Naslovne vesti | Srbija i Crna Gora | Kanada | Svet | Sport | Kultura | Srpska zajednica | Novine INFO | Prva

SVET

Broj 1039, 3. februar 2006.

MAKEDONIJA
Ilegalci u konvoju Kfora
Makedonsko ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) saopštilo je da su njegovi pripadnici na železničkoj stanici Volkovo, u blizini Skoplja, u konvoju Kfora iz Prištine za Solun otkrili petoricu mladića sa Kosova, bez važećih isprava.
 
Komanda Kfora u Prištini ispituje eventualnu umešanost njenih pripadnika u trgovinu ljudima sa Kosova u Grčku, nakon što su petorica kosovskih mladića bez važećih isprava pronađena 23. januara u njenom konvoju.

"Ispitaćemo da li su naši vojnici umešani u to ilegalno prebacivanje ljudi", rečeno je u komandi Kfora u Prištini.

U makedonskom MUP-u kažu da su se ilegalci najverovatnije bez znanja Kfora ukrcali u kamione i da su posedovali lične karte koje je izdao UNMIK.

"Posle provere, svu petoricu mladića, starih oko 20 godina, proterali smo nazad na Kosovo", rečeno je agenciji Beta u makedonskom MUP-u.

Priču o ilegalnim kosovskim državljanima obelodanio je skopski dnevni list "Vest".
Anonimni policajac izjavio je za taj list da su, nakon što je policija pronašla mladiće u železničkom konvoju, vojnici Kfora sa francuskim oznakama pobegli prvim putničkim vagonom, koji se smatra eksteritorijalnim i koga policija i carina nemaju pravo da pretresaju.
 
   
 


REPUBLIKA SRPSKA
Dodik i Đurić istakli kandidaturu za mandatara
Predstavnici Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) obavestili su predsednika Republike Srpske Dragana Čavića da imaju obezbeđenu skupštinsku većinu za kandidaturu lidera te stranke Milorada Dodika za mandatara za sastav nove Vlade RS, saopštio je Čavićev kabinet.
 
Šef poslaničkog kluba SNSD-a u parlamentu RS Krstan Simić rekao je novinarima da Dodik ima obezbeđenu podršku većine poslanika u parlamentu RS, navodeći da će Dodi-kovu kandidaturu za mandatara podržati od 44 do 50 poslanika.

Kabineta predsednika RS je saopštio da su se tokom razgovora o mandataru za sastav nove entitetske vlade predstavnici SNSD-a založili za što skoriji izbor nove izvršne vlasti kako bi se RS institucionalno stabilizovala.

Kako se navodi u saopštenju, predstavnici SNSD-a su Čavića obavestili da njihov kandidat Milorad Dodik ima podršku poslaničke većine u parlamentu i zatržili od predsednika RS da mu poveri mandat za sastav nove Vlade.

Kako se dodaje u saopštenju, SNSD smatra da u postojećim okolnostima može formirati novu Vladu RS.
 
   
 


REPUBLIKA SRPSKA
SDS podržao kandidaturu Đurića za mandatara
Glavni odbor Srpske demokratske stranke (SDS) podržao je kandidaturu Neđe Đurića za mandatara za sastav nove Vlade Republike Srpske.
 
To je posle sednice Glavnog odbora stranke novinarima izjavio zamenik predsednika SDS-a Mladen Bosić, dodajući da je ta stranka odlučila da ne kandiduje svog mandatara, jer "taj kandidat, imajući u vidu trenutne političke okolnosti, verovatno ne bi mogao da skupi poslaničku većinu od 42 glasa".

On je naveo da je Đurić već sakupio dosta potpisa poslanika, navodeći da su svi poslanički potpisi iz stranaka iz RS, odnosno da nema potpisa poslanika stranaka čije je sedište u Federaciji BiH.

Neđu Đurića, doskorašnjeg člana Socijalističke partije RS (SP RS), za mandatara je kandidovao novoformirani poslanički klub deset poslanika u parlamentu RS.

Predsednik RS Dragan Čavić do kraja sedmice ima ustavni rok da imenuje mandatara za sastav nove Vlade RS, nakon što je prošle sedmice u parlamentu izglasano nepoverenje kabinetu premijera Pere Bukejlovića.
 
