Prvi Krunski govor Harperove vlade
Okretanje novog lista započinje pitanjem o odgovornosti
Konzervativna vlada Stivena Harpera iznela je svoj prvi Krunski govor od dolaska na vlast. U tekstu pod naslovom Okretanje novog lista, sve je zasnovano na pet osnovnih oblasti - brizi o deci, skraćivanju vremena čekanja u zdravstvu, smanjivanju GST-a, pooštravanju kaznene politike i odgovornosti vlade.
Generalni guverner Mišel Žan, na slici sa premijerom Harperom, koja je po tradiciji čitala pripremljeni govor, istakla je pitanje odgovornosti kao prvi prioritet vlade. Zakon bi trebalo da pomogne da se vrati poverenje u vladu, rekla je gospođa Žan i objasnila da će zakonom biti zabranjene velike insticionalne i pojedinačne donacije političkim strankama. Porez na robe i usluge, GST, uskoro bi trebalo da bude umanjen za jedan odsto, a nešto kasnije za još toliko. Uz pomoć ovih mera građanima će biti lakše da se izbore sa narastajućim troškovima života, a i privreda će biti podstaknuta. Što se tiče razračunavanja sa kriminalom, Krunski govor najavljuje strože kazne za prekršioce, posebno za surove, povratnike i one koji koriste oružje. Takođe, u cilju sprečavanja kriminala biće angažovano više policajaca na ulicama, pojačana kontrola na granicama, a mladima će biti ponuđena veća i bolja mogućnost izbora. Roditelji će moći da očekuju materijalnu pomoć za brigu o svojim najmlađima. U Krunskom govoru se ističe da roditelji moraju biti u stanju da obezbede najbolji način čuvanja dece, a na vladi je da im pomogne u tome i kroz proširivanje kapaciteta u obdaništima. Krunski govor iznosi stav vlade da je vreme da građani dobiju zdravstvenu zaštitu za koju su izdvojili novac. Vlada namerava da se angažuje da provincije i teritorije pacijentima garantuju vreme čekanja za neophodne zdravstvene usluge. Time će biti obezbeđeno da svi građani dobiju osnovnu zdravstvenu zaštitu u okviru klinički prihvatljivog vremana čekanja. Pored ovih, pomenute su i reforma Senata, obećana je značajnija revizija zakona o zaštiti životne sredine i pomoći našim vojnicima u Avganistanu. Snaženje odnosa sa SAD-om takođe je dobilo svoje mesto u Krunskom govoru, kao i uspostavljanje otvorenog federalizma koji priznaje jedinstvenu poziciju jakog i energičnog Kvebeka u okviru jedinstvene Kanade. Posebno treba napomenuti da će u Parlamentu biti sprovedena inicijativa za izvinjenje kineskom narodu za porez za ulazak njihovih državljana u Kanadu, koji je uveden još sredinom devetnaestog veka. Upućeni kažu da je Krunski govor bio više zasnovan na obećanjima, a manje na detaljima o načinima na koje će se sve što je rečeno sprovesti u delo.

