Izlile se Dunav, Sava i Tisa
Potop u Srbiji
Nivo Dunava kod Smedereva dostigao je 792 centimetara i viši je od očekivanog, ali se ne očekuje da će premašiti kritičnih 805 centimetara.
Vodostaj Save i Dunava na teritoriji Beograda nije dramatično promenjen a postavljanjen je pontonski most na poplavljenom delu Bulevara vojvode Mišića, rekli su čelnici gradskog štaba za odbranu od poplava. Nastavlja se jačanje na četiri tačke u Beogradu, na kojima je proglašena vanredna odbrana od poplava, na Dunavskom keju, Adi Ciganliji, između Brankovog i Starog mosta i kod Nebojšine kule. Nebojšina kula je više od jednog metra pod vodom i voda preti da pređe i na bulevar Vojvode Bojovića koji se nalazi ispod Kalemegdana, pošto je ostalo još 20 centimetara do nivoa puta. Nivo Dunava kod Smedereva dostigao je 792 centimetara i viši je od očekivanog, ali šef lučke kapetanije Hranislav Mirković ne očekuje da će premašiti kritičnih 805 centimetara. Najviši vodostaj Dunava kod Smedereva bio je u martu 1981. godine kada je iznosio 805 centimetara. Prošle godine u aprilu najviši vodostaj bio je 723 centimetara. U Opštini Zrenjanin juče je proglašeno vanredno stanje zbog mogućih poplava, a odluku doneo je predsednik opštine Goran Knežević. Prethodno je Javno vodoprivredno preduzeće "Vode Vojvodine" preporučilo uvođenje vanrednog stanja u opštinama Titel i Žabalj, zbog porasta vodostaja Tise. Prema prognozama, Tisa će već danas dostići najviše ikada izmeren vodostaj. U Ivanovu kod Pančeva uvedeno je vanredno stanje, jer je nasip na Dunavu počeo da propušta na dva mesta pa postoji opasnost da bude probijen. U Velikom Gradištu vodostaj juč je iznosio 905 centimetara, što je za čak tri metra više od uobičajenog. Obalski pojas od Srebrnog jezera prema jezgru grada dug oko 1200 metara za sada je zaštićen, a najugroženiji je pojas od obale, nizvodno prema gradu i samo jezgro grada, rekao je šef Lučke kapetanije Milija Anđelković. Rumuni i Bugari nastavili su sa podizanjem peščanih nasipa duž obala Dunava u očekivanju vrha vodenog talasa

CRNOGORSKI REFERENDUM
Dve opcije gotovo izjednačene
Za nezavinost Crne Gore sada bi "sigurno" glasalo 36,5 odsto, a protiv nezavisnosti 35,3 odsto građana te Republike, pokazalo je istraživanje beogradske agencije Partner MS.
Prema istraživanju obavljenom od 28. marta do 7. aprila, u deset crnogorskih opština, na uzorku od 1.127 ispitanika, za nezavisnost bi "verovatno" glasalo 8,3 odsto, a protiv nezavisnosti 6,2 odsto. Oko šest odsto ispitanika je odgovorilo da ne zna kako će glasati, a oko osam odsto je odbilo odgovor na pitanje, saopštio je direktor agencije "Partner" Radovan Bulatović na konferenciji za novinare u Podgorici. On je naveo da anketa pokazuje da bi na referendum "sigurno" izašlo 67,4 odsto građana Crne Gore, a "verovatno" 14,3 odsto. Oko šest odsto anketiranih je odgovorilo da "sigurno" neće izaći na referendum , a nije sigurno njih 6,7 odsto. Bulatović je objasnio da rezultati istraživanja njegove agencije pokazuju da bi referendumski rezultat, ako se računa broj izašlih birača, bio "oko 50 odsto". Ispitanici su pokazali najveće simpatije za Srbiju, Rusiju, Italiju, SAD i Sloveniju. Naime, na pitanje sa kojom bi zemljom Crna Gora trebalo najviše da sarađuje u budućnosti, najviše, 28,7 odsto, je odgovorilo sa Srbijom, a 11,5 odsto sa Rusijom. Gotovo 11 odsto je navelo Italiju kao zemlju sa kojom bi Crna Gora trebalo najviše da sarađuje, SAD 8,7 odsto i Sloveniju 7,2 odsto. Samo 0,3 odsto je odgovorilo da bi Crna Gora trebalo najviše da sarađuje sa Albanijom. Prema anketi "Partnera" , 31,5 odsto ispitanika je kao "najveći problem" u Crnoj Gori navelo nivo životnog standarda, a 8,8 odsto "odnose sa Srbijom". Za 19,7 odsto ispitanika "najveći problem" je nezaposlenost. Više od 37 odsto ispitanika smatra da je uticaj političkih partija na medije u Crnoj Gori "potpun", a da mediji nisu pod uticajem partija smatra 5,7 odsto. Više od 24 odsto anketiranih je navelo da ne veruje medijima.

