Broj 1038, 27. januar 2006.
|
Kosovo - "rupa u prevenciji moguĆeg muČenja ljudi u zatvorima" |
| Savetu Evrope zabranjen pristup
kosovskim zatvorima |
Generalni sekretar Saveta Evrope,
Teri Dejvis ponovio je da Kfor još nije odobrio Savetu Evrope
pristup zatvorima na Kosovu, koji su pod kontrolom međunarodnih
snaga, preneo je "Glas Amerike".
|
"Problem nije nov, samo vremenom
raste njegova važnost", ukazao je generalni sekretar Saveta
Evrope, Teri Dejvis u Strazburu, navodeći da je Beograd potpisao
do sada sve neophodne konvencije koje otvaraju vrata Komitetu za
prevenciju tortura da poseti sve zatvore i uveri se u stanje u
kakvom se drže zatvorenici.
"Postoji problem u slučaju Kosova, koje je deo Srbije i Crne
Gore, jer nam je onemogućen pristup u neke zatvore koji su pod
kontrolom Kfora i NATO-a. Prvi put sam pisao generalnom
sekretaru NATO pre 18 meseci i naše strpljenje se topi jer
čekamo tako dugo", rekao je Dejvis.
"Meni su uvek govorili da je NATO tamo da bi branio naše slobode,
građanske slobode i ljudska prava. U ovom slučaju, koji niko ne
može objasniti, NATO nije voljan da nam omogući pristup u
kosovske zatvore", primetio je generalnis ekretar Saveta Evrope.
Za Dejvisa nije problem u UNMIK-u, već u komandi Kfora.
I pored brojnih kontakata sa vrhom vojnog saveza, još uvek nema
čvrstog odgovora na taj zahtev star 18 meseci, što, iz ugla
zaštite ljudskih prava, prema Dejvisovim rečima, Kosovo čini "rupom
u prevenciji mogućeg mučenja ljudi u zatvorima". |
| |
| |
|
| |
|
PREGOVORI ĆE TRAJATI GODINU DANA? |
| Pribe zadovoljan početkom
pregovora BiH i EU |
Šef pregovaračkog tima Evropske
komisije Rajnhard Pribe izrazio je zadovoljstvo početkom
pregovora sa delegacijom BiH u Sarajevu, o stabilizaciji i
pridruživanju BiH sa EU.
|
"Svi su jako dobro pripremljeni i
pregovori idu dobro. Vode se otvoreni razgovori u dobrom duhu i
razgovara se, mahom, o tehničkim detaljima", rekao je Pribe za
Dnevni avaz i izrazio nadu da bi pregovori mogli biti okončani u
narednih godinu dana.
"To treba shvatiti kao našu ponudu i iskoristiti je. Nadamo se
da tokom pregovora nećemo naići na velike probleme. Ne verujem
da je proces pregovora moguće ranije uraditi. Naprosto, naše
dosadašnje iskustvo ukazuje na to da je za pregovore ove vrste
potrebna godina", izjavio je Pribe.
Prema njegovim rečima, rok od jedne godine za BiH treba razumeti
kao ponudu EU i podsticaj da se svi maksimalno angažuju i urade
svoj deo posla kako bi se pregovori okončali u tom periodu.
Pribe je rekao da su pored BiH i EU intenzivni pregovori koji će
se najviše odnositi na pitanja trgovine, a kao teži deo
pregovora, ocenio je politički i tehnički dio.
"Tokom pregovora očekujemo da se zabeleži napredak u reformama
policije i Javnog RTV sistema, ali i punoj saradnji s Tribunalom
u Hagu", izjavio je Pribe i dodao da je saradnja BiH i Tribunala
u Hagu poboljšana, ali da treba da bude postignuta puna saradnja. |
| |
| |
|
| |
|
KOMISIJA EVROPSKE UNIJE |
| Sve države Balkana treba primiti
u EU |
Predsednik Komisije EU Žoze Manuel
Barozo podržava dalje proširenje i smatra da bi sve države
Balkana trebalo primiti u Uniju.
|
"Mi sada moramo da poštujemo
prethodne dogovore. Ko ispunjava kriterijume mora dobiti šansu
za prijem. Istovremeno, moramo podvući i šta su naši globalni
interesi, na primer na Balkanu", objasnio je on u intervjuu
bečkom dnevniku "Standard".
