Naslovne vesti | Srbija i Crna Gora | Kanada | Svet | Sport | Kultura | Srpska zajednica | Novine INFO | Prva

KULTURA

Broj 1039, 3. februar 2006.

LOS ANĐELES
Planina Broukbek sa najviše nominacija za Oskara
Film "Planina Broukbek", o zabranjenoj ljubavi dvojice kauboja homoseksualaca, nominovan je u osam kategorija za Oskara, među kojima za najbolji film, režiju i glavnu mušku ulogu, saopštila je američka filmska akademija.
 
Taj film je doneo nominacije tajvanskom reditelju Angu Liju (Lee), glavnom glumcu Hitu Ledžeru (Heath Ledger), Mišeli Vilijams (Michel Williams) u kategoriji najbolja epizodna ženska uloga, Džejku Gilenhalu (Jake Gyllenhaal) za najbolju epizodnu mušku ulogu i Lariju Makmartriju (Larry McMurtry) i Dajani Osani (Diana Ošana) za njihovu adaptaciju scenarija prema kratkoj priči Eni Prul (Annie Proulx).

U kategoriji najbolji film, nominovani su i "Kapote" o piscu Trumanu Kapoteu, drama "Crash" o međurasnim odnosima, "Laku noć i srećno" Džordža Klunija (George Clooney) o TV voditelju Edvardu Marouu (Edward Murrow) i "Munich" (Minhen) Stivena Spilberga (Steve Spielberg) o ubistvu izraelskih atletičara na Olimpijadi 1972. u Minhenu.

Džordž Kluni (George Clooney) je nominovan u tri kategorije: za epizodnu mušku ulogu u filmu "Syriana" i u kategoriji najbolja režija i najbolji koscenarista za film "Laku noć i srećno".

U kategoriji najbolja glumica nominovane su Džudi Denč (Judi Denć) za ulogu u filmu "Gospođa Henderson vam predstavlja", Kira Najtli (Keira Knightley) za "Gordost i predrasude", Šarliz Teron (Ćarlize Theron) za ulogu u filmu "North Country" (Severna zemlja), Felisiti Hafman (Felicity Huffman) za "Transamerica" i Ris Viderspun (Reese Witherspoon) za ulogu u "Hod po ivici".

Za najbolju režiju nominovani su, osim Anga Lija i Klunija, Benet Miler za "Kapote", Pol Hagis (Paul Haggis) za "Crash" i Spilberg za "Minhen".
Pored Mišel Vilijams, za najbolju epizodnu žensku ulogu nominovane su Rejčel Vajs (Raćel Weisz) za ulogu u filmu "Brižni baštovan", Ejmi Adams (Amy) za rolu u "Junebug", Ketrin Kiner (Catherine Keener) za ulogu u filmu "Kapote" i Franses Makdormand (Frances McDormand) za "Severnu zemlju".

Nominaciju za najboljeg glumca, osim Hita Ledžera, dobili su i Filip Simor Hofman (Philip Seymour Hoffman) za rolu u filmu "Kapote", Terens Hauard (Terence Howard) za ulogu u "Hustle and Flow", Dejvid Stratern (David Strathairn) za "Laku noć i srećno" i Hoakin Finiks (Joaquin) za ulogu u "Hod po ivici".

U kategoriji najbolja epizodna muška uloga nominovani su, osim Klunija i Gilenhala, Met Dilon (Matt Dillon) za "Crash", Pol Đamati (Paul Giamatti) za ulogu u ostvarenju "Bajka o bokseru" i Vilijam Hert (William Hurt) za ulogu u filmu "Nasilnička prošlost".

Filmovi "Don't Tell" (Ne reci nikome) iz Italije, "Joyeux Noel" (Srećan Božić) iz Francuske, "Paradise Now" iz Palestine, "Sophie Sćoll - The Final Days" iz Nemačke i "Tsotsi" iz Južnoafričke Republike nominovani su u kategoriji najboqi strani film.

Za scenarijsku adaptaciju nomminovani su, pored Makmartrija i Dajane Olson, i Den Futerman (Dan Futterman) za "Kapotea", Džefri Kejn (Jeffery Caine) za "Brižnog baštovana", Džoš Olson (Josh) za "Nasilničku prošlost" i Toni Kašner (Tony Kushner) i Erik Rot (Eric Roth) za "Minhen".

