Sastanak lidera provincija i teritorija
Premijeri potražuju deset milijardi od države
Na sastanku kanadskih provincijskih i teritorijalnih lidera u Montrealu, čulo se da bi od federalne vlade trebalo da dobiju dodatnih 10,6 milijardi za transfere i izjednačavajuća sredstva.
Otprilike polovinu tog iznosa, tačnije 4,9 milijardi, provincije bi utrošile za zdravstvo, socijalnu pomoć i obrazovanje, dok bi preostala sredstva bila preusmerena siromašnim provincijama. Na osnovu sačinjenog izveštaja, ističe se da federalna vlada ima više novca nego što joj je potrebno za sprovođenje svojih ustavnih nadležnosti, dok u isto vreme provincije muče muku sa narastajućim troškovima za finansiranje zdravstvene zaštite i ostalih socijalnih programa. Preporuka izveštaja je da bi izjednačavajuća sredstva za siromašnije provincije trebalo da budu zasnovana na prihodima ostvarenim u poslednjih deset godina, u koja bi trebalo da budu uključena i sredstva prikupljena od iskorišćavanja prirodnih resursa, kao što su nalazišta nafte i zemnog gasa i rudnici. Trenutno, izjednačavajuća sredstva koja federalna vlada daje siromašnim provincijama kako ne bi previše zaostajale za bogatima, bazirana su na standardu pet provincija, u koje ne spada naftom bogata Alberta. Sredstva iz ovog fonda ne dobijaju jedino Ontario, Alberta i Saskačuan. Premijer Manitobe Geri Doer zatražio je od svojih kolega da prihvate zaključke iz izveštaja zato što se on zalaže za pan-kanadski, principijelan pristup. Premijer Saskačuana Kalvert je, pak, izneo svoje neslaganje sa preporukom da se u formulu za egalizaciju uključe prihodi od prirodnog bogatstva. On zagovara usvajanje predloga premijera Harpera, po kome bi se sredstva raspoređivala na osnovu standarda deset provincija, ali bez uračunavanja prihoda od prirodnih bogatstava, što je model koji više odgovara njegovoj provinciji. Najbogatije provincije Ontario i Alberta stavljaju primedbu da za državnu kasu izdvajaju više nego što dobijaju nazad. Ontarijski premijer Dalton MkGvinti već duže vremena traži 23 milijarde, što predstavlja razliku koju provincija potražuje od države. On insistira da da zbog ontarijskih poreskih obveznika, provincija naprosto više ne može da dozvoli sebi da preko Otave prosleđuje novac drugim provincijama, te da neće podržati rešenje kojim se jednoj polovini stanvištva pomaže na račun druge polovine. Premijeri nisu uspeli da postignu saglasnost po izveštaju. Najavljeno je da će naredne godine premijeri biti u prilici da u seriji razgovora sa premijerom Harperom, rade na reformisanju sadašnjeg sistema foskalnog federalizma. Ishod tih pregovora trebalo bi se odrazi na socijalne, obrazovne i zdravstvene službe koje će u provinciji biti obezbeđene iz federalnih sredstava.

nacrt zakona o odgovornosti
Zakon ima za cilj da očisti vladu
U utorak je u Donjem domu predstavljen nacrt federalnog zakona o odgovornosti, najvažniji deo platforme Konzervativne stranke.
Predstavljajući dokument, predsednik Saveta riznice Džon Berd je rekao da se radi o strogom, jedinstvenom zakonu koji ima za cilj da očisti vladu i povrati poverenje građana. Najvažniji ciljevi ovog zakona su reformisanje finansiranja političkih stranaka kako bi se smanjio uticaj velikog kapitala i smanjivanje uticaja lobista. U skladu sa tim, veća ovlašćenja će imati glavni inspektor i federalni komesar za etička pitanja. Načelnik parlamentarnog budžeta će imati zadatak da izvrši objektivnu analizu vladinih finansija. Takođe se predviđeno da obezbedi bolji pristup informacijama i da se na funkcije postavljaju ljudi u skladu sa zaslugama. Nacrt zakona obezbeđuje zaštitu i nalaže isplatu nagrade od hiljadu dolara onima koji ukažu na nepravilnosti. Zakon bi trebalo da spreči korupciju zvaničnika i da uspostavi transparentnost unutrašnjeg funkcionisanja vlade. Tokom predizborne kampanje ovaj zakon je najavljivan kao odgovor konzervativaca na sponzorsku aferu liberala. Važnost ovog dokumenta pokazuje i to da će premijer Harper sledeće nedelje poći na put po zemlji kako bi građanima objasnio ciljeve zakona. On bi želelo da zakon bude usvojen pre odlaska poslanika na letnji odmor, što se procenjuje kao poprilično ambiozno za manjinsku vladu.

