Novine broj 1038 - Kanada - News from Canada


Naslovne vesti \| Srbija i Crna Gora \| Kanada \| Svet \| Sport \| Kultura \| Srpska zajednica \| Novine INFO \| Prva

KANADA

Broj 1038, 27. januar 2006.

Počela smena na vlasti

Harper dobio mandat za sastav vlade od generalnog guvernera

Novoizabrani mandatar za sastavljanje nove kanadske vlade, Stiven Harper, 46, započeo je proces preuzimanja vlasti od svog prethodnika Pola Martina. On se već susreo sa generalnim guvernerom Mišel Žan, što spada u sastavni deo uobičajene procedure.

Guvernerka Žan ga je formalno pitala da li on smatra da može da formira vladu i potom ga je zamolila da to i učini.

Novi mandatar već radi na stvaranju vladinog tima, ali nema nikakvih naznaka kada bi taj posao mogao da bude okončan. On je naimenovao Dereka Bernija, bivšeg šefa kabineta nekadašnjeg konzervativnog premijera Brajana Malrunija, za vođu tima za tranziciju.

Upućeni predviđaju da će vlada novoizabranog premijera Stivena Harpera podsećati na vladu centra iz doba premijera Brajana Malrunija, odnosno da će joj najznačajnija odrednica biti umerena. Veruje se da će u njenom sastavu biti uglavnom ljudi iz Ontarija i Alberte, mada ima i onih koji tvrde da će biti sastavljena od političara iz svih delova zemlje, kako bi se izbegla mogućnost da neka provincija bude u prednosti u odnosu na ostale.

Smena na vlasti
Martin podneo ostavku generalnom guverneru
Prvi potez u uobičajenoj proceduri kod smene vlade bio je da sada već odlazeći premijer Pol Martin obavesti generalnog guvernera Mišel Žan da namerava da podnese ostavku na tu dužnost.
On je to uradio u utorak. Ono što sledi su različiti zadaci - gospođa Žan treba da obavesti Stivena Harpera da formira vladu, Martin i Harper treba da se dogovore o datumu formalnog preuzimanja funkcije, Martin treba da pripremi sve kako bi mogao da preda dužnost. Očekuje se da bi formalno preuzimanje vlasti moglo da se dogodi za otprilike dve nedelje. Tokom tog perioda harper će imati zadatak da sastavi kabinet, što mu neće biti lako ako se uzme u obzir da je njegova stranka dobila mandat za stvaranje manjinske vlade.

Rezultati izbora nisu iznenađenje
Ovog puta stranke izmenile uloge vlasti i opozicije
I ovi izbori pokazali su da u ovom trenutku nema dominantne stranke u kanadskoj politici. Po drugi put za redom, birači su dali minimalnu prednost jednoj od dve vodeće stranke, ostavivši prostor drugoj da vrši korekcije u politici i time održava ravnotežu interesa različitih interesnih grupa.
Kada se uporede rezultati izbora od pre dve godine i ovih upravo završenih, vidi se da je situacija gotovo u potpunosti obrnuta. Konzervativci su 2004. godine dobili podršku 30 odsto birača, isto kao i liberali sada, dok je za njih sada glasalo pre 36 odsto glasačkog tela, svega jedan odsto manje nego za liberale pre dve godine. NDP je napravi značajan skok, sa 16 na 19 odsto glasova. Ili, ako se to pretvori u poslanička mesta, vidi se da su konzervativci za sledeći saziv Parlamenta osvojili 124, od ukupno 308 mesta. U poređenju sa prethodnim sastavom poslanika, vidi se da konzervativci imaju manje predstavnika nego što je imala Liberalna stranka pre raspuštanja Parlamenta (135). Liberali su sada zvanična opozicija, sa 103 poslanika. Blok Kvebekva je treća najmoćnija stranka. Oni su osvojili izuzetno ubedljivu većinu u svojoj provinciji i sigurno je da će i konzervativci i liberali pokušati da ih pridobiju na svoju stranu. Demokrate su ostvarile najznačajniji pomak u rejtingu. Umesto dosadašnjih 19, oni će imati 29 poslanika i postoje realne osnove za stvaranje koalicije sa konzervativcima.