Za originalni srenario nominacije su pripale Polu Hagisu i Bobiju Moresku (Bobby Moresco) za "Crash", Kluniju u Grantu Heslovu (Grant) za "Laku noć i srećno", Vudiju Alenu (Woody Allen) za "Match Point", Noi Baumbahu (Noah Baumbach) za "The Squid and the Whale" (Sipa i kit) i Stivenu Gaganu (Stephen Gaghan) za film "Syriana".

Ceremonija dodele Oskara, 78. po redu, biće održana 5. marta u Los Anđelesu.
 
   
 


 
Lista nominacija za Oskare u najvažnijim kategorijama
Američka filmska akademija saopštila je danas nominacije za Oskare, koji će 78. put biti dodeqeni 5. marta, u Los Anđelesu.
 
Najviše nominacija, u osam kategorija, dobio je film tajvanskog rediteqa Anga Lija (Lee) "Planina Broukbek".

Sledi lista nominovanih u najvažnijim kategorijama.

1. Film: "Planina Broukbek", "Kapote", "Crash", "Laku noć i srećno", "Minhen".
2. Glavna muška uloga: Filip Simor Hofman (Philip Seymour Hoffman) "Kapote", Terens Hauard (Terrence Howard) "Hustle & Flow", Hit Ledžer (Heath Ledger) "Planina Broukbek", Hoakin Finiks (Joaquin Phoenix) "Walk the Line" (Hod po ivici), Dejvid Stratern (David Strathairn) "Laku noć i srećno".

3. Glavna ženska uloga: Džudi Denč (Judi Denć) "Gospođa Henderson vam predstavqa", Felisiti Hafman (Felicity Huffman) "Transamerica", Kira Najtli (Keira Knightley) "Gordost i predrasude", Šarliz Teron (Ćarlize Theron) "North Country" (Severna zemqa), Ris Viderspun (Reese Witherspoon) "Walk the Line" (Hod po ivici).

4. Epizodna muška uloga: Džordž Kluni (George Clooney) "Syriana", Met Dilon (Matt Dillon) "Crash", Pol Đamati (Paul Giamatti) "Bajka o bokseru", Džejk Gilanhal (Jake Gyllenhaal) "Planina Broukbek", Vilijam Hert (William Hurt) "Nasilnička prošlost".

5. Epizodna ženska uloga: Ejmi Adams (Amy Adams) "Junebug", Ketrin Kiner (Catherine Keener) "Kapote", Fransis Makdormand (Frances McDormand) "North Country" (Sevena zemlja), Rejčel Vajs (Rachel Weisz) "Brižni baštovan", Mišel Vilijams (Mićelle Williams) "Planina Broukbek".

6. Režija: Ang Li (Lee) "Planina Broukbek", Benet Miler (Bennett Miller) "Kapote", Pol Hagis (Paul Haggis) "Crash", Džordž Kluni (George Clooney) "Laku noć i srećno", Stiven Spilberg (Steven Spielberg) "Munić" (Minhen).

7. Strani film: "Don't Tell" (Ne reci nikome) Italija, "Joyeux Noel" (Srećan Božić) Francuska, "Paradise Now" Palestina, "Sophie Sćoll - The Final Days" Nemačka, "Tsotsi" Južnoafrička Republika.

8. Adaptirani srenario: Lari Makmartri (Larry McMurtry) i Dajana Osana Diana Ošana "Planina Broukbek", Den Futerman (Dan Futterman) "Kapote", Džefri Kejn "Brižni baštovan", Džoš Olson (Josh Olson) "Nasilnička prošlost", Toni Kušner (Tony Kushner) i Erik Rot (Eric Roth) "Munich" (Minhen).

9. Originalni scenario: Pol Hagis (Paul Haggis) i Bobi Moresko (Bobby Moresco) "Crash", Džordž Kluni (George Clooney) i Grant Heslov "Laku noć i srećno", Vudi Alen (Woody Allen) "Matć Point", Noa Baumbah (Noah Baumbać) "The Squid and the Whale" (Sipa i kit), Stiven Gagan (Stephen Gaghan) "Syriana".