Susret trojice lidera u Kankunu
Novi susret Harpera i Buša priprema se već ovog proleća
Premijer Stiven Harper će se tokom ovog proleća sastati još jednom sa predsednikom Bušom, ovog puta u Vašingtonu, u naporima da zajedničkim naporima razreše sporne situacije između dve zemlje, u koje spadaju i ne preterano dobri odnosi.
Prvi njihov susret bio je na trilateralnom samitu o bezbednosti i harmonizaciji trgovine, održanom u meksičkom letovalištu Kankun, gde je treći sagovornik bio domaćin, meksički predsednik Vinsent Foks. Već tom prilikom je predsednik Buš uputio zvaničan poziv Harperu, što je ovaj sa zadovoljstvom prihvatio. Zvaničnici dve strane započeli su dogovore o detaljima tog susreta. Jedno od najosetljivijih pitanja koja će se ponovo naći na dnevnom redu razgovora dvojice lidera svakako je pitanje drvne građe. Američka odluka da ignoriše odluku arbitraže u korist Kanade, izazvala je burne reakcije bivšeg premijera Martina i članova njegove vlade. Oni su insistirali da ne može biti pregovora dok američka strana ne prihvati principe koji su osnov trgovine između dve zemlje. Sada, međutim, obe strane žele ponovno uspostavljanje dobrosusedskih odnosa. Premijer Harper je istakao da i Kanada i SAD poštuju iste vrednosti, slobodu, demokratiju, ljudska prava i vladavinu zakona, ma kolika da su neslaganja oko načina na koji se oni postižu. Harperu u Kanadi zameraju da se u kontaktima sa američkim predsednikom nije dovoljno ubedljivo založio za prevazilaženje još jednog velikog problema koji postoji između dve zemlje - uvođenja pasoša. Naime, svi koji dolaze u SAD vazdušnim ili pomorskim putem moraće od početka 2007. godine, a svi ostali od kraja iste godine, da pokažu pasoš, što će kako se veruje dodatno da ugrozi već uzdrmani kanadski turizam i ugostiteljstvo. Tek svaki peti Amerikanac i dvoje od petoro Kanađana poseduje putnu ispravu, a ostali kao da ne žele uopšte da se angažuju da sebi pribave ovaj dokument. Strahuje se da bi se mnogi od njih pre odrekli putovanja nego što bi prikupljali papire za pasoš. Harperu stavljaju primedbu da je kod ovog pitanja propustio priliku da ubedi zvaničnike iz Vašingtona da zadrže fleksibilnost prema najbližim susedima i da umesto pasoša i dalje prihvataju vozačke dozvole, ali dopunjene biometrijskim informacijama. U razgovorima sa predsednikom Foksom, premijeru Harperu je upućena molba da Kanada dozvoli ulazak više meksičkih državljana. Harper je obećao da će nadležni razmotriti taj zahtev. Već postoji sporazum koji omogućava da hiljade Meksikanaca koji ispomažu u poljoprivredi dolaze u severne krajeve kontinenta svake godine. Premijer Harper je, sa svoje strane, apelovao na meksičke zvaničnike da pronađu ubice bračnog para Janiero, koji su stradali februara meseca. Trojica lidera su se saglasila da oforme Severno-američki savet za kompetitivnost, u želji da unaprede privrede tri zemlje uz pomoć ideja iz privatnog sektora. Raspravljali su i o borbi protiv ptičjeg gripa i o saradnji na razvoju i sprovođenju tehnologija i energetskih politika koje ne nanose štetu životnoj sredini. Sledeći trilateralni susret održaće se u Kanadi naredne godine.

Posle zatočeništva
Suden veruje da je i dalje potreban u Iraku
Tek se očekuje da dvojica Kanađana koji su bili u višemesečnom zatočeništvu u Iraku ispričaju svoje priče. No, malo po malo neki detalji se ipak otkrivaju.
Harmet Suden, koji sada boravi u Novom Zelandu, kaže da su zarobljeni posle sastanka sa jednom grupom za ljudska prava. On priča da su se ljudi koji su ih držali uglavnom dobro ophodili prema njima, iako za njih kaže da su kriminalci i pobunjenici. Lider grupe koja ih je držala je muškarac koji odlično govori engleski jezik. Kao jedan od glavnih problema Suden pominje dosadu. On i ostala trojica su igrala igre koje su sami izmišljali, proučavali su Bibliju, rekonstruisali su je, ali su imali i periode dugog ćutanja. On se ne plaši da ponovo ode u Irak, već naprotiv veruje da je potreban tamo.

