Mali oglasi ClassifiedsInfo kalendar- Calendar InfoPoslovni imenik - Business Directory

  | NASLOVNA | ARHIVA | KONTAKT / REDAKCIJA |
  
  
Novine Toronto

 
 


Google
     
 Intervju s povodom                                                                                                                                2009.

Novine broj 1204 - jun 2009.

DANKO BJELICA – VATERPOLISTA

Nešto više od igre

"Iako potomak iz šahovske familije Bjelica - šah mi nikad nije bio dovoljno interesantan da bi se njime ozbiljnije bavio. Pošto su me svi u familiji pobjeđivali u toj drevnoj indijskoj igri, odlučio sam da se sa osam godina posvetim japanskoj drevnoj vještini - karateu, tako da sam posle samo par godina najboljim igračima iz familije davao sve figure fore i tukao ih - šahovskom tablom....Normalno ni to nije bilo baš jednostavno pošto sam morao da ispunim majčin zahtev: ukoliko želim da se bavim karateom moram u isto vrijeme da pohađam i nižu muzičku školu - odsek za klavir. Iz nepoznatih razloga kućni klavir je morao da se menja makar jednom godišnje a u muzičkoj školi mi je bilo zabranjeno sviranje na klavirima mlađim od 5 godina".

Danko Bjelica


"Sićušan i nježan, kako bi me samo moja majka opisivala, a uz nagovor babe - Crnogorke (koja me je i ne pitajući odvela kod "Vasovog malog" i ubacila u Hercegnovski bazen) te davne 1975 po prvi put se srećem sa vaterpolom u pionirskoj ekipi VK Jadran, Herceg Novi", seća se Danko Bjelica nekih davnih, ali divnih godina”.

Rođen je 6. aprila 1964 u Sarajevu ali je svake godine, na leto, odlazio kod babe i dede u Herceg Novi i tu ostajao po tri meseca da bi se napajao znanjem sa samog izvora vrhunskih vaterpolista.

Danko BjelicaTokom 20-ak godina školovanja bavio se svim mogućim i nemogućim sportovima….karateom (crni pojas), skijanjem, fudbalom, košarkom, odbojkom, rukometom, taeknjondo-om (crni pojas), ronjenjem, atletikom, plivanjem, vozio bob i sanke…i još mnogo toga a "uz put sam završio osnovnu školu i Drugu sarajevsku matematičku gimnaziju (mada sam se opismenio samo zahvaljujući sestri Isidori)" priča Danko dok pijemo esspreso u bašti (nedostaje nam samo jadransko more i miris borova i mimoza … da bi doživljaj bio potpun).

Po izlasku iz JNA sa grupom sarajevskih zaljubljenika i vaterpolo fanatika osniva VK Bosnu gde je igrao, bio kapiten prve ekipe i trener mlađim generacijama sve do skoro samog početka rata, '92 u Sarajevu, koji je igrom slučaja počeo na njegov rođendan.

Studirao je i diplomirao mašinstvo u Sarajevu - smer Energetika i Procesna Tehnika i u školskoj 1986/87 proglašen za najboljeg sportistu Sarajevskog Univerziteta, u godini kada je "boje" svog fakulteta branio u čak deset različitih sportova ...


Kako ste se odlučili da dođete čak do Kanade?

Danko Bjelica"Zbog malo, za moj ukus, prevruće situacije, u Sarajevu '92 napuštam grad i strateški uzmičem ka Beogradu i posle ka Vrnjačkoj Banji gdje provodim dvije godine.U maju '94 u kanadskoj Ambasadi u Beogradu, dobijam vizu i sa suprugom stižem u Toronto u kojem se i dan danas nalazim, nadajući se nekom boljem životu".

Dolaskom u zemlju koja je u mnogim stvarima različita od Evrope krećete u okršaj zvan "novi život". Nova zemlja, drugačiji ljudi …neka nova pravila. Kako ste se snalazili u svemu tome?