10. Scenografija: "Laku noć i srećno", "Hari Poter i vatreni pehar", "King Kong", "Memoari jedne gejše", "Gordost i predrasuda".

11. Kamera: "Betmen počinje", "Planina Broukbek", "Laku noć i srećno", "Memoari jedne gejše", "The New World" (Novi svet).

12. Miks zvuka: "Letopisi Narnije: lav, veštica i ormar", "King Kong", "Memoari jedne gejše", "Walk the Line" (Hod po ivici), "Rat svetova".

13. Montaža zvuka: "King Kong", "Memoari jedne gejše", "Rat svetova".

14. Originalna filmska muzika: "Planina Broukbek", Gustavo Santaolala (Santaolalla), "Brižni baštovan" Alberto Iglesijas (Iglesias), "Memoari jedne gejše" Džon Vilijams (John Williams), "Munich" (Minhen) Džon Vilijams, "Gordost i predrasude" Dario Marijaneli (Marianelli).

15. Originalna pesma za film: "In the Deep" iz fima "Crash" - Ketlin "Berd" Jork (Kathleen "Bird" York) i Majkl Beker (Michael Becker), "It's Hard out Here for a Pimp" iz filma "Hustle & Flow" - Džordan Hjuston (Jordan Houston), Sedrik Kolman (Cedric Coleman) i Pol Boregar (Paul Beauregard), "Travelin' Thru" iz filma "Transamerica"- Doli Parton (Dolly).

16. Kostimografija: "Čarli i fabrika čokolade", "Memoari jedne gejše", "Gospođa Henderson vam predstavlja", "Gordost i predrasude", "Walk the Line" (Hod po ivici).
 
   
 


BEOGRAD
Terorizam u Minhenu pretio i jugoslovenskim sportistima
Stiven Spilberg u filmu "Minhen" ambiciozno je sagledao teroristički napad na Olimpijadi u Minhenu 1972. godine, ali je Uroš Marović, vaterpolista bivše SFRJ i očevidac napada, ukazao da je "istina mnogo surovija i hladnija uživo".
 
Ubistvo 11 izraelskih sportista u Minhenu bila je tema današnje konferencije za novinare u Beogradu povodom početka prikazivanja novog Spilbergovog filma u Srbiji i Crnoj Gori. Premijera će biti 7. februara u "Sava centru", a film kreće u bioskope dva dana kasnije.

Izraelske atletičare ubili su palestinski teroristi, koji su se u ranu zoru ubacili u olimpijsko selo, sa željom da ih kidnapuju i kasnije razmene za 234 palestinska zatvorenika, uključujući nemačke terorističke vođe Andreasa Badera i Ulrike Majnhof.

Nekoliko atletičara ubijeno je pri samom upadu, a ostali, koji su uzeti za taoce, poginuli su na pisti aerodroma Furštenfeldbruk tokom trapave akcije oslobađanja, koju je sprovela nemačka policija.

Uroš Marović je rekao da je na Olimpijadi u Minhenu, i pre napada, "loša atmosfera visila u vazduhu", i da je osim Palestinaca i hrvatska ekstremna emigracija pokušala napad - ali na sportiste iz Jugoslavije.

Na plafonu lifta u olimpijskom selu, par jugoslovenskih sportista, među kojima i pokojni Radomir Šaper, spazili su napravu, koja je potom demontirana, rekao je Marović. On je dodao da je čitava stvar zataškana da se atmosfera u olimpijskom timu SFRJ ne bi kvarila.

Marović je rekao da je čuo mitraljeske rafale u paviljonu gde su izraelski atletičari bili smešteni, i da je kasnije, kroz prozor, mogao da vidi "maskirane osobe kako pregovaraju".

Marović je kazao da je u zoru pred napad bio u društvu troje sportista iz Švedske koji su kasnije postali jedini svedoci ubacivanja palestinskih terorista preko ograde, uz pomoć čistača - insajdera.

Ratomir Knežević, nekada novinar "Politike" i "Sportskog žurnala", pokazao je novinarima fotografije, snimljene oko paviljona, ispred kojih je masa ljudi očekivala "intervenciju". On je rekao da je javnosti imala samo šture informacije o tome šta se događa.

