Novine broj 1047 - Vesti Srbija i Crna Gora - Serbia and Montenegro News


Naslovne vesti \| Srbija i Crna Gora \| Kanada \| Svet \| Sport \| Kultura \| Srpska zajednica \| Novine INFO \| Prva

SRBIJA I CRNA GORA

Broj 1047, 7. april 2006.

“StraŠni sud” 1941. godine

Obeležena godišnjica bombardovanja Beograda

Predstavnici gradskih vlasti Beograda juče su položili cveće na spomen obeležja i groblja posvećena žrtvama bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine.

Nacistička Nemačka je bez objave rata 6. aprila 1941. godine napala Kraljevinu Jugoslaviju. Napad je počeo snažnim udarima vazduhoplovnih snaga, specijalnim dejstvima i brzim prodorima oklopno-mehanizovanih jedinica.

Glavni cilj napada nemačkog vazduhoplovstva bio je razaranje Beograda, demoralisanje vojske i naroda i uništenje jugoslovenskih vazduhoplovnih potencijala. Odluku da se Beograd razori, doneo je Adolf Hitler 27. marta isprovociran vestima o demonstracijama u Beogradu protiv potpisivanja "Trojnog pakta".

Operacija uništenja Beograda odvijala se pod nazivom "Strašni sud", a bila je poverena 4. Vazduhoplovnoj floti pod komandom general-pukovnika Aleksandra Lera.

U nedelju 6. aprila 1941. oko 6.30 ujutru Beograd je napadnut sa 234 bombardera i 120 lovaca koji su poleteli sa aerodroma iz Austrije, Mađarske i Rumunije.

Grad je tada bombardovan u četiri naleta, a bombardovanje je nastavljeno 7, 11. i 12. aprila. U napadima je poginulo više od 2.500 ljudi i uništeno više stotina zgrada, među kojima i zgrada Narodne biblioteke Srbije u kojoj se nalazilo oko 300.000 knjiga.

Branioci Beograda su uspeli da obore 13 nemačkih aviona, ali je otpor uskoro postao neuspešan, jer su Jugoslaviju napale i kopnene snage i zemlja je ubrzo bila okupirana.

Zamenik predsednika Skupštine Beograda Zoran Alimpić i zamenica gradonačelnika Radmila Hrustanović položili su vence ispred fontane "Vrelo života", u Vaznesenjskoj crkvi, na spomen obeležje u Karađorđevom parku, u Aleji žrtava na Novom groblju i na spomenik pilotima braniocima Beograda.

KOSOVO -FLAJNER
Naći rešenje za Kosovo prihvatljivo za sve
Konsultant tima SCG za pregovore o statusu Kosova Tomas Flajner odbacio je niz argumenata koji se u javnosti pojavljuju u prilog jednostranog otcepljenja te pokrajine.
Flajner, koji je profesor sa Instituta za federalizam Univerziteta u Friburu, na predavanju na Fakultetu političkih nauka je rekao da se odluke Badenterove komisije usvojene 1991. godine ne mogu primeniti na Kosovo, jer se one odnose na republike, a ne pokrajine. Badenterova komisija zaključila je da su granice između država nastalih posle raspada SFRJ ustvari granice između bivših jugoslovenskih republika. On je odbacio i tezu da Kosovo ima pravo "na unilateralnu secesiju zbog tiranije Slobodana Miloševića" zato što se, kako je rekao, Savet bezbednosti UN posle sukoba u pokrajini nije odlučio za otcepljenje. Prema Flajnerovim rečima, ako dođe do prihvatanja "argumenata realnosti" koji se odnose na Kosovo, međunarodna zajednica i Savet bezbednosti bi nakon toga postali garant prava na secesiju bilo kojoj manjini. Flajner je tokom predavanja na temu "Samoopredeljenje i jednostrano otcepljenje sa gledišta međunarodnog i ustavnog prava" rekao i da je za Kosovo neophodno pronaći rešenje koje bi bilo prihvatljivo i za većinski narod i za manjine koje u njemu žive, a da su to potrebni "pregovori, vreme i strpljenje". Ocenio je i da je neophodno građanima objasniti koje su posledice svih rešenja za konačni status Kosova.