Uprkos protivljenjima
Ponovno glasanje o istopolnim brakovima
Vlada premijera Stivena Harpera najavljuje da će ispuniti predizborno obećanje i sprovesti slobodno izjašnjavanje poslanika Donjeg doma o brakovima supružnika istog pola. Ministar pravde Vik Touvz je čak najavio da bi do glasanja moglo relativno brzo da dođe. Konzervativci su u kampanji zagovarali da će zakonski zabraniti brak istopolnih supružnika ukoliko ga članovi Parlamenta u ponovljenom glasanju ne podrže. Zagovornici ravnopravnosti homoseksualaca apeluju na konzervativce da ne sprovode obećano glasanje, a i organizacija Kanađana za bračnu ravnopravnost ističe da najveći broj građana smatra da o ovom pitanju ne treba više raspravljati.

Odluka federalne vlade
Tamilski tigrovi - teroristička grupa
Federalna vlada je donela odluku da organizaciju Tamilski tigrovi stavi na listu terorističkih grupa . Ministar za javnu bezbednost Stokvel Dej je u saopštenju istakao da se ovim tamilskoj zajednici stavlja do znanja da kanadska vlada neće tolerisati terorizam ili terorističku delatnost.
Stavanje na ovu listu znači da je protivzakonito da bilo ko u Kanadi podržava ili učestvuje u aktivnostima Tamilskih tigrova. Ova odluka je izazvala negodovanje kod predstavnika tamilske zajednice u Torontu, koji veruju da će se to nepovoljno odraziti na mirovni proces koji upravo treba da se nastavi u Ženevi. Ova grupa, koju su i Ujedinjene nacije nedavno okarakterisale kao terorističku, prva je dodata na listu terorističkih organizacija otkako su konzervativci došli na vlast. Članovi organizacije Tamilski tigrovi počeli su da dolaze u Kanadu pre dvadeset godina, a i dalje predstavljaju jednu od najbrojnijih kada se radi o traženju izbegličkog statusa. Direktan povod za stavljanje Tamilskih tigrova na listu bio je izveštaj Hjuman Rajts Voča u kojem se poziva vlada da ispita navode o zastrašivanju unutar tamilske zajednice u Torontu. Pretnjama su izloženi članovi porodice, u Kanadi ili Šri Lanki, onih pripadnika koji ne daju priloge organizaciji. Tamilskim tigrovima već 23 godine bombaši samoubice služe kao sredstvo borbe za nezavisnu tamilsku državu u Šri Lanki.

Policija traži odgovore na brojna pitanja
U praznom stanu u Misisagi pronađeno telo novorođenčeta
Prošle nedelje je u praznom stanu u Misisagi pronađeno telo novorođene bebe. U tom stanu su do pre dve nedelje stanovali dva muškarca i jedna žena, koji su tu proveli šest meseci. Neke komšije su izjavile da su u poslednje vreme primetili da u stanu boravi i jedna trudnica. Istraga je odmah započela i ubrzo je Ivana Levković, 23, dovedena u vezu sa umrlom bebom. Ona se predala u nedelju i ustanovljeno je da je ona majka novorođene bebe. Traže se odgovori na pitanja kako je beba umrla, zašto nisu obavešteni zvanični organi i zašto je telo ostavljeno u stanu, nakon što su se stanari odselili na brzinu, kako su rekle komšije. Nema naznaka da li se radi o nasilnom oduzimanju života, a policija nastavlja istragu.

Dosadašnja istraga pokazuje da su Kostala ubili Talibani
Zvaničnik Avganistanske nacionalne policije Hadži Van Džan izjavio je da dosadašnja istraga ukazuje da su kanadskog vojnika Roberta Kostala i američkog bolničara Džona Stouna ubili Talibani. Pored kanadskih i američkih predstavnika, istragu obavljaju i avganistanski vojni istražitelji. Oni su saslušali učesnike okršaja i očevice i ustanovili da su Kostal i Stoun stradali na početku okršaja. Istraga je sprovedena nakon što su se javile sumnje da su vojnici možda stradali od 'prijateljske paljbe'.