   
 


BANJALUKA
Policijski inspektori na meti napadača
Vozilo kriminalističke policije Centra javne bezbednosti Bijeljina uništeno je u eksploziji koju su sinoć postavile nepoznate osobe, a okolna vozila i izlozi su znatno oštećeni, saopštio je portparol bijeljinske policije Dragomir Perić.
 
On je novinarima rekao da je od eksplozije vozilo "pasat" u potpunosti uništeno, a da je na okolnim vozilima i izlozima poslovnih prostora počinjena veća materijalna šteta.

I u Prijedoru je sinoć pod vozilo inspektora Centra javne bezbednosti Banjaluka, čiji su inicijali G. M., bačena eksplozivna naprava.

Portparol banjalučke policije Rade Mutić novinarima je rekao da je za sada nepoznata osoba aktivirala eksplozivnu napravu pod vozilo "kia karavan", koje je u vlasništvu policijskog inspektora.
 
   
 


BIH - EUFOR
BiH preplavljena ilegalnim oružjem
Komandant Eufor-a u BiH Đanmarko Kjarini izjavio je da je BiH "preplavljena ilegalnim oružjem".
 
Kjarini je na konferenciji za novinare u Sarajevu rekao da ilegalno oružje predstavlja pretnju opštoj sigurnosti zemlje i podsetio da su prošlog meseca, pripadnici Eufor-a, samo u jednoj akciji u podzemnom bunkeru kod Bosanske Dubice, pronašli čak tri tone oružja.

Prema njegovim rečima, u BiH trenutno postoji oko 50 lokacija za skladištenje streljiva i oružja koji su pod nadzorom lokalnih vlasti.

Sumirajući dvomesečne rezultate rada Eufor-a u BiH, Kjarini je rekao da je, osim provođenja nekoliko akcija otkrivanja i prikupljanja ilegalnog naoružanja i municije, Eufor dva puta pružio podršku policiji u potrazi za optuženim za ratne zločine.

On je naglasio da će vojnici Eufor-a i dalje nastaviti da tragaju za osumnjičenim za ratne zločine i mrežama njihovih pomagača.

Prema njegovim informacijama, Radovan Karadžić i Ratko Mladić ne nalaze se u BiH, ali nije precizirao lokaciju o njihovom mogućem skrivanju.
 
   
 


Prostor slobodne trgovine zemalja zapadnog Balkana
Predlog Evropske unije podigao na noge Hrvatsku
Najnoviji prijedlog Evropske komisije o formiranju Prostora slobodne trgovine zemalja zapadnog Balkana, podigao je celu Hrvatsku na noge.
 
"Nastoji li Evropska unija izgurati Hrvatsku i vratiti je na margine ujedinjene Evrope", "Pokušava li se ponovno stvoriti nova Jugoslavija, ne bi li se Unija na dugi rok riješila balkanskih zemalja", neka su od pitanja koja se postavljaju u uzburkanoj hrvatskoj javnosti.

Predlog po kome bi NjBFTA činile Hrvatska, BiH, Srbija i Crna Gora, Makedonija i Albanija, u Zagrebu je odmah naišao na žestoko odbijanje. Veći-na onih koji su takvu ideju doče-kali na nož, svoj su negativan stav objasnili strahom da Evro-pa ponovno pokušava Hrvatsku na silu ugurati u nekakvu novu Jugoslaviju i tako je udaljiti od evropske perspektive.

Hrvatska gospodarska komora (HGK) je ocjenila da je prijedlog Evropske komisije više politički, a manje ekonomski koncept, te da je u ekonomskom smislu "opravdano govoriti o trgovačkoj zoni zemalja tzv. zapadnog Balkana u kontekstu organizacije CEFTA (Zona slobodne trgovine srednje Evrope), čiji je Hrvatska član.

U saopćenju HGK upozorava se da je u političkom smislu koncept trgovačke zone na zapadnom Balkanu opasan, jer pokazuje da EU ni danas nema jasnu koncepciju oko rješavanja pitanja odnosa, prije svega Srbije i Crne Gore, statusa Kosova i Bosne i Hercegovine, ali i dinamike priključenja tih zemalja EU.

HGK je naglasila da je isključivi interes Hrvatske ulazak u EU i ništa izvan tog smjera zemlji nije i ne može biti prihvatljivo.