Martin najavljuje povlačenje
Liberali će tražiti novog lidera
Lider Liberalne stranke Pol Martin najavljuje odlazak ne samo sa funkcije premijera, već i sa mesta prvog čoveka svoje stranke.
Njegova namera naišla je na različita reagovanja u stranci. Dok jedni podržavaju njegov odlazak, shvatajući ga između ostalog i kao moralni čin, dotle među najznačajnijim ljudima u stranci mnogi smatraju da bi trebalo da ostane do konvencije. Naime, oni veruju da bi njegova ostavka u ovom trenutku i imenovanje privremenog lidera naneli stranki dodatnu štetu. Predlažu mu da ostane na čelu liberala do konvencije za izbor novog lidera, koja bi trebalo da se održi tokom ove godine. Ima već i nagađanja ko bi mogao da nasledi Martina. Kao jednog od najozbiljnijih potencijalnih kandidata neki vide Belindu Stronač, koja je pre gotovo dve godine iskusila borbu za lidersku funkciju, ali u drugoj, Konzervativnoj, stranci. Pored nje, veruje se da bi ministri Džo Volpi i Skot Brison, nekadašnji ministri Džon Menli, Martin Košon i Mauricio Bevilakva, novajlija Majkl Ignjatijef i ambasador u SAD-u Frenk MkKena, mgli svi da se nađu na listi kandidata.

Posle izbora
Bračni par Lejton - Čau sedeće zajedno u poslaničkim klupama
Lider NDP-a Džek Lejton i njegova supruga Olivija Čau su drugi bračni par u istoriji kanadskog Parlamenta koji će zajedno sedeti u poslaničkim klupama.
Lejton je već bio poslanik za izbornu jedinicu Toronto - Danfort, dok je njegovoj supruzi to pošlo za rukom iz trećeg pokušaja. Ona je bila kandidat u etnički veoma mešovitoj jedinici Triniti - Spadajna. U jednoj od prvih izjava gospođa Čau je istakla da je divno što ne samo da će raditi zajedno, sada će imati priliku i da žive zajedno. Njih dvoje su u braku od 1988. godine i lepo je videti da ih i dalje vezuju ista romantična osećanja kao i ranije. Oni se ne stide da deo svog gotovo idiličnog odnosa otkriju javnosti, bilo kroz priču, bilo kroz sitne gestove dvoje zaljubljenih koje mediji vole da proprate.

Žene u Parlamentu
Ponovo manje žena među poslanicima
Na sreću, nisu se obistinile prognoze da će u ovom sazivu biti još manje žena među poslanicima. Broj jeste manji, ali svega za jedan, tako da će u poslaničkim klupama sedeti 64 predstavnice lepšeg pola.
Već po listama kandidata bilo je jasno da će žene ostati u manjini. One su činile nešto ispod četvrtine ukupnog broja predloženih kandidata. Izabranih je još manje - one će činiti otprilike tek jednu petinu Parlamenta. Po strankama, iz redova konzervativaca biće 14 žena među poslanicima, kod liberala će ih biti 21, Bloka Kvebekva 17 i NDP-a 12. Kod demokrata je najizraženija ravnopravnost među polovima, pošto kod njih od ukupno 29 osvojenih mesta čak dvanaest dobijaju žene. Ipak, ovi podaci sigurno ne prijaju mnogim zagovornicima ravnopravnosti među polovima. Oni smatraju da bi tek odnos koji odražava odnos među stanovništvom mogao da bude pravi i donese stvarne i kvalitativne razlike.