Posle konvencije Progresivno-konzervativne stranke u Alberti
Razočarani premijer Ralf Klajn najavio povlačenje do kraja godine
Premijer najbogatije kanadske provincije Ralf Klajn, u utorak je najavio da namerava da se povuče do kraja ove godine. Iako iznenadna, ova njegova odluka nije iznenadila gotovo nikoga, posle onoga što se deseilo na konvenciji provincijske Progresivne konzervativne stranke.
Premijeru sa najdužim stažom u čitavoj državi Ralfu Klajnu je, naime, proteklog vikenda iznenađujuće mali procenat, svega 55 odsto članstva, izglasalo poverenje i dalo podršku za dvogodišnji mandat na čelu stranke. I sam Klajn i ljudi iz njegovog najbližeg okruženja bili su zaprepašćeni i vidno razočarani, budući da je ranije obično preko devedeset odsto članova podržavalo lidera stranke i da ga građani provincije još uvek zovu kraljem, ili jednostavno, po imenu, Ralf. Premijer Klajn je tada u saopštenju, između ostalog, rekao da iako mu je stranka pružila poverenje, on će u narednih nekoliko dana razmisliti i zajedno sa rukovodstvom stranke raspraviti o svojim budućim političkim koracima. Ovakvom ishodu glasanja prethodilo je obraćanje delegatima na godišnjoj konvenciji stranke. Pred oko 1.200 delegata, Klajn je održao govor u kojem je tražio da mu se mandat na čelu stranke produži za još dve godine, kako bi završio ono što je započeo i isplanirao, zaričući se da će sve što bude uradio biti u korist stranke i provincije. Po njegovim rečima, u najvažnije ciljeve spadaju popravljanje stanja u zdravstvu i stvaranje fonda za finansiranje pronalaženja leka protiv raka. Upućeni procenjuju da je govor bio neuobičajeno ponizan za čoveka koji je predvodio stranku tokom četiri većinska mandata i koji je nedavno doveo Albertu do statusa jedine provincije bez dugova u zemlji. Međutim, očigledno je da u stranci već neko vreme vlada nezadovoljstvo zbog koga su mnogi kalkulisali da bi Klajn mogao da se povuče pre ranije isplaniranog i najavljivanog marta 2008. Čuju se, istina nezvanični komentari, da je on izgubio polet i da više nema jasno jasno određenu politiku, ali, u stranci i dalje ima onih koji smatraju da će biti teško naći boljeg lidera od Klajna. Iako se već naziru potencijalni kandidati za Klajnovog naslednika, niko od njih ne bi želeo da bude okarakterisan kao osoba koja je doprinela da ishod glasanja bude ovako nepovoljan za sadašnjeg lidera. Klajn je svoju odluku o ranijem povlačenju obrazložio političkom realnošću zbog koje bi mu bilo izuzetno teško da obavlja svoj posao i koja bi vladu odvukla od cilja koji želi da ostvari. On će ostati na čelu stranke i provincije dok se na jesenjoj konvenciji ne izabere njegov naslednik. Na konferenciji za štampu, održanoj u utorak, Klajn je precizirao da će lidersku poziciju u stranci prepustiti odmah po izboru, ali će sa novim liderom nastaviti da sarađuje kako bi se obezbedila mirna tranzicija u vladi.

Rekonstrukcija ontarijskog kabineta
Sandra Pupatelo ministarka prosvete umesto Kenedija
Ontarijski premijer Dalton MkGvinti je u najnovijoj rekonstrukciji vladinog kabineta naimenovao poslanicu Sandru Pupatelo za novog ministra obrazovanja. Gospođa Pupatelo došla je na mesto Džerarda Kenedija koji je podneo ostavku da bi mogao da se kandiduje za lidera federalne Liberalne stranke.
Na mesto Pupatelove, za ministarku opštinskih i socijalnih službi postavljena je Madlen Majler, doskorašnja ministarka kulture. Nova ministarka kulture postala je Karolina DiKoko. Džerard Kenedi je objasnio da je teška srca napustio veoma važnu funkciju u MkGvintijevoj vladi kako bi imao dovoljno vremena da organizuje sve oko svoje kandidature, a uz to i oko programa za oporavak stranke. Jedan od najvažnijih razloga za kandidovanje proizilazi iz želje da napravi promenu u načinu na koji federalni lideri vladaju. Priznanje za Kenedijev dosadašnji rad u kabinetu odao je premijer MkGvinti. Priznajući da je nevoljno pristao da pusti Kenedija da ode sa funkcije koju je sudeći po rezultatima obavljao veoma uspešno, MkGvinti mu je poželeo svu sreću u daljoj karijeri. Kenedi ostaje i dalje poslanik u provincijskom Parlamentu. Pored Kenedija, kao potencijalni kandidati za naslednika Pola Martina pominju se još i nekadašnji ontarijski premijer Bob Re, bivši profesor sa Harvarda Majkl Ignatijev, nekadašnji golman u NHL Ken Drajden i poslanik iz Otave Dejvid MkGvinti, brat premijera Daltona. U trku se mogu uključiti i Skot Brison, Ken Drajden i Džo Volpi, a Belinda Stronač je upravo saopštila da nema nameru da se kandiduje zbog toga što se ne slaže sa selekcionim procesom za izbor lidera.