SANDA RaŠkoviĆ-IviĆ:
Odmah razgovori o statusu
Šefica Koordinacionog centra za Kosovo Sanda Rašković-Ivić ponovila je stav srpske strane da je u pregovorima o Kosovu spremna da odmah razgovara o statusu i izrazila uverenje da će SAD imati razumevanja za takvo stanovište.
"Ako rešenje nekih životnih problema zavisi od statusnih, onda smo spremni da o statusu razgovaramo odmah. Mislim da će nas Amerikanci razumeti, jer su i oni za to da se u pregovorima pođe od konkretnog stanja na terenu", rekla je Raškovićeva u intervjuu "Politici". Srbi, prema njenim rečima, traže "vertikalne veze u oblastima obrazovanja, zdravstva, kulture i religije". "To je potrebno za Srbe, a za Albance bi trebalo da bude prihvatljivo", rekla je Sanda Rašković-Ivić. "Mi ne tražimo da imamo vertikalne veze u oblasti policijskih poslova i sudstva. To smo saopštili i našim sagovornicima u SAD", kazala je Raškovićeva, koja je prošle nedelje bila u trodnevnoj poseti Vašingtonu. SAD, prema njenim rečima, još nisu zauzele konačan stav o budućem statusu Kosova. "Da su se 'prelomile' na jednu stranu, odnosno da su se odlučili za nezavisno Kosovo, oni bi, kao jaka i nimalo sramežljiva sila, to jasno i javno saopštili", kazala je Sanda Rašković-Ivić. Komentarišući konferenciju koja je u okviru američko-srpskog dijaloga održzana u Institutu Vudro Vilson, ona je rekla da se tom prilikom "pojavila ideja koja liči na podelu Kosmeta, a koju Amerikanci nazivaju 'prilagođavanje granica' stvarnoj realnosti". "Amerikanci insistiraju na realnosti na terenu. A podaci kažu da su na Kosmetu Srbi i Albanci podeljeni. Po Amerikancima, logika nalaže da se na osnovu toga traži rešenje", kazala je Raškovićeva i dodala da je na konferenciji ponovila državni stav da je za Kosovo potrebna suštinska autonomija u okviru Srbije sa visokim stepenom decentralizacije i rešenim ekonomskim pitanjima.

KOSOVSKA MITROVICA
Uskoro plan za status Kosova
Srpska stana će najverovatnije u narednih 15 do 20 dana izaći sa jasnim planom o statusu Kosova i Metohije nakon čega će početi pravi pregovori o statusu, izjavio je član srpskog pregovaračkog tima Marko Jakšić.
Jakšić je na koferenciji za novinare rekao da srpski pregovarački tim, Zajednica srpskih naselja i opština i Srpsko nacionalno veće imaju svoj plan za rešavanje pitanja Kosovske Mitrovice. "Plan je argumentovan i polazi od toga da ne sme da bude podele grada. Sadrži načine za rešavanje tog pitanja ali za sada sa njima nećemo izlaziti u javnost", rekao je Jakšić i dodao da će problem Kosovske Mitrovice biti rešavan zajedno sa ostalim opštinama. On je ocenio da namera Albanaca da sistemom distrikta po modelu Brčkog pokušaju da pređu iz južnog u severni deo grada predstavlja "političku podvalu". Upitan šta misli o šatl diplomatiji kao jednom o načina za nastavak razgovora, Jakšić je rekao da to nije dobro i da je Srbija za razgovore "oči u oči". S obzirom da su svi argumenti na srpskoj strani, Albanci beže od direktnih razgovora i teže šatl diplomatiji jer na taj način lakše mogu da dođu do cilja, kazao je Jakšić. Jakšić je naglasio da je treću rundu pregovora u Beču obeležilo to što su medijatori i albanska strana delovali skladno čak i idilično, što nije svojstveno pregovaračima, naročito onima koji treba da budu neutralni. On je naglasio da razgovori o decentralizaciji nisu pregovori o budućem statusu Kosova već pre svega pokušaj da se Srbima poboljša život u pokrajini i da se stvore uslovi za povratak raseljenih. Jakšić je pozvao poslanike Srpske liste za Kosovo i Metohiju da napuste Skupštinu Kosova i da ne ulaze u kosovsku vladu jer to šteti nacionalnim i državnim interesima Srbije.

