima koji deluju supresivno na štitastu žlezdu. Ovi lekovi nisu skupi, ali ih je potrebno davati redovno, do kraja života. Pri tome, neophodna je povremena kontrola nivoa tireoidnih hormona kako bi se doza korigovala ukoliko je to potrebno.

Prema tome, savetujem vam da što pre potražite svog veterinara, jer će svako odugovlačenje ići na uštrb zdravlja vaše mačke, a rešenje problema je moguće i nadohvat ruke.

Tibor Toman, D.V.M.

Promena izvrsena: 20 Apr 2012