Spilbergov film govori o osvetničkoj akciji Izraelaca, koja je bila odgovor na tragediju u Minhenu. Ona prikazuje, pored ostalog, unutrašnje svetove ubica, pripadnika timova za egzekuciju čije postojanje izraelska vlada i tajna služba Mosad nikada nisu priznali.

Glavne uloge tumače Erik Bana (Eric), Metju Kasovic (Mathieu Kašovitz), Džefri Raš (Geofrey Rush) i Danijel Krejg (Daniel Craig).
 
   
 


BEOGRAD
Predstavljena studija Srpsko slikarstvo 20. veka
Monografska studija "Srpsko slikarstvo 20. veka", čiji je autor istoričar umetnosti Stanislav Živković, a izdavač Matica srpska iz Novog Sada, predstavljena je danas u Skupštini Beograda.
 
Pomoćnica gradonačelnika Beograda za kulturu Gorica Mojović ocenila je da je reč o kapitalnom izdanju iz oblasti likovne umetnosti i dodala da će prioritet gradske skupštine tokom 2006. godine u kulturi upravo biti podsticanje domaćeg likovnog stvaralaštva. Do kraja 2006. godine trebalo bi da počne izgradnja gradske galerije na Trgu Republike, a samim tim biće proširen i otkup dela likovne i primenjene umetnosti za potrebe grada, rekla je Mojovićeva.

Ona je dodala da su već počele pripreme za tradicionalni "Oktobarski salon" koji stiče sve veći ugled i na međunarodnoj likovnoj sceni.

Knjiga "Srpsko slikarstvo 20. veka" pisana je kao hronologija srpske likovne umetnosti u prošlom stoleću, koju je autor podelio na tri osnovna perioda, omeđena svetskim ratovima.

U periodu od početka 20. veka do Prvog svetskog rata Beograd postaje centar regionalnog likovnog stvaralaštva i u njemu se okupljaju ne samo srpski već i umetnici iz Hrvatske, kao što su Ivan Meštrović i Vladimir Becić i iz Slovenije - Ivan Grohar, navodi Živković.

Autor dalje izdvaja period između dva svetska rata, u kojem se srpsko slikarstvo razvija pod snažnim uticajem pariske škole, da bi u periodu nakon Drugog svetskog rata i kratke faze socijalnog realizma, od pedesetih godina počelo da se razvija moderno srpsko slikarstvo, pod snažnim uticajem svetske, a pre svega evropske umetnosti.

Monografija je dopunjena i s 238 kolor reprodukcija reprezentativnih dela srpskog slikarstva 20. veka.
 
   
 


BEOGRAD
Pokrenut sajt za promociju domaće vizuelne umetnosti
Novoosnovana umetnička agencija "Ogledalo vizuelne umetnosti" pokrenula je internet sajt za predstavljanje i promociju domaćih umetničkih projekata iz domena vizuelne umetnosti - http://www.ogledalovu.com/ .
 
Na sajtu su kroz foto i tekstualni materijal predstavljene domaće umetničke akademije, muzeji, galerije, štampana publikacija, umetničke škole, različite vrste stručnih saziva, izložbe i umetnici, navodi se u saopštenju te agencije.

Sajt je namenjen kulturnim institucijama širom zemlje, domaćim i inostranim štampanim i elektronskim medijima, atašeima za kulturu SCG u inostranstvu i svim zainteresovanima za ovu vrstu umetnosti, dodaje se u saopštenju.
 
   
 


PRAG
Počelo snimanje novog Džejmsa Bonda
Prva klapa novog filma o Džejmsu Bondu (James), "Kazino Rojal", u kojem tajnog agenta 007 igra Danijel Krejg (Daniel Craig), pala je u ponedeljak u studiju u Pragu, saopštio je lokalni koproducent.
 
"To je bila akciona scena, velika tuča u jednoj ambasadi", rekla je Frans presu direktorka marketinga Stilking filmsa (Stillking) Miša Oleksova (Misha Olexova).

Najveći deo filma biće snimljen u Češkoj, u Pragu i u banji Karlove Vari, a neke scene će biti snimane i na Bahamima, u Italiji i u Britaniji.