KOSOVO I METOHIJA
Agencija počela da prima zahteve za povratak imovine
Nedavno formirana Kosovska agencija za imovinu (KAI), nadležna za rešavanje sporova oko poljoprivredne imovine i poslovnih prostora nastalih posle 1999. godine, počela je da prima zahteve građana.
KAI će primati zahteve u južnoj i sevrnoj Kosovskoj Mitrovici, Prištini, Gračanici, Gnjilanu, Peći i Prizrenu, saopšteno je na konferenciji za novinare u sedištu UNMIK-a u južnoj Kosovskoj Mitrovici. Konfenciji su prisustvovali čelnici UNMIK-ovog odeljenja za pravosuđe Žan Disur i Albert Moskovič i ministar pravde Jonuz Salihaj. KAI je formirana pre mesec dana, a povod je bio prošlogodišnji izveštaj specijalnog predstavnika generalnog sekretara za procenu standarda Kaja Ejdea u kome se navodi da je "nelegalna uzurpacija poljoprivrednog zemljišta i poslovnog prostora jedan od najvećih razloga koji sprečava povratak na Kosovo", rekao je Disur. Disur je rekao da će prema UNMIK-ovoj uredbi KAI preuzeti poslove Habitata - Direkcije za imovinsko stambene zahteve. Kampanja obaveštavanja o radu KAI je u toku i tim povodom se razgovara sa mnjinskim zajednicama na Kosovu, a planirano je da se u Srbiji i Crnoj Gori održe sastanci sa predstavnicima interno raseljenih, nevladinih organizacija i drugih institucija koje će pomoći da se imovina vrati vlasnicima.

SRBIJA
Danas primopredaja posmrtnih ostataka 11 Srba

Predstvnici Korodinacionog centra za Kosovo i Metohiju najavili su da će na administrativnom prelazu Merdare danas preuzeti posmrtne ostatke 11 kosovskih Srba. Prema podacima tog centra, tela 11 kosovskih Srba pronađena su na različitim lokacijama na teritoriji Kosova. Kako je rekao predsednik Komisije za nestala lica SCG Gvozden Gagić, većina njih je pripadala grupi ljudi kidnapovanih u Mališevu. "Identifikacija ovih tela je obavljena, porodice su prihvatile DNK i izveštaje i sutra će ova tela biti predata porodicama", rekao je Gagić. Sa teritorije Kosova i Metohije, prema podacima Koordinacionog centra, srpskim porodicama je ukupno predato 150 tela.