Danko Bjelica"Kao i svaki imigrant doživio sam period upoznavanja sa novom domovinom. Raznorazni kursevi gde se svašta može naučiti... između ostalog: da crno odijelo i bijele čarape ne idu zajedno i ta kombinacija ne bi trebala da se nosi prilikom razgovora za posao; da aparat za gašenje požara služi , kako mu i samo ime kaže, za gašenje požara, da je tramvaj (street car) i autobus prevozno sredstvo koje uz podzemnu željeznicu koristimo da bi došli sa jednog kraja grada na drugi i da se nužda treba obavljati isključivo u toaletu - dakle ne u tramvaju, autobusu ili liftu...(pa da li oni znaju da se još u 18 vijeku na srpskom dvoru jelo nožem i viljuškom dok su na ostalim dvorovima - nećemo reći kojim - meso komadali golim rukama, da su Beograd, Zagreb i Sarajevo imali kanalizaciju kad su se u Londonu "noćne posude" prosipale sa prozora kuća i sl.)."

Prvi posao, te daleke 1995, mu je bio u privatnoj "školi kao instruktor za Autoked i posle samo par meseci zapošljava se u jednoj od najvećih "store fixture" kompanija u to vreme na ovom kontinentu - Ontario Store Fixtures gde je proveo narednih deset godina i prošao sve funkcije od crtača do direktora inžinjeringa i proizvodnje. Trenutno vodi svoju dizajnersko/inžinjersko/ konsultantsku firmu - DANKO DESIGN.COM

Međutim i pored svega ljubav prema vaterpolu tinja u Danku, neda mu mira, te zahvaljujući sinu, vraća se u ‘vode koje život znače’.

"Pokušavajući da pomognem svom, tada devetogodišnjem sinu u odabiranju novog sporta saznajem da u Torontu postoji vaterpolo klub "York Mavericks". I tako je to krenulo, ponovo..."

Danko BjelicaRecite mi nešto o samom klubu?

"Klub je osnovan septembra 1992. U početku su trenirali samo u Jork Mils srednjoj školi (York Mills High School) i Jork univerzitetu. Međutim nakon par godina klub je dobio i termin na Etobiko Olimpium bazenu. Osnivač kluba koji je i direktor ontarijske vaterpolo organizacije je Ross Macdonald. Postoji odbor od 6 članova koji sa Rosom o svemu odlučuje. Ove godine čak troje naših je dio tog odbora. Klub se izdržava dijelom od sponzorstva a uglavnom od članarine".

Interesantno je da je klub naravno kanadski a da je u njemu većina naše dece.

"U početku naravno nije bilo tako. Dolaskom našeg poznatog vaterpoliste i olimpijca Zorana Petrovića i mene stvari su se promjenile jer je jedan mališan vukao drugog i tako se napravila jedna veća grupa naših ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Moram spomenuti vlasnika sportske škole "Junak", svima poznatog Šarca koji je mnogo doprineo da neka djeca krenu sa vaterpolom. Od recimo 28 članova, 24 su naši (uzrast do 14 godina).

Koliko grupa ima u klubu?

Postoji:
I LOVE WATER POLO

To je početna grupa, (od 8-10god) više rekreativna. Dolaze dejca koja se prvi put serću sa vaterpolom. Neka od njih čak ne znaju baš dobro da plivaju pa je i tom smislu to prilika da steknu sigurnost a i da se bazno informišu o ovom sportu. Treninzi su jedan do dva puta nedeljno.

Danko BjelicaU 14 - AA - Za djecu od 10 do 14 godina koji nemaju pretjeran takmičarski afinitet i koji treniraju 2 do 3 puta sedmično

U14 - AAA - to je takmižarska grupa, znači djeca do 14 godina koja već nešto znaju tj trenirali su ovaj sport. Imamo 5 do 6 treninga sedmično i ovu grupu vodim ja.