Premijer Ivo Sanader je, nastojeći smiriti uzburkane strasti, izjavio da nema nikakve šanse da bilo tko na bilo koji način u evropskim strukturama pokuša kreirati neku novu tvorevinu kao što je Jugoslavija.

Sanader je podsjetio da je, znajući za ideju o regionalnoj zoni, još u avgustu prošle godine predložio da se u regionu ne stvara nova mreža, nego da se proširi CEFTA, u kojoj su, nakon ulaska 10 zemalja u EU, ostale samo Hrvatska, Rumunjska i Bugarska.

Prema tom prijedlogu CEFTA bi donekle "olabavila kriterije" i pod svoje okrilje preuzela i BiH, SCG, Albaniju, Makedoniju i Moldovu.

Sa prijedlogom EK nisu se složili ni mnogi politički analitičari i ekonomski stručnjaci, koji su u medijima proteklih dana zabrinuto upozoravali da bi duže zadržavanje Hrvatske u bilo kakvom današnjem, ratom teško poremećenom balkanskom okviru, moglo teško naštetiti hrvatskom ekonomskom razvoju, ali i političkom identitetu.

Neki od njih pritom iznose mišljenje kako Oli Ren (povjerenik Evropske komisije za proširenje), Balkanu pristupa "kao opunomoćeni predstavnik njegovih novih stvarnih gospodara: pet-šest velikih EU-banaka, te nekolicine EU-multinacionalki, koje su odlučile u potpunosti umrežiti i Hrvatsku, i sve ostale zemlje jugoistočne Evrope pod svoj financijski i poslovni kišobran, ali uz što niže vlastite izdatke, ili točnije - radi što veće EU-dobiti".

Kad te EU-institucije preuzmu sve značajnije strateške ciljeve u ovom dijelu Evrope, upozorava u analitičkom tekstu riječki Novi list, "bit će im jeftinije držati zemlje te regije u posebnom trgovačkom, carinskom i monetarnom okviru, ali izvan Unije, nego uključiti ih i, kao zaostale, dugi niz godina financirati iz škrtih fondova Unije".

Dio medija navodi, citirajući rezultate nekoliko anketa među hrvatskim stanovništviom, kako i javnost vrlo negativno percipira prijedlog EK. Prema rezultatima anketa, tek petina ispitanih građana smatra da je zona slobodne trgovine u regionu dobra ideja, dok ih oko 45 posto drži da je to guranje u neku novu jugoslavensku asocijaciju.

No, ima i drugih mišljenja, pa tako dio strčnjaka smatra kako osnovni motiv EK nije bio stvaranje nove Jugoslavije, nego iskorištavanje instrumenta slobodne trgovine za političko stabiliziranje ovoga prostora.

Ima ocjena kako prijedlog EK možda i nije tako loš, jer bi mogao bar djelomično amortizirati napetosti koje će se možda povećati kad se intenziviraju razgovori o statusu Kosova i Crne Gore, i o sudbini BiH.
 
Sandra Carić
Zagreb
 
 


AUSTRIJA-HRVATSKA
Ašneru predstoji izručenje Hrvatskoj
U slučaju Milivoja Ašnera, protiv kojeg je pred sudom u Hrvatskoj pokrenut postupak, jer se tereti da je za vreme Drugog svetskog rata izvršio ratne zločine, došlo je do preokreta, pošto je utvrđeno da Ašner više nije austrijski državljanin, čime mu predstoji izručenje Hrvatskoj.
 
"Ašner nije više Austrijanac i o tome sam obavestio državno tužilaštvo", istakao je šef Odeljenja za državljanstvo vlade austrijske pokrajine Koruška Gerhard Hauptman.

Austrijske vlasti dobile su pre par meseci zahtev iz Hrvatske za izručenje Ašnera (92), koji živi u Klagenfurtu. Ta molba tada je najpre odbijena uz objašnjenje da je on austrijski državljanin.

Međutim ta tvrdnja se pokazala netačnom, jer je Ašner 1990-tih godina zatražio hrvatsko državljanstvo, koje je i dobio. "Aktivnim naporima za dobijanje hrvatskog pasoša on je izgubio austrijsko državljanstvo", objasnio je Hauptman.