Poslanici o angažmanu u Avganistanu
O'Konor kaže da briga o bezbednosti započinje daleko od granica
Debata o Avganistanu u Parlamentu pokazala je da sve političke stranke pružaju podršku angažovanju pripadnika kanadskih oružanih snaga u toj azijskoj zemlji. Vladajući konzervativci dobili su podršku od liberala, tokom čije vlasti je angažman i počeo, NDP-a i Bloka Kvebekva.
Polemiku je započeo ministar odbrane Gordon O'Konor, koji je istakao da ne treba čekati da se teroristi pojave u nekom od naših gradova već da brigu o bezbednosti zemlje moramo započeti daleko od granica. Ono što se pojavilo kao sporan momenat je pitanje legitimnosti sporazuma o razmeni zarobljenika, koji je decembra potpisan sa avganistanskom vladom. U njemu stoji da kanadske oružane snage predaju zarobljenike avganistanskoj vladi, što je navelo predstavnicu NDP-a Donu Blek da zameri da u sporazumu nije dovoljno jasno precizirano da zarobljenici ne mogu da se izuče SAD-u ili nekoj drugoj sili koja može da ih podvrgne torturi. O'Konor i Udžal Dosandž su, međutim, ukazali da takve garantije postoje, jer se nalaže prisustvo predstavnika međunarodnog Crvenog krsta kod transfera zarobljenika. Tokom debate premijer Stiven Harper je u više navrata odbacivao mogućnost glasanja o angažmanu u Avganistanu. Po njegovoj izjavi, koja se čula u periodu odgovaranja na pitanja, kanadske trupe će u tamo ostati još godinama posle isteka sadašnjeg zvaničnog termina koji ističe 2007. godine. U Kandaharu trenutno boravi oko 2.200 kanadskih vojnika i njihov angažman traje do februara naredne godine. Premijer Harper je nagovestio da bi uskoro moglo da dođe do produženja angažmana.

Slučaj ubijenog bračnog para Janiero
Sobarice pre vremena obrisale tragove zločina
Slučaj bračnog para Janiero, koji su ubijeni februara meseca u poznatom meksičkom letovalištu, ponovo je privukao pažnju javnosti.
Ovog puta radi se o autentičnim snimcima, načinjenim kamerom sa mobilnog telefona, na kojima se vide sobarice i čistači kako dolaze u sobu da čiste, i tako uklanjaju tragove zločina. Advokat porodice Edi Grinspen kaže čak da se razaznaje da sobarica baca krvavu prostirku iz baštenskog dela sobe. Kako se naglašava, snimak je načinjen dva dana posle počinjenog ubistva, odnosno u vreme dok je meksička policija još uvek insistirala da se prema sobi treba odnositi kao prema mestu zločina. Ovaj video zapis u trajanju od jednog minuta napravio je jedan član porodice, šokiran onim što se dešava pred njegovim očima. Od početka istrage u ovom slučaju porodica, ali i kanadski zvaničnici upućuju zamerke na račun rada meksičke policije. Ovaj najnoviji primer je nešto što policija na severnoameričkom kontinentu ni slučajno ne bi dozvolila pre nego što veštaci ne prikupe sav mogući dokazni materijal. Grinspen veruju da su zvaničnici iz hotela naložili čišćenje sobe kako bi mogli da je izdaju novim gostima. Meksičke vlasti, pak, govore da je najveći deo istrage završen i da bi zločin mogao biti razjašnjen u narednih petnaestak dana. Advokat Grinspin kaže da porodica ima još neke važne snimke koje on planira da prosledi kanadskim vlastima.

Poslanicima u Parlamentu povećanje plate
Poslanicima u Parlamentu ove godine plata će se povećati za 3.400 dolara. Sa tim povećanjem, oni će primiti 147,700 dolara, što će ih svrstati na sam vrh po visini primanja, gde ima još svega dva odsto zaposlenih. Premijer Stiven Harper ima dvostruko viša primanja od poslanika. Za njim slede ministri u vladi, predsednik Parlamenta Piter Miliken i lider opozicije Bil Grejem, koji dobijaju po 218.500 dolara. Lideri ostalih stranaka dobijaju pedeset hiljada dolara više od običnog poslanika.

Vilkins veruje da će pitanje drvne građe biti rešeno ove godine
Američki ambasador u Kanadi Dejvid Vilkins veruje da će sporno pitanje drvne građe biti rešeno u ovoj godini. On je istakao da je optimista zato što vidi želju i rešenost obe strane da se ovo pitanje skine sa dnevnog reda, što je jedan od preduslova u prevazilaženju razlika koje postoje. Pitanje prodaje kanadske drvne građe u SAD-u sporno je već tridesetak godina, a u poslednje vreme je dostiglo ozbiljnije razmere.