Premijera 21. filma o Džejmsu Bondu, prema romanu Ijana Fleminga (Ian) iz 1953, u režiji Novozelanđanina Martina Kembela (Campbell), predviđena je za sredinu novembra.

Danijel Krejg se u tom filmu prvi pojavljuje u ulozi najslavnijeg tajnog agenta sveta.

Glumačka ekipa nije do kraja kompletirana, a među onima koji nedostaju je i "Bondova devojka", precizirao je češki koproducent.
 
   
 


PARIZ
Luvr dobio Engrovo remek-delo
Remek-delo francuskog slikara Engra (Ingres), "Portret Ferdinanda-Filipa Burbon-Orleana, vojvode od Orleana" iz 1842. ušlo je u utorak u pariski muzej Luvr, zahvaljujući mecenatu.
 
Slika, ulje na platnu dimenzija 1,58 metara sa 1,22 metra, okačena je u prisustvu francuskog ministra kulture Renoa Doneđea (Renaud Donnedieu) i predsednika osiguaravajuće kompanije Aksa (Axa) Anrije de Kastrija (Henri de Castries), koja je omogućila kupovinu slike za 11 miliona evra.

Delo će od 1. do 13. februara biti izloženo samo, a potom će biti pridruženo ostalim radovima Žan-Ogist-Dominika (Jean-Auguste-Dominique) Engra (1780-1867) za veliku retrospektivu u Luvru od 24. februara do 15. maja.

Političar, vojskovođa i kolekcionar, vojvoda od Orleana (1810-1842), sin kralja Luja-Filipa (Louis-Philippe), zatražio je od Engra, čije je dve slike posedovao, da naslika njegov portret.

Vojvoda je stradao nesrećnim slučajem 13. jula 1842, tri meseca posle završetka slike.

Slika je prvo bila u vlasništvu porodice a potom prešla u zbirku grofa od Pariza koji ju je 1986. prodao jednom privatnom kolekcionaru.
 
   
 


MADRID
Markes kaže da je prestao da piše
Dobitnik Nobelove nagrade za književnost Gabrijel Garsija Markes (Gabriel Garcia Marquez) izjavio je da je prestao da piše, bar zasad, navodi se u intervjuu koji je danas objavljen u španskom listu "Vanguardija" (Vanguardia).
 
"Godina 2005. bila je prva u mom životu u kojoj nisam napisao nijedan red", rekao 78-godišnji pisac koji retko govori o svom privatnom životu, a koji se poverio listu iz Barselone u intervjuu datom u svom domu u Meksiku.

"Nisam seo ispred kompjutera. A uz to, nema ni izgleda za to. Nikada nisam prestajao da pišem i to je bila prva godina u mom životu kad ništa nisam napisao", izjavio je kolumbijski pisac.

"Imao sam običaj da svaki dan radim od devet ujutru do tri popodne. Običajio sam da kažem da je to za to da ostanem u formi, a u stvari je bilo zato što nisam imao ništa drugo da radim pre podne", dodao je.

Književnik, međutim, dopušta da bi možda mogao da napiše još neku knjigu, ako dobije inspiraciju, ali precizira da sumnja u to.

"Ako mi sutra padna ne pamet neki novi roman, to bi bilo fantastično. S iskustvom koje imam, mogao bi da napišem roman bez problema, ali ljudi primete ako u njega ne uložite celog sebe".

Često opisivan kao otac magičnog realizma, on je najpoznatiji po romanima "Sto godina samoće", "Ljubav u doba kolere" i "Hronika najavljene smrti. Nobelovu nagradu je dobio 1982.

Objavio je i prvi tom autobiografije, i kaže da je pokušavao da završi drugi tom, ali da ga verovatno neće napisati.

Markesu je pre nekoliko godina otkriven rak limfnih žlezda protiv kojeg se bori.
 
   
 


LOS ANĐELES
Semjuel L. Džekson ostavio otiske na Holivud bulevaru
Glumac Semjuel L. Džekson (Samuel L. Jackson) ostavio je otiske šaka i stopala u vlažnom cementu ispred Graumanovog kineskog teatra na Holivud bulevaru, gde je mnogim glumcima odata ta počast.
 