Ko je Stiven Harper?
Skica za portret novog premijera
Stiven Harper, 46, rođen je u Ontariju, gde je i odrastao u Lisajdu i Etobiku. Svoje univerzitetsko obrazovanje iz oblasti ekonomskih nauka, ali i političke osnove, stekao je u Kalgariju. Bio je jedan od osnivača Reformističke stranke, krajem osamdesetih godina prošlog veka.
Najznačajniji prodor na federalnu političku scenu načinio je 2003. godine, kada je inicirao spajanje Progresivno konzervativne stranke i Alijanse i postao lider novoformirane Konzervativne stranke. Kao što ni tada mnogi nisu verovali da će on postati stranački lider, tako su mnogi sa nevericom propratili njegov sadašnji izbor za mandatara nove vlade. Oni koji ga poznaju kažu da Harper razmišljanja brzo i strateški pronicljivo. On ima sposobnost da se stavi u položaj svojih protivnika, proceni šta bi oni mogli da urade, te da u skladu sa tim planira svoj sledeći potez. Budući da svom prethodniku Martinu kao najveću zamerku stavlja previše prioriteta, još u predizbornoj kampanji najavio je da ih on sam ima svega pet. To su mere za ostvarivanje odgovornosti, novi program za brigu o deci, smanjivanje GST-a, strože kažnjavanje kriminala i postavljanje garancija za vreme čekanja na zdravstvene usluge. Harper ne pije i ne puši, a u poroke mu se pripisuje ljubav prema brzoj hrani. Od sportova voli hokej i čak piše knjigu o toj igri. Voli da gleda filmove, a najomiljeniji su mu Kad je Hari sreo Seli, i klasici poput Građanina Kejna i Kazablanke. Oženjen je sa Lorin. Ona je zadržala devojačko prezime, ali je da bi se izbegla konfuzija sa prezimenima, saopštila da je ubuduće treba oslovljavati onim koje nosi njen muž. Imaju dvoje dece. Harper je poznat po svojoj velikoj ljubavi prema mačkama. On sam je, opisujući razliku između ljubitelja pasa i ljubitelja mačaka, rekao da ovi prvi žele da budu voljeni, dok drugi vole da služe. Kažu da zna da pobesni, ali da se po tome ne razlikuje od svog prethodnika. Posebno ga uznemirava objavljivanje detalja iz privatnog života. Duhovit je, i mnogi priželjkuju da to češće pokazuje.

Ko je dobio, a ko izgubio
Kao i svaki izbori, tako i ovi imaju svoje junake i svoje tragičare
U ovu drugu grupu svakako spada Piter Kent, čovek koji je zarad političke karijere u Konzervativnoj stranki ostavio posao na televiziji. Sada za svoj neuspeh okrivljuje mnoge, između ostalih i gradonačelnika Toronta Dejvida Milera, koji je upozorio građane da bi glasanjem za torijevce mogli da ugroze privredu grada.
Osoba koja se zalagala za čistu životnu sredinu, Merilin Čerli, više neće biti među poslanicima. Ni njen stranački kolega, Svend Robinson neće se vratiti u poslaničKe klupe, valjda zato što mu glasači nisu zaboravili epizodu sa protivzakonitim prisvajanjem dijamantskog prstena. Nekadašnji generalni guverner Ed Šrejer takođe neće biti poslanik u sledećem sazivu. Međutim, među najveće gubitnike svakako spada En MkLilan, bivši zamenik premijera, koja nije uspela da sakupi dovoljno glasova. Sa druge strane, Belinda Stronač smatra za veliki uspeh što je dobila poslaničko mesto, ali za još veći što joj je pošlo za rukom da pobedi svog donedavnog stranačkog kolegu u svojoj izbornoj jedinici. Ona obećava da će Harper imati njenu podršku kad god bude radio u korist svih građana Kanade, ali da će ona biti izuzetno neugodan protivnik u svim situacijama kada prava žena ili nekih drugih građana budu ugrožena. Uzgred, ova pobeda možda će Stronačovoj otvoriti vrata ka budućoj funkciji lidera Liberalne stranke, za šta mnogi veruju da će se kandidovati. Među dobitnike treba svakako ubrojati i liberale Kena Drajdena, Džima Pitersona, Džoa Volpija, Ralfa Gudejla, Bila Grejema i Džona MkKalama. Konzervativac Toni Klement ostvario je jednu od najtesnijih pobeda. On je dobio 21 glas više od svog konkurenta Endija Skota, ali po pravilima sve što je ispod 46 glasova razlike ide na ponovno prebrojavanje. Posle dodatno brojanja glasova ustanovljeno je da je Klement izvojevao pobedu u toj izbornoj jedinici i to sa 29 glasova prednosti. No, ne mora da znači da je ovde sve završeno, pošto je ostavljen prostor za podnošenje žalbe.

