Nedavno je kvebečka ministarka turizma Kerolajn Pru saopštila da se procenjuje da bi rušenje olimpijskog stadiona u Montrealu moglo koštati dve milijarde dolara.
Stadion je podignut za potrebe Olimpijskih igara koje su u Montrealu održane 1976. godine. Krov je sada nestabilan i predstavlja opasnost, pa se ne može koristiti pola godine, kad god se prognozira da će biti više od tri santimetara snega. Godinama unazad političari su insistirali da stadion ne treba da se ruši, već da treba da nastavi da se održava, čak iako krov, završen 1987. godine, nikada nije funkcionisao kako treba.
Stručnjake iznenađuje procena koštanja rušenja stadiona, i navode podatke iz SAD-a koji se mnogo drugačiji. Primera radi, fudbalski stadion sa kupolom u Atlanti srušen je i ponovo izgrađen za 1,6 milijardi američkih dolara, 2017. godine.
Sasvim je sigurno da cene uveliko variraju, pa se pominje i da je pre sedam godina ontarijska kompanija za 2,1 miliona dolara srušila fudbalski stadion sa tridesetak hiljada mesta u Ridžajni, dok su u SAD-u slični poslovi koštali oko dvadeset miliona dolara.
Što se tiče montrealskog stadiona, jedan od faktora koji povećavaju cenu njegovog rušenja je što je napravljen od napregnutog betona, pa se ne mogu koristiti kontrolisane eksplozije. Eksplozije bi mogle odbaciti betonske blokove stotine metara daleko, što bi moglo doći do udarnog talasa koji bi mogao da ošteti susedni zatvoreni zoološki vrt i tunel podzemne železnice koji se nalazi ispod, kao i da podigne oblak prašine.
Prenapregnuti beton je manje podložan pucanju i otporniji je na savijanje, ali zbog armaturne žice unutra u suštini će se ponašati kao bomba, objašnjavaju stručnjaci. Međutim, kažu da ni sva složenost procesa rušenja ne opravdava cenu od dve milijarde dolara.
Opravdanost i isplativost rušenja podrazumeva i da postoje planovi za smisleno iskorišćavanje tog prostora, pa ostaje da se vidi šta će biti urađeno i kada.