"To je na neki način zastrašujuć doživljaj, ona vrsta stvari o kojoj ne razmišljate kao mlad glumac", izjavio je Džekson na ceremoniji održanoj u ponedeljak. "Zastanete i kažete sebi: 'Vau, sad sam u veoma elitnom klubu'".

Džekson, koji je karijeru počeo 1972, igrao je u više od 100 filmova, najpoznatije uloge je ustvario u filmovima "Uradi pravu stvar" i "Petparačke priče". Njegov novi film "Freedomland" u bioskope stiže 17. februara.
 
   
 


LONDON
Filmu "Constant Gardener" nagrada Ivning standarda
Špijunski film "Constant Gardener" (Brižni baštovan) proglašen je za najbolji film 2005. godine, po izboru britanskog "Ivning standarda" (Evenig), na 33. ceremoniji dodele tih nagrada, održanoj u ponedeljak uveče.
 
Za najboljeg glumca prolašen je Ralf Fajns (Ralph Finnes) za ulogu u tom filmu snimljenom po romanu Džona Le Karea (John Le Carre).

To je poslednje u nizu priznanja filmu Fernada Meirelesa (Meirelles), koji ima deset nominacija za nagarde britanska filmske akademije (BAFTA).

Nataša Ričardson (Natasha Rićardson) je dobila nagradu "Ivning standarda" za glavnu žensku ulogu za film "Asylum" (Azil).

Tom Holander (Hollander) je dobio nagradu "Piter Selers" (Peter Sellers) za komediju, za ulogu u filmu "Gordost i predrasude".
 
   
 


BERLIN
Filmovi u zvaničnoj selekciji za Zlatnog medveda
Na 56. međunarodnom filmskom festivalu Berlinu, koji se održava od 9. do 19. februara, u trci za Zlatnog medveda je 19 filmova. Sledi kompletna lista filmova koji će biti prikazani u zvaničnoj konkurenciji Berlinala:
 
"A Prairie Home Companion", (SAD), Robert Altman
"Candy", Australija, Nil Armfild (Neil Armfield)
"El Custodi", Argentina/Francuska/Nemačka, Rodrigo Moreno
"Elementarteilćen" (Elementarne čestice), Nemačka, Oskar Reler (Roehler)
"En Soap",(Sapun), Danska/Švedska, Pernile Fišer Kristensen (Pernille Fisćer Ćristensen)
"Find Me Guilty", SAD, Sidni Lumet (Sidney Lumet)
"Der freie Wille" (Slobodni Vil), Nemačka, Matijas Glasner (Matthias)
"Grbavica", Austrija/BiH/Nemačka, Jasmila Zbanic
"Invisible Waves" (Nevidljivi talasi), Holandija/Tajland/Kina, Pen-ek Ratanaruang.
"Isabella", Kina, Pang Ho-čeung.
"L'ivreše du pouvoir" (Opojnost vlasti), Francuska/Nemačka, Klod Šabrol (Claude Ćabrol).
"Offside", Iran, Džafar Panahi.
"Requiem" (Rekvijem), Nemačka, Hans-Kristijan Šmit (Hans-Ćristian Sćmid)
"The Road to Guantanamo" (Put za Gvantanamo), Britanija, Majkl Vinterbotom (Michael Winterbottom)
"Romanzo Criminale" (Kriminalistički roman), Italija/Britanija/Francuska, Mikele Plačido (Mićele Placido)
"Sehnsućt", Nemačka, Falelska Grizebah (Valeska Grisebać)
"Slumming", Austrija/Švajcarska, Miahel Glavoger (Michael Glawogger)
"Snow Cake", Britanija/Kanada, Mark Evans (Marc)
"Zemestan" (Zima), Iran, Rafi Pits
Van takmičarske selekcije bić prikazani:
"Capote" (Kapote), SAD, Benet Miler (Bennett Miller)
"The New World" (Novi svet), SAD, Terens Malik (Terrence Malick)
"Pat Garrett and Billy The Kid: The Special Edition" (Pat Garet i Bili Kid: specijalno izdanje), SAD, Sem Pekinpo (Sam Peckinpah).
"The Science of Sleep" (Umetnost spavanja), Francuska, Mišel Gondri (Mićel Gondry)
"Syriana", SAD, Stiv Gagan (Steve Gaghan)
"V for Vendetta", SAD/Nemačka, Džejms Maktajg (James McTeigue)
"Wuji" (Obećanje), Kina/SAD, Čen Kaige
 