U16 - to su djeca od 14 do 16 godina i nju vodi Ros.
U18 - momci (i djevojke) od 16 do 18 godina koju vodi Zoran Petrović i to je najjača grupa.
I naravno

"MASTERS" - grupa za vaterpolo zaljubljenike koji su nekad igrali ili oduvijek željeli da igraju a "malo su stariji" da ih ubacimo u gore već pomenute grupe. Sastajemo se i igramo jednom sedmično na Olimpiumu (obično cetvrtkom u 21č.)”.

Rekli ste mi da Vaša grupa (U14 - AAA) ima treninge 6 puta nedeljno po skoro dva sata. Fascinantno moram priznati. Za divljenje je njihova istrajnost i upornost a svakako treba odati veliko priznanje i svim roditeljima te djece obzirom da je i za njih to velika obaveza.

Danko Bjelica"Da, u ovim vremenima gde deca odrastaju drugačije nego što je to bilo u naše vrijeme ovo je za svaku pohvalu. Kako izdržavaju? Pod jedan razlog je zaista velika ljubav prema vaterpolu. Pod dva sigurno ima uticaja i to ko je trener. Pod tri…roditelji. Oni su ti koji su mi dali najveću podršku i samim učestalim dolascima na treninge počeli su i međusobno da se druže. Tako da se mi izvan bazena vrlo često i aktivno družimo. Nastala su velika prijateljstva, kako među decom tako i roditeljima.

Sve to čini jedan lijep krug koji smo uspjeli da zatvorimo i da radimo prvo nešto korisno za tu djecu koja lako mogu da se otrgnu i odu na ulicu a drugo i da sami budemo ispunjeni nekim pozitivnim stvarima.

Za proteklh šest godina radio sam sa najmlađim grupama ( I Love Water-polo - grupa za one mlađe od 10 godina) zatim Atom (za mlađe od 12) i trenutno treniram Bantam (mlađi od 14 godina starosti) i sa svojim "malim delfinima" - timom sastavljenim uglavnom od dece naših iseljenika sa prostora bivše Jugoslavije, osvojili smo sve što se po Ontariju u vaterpolu osvojiti može”, sa ponosom i sjajem u očima nastavlja svoju priču Danko Bjelica.

Koliko dece ostane da se profesionalno bavi vaterpolom i kolike su uopšte šanse za njih da prosperiraju obzirom da ovaj sport nije toliko aktuelan u Kanadi.

Danko Bjelica"Šanse uvek postoje. Osim seniorske A i B imamo i juniorsku reprezentaciju. Takođe mogu dobiti i stipendiju od fakulteta ako dođu do ranga za državnu reprezentaciju ( a selektor reprezentacije je opet, naš čovek - Dragan Jovanović).. U principu sve zavisi od njih dokle će uspeti da se plasiraju. Ako uđu u juniorsku reprezentaciju onda su im svi troškovi plaćeni, čak i dobijaju neku vrstu plate.

Ono što je najljepše ako dođu do tog nekog nivoa mogu otići u Ameriku jer američki univerziteti daju stipendije. Ono što je isto interesantno je činjenica da za ovih 5-6 godina koliko treniram te klince samo je jedan odustao - ne trenira više. Očigledno da je ljubav prema ovom sportu tolika da i ne razmišljaju samo o tome dokle će dostići, već im je dovoljno za sada što su deo ovog sporta".

Neosporno je da kao i u pravoj školi, gde zavolimo predmete iz kojih imamo gotivne profesore, tako i u sportu ta ljubav svakako dolazi zbog trenera koji je tu. Šta je to što im Vi pružate te ostaju već godinama sa Vama, znajući koliko je to ipak težak i naporan sport.

"Ja sam sa sa većinom tih klinaca od samog početka. Neke sam maltene naučio i da plivaju. Drugar sam sa njima a opet imam autoritet i poštuju me. Jako sam strog. Derem se ko lud na treninzima i utakmicama…ali mislim da sam fer a to djeca najbolje osećaju. Ne tražim od njih nemoguće (mada oni ponekad misle drugačije), već samo ono što su nekad od mene tražili moji treneri…

Danko BjelicaIako su svi prijatelji u privatnom životu postoji taj lijep takmičarski duh između njih pa se i sami trude i znaju da moraju biti bolji. Naravno da bez podrške roditelja ne bi bilo ni ove ekipe. Ja sam neizmjerno zahvalan svim tim ljudima jer znam koliko im je naporno na ovim prostorima da podržavaju svoju djecu i da ih prate pored svih ostalih obaveza koje imaju.