Krađa u vankuverskoj bolnici St. Pol
Iz zaključanog frižidera ukradena plazma osoba zaraženih HIV-om
U vankuverskoj bolnici St. Pol tokom vikenda desila se neobična krađa - iz zaključanog frižidera virusološke laboratorije na šestom spratu nestalo je 19 bočica sa krvnom plazmom osoba zaraženih HIV virusom. Između subote i ponedeljka neko je ušao u laboratoriju, obio bravu i odneo bočice.
Zvaničnici bolnice ističu da u ovoj instituciji nikada ranije nije bilo ovakvih ili sličnih incidenata. Dr Akber Mithani naglašavajući da nema opasnosti po širu populaciju, kaže da ovaj materijal može eventualno nekome da naškodi samo ukoliko se unese direktno u krvotok. On kaže da virus ostaje aktivan 72 sata po zatapanju bočica i da njegova snaga slabi iz sata u sat. Ova bolnica je poznata kao Centar za HIV/AIDS. Iz krvi obolelih odstranjena su bela i crvena krvna zrnca, a plazma je trebalo dalje da se ispituje kako bi se utvrdilo da li je pacijentima potrebno promeniti terapiju. Na bočicama se, kako propisi nalažu, pored identifikacionog broja nalazi i ime pacijenta. Taj podatak je odmah uznemirilo mnoge jer se tu praktično radi o kršenju tajnosti, a samim tim i poverenja i etike. Pacijenti su obavešteni šta se dogodilo, a policija pokušava da uđe u trag počiniocima. Dr Mithani kaže da je uveden pojačan celodnevni nadzor laboratorije. On moli svakoga ko vidi ili pronađe bočice da odmah pozove policiju.

Zdrav život u Britanskoj Kolumbiji
Očekivani život muškaraca duži nego bilo gde u svetu
Delegatima Alijanse za zdrav život u Britanskoj Kolumbiji predstavljeni su podaci koji ovu provinciju stvrstavaju u najzdravije u kojima su održane Olimpijske igre. Naime, utvrđeno je da ovde muškarci žive duže nego bilo gde na svetu, uključujući čak i nadugovečnije Japance koji su dugo držali primat. Očekivani životni vek muškarca u Britanskoj Kolumbiji sada je 79,2 godine. Žene, naravno, mogu da očekuju da će živeti duže, čak do svoje 85,2 godine, ali nedovoljno da se i one nađu na prvom mestu. One su šeste, posle Japanki, Španjolki, Švajcarkinja, Francuskinja i Italijanki. Dr Džon Milar, izvršni direktor za službu koja se bavi ispitivanjem zdravlja pri Zdravstvenoj službi, veruje da je glavni razlog što kod muškaraca ima sve manje pušača i što se bolje leče, dok je kod žena stres i dalje veoma važan nepovoljan faktor, zbog prevelike odgovornosti koju one imaju na dva fronta - na psolu i u kući. Što se pušača tiče, u Britanskoj Kolumbiji među muškarcima ih ima svega 14 odsto, neznatno više nego žena. Treba primetiti i da je kod jačeg pola trend opadajući, a kod predstavnica lepšeg pola nepromenjen u nekoliko poslednjih godina.