   
 


LOS ANĐELES
Zlatni globus i za crtani film
Posle 63 godine, i crtani filmovi će dobijati Zlatne globuse, saopštilo je Udruženje stranih novinara akreditovanih u Holivudu koje dodeljuje ta priznanja.
 
Zlatni globus za najbolji crtani film biće prvi put uručen na 64. dodeli nagrada, 2007. godine, saopštio je predsednik Udruženja Filip Berk (Philip).

Crtani filmovi su do sada mogli da se nađu u konkurenciji samo za Zlatni globus za najbolji film, u kategoriji komedija/mjuzikl.

Film "The Incredibles" bio je nominovan 2004, a godinu dana ranije u najuži izbor je ušao crtać "U potrazi za Nemom". Nijedan nije dobio Zlatni globus.

U novoj kategoriji moći će da se kandiduju svi filmovi dužine od 70 minuta ili više. Ukoliko u nekoj godini ne bude osam ili više filmova u konkurenciji, nagrada neće biti dodeljena, precizirao je Berk.
 
   
 


NJUJORK
Boj Džordž pred sudom
Britanski pevač Boj Džordž (Boy George) pojavio se pred sudom u Menhetnu povodom afere s narkoticima, i izjasnio se da nije kriv, saopštio je pevačev advokat.
 
Boj Džordž (44), čije je pravo ime Džordž O'Daud (O'Dowd), uhapšen je 7. oktobra prošle godine kada je droga pronađena u njegovom stanu u Njujorku.

Pevač je sam pozvao policiju u ranim jutarnjim satima da bi prijavio pljačku. Policaijci su tada kod njega pronašli manju količinu kokaina.

On je sutradan pušten uz kauciju.

Nekadašnji član benda "Kalčer Klab" (Culture Club) ponovo treba da se pojavi pred sudom 8. marta.
 
   
 


BEOGRAD
Nagrade fonda Vladislav Ribnikar i Politikinog zabavnika
Likovna nagrada Fonda "Vladislav Ribnikar" i književna nagrada "Politikinog zabavnika" za najbolje delo namenjeno mladima uručene su u Beogradu Vladimiru Periću-Talentu odnosno Miodragu Zupancu.
 
Dodela ovih tradicionalnih nagrada upriličena je u zgradi "Politike" u Beogradu, na 102. godišnjicu postojanja te novinske kuće.

Slikar Perić-Talent je nagrađen za izložbu "Mejd in Jugoslavija" u galeriji "Haos", a u konkurenciji je bilo više od 100 samostalnih izložbi koje su održane u beogradskim galerijama tokom 2005. godine, rečeno je na svečanosti.

U uži izbor za nagradu ušle su izložbe Marije Dragojlović, Uroša Đurića, Zdravka Joksimovića, Gordane Kaljalović i Danijele Fulgosi, navodi se u saopštenju članova žirija.

Miodrag Zupanac je dobio nagradu "Politikinog zabavnika" za knjigu "Bajka iz budžaka", koju je objavila izdavačka kuća "Plato".

U izboru je bilo 50 knjiga iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, rekla je predsednica žirija za dodelu ove nagrade Donka Špiček.

Prema njenim rečima, produkcija je bila šarolika - tematski, žanrovski i po uzrastu autora i čitalaca.

Među radovima je preovladavala proza u odnosu na poeziju, a knjige su, u većini slučajeva, podražavale narodnu bajku, rekla je Donka Špiček.
 
   
 


BUDIMPEŠTA
Festival mađarskog filma otvoren u senci afere Sabo
U kongresnom centru u Budimpešti u utorak uveče svečano je otvoren 37. Festival mađarskog filma, u okviru kojeg će, tokom sedam dana, biti prikazano ukupno 400 filmskih ostvarenja.
 