"Čini se da je najbolja nada na mir i blagostanje izgled da
države Balkana nekada mogu pristupiti EU. Mislim da bi im
trebalo pružiti tu mogućnost", kazao je Barozo.
On je istakao da svim državama Balkana treba dati tu mogućnosti,
ali samo ako ispune sve kriterijume.
"Smatram da je bolje da te države sa istim standardima i u
oblasti pravosuđa imamo unutar EU, nego da imamo nestabilnost i
budemo primorani da prihvatimo ilegalnu migraciju i druge
probleme", poručio je Barozo.
Kada je reč o Ustavu EU, on ne očekuje brzo rešenje te krize.
"Očigledno je da u junu ove godine zemlje članice neće biti
zrele za konačno rešenje", objasnio je on.
Prema njegovim rečima, države EU bi same trebalo da daju više
vremena za pronalaženje rešenja, posebno što postoje različiti
signali od strane država članica i skupštine EU.
"Trebalo bi problem Ustava sagledati tek kada budemo bliži
rešenju, a ne sada rizikovati stvaranje razdora. Trebalo bi da
se koncetrišemo sada na ono što je moguće", poručio je on.
Barozo je naglasio da su EU više nego ikada potrebni zajedničko
delovanje i jake institucije.
U vezi sa početkom pregovora sa Turskom, on je naglasio da su
sve države članice prihvatile pregovore sa Ankarom, kao i da je
sada obaveza da se ta odluka primeni.
"Mi ćemo biti veoma rigorozni, ali ujedno i fer. Jasno ćemo reći
gde su kriterijumi ispunjeni, a gde nisu", najavio je Barozo. |
| |
| |
|
| |
|
MAKEDONIJA |
| U Makedoniji CIA nema tajnih
zatvora |
Ministar unutrašnjih poslova
Makedonije Ljubomir Mihajlovski odbacio je kao netačne optužbe
da da u toj državi američka Cia ima tajne zatvore.
|
"U Makedoniji nema tajnih zatvora
Cie, niti drugih organizacija. To smo već ranije saopštili, a
slučaj nemačkog državljanina Kaleda el Masrija neosnovano je
doveo do zaključka da navodno postoje tajni zatvori", rekao je
Mihajlovski u skupštini u odgovoru na poslaničko pitanje u vezi
sa slučajem El Masri.
"El Masri je u Makedoniju ušao 31. decembra 2003. godine. On je
23. januara 2004. izašao iz Makedonije i ušao na teritoriju SCG,
odnosno na Kosovo. Druge informacije nemam", rekao je
Mihajlovski dodavši da je to isto odgovorio juna prošle godine
evropskim parlamentarcima.
El Masri je ranije optužio makedonsku policiju da ga je po
nalogu CIA kidnapovala i držala 23 dana u motelu u Skoplju,
odakle ga su ga pripadnici Cie preko skopskog aerodroma
prebacili u zatvor u Avganistanu. |
| |
| |
|
| |
|
|
| Danas se obeležava Međunarodni
dan sećanja na Holokaust |
Međunarodni dan sećanja na
holokaust obeležava se danas, 27. januara, u znak sećanja na
datum kada je 1945. godine sovjetska Crvena armija oslobodila
nacistički koncentracioni logor Aušvic.
|
Odluku da se 27. januara obeležava
Međunarodni dan sećanja na holokaust donela je Generalna
skupština UN 1. novembra 2005. godine.
Premijer Srbije Vojislav Koštunica otvoriće tog dana u Beogradu,
na Autokomandi, Memorijalni spomen park "Topovske šupe" na mestu
gde se, od avgusta do decembra 1941. godine, nalazio nacistički
logor za Jevreje i Rome iz Beograda i Banata, koji su odatle
odvođeni na streljanje.
Pretpostavlja se da je iz tog logora za nekoliko meseci u smrt
otišlo oko 5.000 ljudi.
U svetu, ali i u Srbiji obeležava se nekoliko datuma u znak
sećanja na zločine u Drugom svetskom ratu.
U Srbiji je Dan sećanja na genocid 22. april, u znak sećanja na
proboj logoraša iz ustaškog logora u Jasenovacu 1945. godine.
Postoje dva datuma kada se obeležava genocid koji su nacisti
sproveli nad Romima.