BEOGRAD - TOMISLAV NIKOLIĆ
Na nasilnu okupaciju Kosova odgovoriti silom
Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikolić izjavio je u sredu uveče da će ako dođe do "okupacije Kosova i Metohije", ona biti izvedena silom i da zbog toga odbrana "mora biti silom".
Nikolić je za Radio-televiziju Srbije rekao da će ako bude proglašena nezavisnost Kosova - to biti okupacija i da to piše i u Ustavu Srbije i u "obavezama predsednika Republike". On nije precizirao kakva sila bi bila primenjena, ali je naglasio da bi trebalo sačekati odluku Saveta bezbednosti UN o eventulnoj nezavisnosti Kosova. Dodao je da je problem to što Srbija "više nema vojsku", koja je, kako je kazao, "upropašćena". "Bolji su oficiri koji su se pojavili na sahrani Slobodna Miloševića nego oni u kasarnama", rekao je Nikolić i dodao da je SRS otvorena za sve bivše oficire koji napuste vojsku. "Danas u penziju, sutra dolazi u Srspku radikalnu stranku...Bože zdravlja, može i da se aktivira", rekao je zamenik predsednika SRS-a. On nije isključio mogućnost da ako haški optuženik Ratko Mladić bude uhapšen i izručen haškom sudu, narod izađe na ulice. Nikolić je kazao da je i ranije rekao da će onog časa kad predsednik i premijer Srbije uhapse Mladića, oni biti ti koji će izvesti narod na ulice. "Ali sam rekao - mene tamo neće biti, niti ću biti organizator, niti mogu da budem u masi u kojoj nisam predvodnik. Zato što u takvoj situaciji ne možete da predvidite šta će se desiti", kazao je zamenik predsednika SRS-a. On je ponovo poručio Mladiću i Radovanu Karadžiću da se ne predaju, ocenjujući da oni ne smeju da budu u Hagu posle smrti Milana Babića i Slobodana Miloševića u pritvoru tog suda. Nikolić je kazao i da su posle Miloševićeve smrti radikali "bili oslonac" sinu bivšeg predsednika Srbije i SRJ Marku Miloševiću. "Ja sam rekao Marku Miloševiću, ako ti želiš da oca sahraniš u Beogradu, ako hoćeš da majka i ti budete na sahrani, ako hoćeš da bude izložen u Saveznoj skupštini, ili sahranjen u Aleji velikana, samo reci, sve ostalo je moja briga, bar 100.000 ljudi će mi u tome pomoći", preneo Nikolić deo razgovora. "Ako mi to ne bi dali (Vojislav) Koštunica i (Boris) Tadić, imali biste građanski rat u Srbiji", rekao je Nikolić, naglašavajući da je Slobodanu Miloševiću "bilo mesto u Aleji velikana". Nikolić je, međutim, dodao da poštuje ličnu želju Slobodana Miloševića da bude sahranjen u Požarevcu. On je ocenio i da eventualna odluka o nezavisnosti Crne Gore "neće proći mirno", naglašavjući da to nema veze sa njim i SRS-om. Dodao je da smatra da će građani Crne Gore koji su glasali za zajedničku državu biti proganjani i da bi trebalio da se zabrinu "šta će im uraditi dojučerašnje komšije".

PRIŠTINA
Predstavnici UN i Prištine različito o pitanju Mitrovice
Predstavnici glavnog pregovarača UN za status Kosova Martija Ahtisarija ističu da će se pitanje Kosovske Mitrovice razmatrati kao i sva ostala, dok Priština priprema strategiju za rešavanje problema tog podeljenog grada.
Bivši premijer Kosova Bajram Redžepi rekao je radiju Slobodna Evropa da pri rešavanju problema Mitrovice treba poštovati principe koji nisu u suprotnosti sa decentralizacijom, a kojima bi Mitrovica bila integrisana, uz istovremeno uzimanje u obzir realnih strahova srpske zajednice. Redžepi je koordinator radne grupe za Mitrovicu koja priprema predloge za rešenje tog problema. Međutim, portparolka izaslanika generalnog sekretara UN za pregovore o Kosovu Martija Ahtisarija, Hua Điang kaže da Mitrovica neće biti posebno tretirana u procesu utvrđivanja statusa. "Mi smo već dovoljno jasno rekli da će Mitrovica biti deo procesa decentralizacije i neće biti poseban slučaj, ona će se tretirati kao i ostali deo Kosova", rekla je ona. Ahtisarijev zamenik Alber Roan je tokom poslednje posete Prištini izjavio da neće biti podele Kosova niti autonomije bilo kog njegovog dela. Redžepi ističe da se za Mitrovicu pre svega traži bezbednost i sloboda kretanja na celoj teritoriji grada. "Da se uspostavi puna bezbednost, da se uspostavi red i zakonitost na celoj teritoriji, da bude slobode kretanja, da se ostvari pravo na imovinu", kaže on. Hua Điang potvrdila je da će Mitrovica, na sastanku 4. maja u Beču, biti deo rasprave. "Kada govorimo o granicama opština, da, i Mitrovica će biti deo rasprave", rekla je ona. Lider Srpske liste za Kosovo i Metohiju (SLKM) Oliver Ivanović rekao je da stvaranje dve opštine na teritoriji grada Mitrovice nije nova ideja i da je ona izneta još 2000. godine. Ivanović smatra da bi takvo rešenje moglo da donese mir i stabilnost u severnom, srpskom, delu Mitrovice, a da istovremeno ostane komunikacija sa južnim, albanskim, delom grada preko zajedničkog saveta na nivou grada koji bi bio formiran na paritetnom principu, uz predsedavanje međunarodnog predstavnika. On ističe da je Mitrovica simbol Kosova i da zahteva pravedno rešenje. "Nema dobrog rešenja za Srbe uopšte ako Mitrovica ne bude na pravi način rešena. U simboličnom, ali i u praktičnom smislu, Mitrovica ima veliki značaj", kaže Ivanović. Redžepi, međutim, smatra da će stvaranje etničkih opština u Mitrovici biti pogrešno rešenje i da to neće biti prihvaćeno, dodajući da problem treba rešavati stvaranjem podopštinskih jedinica.