Ponovo predlog za zabranu telefoniranja u vožnji
O'Tul po treći put za veću bezbednost u saobraćaju
Ontarijski poslanik Džon O'Tul ponovo je, po treći put, provincijskom parlamentu podneo predlog zakona o zabrani upotrebe mobilnog telefona tokom vožnje. On veruje da bi, ukoliko je već neophodno telefonirati i voziti u isto vreme, iskusnim vozačima moglo da se dozvoli korišćenje aparata koji ne angažuje ruke, dok za novajlije za volanom predviđa zabranu bilo kakvog telefona. Izuzeci bi se mogli tolerisati u hitnim slučajevima, saobraćajnim nesrećama, kod prijavljivanja kriminalnih radnji ili izrazito nepovoljnih uslova na putu. O'Tul kaže da prati šta se događa i smatra da bi sprečavanje makar jedne nesreće bilo više nego dovoljno opravdanje za usvajanje njegovog predloga.| Protivnici ponajviše zameraju što bi bilo teško proveravati njegovo sprovođenje. O'Tul predviđa da istražni organi na mestu nesreće odmah proveravaju da li je telefon korišćen u vožnji, a predlaže i da se zakonom predvidi mogućnost da se nekom budućom tehnologijom otkrivaju prekršioce. Iako u svetu ima četrdesetak zemalja u kojima je vozačima zabranjena upotreba mobilnog telefona, u Kanadi je takva zabrana na snazi samo u Njufaundlendu i Labradoru. Kazna za prekršioce je od sto do 400 dolara i četiri kaznena poena. Ontarijski premijer Dalton MkGvinti nije previše zainteresovan da podrži donošenje ovog zakona. Napominjući da se zakonima ne može baš sve regulisati, on kaže da svako ko telefonira u vožnji treba da bude obazriv i da se ponaša odgovorno.

Mi i mobilni telefon
Kod drugih nam smeta ono što kod sebe ne primećujemo
Nedavno internet istraživanje o našim navikama pri upotrebi mobilnog telefona nikako ne daje dobru sliku o nama. Pre svega, čak devet od deset osoba je izjavilo da im smeta što oni koji razgovaraju čine to preglasno ili na neki drugi način nerviraju ljude iz svoje okoline, a sa druge strane tek neznatan broj ljudi primećuje da i sami čine to isto.
I iz drugih odgovora jasno se vidi da drugima zameramo ono što kod sebe opravdavamo. Bar tri četvrtine osoba je reklo da telefon koristi u hitnim slučajevima, a opet, poprilično se ljudi požalilo da ih zivkaju za sitnice i da stoga obavezno proveravaju ko ih zove ili povremeno isključuju zvono. Treba, međutim, reći da polovina nikada ne isključuje telefon, bez obzira gde se nalaze. Što se tiče raznih dodataka i novotarija koje su sastavni deo mobilnih telefona, to najčešće koriste mladi ili pripadnici manjinskih zajednica. Poruke šalju uglavnom mladi, iz grupe 18-29 godina. Podatak koji najviše zabrinjava je svakako to što je više od četvrtine učesnika ankete priznalo da su svesni da im koncentracija za volanom opada i da nesigurnije voze dok telefoniraju, a opet to nastavljaju da rade.

Građani o angažmanu u Avganistanu
Podeljena mišljenja o opravdanosti kanadske misije
U istraživanju Desima Riserča, mišljenja građana o opravdanosti kanadskog angažmana u Avganistanu u potpunosti su podeljena - 45 odsto smatra da je to dobra ideja, dok 46 odsto to sagledava kao lošu ideju. Muškarci češće nego žene opravdavaju učešće u misiji, ako se gleda po provincijama, onda su građani Alberte u najvećem procentu za, a građani Kvebeka u najvećem procentu protiv.
Što se tiče dužine trajanja boravka vojnika u toj azijskoj zemlji, gledišta nisu tako podeljena, iako se opet javljaju neslaganja. Više od dve petine građana bi želelo da se vojnici vrate već sledeće godine, ali svaki četvrti anketirani veruje da trupe treba da ostanu tamo dokle god je potrebno da bi se misija okončala, svaki deseti smatra da boravak treba produžiti za godinu ili dve, a 15 odsto je raspoloženo da tamo vidi kanadske vojnike još pet godina. Stručnjaci napominju da rezultati očigledno pokazuju da građani imaju problem da shvate pravi razlog za učestvovanju o ovoj misiji. O ovom pitanju bi i članovi Parlamenta trebalo da iznesu svoje mišljenje, mada se napominje da neće biti glasanja. Jedan od najozbiljnijih kandidata za novog lidera Liberalne stranke Majkl Ignatijef, koji uzgred podržava avganistansku misiju, izjavio je CTV-u da bi u nekom trenutku možda ipak trebalo razmišljati o izjašnjavanju po ovom pitanju. On veruje da bi glasanje bilo primereno ukoliko bi se došlo u situaciju da se jave ozbiljne dileme o opravdanosti misije.