Filmsku smotru na kojoj učestvuje do sada najveći broj ostvarenja otvorio je mađarski premijer Ferenc Đurčanj, a svečani početak označen je projekcijom najnovijeg filma reditelja Ištvana Saboa "Rođaci", snimljenog prema romanu Žigmonda Morica, javio je mađarski informativni sajt "Vojvodina danas" (Vajdasag Ma).

Ištvan Sabo je jedini dobitnik "Oskara" u istoriji mađarske kinematografije, a proteklih dana mediji su pisali o njegovoj prošlosti u vreme komunističkog režima u Mađarskoj.

Prema tim navodima, koje je potvrdio i sam Sabo, on je od 1957. do 1963. godine pod lažnim imenom "Endre Kepeši" za tajnu službu pripremao izveštaje, pre svega o svojim tadašnjim kolegama studentima sa Visoke škole za pozorište i filmsku umetnost, docnije poznatim mađarskim stvaraocima.

Sabo je rekao da je "i sam sebe spasavao" kada je kao devetnaestogodišnjak potpisao papir o saradništvu sa tajnom službom, jer je kroz ucenu bio prinuđen na saradnju.

On je precizirao da je bio uhapšen i da mu je bilo prećeno da će biti izbačen sa fakulteta, ukoliko ne bude sarađivao sa tajnom službom.
Sabo je dodao da je siguran da nije naškodio bilo kome u vreme svoga "doušništva".

Reditelj je dodao i da se već godinu dana sprema da čitavu stvar prenese na film, kao i da je sinopsis već gotov.
 
   
 


ZAGREB
Koncert srpske tradicionalne muzike u Zagrebu
U hrvatskom muzičkom zavodu u utorak uveče održan je koncert srpske tradicionalne muzike povodom obeležavanja dana Srpskog kulturnog društva "Prosveta" iz Zagreba.
 
Na koncertu su nastupili pevači i muzičari, učenici odseka za etnomuzikologiju muzičke škole "Mokranjac" iz Beograda, koji su izveli dvadesetak dela iz srpske muzičke istorije.

Na odseku za etnomuzikologiju, osnovanom pre deset godina, uči se srpsko tradicionalno pevanje i sviranje na fruli, kavalu i guslama, a muzika i pesme koje se neguju, potiču iz svih krajeva koje naseljava srpsko stanovništvo.

Kako je rečeno na otvaranju koncerta, odsek pohađa pedesetak učenika, a cilj mu je da očuva srpsku duhovnu kulturu kroz negovanje najstarijih vokalno-instrumentalnih oblika.

Odsek je izdao i dva albuma - "Sve su cure obule kondure" (2001) i "Sunce jarko treperi da zađe" (2004).

Do sada su učenici odseka gostovali na mnogim priredbama u Srbiji i inostranstvu, a najznačajniji su nastupi u Japanu i Parizu.
 
   
 


BEOGRAD
Mocartov Rekvijem u Sava centru
Više od 700 učenika muzičkih škola Srbije izvelo je u subotu u beogradskom "Sava centru" čuveni Mocartov "Rekvijem", povodom 250. godišnjice rođenja tog slavnog austrijskog kompozitora.
 
Hor i orkestar Zajednice muzičkih škola Srbije nastupili su pod dirigentskim vođstvom Darinke Matić Marović, a kao solisti su nastupili: tenor Radivoje Simić, bas Dragoljub Bajić, sopran Snežana Savičić i mecosopran Milijana Nikolić.

U izvođenju koncerta učestvovali su učenici muzičkih škola iz Beograda, Novog Sada, Zrenjanina, Subotice, Sremske Mitrovice, Pančeva, Smedereva, Ćuprije, Požarevca i Kragujevca. Mladi izvođači dva puta su izlazili na bis.

Pokrovitelj koncerta je predsednik Srbije Boris Tadić, a pomoć u njegovoj organizaciji obezbedila su i republička ministarstva kulture i prosvete i sporta.

Mocart je "Rekvijem" napisao 1791. godine i to je njegovo poslednje delo. Ova misa za mrtve nastala je po narudžbini grofa franca fon Valseg-Štupaha, koji je time želeo da oda poštu svojoj preminuloj supruzi.
 
   
 


 


| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"