Prema njegovim rečima, Ašner je tada zaboravio da podnese zahtev za zadržavanje austrijskog državljanstva. "To je uspešno učinio kasnije, ali je vlastima sakrio podatak da je već postao Hrvat. Time mu odluka o zadržavanju austrijskog državljanstva nije pravno ispravna. Ašner nije Austrijanac", podvukao je on.

Za sada nije jasno šta će se dalje desiti oko Ašnera, jer je obrazloženje Ministarstva pravosuđa Austrije sa kojim je odbijen hrvatski zahtve za izručenje palo u vodu.

Ašneru se prebacuje da je kao ustaški policajac počinio zločine nad civilnim stanovništvom, deportaciju u koncentracione logore, kao i krađu i proterivanje u Požegi. Njegove žrtve bili su pre svega Jevreji i Srbi.

Ašner je optužbe na njegov račun odbacivao rečima da se radi o "intrigi komunista".
"Ja živim već 50 godina u Austriji. Zašto me do sada nisu našli. Sve su to laži i komunističke intrige", rekao je on, negirajući da je bio pripadnik ustaša, uz obrazloženje da je bio član hrvatske seljačke stranke.
 
   
 

Svetski ekonomski forum bez top-politiČara
Čemu služi Davos
Kineski privredni rast i dve nove inicijative za finansiranje borbe protiv epidemija dominirale su Svetskim ekonomskim forumom u Davosu kome ove godine većina vodećih svetskih političara nije prisustvovala.
 
Osim nemačke kancelarke Angele Merkel, nijedan vodeći američki ni evropski zvaničnik nije bio na skupu. Davos je tako ove godine postao mesto za neformalne susrete nekoliko stotina biznismena, a prvi put su na Forum pozvani i sportisti - predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta Žak Rog, predsednik FIFE Sep Blater, kao i dve legende sporta - pele i Muhamed Ali.

Ekonomski eksperti ocenili su u Davosu da je Kina, čiji ekonomski rast je prošle godine iznosio čak 9,9 odsto, nova lokomotiva svetskog rasta.

Potpredsednik kineske vlade Zeng Peijan i predsednik centralne kineske banke Žu Siaučujan obećali su da će Kineze podsticati na veću potrošnju kako bi unutrašnja potražnja bila veća od izvoza na strana, već dobro snabdevena tržišta.

Na energetskom planu, stručnjaci su priznali da nemaju jasan odgovor niti "čudesni lek" za energetsku krizu.

Iran, u žiži pažnje svetske javnosti zbog svog nuklearnog programa, zapretio je da će smanjiti proizvodnju nafte i time dobio novo "oružje" u sporu sa zapadnim zemljama nastalom zbog toga što je obnovio konverziju urana.

Američki državni sekretar Kondoliza Rajs, koja se učesnicima obratila putem video-linka iz Vašingtona, ponovo je osudila "jasnu želju" Teherana da nabavi atomsko oružje. Njen britanski kolega Džek Stro bio je pomirljiviji - potrebno je, ocenio je on, očuvati "osećanje nacionalnog dostojanstva" Irana.

Rajsova je oštro reagovala i na pobedu Hamasa na palestinskim izborima, ponovivši da se SAD protive tom islamističkom pokretu.

Pakistanski predsednik Pervez Mušaraf i avganistanki lider Hamid Karzai ocenili su, međutim, da izbor Palestinaca treba poštovati, dok je turski premijer Redžep Tajip Erdogan ponudio svoje usluge kako bi se poduprlo moguće približavanje Izraela i Hamasa.

U odsustvu političkih zvezda, medijski teren okupirali su milijarder Bil Gejts i rok star Bono. Ne treba zaboraviti ni glumicu Anđelinu Džoli, koju je pratio kolega Bred Pit i gomila fotoreportera.

Bil Gejts obećao je 600 miliona dolara za borbu protiv tuberkuloze. Bono se, sa svoje strane, potrudio da da dokaže da može pomiriti dobrotvorni rad i biznis - u zamenu za finansijsku podršku borbi protiv side u Africi, velike kompanije imaće pravo da na neke svoje proizvode stave oznake "humanitarnog kvaliteta".

Na marginama Foruma, dvadesetak ministara pokušalo je da da podstrek pregovorima u okviru Svetske trgovinske organizacije. Oni su, međutim, uspeli samo da se dogovore o "kalendaru" svojih višemesečnih pregovora, koji će biti nastavljeni u Ženevi, sedištu organizacije.
 