Posle poraza na januarskim izborima
Trido u radnoj grupi za oporavak Liberalne stranke
Čelnici Liberalne stranke ubedili su Džastina Tridoa, najstarijeg sina nekadašnjeg premijera Pjera, da stane na čelo radne grupe čiji će zadatak biti da radi na oporavku stranke posle poraza na januarskim federalnim izborima.
Džastin Trido je aktivista za pitanja omladine i životne sredine, pa samim tim izuzetno pogodna ličnost da iznađe odgovore na pitanja zašto mladi nisu zainteresovani za politički i građanski angažman, da li su Kanadi potrebne posebne službe za mlade i da li bi pitanje omladinskih kriminalnih bandi trebalo da bude prioritetno u politici razračunavanja sa kriminalom. To su samo neke od tema kojima će baviti ova radna grupa. Ostale pokrivaju mnoge druge važne oblasti, od etike i religije u politici, pa do imigracije i spoljnih poslova. Za nacrt oporavka stranke zadužen je Tom Aksvorti, profesor na univerzitetu Kvins i svojevremeno jedan od najbližih saradnika Pjera Tridoa.

Počelo prijavljivanje za novog lidera liberala
Ignatief i Dion ozvaničili svoje kandidature
Svoju kandidaturu za učesnika u nadmetanju za lidera Liberalne stranke zvanično su potvrdili još i Majkl Ignatief, 58, bivši profesor sa Harvarda i Stefan Dion, 50, bivši ministar za očuvanje životne sredine.
U najavi, Ignatief je objasnio da mu je cilj kod građana povrati veru ne samo u Liberalnu stranku, već u politiku uopšte. Ističući da je možda došlo vreme da kanadski premijer bude iz Toronta, on je naglasio da kada bude na funkciji neće zaboraviti potrebe najvećeg grada i ljudi koji su ga podržali. Po sadašnjoj izjavi, jedan od njegovih prioriteta biće investiranje u infrastrukturu grada i čitavog regiona, zato što daje izuzetan doprinos sveukupnoj nacionalnoj privredi. Mnogi veruju da je, iako bez iskustva u politici, profesor Ignatief najveća zvezda među potencijalnim kandidatima. On je dobro poznato ime u nauci, a da li će uspeti da ga potvrdi i u politici, ostaje da se vidi. Stefan Dion je svoju odluku o kandidovanju saopštio u Kongresnoj palati, u kojoj je prošle godine predsedavao na međunarodnoj konferenciji o klimatskim promenama. U govoru je istakao da želi da postane lider stranke, a potom i premijer Kanade zato što je svestan potrebe objedinjavanja privrednog rasta, socijalne pravde, okruženja i zdravlja građana.

Er Kanada korigovala cene za kontinentalni saobraćaj
Er Kanada je zbog povećane cene goriva povećala cene karata za šest do deset dolara. Povećanje važi za sve linije ovog avioprevoznika i Er Kanada Džeza u unutrašnjem saobraćaju i na linijama ka SAD-u. U saopštenju kompanije stoji da je cena goriva drugi po važnosti izdatak, odmah posle cene rada. Takođe se kaže da će kompanija nastaviti pažljivo da prati kretanje cene goriva i da sa njom usklađuje cene svojih usluga.

Najava turneje popularne pevačice
Madona će pevati samo u Montralu
Madona je saopštila plan svoje ovogodišnje turneje i u njemu se nalazi samo jedan kanadski grad - Montreal. Koncert u njemu biće održan u Bel Centru 21. juna, pa će to biti jedina prilika za ovdašnje obožavaoce ove pevačice da je vide u Kanadi. Na turneji koja će započeti 30. aprila u Indiju, Kalifornija, a završiti se 3. septembra u Amsterdamu, Madona će promovisati svoj najnoviji album Ispovesti na plesnom podijumu, koji je od puštanja u prodaju u novembru, samo u SAD-u prodat u 1,4 miliona primeraka. Svi koncerti će se održavati na stadionima i u velikim arenama, a karte će u pretprodaji dostizati cenu do 350 dolara.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"