Posle izbora
Ambasador MkKena podneo ostavku na svoju dužnost
Kanadski ambasador u SAD-u Frenk MkKena podneo je ostavku na svoju funkciju.
MkKena je kontaktirao sa Harperom svega nekoliko sati po saznanju da su konzervativci dobili mandat za formiranje manjinske vlade i praktično mu najavio svoju ostavku. Ambasador MkKena je izrazio spremnost da pruži svaku vrstu pomoći kod upoznavanja sa trenutnim odnosima između dve zemlje, ali je istovremeno naglasio da je teško ostvarivo da liberal tesno sarađuje sa premijerom koji je konzervativac. Obrazlažući svoju odluku, MkKena je naglasio da njemu samom to ne bi predstavljalo poseban problem, ali da bi u takvom slučaju veoma diskutabilno bilo uspostavljanje potpunog poverenja i podrške u jurisdikciji gde politički naimenovani ambasadori podnose ostavke odmah posle izbora. Ambasador MkKena je u pismu mandataru Harperu istakao da je raspoložen da nastavi da obavlja dužnost sve do imenovanja novog diplomate na tu funkciju. Upućeni kažu da je MkKena jedan od najozbiljnijih kandidata za Martinovog naslednika na mestu lidera liberala. Podnošenje ostavke i povratak u zemlju to na neki način i potvrđuju, pošto se zna da bi bilo teško iz inostranstva voditi kampanju i pridobijati članstvo. Sam MkKena do sada nije ni potvrdio, ali ni opovrgao ove pretpostavke.

posle izbora
Konzervativci bez pobede u najvećim kanadskim gradovima
Politički analitičari ističu kao indikativan podatak da konzervativci nisu izvojevali ni jednu pobedu u najvećim kanadskim gradovima Torntu, Vakuveru i Montrealu.
U Ontariju, primera radi, konzervativci su dobili podršku građana koji žive u manjim urbanim sredinama. Ovu činjenicu je obrazložio gradonačelnik Toronta Dejvid Miler, rekavši da su ljudi u velikim gradovima glasali za stranke koje su u poslednjem parlamentarnom sazivu imale programe namanjene velikim gradovima.