   
 


EVROPSKA UNIJA I SAD - NUKLEARNO NAORUŽANjE
Iranski dosije izneti pred Savet bezbednosti UN
Na sednici Saveta guvernera Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) diplomatski predstavnici SAD i EU su ocenili da je potrebno iranski nuklearni dosije izneti pred Savet bezbednosti UN.
 
"Vreme je došlo da se uključi Savet bezbednosti, kako bi se ojačao autoritet odluka IAEA. Reč je o tome da se jedan problem reši unutar multilateralnog sistema miroljubivim sredstvima", rekao je nemački ambasador pri IAEA Herbert Honsovic.

Američki ambasador Gregori Šulti kazao je da se ne radi o uvođenju sankcija ili primeni drugih kaznenih mera protiv Irana.

"Ne želimo da nanesemo štetu iranskom narodu ili da osporimo pravo Iranu na mirnodopsko korišćenje nuklearne energije. Umesto toga želimo da damo na značaju naporima IAEA kroz autoritet Saveta bezbednosti", objasnio on.

Šulti se pozvao na član DžII statusa IAEA, koji predviđa prebacivanje slučaja Savetu bezbendosti ako se jedna zemlja ne pridržava Sporazuma o zabrani širenja nuklearnog naoružanja.

On je pdosetio da je još u septembru Savet guvernera rezolucijom ustanovio da se Iran ne pridržava obaveza.

"Sada Iranu treba uputiti jasnu, i nedvosmislenu poruku o zabrinutosti međunarodne zajednice", dodao je Šulti.

Kina je pozvala države članice da iskoriste i poslednje diplomatske napore kako bi se taj problem rešio unutar IAEA.

"Ovo je kritična faza, ali ne i krizna situacija", kazao je novinarima generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju Mohamed el-Baradej.

"Čak iako većina u Savetu guvernera IAEA donese odluku o prebacivanju slučaja Savetu bezbednosti Iran ima vremena do marta da popusti u svađi oko svog nuklearnog programa", poručio je El Baradej.

Naime Savet bezbednosti neće preduzeti nikakvu meru do iduće redovne sednice Saveta guvernera, zakazanoj 6. marta, kada bi trebalo da bude podnet novi izveštaj o iranskom nuklearnom programu.

"Svi imaju pravo na korišćenje nuklearne energije u mirnodopske svrhe. Ali isto tako mora da se povrati poverenje", rekao je on dodajući da je većina u Savetu guvernera za obustavljanje procesa obogaćivanja uranijuma u Iranu.
 
   
 


MAĐARSKA
Bivši kardinal Budimpešte bio tajni agent komunista
Mađarski kardinal Laslo Paskaj, koji je nekada bio nadbiskup u Budimpešti, radio je za obaveštajnu službu u vreme komunističkog režima, piše mađarski časopis "Elet es Irodalom".
 
"Laslo Paskaj bio je u kontaktu sa tajnom službom komunista u periodu od 1965. do 1974", izjavio je za časopis istoričar Kristijan Ungvari stručnjak za službu mađarske državne bezbednosti u vreme komunizma.

Prema njegovim rečima u Nacionalnom arhivu službe državne bezbednosti postoji dokaz da je agent po imenu "Tanar" (na mađarskom profesor) bio u stvari nadbiskup Paskaj koji danas ima 79 godina i već četiri godine je u penziji. Časopis dodaje da je Paskaj 1972. dobio rang "agenta" a naredne godine rang "tajnog agenta".
 
   
 


VELIKA TRAGEDIJA U KATOVICAMA
Zavejani krovovi ubice
Najveća hala na sajmištu u Katovicama na jugu Poljske pretvorila se, u nedelju, u trenu u mrtvački kovčeg za nekoliko desetina ljudi, cele porodice sa decom koje su, u mirno subotnje popodne, došle na međunarodnu izložbu da se dive poštanskim golubovima.
 
Ni ne sluteći da će se posle nekoliko manje krvavih upozorenja u Srednjoj Evropi ove zime da sneg na ravnom krovu sportskih hala, sajmišta ili hipermarketa može da bude masovni ubica najveća takva tragedija u svetu u poslednje dve decenije dogoditi upravo njima.