CRNA GORA - MILO ĐukanoviĆ
Podneću ostavku ako referendum ne uspe
Crnogorski premijer Milo Đukanović izjavio je da će podneti ostavku i sazvati vanredne parlamentarne izbore ako na referendumu za nezavisnost Crne Gore ne bude glasalo potrebnih 55 odsto birača.
"Srbija i Crna Gora sa Evropskom unijom pregovara o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju koji bi trebalo da bude potpisan u novembru. S našim novim statusom, mi ne bi želeli da propustimo taj rok. Želimo da Crna Gora do kraja godine potpiše sopstveni sporazum sa EU", rekao je Đukanović u intervjuu agenciji Rojters u Zagrebu. Prema Đukanovićevim rečima, neuspeh referenduma značio bi da je "njegova opcija propala". "To bi za mene bila jasna poruka da treba da podnesem ostavku, sazovem vanredne izbore i pomognem da se formira nova vlada koja bi mogla da ispuni očekivanja građana", kazao je Milo Đukanović. On je, međutim, izrazio uverenje da će referendum 21. maja uspeti i da će Crna Gora dobiti međunarodno priznatu nezavisnost.

CRNA GORA - REFERENDUM
CEMI će imati 1.500 posmatrača

Podgorička nevladina organizacija Centar za monitoring (CEMI) najavila je da će akreditovati 1.500 posmatrača na sva biračka mesta na referendumu o državnom statusu Crne Gore. Koordinarka CEMI Dragana Vešović kazala je na konferenciji za novinare da će organizovati i građansko nadgledanje referendumskog procesa i doprineti da proces protekne u zakonskoj, fer i korektnoj atmosferi. Ona je navela da je CEMI formirao timove posmatrača koji će u predstojećih šest sedmica do referenduma pratiti regularnost predreferendumske kampanje u celoj Crnoj Gori i detaljno obaveštavati javnost. On je, međutim, dodao da je dobro da se film pojavio u javnosti "ako nije namontiran".

PODGORICA
Opozicija o stavu Albanaca prema crnogorskom referendumu
Čelnici partija koje se zalažu za zajedničku državu ocenili su danas u Podgorici da se predstavnici Albanaca zbog interesa projekta Velike Albanije zalažu za osamostaljenje Crne Gore.
"Projekat velike Albanije postoji i sporne izjave u tom smeru dolaze iz Tirane i Prištine. Na građanima Crne Gore u celini je da prepoznaju da li je to i u njihovom interesu", kazao je novinarima lider bloka za zajedničku državu i predsednik opozicione Socijalističke narodne partije (SNP) Predrag Bulatović. Bulatović je to izjavio povodom stava Slobodana Samardžića, savetnika predsednika Vlade Srbije, koji je optužio crnogorsku vlast i albansku manjinu da su saveznici u "strategiji otcepljenja od Beograda". Predsednik Narodne stranke (NS) Predrag Popović je doveo u vezu "gotovo plebiscitarnu podršku Albanaca u Crnoj Gori projektu njene nezavisnosti" sa "lakšim putem do samostalnog Kosova". Popović je ocenio da su predstavnici projekta velike Albanije "zainteresovani" za nezavisnu Crnu Goru. Predsednik crnogorske skupštine Ranko Krivokapić je, međutim, ocenio da će nezavisna Crna Gora označiti kraj velikodržavnih projekata u okruženju. "Najčudnije je da Crnu Goru velikom Albanijom plaši Srbija koja je izgubila četiri rata i koja sa Albancima pregovara o gubljenju suvereniteta nad teritorijom svoje mitske kolevke", kazao je Krivokapić.