IZBORI
Pobeda konzervativaca - smena vlasti
OTAVA, 24. januara 2005. (Beta) - Progresivno-konzervativna partija i njen mladi lider Stiven Harper (Stephen) (46) pobedili su na vanrednim parlamentarnim izborima u Kanadi.
To će, posle nepunih 13 godina vladavine liberala dovesti do smene vlasti i formiranja nove manjinske vlade u toj, drugoj po veličini zemlji na svetu. Iako je ponovo izabran za poslanika u svojoj (montrealskoj) izbornoj jedinici dojučerašnji premijer Pol Martin (Paul) objavio je da se neće kandidovati na sledećim izborima i da će liberale predvoditi samo do skorog izbora novog stranačkog lidera. Kanađani su juče birali 308 poslanika između 1.634 kandidata koji su zastupali 15 partija. U novom, 39. sazivu Donjeg doma parlamenta u Otavi kozervativci će imati 124 poslanika, liberali 103, Kvebečki blok 51 i Nova Demokratska partija 29. U parlamentu će biti i jedan novoizabrani nezavisni (kvebečki) poslanik. U Kanadi živi više od 30 miliona stanovnika, a na izborima oko 22 i po miliona birača imaju pravo da glasaju za 1.634 kandidata, koji zastupaju 15 partija, a od kojih je 380 žena. U poređenju sa prethodnim (redovnim) izborima održanim juna 2004. godine konzervativci su osvojili 25 poslaničkih mesta više, a liberali izgubili 32 poslanika. Po izbornom sistemu koji nije proporcionalan više od 36 odsto birača dalo je svoj glas konzervativcima, a 30 odsto liberalima. Za Novu demokratsku partiju glasalo je 17 i po procenata birača, a za Kvebečki blok 10 i po. Prijatno iznenađenje ovogodišnjih izbora priredila je Nova demokratska partija koja će u novom parlamentarnom sazivu imati 10 poslanika više. Nisu se obistinile prognoze da će separatistički Kvebečki blok nadmoćno pobediti u toj frankofonoj provinciji; naprotiv ta partija imaće tri poslanika manje u federalnom parlamentu. Pošto nijedna stranka nije osvojila više od 154 poslaničkih mesta Kanadom će ponovo upravljati manjinska vlada, ali sastavljena od političara pobedničke, modernizovane Progresivno-konzervativne partije koja se vratila na istorijsku scenu sa koje je "nestala" padom vlade Brajana Malrunija koji je Kanadom vladao nepunu deceniju (1984-1993). "Manjinska" pobeda konzervativaca slabija je od slične pobede liberala na izborima 2004. godine pa će rad i opstanak buduće Harperove vlade zavisiti od podrške tri opozicione stranke. Do 2004. godine, a u prethodnih 12, liberali su lako pobeđivali na tri uzastopna izborna nadmetanja i imali apsolutnu većinu u poslaničkom parlamentarnom domu. Na izborima uuna 2004. godine liberali nisu osvojili većinu i, prvi put od 1979. godine formirana je manjinska vlada čiji je premijer, do juče, bio Pol Martin. Posle svega 17 meseci, u novembru 2005. Martinovoj vladi izglasano je nepoverenje u parlamentu što je dovelo do vanrednih izbora. U prethodnom sazivu Donjeg doma parlamenta u Otavi liberali su imali 133 od 308 poslaničkih mesta, konzervativci 98, Kvebečki blok 53, Nova demokratska partija 18, dok su četiri poslanika bila nezavisna, a dva mesta upražnjena.

Čestitke
Harperu čestitali predsednici Foks i Buš
Prvi strani državnici koji su zvali Harpera posle osvajanja pobede na izborima bili su predsednik Meskika Vinsente Foks i, potom, američki predsednik Džordž Buš.
Predsednik Foks je, između ostalog, uputio Harperu poziv da uskoro poseti Meksiko. Posle upućivanja čestitki za pobedu na izborima, iz krugova bliskih Harperu saznaje se da se razgovor sa Bušom uglavnom ticao prioriteta iz oblasti bilateralnih odnosa. Oni su razgovarali petnaestak minuta i američka strana je okarakterisala da je on protekao u dobroj atmoferi. Harper je razgovarao i sa premijerima nekoliko provincija, koji su mu uputili čestitke i najbolje želje za uspešan rad njegovog budućeg kabineta. Pored ostalih, i ontarijski premijer MkGvinti je bio među premijerima koji su izrazili nadu da će saradnja biti na dobrobit svih.