Cela Poljska je u preko televizije TVN24 uživo pratila do jutra petnaestočasovnu očajničku noćnu bitku preko 1.300 spasilaca iz cele Poljske sa vremenom i mrazom od 17 stepeni ispod nule da iz ruševina izvuku što više preživelih, od oko 700 ljudi koliko ih je u trenutku nesreće bilo u hali.

Dok nisu bili prinuđeni da ujutru saopšte da su šanse da se broj mrtvih zaustavio na 60, a povređenih na 141, ravne nuli. Psi tragači posebno obučeni za spasavanje iz ruševina iz Poljske, Češke i Nemačke označili su u zoru samo 13 mesta gde ima mrtvih, a nijedno gde bi bili preživeli.

"Konačan broj mrtvih znaćemo tek kada posao raskrčivanja ruševina počne i završi teška tehnika", saopštio je general Januš Skulih, komandant vatrogasne straže u poljskom regionu Šlezija.

Tokom sibirske zime koja je okovala poslednjih desetak dana region Srednje Evrope tako nije jedini ubica samo mraz i do 30 stepeni ispod nule u kome je preminulo samo u Poljskoj 199 ljudi, već i krovovi koji se masovno urušavaju, što zbog prevelikih nanosa neočišćenog snega, što kao osveta za nepoštovanje građevinskih propisa.

Ravne krovove vratite u pitomi Mediteran, u ovim geografskim širinama naši preci odvajkada su podizali samo kose, što oštrijih uglova da sneg na njima ne može da se zadrži, upozoravali su češki stručnjaci kada se kod njih početkom januara pod težinom snega srušio deo krova supermarketa u Ostravi. Česi mogu da govore o ludoj sreći. U Ostravi je povređena samo jedna prodavačica.

Na krovove ubice zima je upozoravala i 2. januara, kada se u bavarskom gradu Bad Rajhenhal srušio krov na zimskom stadionu i u ruševinama sahranio 15 ljudi od toga sedmoro dece.

Najveća tragedija takve vrste u poslednje dve decenije pre Katovica odigrala se u Bangladešu 1985. godine kada je u studentskom gradu u mestu Daka u ruševinama krova poginulo 50 ljudi.

Katovice međutim nisu u siromašnom trećem svetu gde je poštovanje građevinskih propisa retka pojava i gde čovek unapred ne može da bude siguran u bezbednost krova nad svojom glavom.

Sajmište u Katovicama je kategorično odbilo prvu verziju istrage da sneg sa krova nije redovno čišćen. Građevinari koji su halu podigli sa svoje strane tvrde da je građevina moderna, iz 2000. godine, i da su poštovali sve propise.

Da li je ubica iz Katovica sneg na krovu ili nemar građevinara odgovoriće specijalna komisija koju je formirao odmah premijer Kažimjež Marćinkjevič.

Ministar saobraćaja i građevinarstva Ježi Polaček posle tragične noći ipak ništa ne prepušta slučaju i odmah je poslao građevinske inspektore da proveravaju do kraja zime širom Poljske bezbednost drugih potencijalno rizičnih krovova u građevinama gde se okuplja velik broj ljudi.
 
Daša Pavlović
Varšava
 
 


EVROPSKA UNIJA
Finansijska pomoć do formiranja nove vlade
Visoki predstavnik EU Havijer Solana izjavio je da će Unija nastaviti finansijski da pomaže Palestinskoj upravi kako bi podržala njenog predsednika Mahmuda Abasa, ali da će ta pomoć biti preispitana posle formiranja nove palestinske vlade.
 
"Evropa je spremna da nastavi saradnju sa našim palestinskim prijateljima. Bila bi velika greška ako napustimo (Abasa) u ekonomskom smislu i ako mu budu uskraćena sredstva. To bi Palestinsku upravu dovelo u strahovito težak položaj", kazao je Solana, obraćajući se poslanicima u Evropskom parlamentu.

On je, međudim, dodao da će EU "morati da ponovo razmisli, čim nova palestinska vlada bude formirana".

Solana je kazao da EU treba da spreči mogućnost da Palestinska uprava bankrotira, ali je dodao da će Brisel Palestincima staviti do znanja da ne smeju pribeći politici nasilja.

Nova palestinska vlada, koju će najverovatnije formirati Hamas, mora da podržava mir sa Izraelom.
 
 
   
 



| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"