Akcija za borbu protiv raka dojke
U opticaju prigodni novčić od četvrt dolara
Od prvog aprila u opticaju je novi novčić od četvrt dolara, koji je rezultat saradnje Kraljevske kovnice i nacionalne Fondacije za borbu protiv raka dojke.
Kako je u saopštenju istaknuto, novčić će predstavljati upozorenje i podsećanje svima da zajedničkim naporima možemo da stvorimo budućnost bez raka dojke. U opticaju će biti oko 30 miliona komada ovog novčića. Zainteresovani mogu da zamene običan za ovaj prigodni 'kvoter' u prodavnicama Shoppers Drug Mart-a ili Pharmaprix-a. Novčić sa ružičastom trakom, simbolom bolesti koja je promenila mnoge živote, dizajnirao je Kozme Safioti, direktor gravure u Kovnici. Ovo je drugi obojeni novčić koji je izdala Kovnica - prvi je bio crveni 'kvoter', pre dve godine. On je privukao veliku pažnju jer je bio prvi novčić sa bojom u čitavom svetu. Samo prošle godine u Kanadi je od raka dojke obolelo preko dvadeset hiljada žena i 150 muškaraca, a od ove bolesti je umrlo oko pet hiljada žena i 45 muškaraca.

U Manitobi lakše za novodošle lekare
Privremena dozvola za rad trajaće godinu dana
U Manitobi nameravaju da uvedu amandmane na Zakon u zdravstvu kako bi mogli uspešnije da se izbore sa nedostatkom lekara. Po novim odredbama, lekari iz drugih provincija ili zemalja mogli bi da dobiju privremenu dozvolu za rad u trajanju od godinu dana. Ukoliko bi i posle tog roka želeli da ostanu, onda će morati da zadovolje važeće kriterijume.
Ministar zdravlja Tim Sejl je rekao da su lekari koji su radili u zemlji ili inostranstvu u poslednjih pet godina morali da polažu pismeni ispit pre nego što bi dobili dozvolu za rad u Manitobi. Lekarska komora je sada to izmenila, pre svega da bi se prevazišli problemi zbog nedovoljnog broja lekara u seoskim sredinama i na severu provincije. Sejl kaže da su na umu imali lekare koji odlaze u prevremenu penziju, a voljni su da nastave da rade tamo gde su traženi, u drugim zemljama ili provincijama. U Lekarskoj komori naglašavaju da je ovo način za kratkoročno rešavanje problema deficitarnosti lekara. Vlada će nastaviti sprovođenje svojih inicijativa za angažovanje većeg broja lekara, od kojih je najvažniji program finansijske pomoći za zapošljavanje u provinciji posle diplomiranja.

Posle pogibije vojnika u Avganistanu
Javile se sumnje da su vojnici stradali od 'prijateljske paljbe'
Istražitelji tri zemlje u Avganistanu trenutno veoma intenzivno ispituju da li je moguće da su jedan kanadski i jedan američki vojnik poginuli prošle nedelje od posledica 'prijateljske paljbe'.
Sumnja u ovakvu mogućnost javila se u jednom preispitivanju ovog događaja, koji je započeo napadom talibanskih ratnika na intendantski konvoj avganistanske vojske, prošlog utorka u blizini baze Helmand. Tom prilikom ubijeno je tridesetak Talibana, kao i američki vojnik Džon Stoun i kanadski vojnik Robert Kostal. Tada je saopšteno da je ovo prvi put posle trideset godina, odnosno još od vremena Korejskog rata, da je kanadski vojnik stradao na bojnom polju. Brigadni general Dejvid Frejzer je rekao da je borba trajala čitavog dana, da je produžena i u sredu i da su napadi dolazili sa različitih strana. U borbi tokom noći učestvovali su i avioni, ali vojni zvaničnici odbacuju bilo kakvu verovatnoću da su vojnici stradali od metka iz vazduha. U borbi na tlu su dve strane, talibanska i avganistanska, koristile kalašnjikove, pa se po nekim naznakama neće moći sa sigurnošću da potvrdi ili odbaci odakle potiče municija koja je donela smrt ovim vojnicima. U ovom okršaju ranjeno je pet vojnika, tri Kanađana, jedan Amerikanac i jedan Avganistanac. U Avganistanu je od 2002. godine stradalo jedanaest kanadskih vojnika, od toga četiri upravo od 'prijateljske vatre, i jedan diplomata. Kako se ističe, sve tri strane će sarađivati u postupku istrage, ali će izveštaje podnositi svaka strana ponaosob.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"