Nas znaju na svim turnirima. Znate kako je ovdje među anglosaksoncima. Oni dođu sjednu kao u pozorištu i pristojno samo tapšu …a ovi moji…dođu sa trubama, zvižde, viču… naprave fenomenalnu atmosferu jer u principu svi na neki način proživljavamo zajedno tu priču koja ide prije svake utakmice i traje poslje svake pobjede ili poraza (koji su vrlo rijetki..ha..ha)"

Poznato je da je vaterpolo jedan od najzdravijih i najnapornijih sportova.

"Tačno je. To je jedan od sportova koji iziskuje koliko fizičku toliko i psihičku spremu. Što bi rekao jedan moj prijatelj: 'Pa Bjeli u ovom tvom sportu i kada se odmaraš moraš da plivaš. To je kao kada bi pomješao košarku, rukomet, rvanje, plivanje i još po neki sport…pa kada sve to promućkaš, dobićeš vaterpolo. U staroj Jugi se znalo da su najlepši momci vaterpolisti (eno koga je J.J. izabrala) a najlepše djevojke odbojkašice… (smeje se…).

Ono što je posebno pozitivno a vezano je za ovaj sport što je to uvijek bio intelektualni sport - skoro svi koji su se bavili njime profesionalno su bili fakultetski obrazovani. Zato mnogi roditelji vjerovatno i podržavaju svoju djecu da izdrže, jer se djeca lepo razvijaju, zdrava su i ujedno obrazovana".

Koliko ima turnira godišnje na kojima imate priliku da učestvujete i kako ste rangirani?
Danko Bjelica
"Ima oko 5-6 turnira…I najbolji smo…ha..ha. Sa svakog turnira se vratimo makar sa jednom medaljom. Mislim da smo zaista dobri i ponekad se i postavlja problem jer smo mnogo superiorniji od drugih te utakmice koje igramo nemaju onu pravu draž obzirom na odnos snaga klubova. Obzirom da su moji klinci tako jaki, ove godine nam je dozvoljeno da se takmičimo u starijoj grupi što će biti zaista veoma interesantno i svakako novo iskustvo za sve".

Rekli ste mi da se spremate da "okusite" i Jadransko more.

Ove godine smo u dogovoru sa Crnom Gorom (zahvaljujući Draganu Bakoču i Boži Gavriloviću - Koreji) napravili aražman da klinci idu dole. Organizovaće se treninzi i utakmice - biće to za njih jedno veliko I pravo iskustvo. Ono što je najinteresantnije, idu i kanadska deca ne samo naša, tako da ćemo vas obavjestiti kako je bilo u septembru kada se ponovo vidimo”.


Znatiželjna da vidim tu predivnu ekipu sportista uputila sam se na jedan od njihovih treninga. Što naši kažu…umorila sam se samo gledajući ih. Oni su neverovatni. Ozbiljnost, poslušnost i umešnost sa kojom to sve rade je za svaku pohvalu. Pauze nije bilo za tih 2 sata koliko je trajao trening. Na kratko sam uspela da razgovaram sa nekima od njih.

Ivan Veljić (13 godina) - "Ja sam prvi put pokušao da treniram kada sam imao 5 godina. Obožavao sam plivanje…u stvari sam malte ne prvo proplivao pa sam tek onda prohodao. Međutim bio sam još mali pa me nisu primili, tako da čim mi se ukazala prilika počeo sam sa treninzima. Prijatelji mog tate su me pozvali i tako je krenulo. Malo mi je teško, a ponekad i pomalo zamorno jer imam 6 puta nedeljno vaterpolo a pored toga i školu, domaće zadatke…svašta. Međutim meni je to sve u životu i zato izdržavam … u stvari uživam. Pretežno se družim sa drugarima iz tima tako da se i za druženje nađe vremena."