BEOGRAD
Pokrenuta istraga protiv Kolesara i Janjuševića
Protiv Nemanje Kolesara i Zorana Janjuševića pokrenuta je istraga zbog sumnje da su izvršili krivično delo primanja mita i pranja novca u vezi sa privatizacijom cementare Novi Popovac.
Istraga je pokrenuta i protiv direktora preduzeća MCS grup Miroljuba Jakovljevića zbog pranja novca, saopštio je Okružni sud u Beogradu. MUP Srbije je početkom marta podneo krivičnu prijavu zbog sumnje da su Kolesar, direktor fabrike Novi Popovac Darko Križan i Jakovljević počinili krivično delo primanja mita i pranja novca. Nemanja Kolesar, kako je naveo MUP u prijavi, kao predsednik Upravnog odbora fabrike cementa "Novi Popovac" i direktor te kompanije Križan su sa predstavnicima firme "Holcim" iz Švajcarske postigli dogovor da će koristeći službeni položaj omogućiti da ponuda preduzeća "Breitenburger" bude proglašena za najpovoljnijeg kupca "Novog Popovca" na tenderu 2001. Posle javnog tendera, početkom 2002. pomenuta firma kupila je fabriku cementa za 52 miliona američkih dolara, navodi se u prijavi i dodaje da je postizanju dogovora doprineo i Jakovljević, koji je imao poslovne kontakte sa predstavnicima "Novog Popovca" i "Breitenburgera" i Kolesaru i Križanu pomogao u izvršenju krivičnog dela. Firma "Breitenburger" je po postignutom dogovoru uplatila 2,99 miliona dolara na račun firme "Majron Sejls LTD" sa Sejšela, čiji je vlasnik Janjušević, ističe MUP u prijavi. Dodaje se da je deo od 355.000 dolara prebačen na lični račun u "Cepter banci" Kolesara, 250.000 dolara na račun Križana, 634.000 na nerezidentni račun firme Janjuševića, a najveći deo novca u iznosu od oko 860.500 dolara uplaćen je na račun Jakovljevića.

CRNA GORA - REFERENDUM
Poziv pristalicama SCG da masovno izađu na referendum
Stranke koje se zalažu za opstanak zajedničke države SCG pozvale su pristalice u Crnoj Gori da "obavezno i što masovnije" izađu na predstojeći referendum o državnom statusu te republike.
Jedan od čelnika tog bloka, predsednik opozicione Socijalističke narodne partije Predrag Bulatović rekao je na konferenciji za novinare u Podgorici da opcija za zajedničku državu u ovom trenutku ima podršku više od 180.000 "sigurnih" birača i da bi pobedila kada bi se danas održao referendum. Bulatović je kazao da procene bloka za zajedničku državu govore da je među tim sigurnim biračima više od 10.000 onih koji su "nekada" glasali za crnogorsku vladajuću Demokratsku partiju socijalista. On je objasnio da je procena od 180.000 "sigurnih" birača napravljena pre pristupanja Bošnjačkog bloka za jedinstveni Sandžak opciji za zajedničku državu i dodao da ima "dovoljno vremena" da ta opcija ostvari zacrtani cilj i dosegni najmanje 200.000 sigurnih glasova za zajednicu sa Srbijom. Bulatović je kazao da je završena prva faza referendumske kampanje tog bloka, koja je podrazumevala uključivanje svih subjekata opredeljenih za zajedničku državu, da je ostvarena "puna koordinacija" sa beogradskim Pokretom za zajedničku državu kao i "funkcionalna veza" sa dijasporom. "Štabovi na biračkim mestima od 15.000 aktivista već odavno rade", kazao je Bulatović i najavio da će taj blok 17. aprila u Mojkovcu početi deo kampanje koji će se sastojati od tribina i mitinga. Bulatović je ponovio da opozicija ima "niz novih dokaza o pokušajima kupovine glasova i ličnih karata" i optužio MUP "da se onemogućavanjem kontrole predmeta vezanih za biračke spiskove u potopunosti uključio u kampanju bloka za nezavisnost". Komentarišući posetu predsednika SCG Svetozara Marovića i predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića mitropoliji crnogorsko-primorskoj, on je kazao da je dobro što su to učinili, ali i ocenio da je ta poseta u funkciji referendumske kampanje. Čelnici bloka za zajedničku državu su ponovili da će se Crna Gora kroz zajedničku državu brže integrisati u Evropsku uniju, da će kroz zajednicu biti ostvaren brži protok ljudi, robe i kapitala i optužili crnogorsku vlast za opstrukciju rada institucija zajednice. Konferenciji za novinare su pored Bulatovića prisustvovali i predsednici Srpske narodne stranke Andrija Mandić, Narodne stranke Predrag Popović i Demokratske srpske stranke Ranko Kadić.