Dan holokausta Roma je 16. decembar u znak sećanja na 1942.
godinu kada je nacistički lider Hajnrih Himler naredio da se
pohapse svi Romi i dopreme u Aušvic, gde ih je većina ubijena.
Međunarodni dan sećanja na genocid Roma vezuje se i za noć
između 2. i 3. avgusta kada su 1944. godine nacisti ubili oko
3.000 romske dece, žena i muškaraca iz porodičnog romskog logora
kompleksa Aušvic.
Jervreji širom sveta obeležavaju i Jom Hašoa - Dan holokausta,
27. dana meseca nisana. Ove godine taj dan pada 25. aprila.
Jom hašoa se obeležava u znak sećanja na ustanak u varšavskom
getu - 19. aprila 1943. godine.
Taj datum je, međutim, bio 15. nisana po jevrejskom kalendaru,
kada počinje Pesah - praznik radosti, pa je izabran 27. nisan.
Ako taj dan pada na sabat - u petak ili subotu, Dan holokausta
se obeležava u nedelju. |
| |
| |
|
| |
|
Kina promoviŠe mandarinski JEZIK RADI nacionalnoG jedinstvA |
| Mandarinski jezik nikad neće
govoriti svi Kinezi |
Zbog ogromnog broja stanovnika i
manjka sredstava, vlasti Kine nikada neće uspeti da nateraju sve
Kineze da govore zvanični mandarinski jezik, uprkos 50-godišnjoj
kampanji da to ostvare, izjavio je jedan zvaničnik ministarstva
prosvete.
|
Ipak, činjenica da više od
polovine 1,3 milijarde Kineza govori mandarinski, predstavlja
izuzetan uspeh, rekao je u intervjuu za Rojters Džang Šiping,
zamenik direktora odeljenja za jezike pri ministarstvu prosvete.
"Rekao bih da je brojka od 60 do 70 odsto najbolje što možemo da
postignemo", kazao je. "Kina je prevelika i ima suviše
siromašnih oblasti da bismo mogli da postignemo stoprocentnu
pokrivenost. To se nikada neće dogoditi".
Kina već decenijama promoviše mandarinski kako bi obezbedila
nacionalno jedinstvo u zemlji sa stotinama, a možda čak i
hiljadama dijalekata.
Peking, takođe, priznaje 80 jezika manjina, kao što su
tibetanski, korejski i mongolski.
Ove godine obeležava sa pola veka od angažovanja komunističkih
vlasti na promovisanju mandarinskog jezika, koji se govori u
prestonici Pekingu, i na uprošćavanju kineskog pisma, što je
imalo za cilj da poveća stopu pismenosti.
Pre 1949. godine u Kini je 80 odsto stanovnika bilo nepismeno.
Mnogi Kinezi u svojim domovima radije koriste dijalekte kao što
su kantonski ili šangajski.
Međutim, radio i televizijske emisije na regionalnim dijalektima
su retke.
Lingvističari tvrde da su neki od dijalekata zapravo zasebni
jezici, ali se u Kini zvanično smatraju dijalektima kineskog.
U nekim delovima Kine, posebno na jugu ili u zabačenim
planinskim predelima, postoji tako velik broj dijalekata, da se
ponekad ne razumeju ni meštani susednih sela.
"Mi ne pokušavamo da sprečimo ljude da govore svojim dijalektima
u domovima i među prijateljima", istakao je Džang.
Vlasti su, međutim, 2004. godine zabranile emitovanje crtanog
filma "Tom i Džeri" koji je sinhronizovan na šangajskom.
"Mandarinski treba da bude korišćen kao glavni jezik, posebno u
školama", rekao je Džang.
Građanima Šangaja, najbogatijeg i najmnogoljudnijeg grada Kine,
vlada je prošle godine uputila zahtev da se naviknu na upotrebu
mandarinskog jezika do 2010. godine, kada će biti održana
Svetska izložba, kako ne bi zbunjivali turiste.
Lokalne vlasti su čak zapretile da će otpustiti radnike koji ne
budu položili test na mandarinskom. Naime, mnogi građani Šangaja
govore mandarinski s takvim akcentom da se teško mogu razumeti.
"Zbog poboljšanog saobraćaja i zbog ljudi koji nikada do sada
nisu u ovolikoj meri putovali Kinom, od presudnog je značaja da
budu u mogućnosti da komuniciraju jedni s drugima", rekao je
Džang. |
| |
| |
|
| |
|
 |