Danko BjelicaMarko Bjelica (13 god) - "Ja treniram 6 godina i pošto sam levoruk igram u timu desno krilo ili 'desnog post-a'. Naravno da ništa drugo nisam mogao ni da treniram sem vaterpola koji sam strašno zavoleo pored mog oca koji je lud za ovim sportom. Ponekad mi je jako teško jer imam i puno obaveza u školi i često moram domaće da radim posle treninga kada sam jako umoran. Međutim i pored toga volim što treniram ovaj sport. Najinteresantnije mi je kada se na treninzima podelimo u dva tima i igramo kao na pravoj utakmici. To vam je kao fudbal na vodi. Mnogo volim da dajem golove. Želeo bih, ako to bude moguće i ako se dobro pokažem da se i profesionalno bavim ovim sportom."

Aleksandar Bašić (13 god) - "Vaterpolo treniram već tri godine. Gledao sam na televiziji utakmice i jako mi se dopao ovaj sport. Takođe su neki moji drugovi trenirali u ovom klubu pa sam rešio da im se pridružim. Vaterpolo je naporan sport ali ga ja volim. Ponekad mi bude jako teško jer imam dosta obaveza i u školi. Da bih sve postigao moram da budem dobro organizovan. Za sad uspevam da budem i dobar đak i da redovno treniram. Najviše volim kada putujemo i kada igramo utakmice. Mislim da smo sada najbolji i da sem kluba iz Otave nemamo ravnopravne protivnike. Razlog tome je što imamo najboljeg trenera i što niko od njih ne trenira ovoliko često kao mi."

Trening je gotov. Ispred ulaza automobili u kojima roditelji strpljivo čekaju svoje vaterpoliste… a oni… oni se polako razvlače po svlačionici, smeju se, pričaju, ne mareći baš mnogo zbog tih umornih "matoraca" koji jedva čekaju da dođu kući.

Ne treba im ni zameriti. Oni svoje detinjstvo "odrastaju" baš na tom bazenu u tim svlačionicama. To im je sve. Tu uče šta je ljubav, drugarstvo, rivalstvo, poštenje, upornost, hrabrost… tu spoznaju pravi život… na pravi način. Nisu na ulici. Nisu pored kompjutera. Nisu usamljeni u nekoj sobi ne znajući šta će sa sobom.

Pored njih je trener koji svim srcem i iz dubine duše pokušava da ih uputi u jedan drugačiji svet i dokaže da je to PRAVA stvar.

Pored njih su roditelji sa istim obavezama kao i ostali roditelji…ali ovi ljudi su našli vremena i shvatili da nije baš sve u sticanju materijalnih dobara i karijere - poenta i svrha svega su DOBRA I SREĆNA DECA.

Ukoliko želite da budete deo ovog tima koji pobeđuje možete se javiti:
Danku (gmdb@rogers.com ) ili posetiti www.maverickswaterpolo.ca
IGRAČI - U14 AAA IGRAČI - 14U AA
1 Ćurčin Pavle
2 Bašić Aleksandar
3 Veljić Ivan
4 French Graeme
5 Popovski Nikola
6 Pestorić Jovan
7 Bjelica Marko
8 Carnevale Blake
9 Kovačević Lukas
10 Latković Jovan
11 Van Vugt Theo
12 Hadžimanov Aleksandar
1 Bzovsky Michael
2 Kenić Petar
3 Pashynsky Andriy
4 Jovanović Dragan
5 Višnjić Nikola
6 Mandyuk Danylo
7 Dinić Filip
8 Sunderić Nikola
9 Vuković Stefan
10 Kotarac Pavle
11 Kovačević Andrej

Ivana Đorđević


Copyright © 1996-2014 "NOVINE Toronto"