PODGORICA
Vuković odbacuje Samardžićeve tvrdnje
Visoki funkcioner Demokratske partije socijalista Miodrag Vuković odbacio je tvrdnju savetnika predsednika Vlade Srbije Slobodana Samardžića da vlasti Crne Gore žele da do nezavisnosti dođu u saradnji sa Albancima koji u raspadu SCG vide put za ostvarivanje velikoalbanskog koncepta.
Vuković je, u pisanoj izjavi za javnost, naveo da Samaradžić ne može da se suoči sa demokratskim izborom Crne Gore, odnosno većinskim opredeljenjem građana za istupanje iz državne zajednice sa Srbijom. Vuković je ocenio da pripadnici manjinskih zajednica, pa ni Albanci, nikada nisu bili problem u Crnoj Gori, i dodao da Samardžić to zna ali da mu je naređeno da drugačije priča. "Pripadnici te i ostalih nacionalnih manjina su vekovima ravnopravni i lojalni građani ove male političke zajednice. Problem Crne Gore je politika koju decenijama provode nacionalističke strukture, koje danas personifikuje Samardžićev šef kao sponzor i instruktor opozicije u Crnoj Gori", ocenio je Vuković.

PODGORICA
Opozicija o stavu Albanaca prema crnogorskom referendumu
Čelnici partija koje se zalažu za zajedničku državu ocenili su danas u Podgorici da se predstavnici Albanaca zbog interesa projekta Velike Albanije zalažu za osamostaljenje Crne Gore.
"Projekat velike Albanije postoji i sporne izjave u tom smeru dolaze iz Tirane i Prištine. Na građanima Crne Gore u celini je da prepoznaju da li je to i u njihovom interesu", kazao je novinarima lider bloka za zajedničku državu i predsednik opozicione Socijalističke narodne partije (SNP) Predrag Bulatović. Bulatović je to izjavio povodom stava Slobodana Samardžića, savetnika predsednika Vlade Srbije, koji je optužio crnogorsku vlast i albansku manjinu da su saveznici u "strategiji otcepljenja od Beograda". Predsednik Narodne stranke (NS) Predrag Popović je doveo u vezu "gotovo plebiscitarnu podršku Albanaca u Crnoj Gori projektu njene nezavisnosti" sa "lakšim putem do samostalnog Kosova". Popović je ocenio da su predstavnici projekta velike Albanije "zainteresovani" za nezavisnu Crnu Goru. Predsednik crnogorske skupštine Ranko Krivokapić je, međutim, ocenio da će nezavisna Crna Gora označiti kraj velikodržavnih projekata u okruženju. "Najčudnije je da Crnu Goru velikom Albanijom plaši Srbija koja je izgubila četiri rata i koja sa Albancima pregovara o gubljenju suvereniteta nad teritorijom svoje mitske kolevke", kazao je Krivokapić.