Popis stanovniŠtva 2006. godine
Potrebni sezonski radnici!
Za sprovođenje Popisa stanovništva 2006. godine, potrebno je zaposliti 1,700 osoba u širem području Toronta (GTA) i okolnim područijima.
Nacionalni Popis stanovništva i poljoprivrede se sprovodi svakih pet godina. U utorak, 16. maja više od 32.5 miliona ljudi i 12.7 miliona domaćinstava u Kanadi biće “popisano”. Ogroman zadatak sakupljanja podataka u sklopu Popisa stanovništva zahteva veliku radnu snagu; samo u Ontariju 8,000 ljudi će biti zaposleno kao numeratori i kontrolori. U širem područiju Toronta (GTA) i okolnim područijima - oko 1,700 pozicija će biti na raspolaganju. Ovo nisu kancelarijski poslovi - već poslovi koji uključuju obiman rad na terenu u različitim delovima grada. S obzirom na veliku raznolikost stanovništva u širem područiju Toronta (GTA) i okolnim područjima, Ministarstvo za statistiku Kanade (Statistics Canada) traži radnike koji osim engleskog ili francuskog govore i srpski jezik. Svi kandidati treba da uspešno prođu proces selekcije, pismeni test, usmeni intervju i proveru preporuka, sprovedenu od strane Ministarstva za statistiku Kanade. Kandidati, takođe, moraju proći sigurnosnu proveru, koja može uključivati davanje otiska prstiju. Više informacija možete naći na veb sajtu www.census2006.ca ili preko telefona 1-866-215-5354.

OLIMPIJADA
Danijel Gojet će nositi kanadsku zastavu na otvaranju Olimpijskih igara
Kanadski olimpijski komitet je odlučio da Danijel Gojet bude nosilac nacionalne zastave na otvaranju Olimpijskih igara u Torinu.
Dugogodišnjoj reprezentativki u hokeju, ovogodišnja Olimpijada biće treća po redu. Ona je dala svoj značajan doprinos da kanadski ženski hokejaški tim osvoji srebrnu medalju u Naganu 1998. i zlatnu u Solt Lejk Sitiju, 2002. godine.

Slavljeničko obraćanje
Harper: Zemlja glasala da konzervativci budu lideri promena
U svom prvom obraćanju javnosti po objavljivanju izbornih rezultata, Stiven Harper je izjavio da je zemlja glasala za promenu i dala mandat konzervativcima da budu lideri te promene.
Naglašavajući da je stranka počastvovana ukazanim poverenjem, Harper je istakao spremnost da se, bez obzira na sve razlike, nastavi putem koji će i dalje potencirati ono što Kanada jeste, sa svim njenim vrednostima koje su prisutne i koje će nastaviti da postoje. U svom govoru Harper je iskoristio priliku da uveri zapadne provincije da će se njihov glas više i jasnije čuti u Otavi. On je obećao da će atlanske provincije moći da računaju na novac od svojih podvodnih izvora. Što se tiče spoljne politike, Harper je rekao da će Kanada nastaviti da pomaže u odbrani naših vrednosti i demikratskih ideala, širom planete, na sličan način na koji to pokazuju naši mladići koji služe i koji se žrtvuju u Avganistanu. Saradnja sa prijateljskim zemljama i saveznicima, kao i sa svim ostalim zemljama sveta, i dalje će biti prisutna u cilju ostvarivanja politike koja je od interesa za zemlju.

Konferencija za štampu
Nova vlada polaže zakletvu za deset dana
Na konferenciji za štampu, održanoj u četvrtak popodne, Stiven Harper je rekao da će nova vlada položiti zakletvu u ponedeljak 6. februara.
Od ostalih akcenata iz njegovog prvog značajnijeg obraćanja javnosti, valja istaći da je rekao da će ostati dosledan u ispunjavanju obećanja da će stacionirati ledolomce i vojsku u kanadskom Arktiku. Ovaj Harperov plan je još ranije kritikovao američki ambasador Dejvid Vilkins, navodeći da je arktički prolaz neutralna teritorija. Harper je sada, u ovom obraćanju, istakao da je pobedom na izborima od građana dobio ovlašćenje da zaštiti suverene interese zemlje na severu, te da namerava da sluša šta sunarodnici, a ne američki ambasador, imaju da kažu po tom i sličnim pitanjima. Harper je nagovestio da njegova vlada neće priznati novu palestinsku vladu koju treba da formira Hamas, dokle god ova stranka podržava terorizam i zagovara rušenje Izraela. Delovanje Hamasa je inače već zabranjeno u Kanadi.