ameriČka baza "Orao" JE pogodna za razne aktivnosti jer ima aerodrom I NIKO JE NE KONTORLIŠE...
Tajni zatvori CIA-e u BiH
Američka tajna služba CIA vjerovatno je koristila i Bosnu i Hercegovinu kao tranzitnu državu za prevoz avionima osoba osumnjičenih za povezanost sa terorističkom organizacijom Al Kaidom.
Američka tajna služba CIA vjerovatno je koristila i Bosnu i Hercegovinu kao tranzitnu državu za prevoz avionima osoba osumnjičenih za povezanost sa terorističkom organizacijom Al Kaidom. Pozivajući se na svjedočenja trojice Arapa, Amnesti Internešenel (AI) u najnovijem izvještaju procjenjuje da su osobe osumnjičene za vezu s terorističkim organizacijama držane u tajnim zatvorima CIA-e i u BiH, Slovačkoj, Rumuniji, Turskoj, Azerbejdžanu, Gruziji, Bugarskoj, Albaniji i Makedoniji. Predsjedavajući Vijeća ministara BiH Adnan Terzić demantovao je te navode i izjavio da informacije domaćih obavještajnih službi govore da na teritooriji BiH nema tajnih zatvora CIA-e, te da avioni američke tajne službe nisu slijetali na aerodrome u BiH. Kako navodi Amnesti, Muhamed Bašmilah, Salah Karu i Muhamed El-Asad proveli su 13 mjeseci na različitim tajnim lokacijama, prije nego što su odvezeni avionom u Jemen u maju 2005. godine, da bi odatle bili pušteni prošlog mjeseca. Bašmilah, Karu i El-Asad su krajem 2003. godine uhapšeni u Avganistanu, a 13 mjeseci prije transfera u Jemen proveli su po tajnim zatvorima CIA-e širom istočne Evrope. Oni vjeruju da su bili i u BiH po vaktiji (kalendaru posta) koja im je davana kako bi znali kad je vrijeme namaza (vjerskog obreda), te trajanju letova kojima su prevoženi. Oni vjeruju, zbog izuzetno hladne zime, da su bili u istočnoj Evropi i na Balkanu. Savjet Evrope (SE) je pokrenuo posebnu istragu o ustupanju zračnog prostora nekih država za tajne operacije CIA, a BiH je nedavno optužena da nije dostavila odgovore na pitanja koja zanimaju posebnog istražitelja SE Dika Martija, čime su sumnje u umiješanost BiH u tajne operacije CIA-e povećane. Bosanski mediji posljednjih mjeseci navode da se američka baza "Orao" kod Tuzle najverovatnije koristi kao baza CIA-e. Prema tvrdnjama nekih Bosanaca koji su bili zatvoreni i ispitivani u toj bazi, postoji mogućnost da jedan od sličnih zatvora CIA-e definitivno postoji i u BiH. U bazi "Orao" u kojoj je trenutno smješteno oko 900 vojnika, bili su zatvoreni Almin Harbauš i Nihad Karšić iz Sarajeva i Zenice. Uhapšeni su u kao radnici humanitarne organizacije pri Visokom Saudijskom komitetu, na Ilidži u Sarajevu, 10 dana nakon terorističkog napada na SAD. Harbauš je medijima u BiH rekao da je uhapšen u prostorijama humanitarne organizacije, tako što su strani specijalci upali u prostorije te institucije i stavili mu vreću na glavu. Isto iskustvo ima i Nihad Karšić, koji je za politički magazin "Javna tajna" BHT1, rekao da je "sa svezanim rukama, vrećom na glavi i tamnim naočarima ubačen u helikopter", odakle je smješten u bazu Orao. Prema njihovim tvrdnjama, u toj bazi su ih ispitivali Amerikanci u civilnoj odjeći, dok su ih vojnici udarali. "Pravilo je bilo, kada ulazi čuvar, a to se dešavalo svakih pet minuta, morao sam da ustanem i glavu okrenem suprotno od vrata", rekao je Karšić. On tvrdi da je udaran metalnim šipkama po tijelu. "Jednog dana ušao je strani vojnik u moju ćeliju sa praznom kantom koju mi je stavio na glavu. Onda je palicom udarao po kanti, a ja sam zinuo ispod nje kako mi bubne opne ne bi popucale", rekao je Karšić. Harbauš i Karšić tvrde da su ih roditelji danima tražili, ali da nisu ništa o njihovom nestanku saznali, sve dok nisu pušteni iz zatvora uz odštetu od 500 dolara. Prilikom puštanja iz baze rečeno im je da su se zatekli na pogrešnom mjestu i u pogrešno vrijeme. Iako zvanicnici u BIH ne žele priznati da u BiH postoji jak uticaj stranih obavještajnih službi, eksperti iz te oblasti misle drugačije. Bivši obavještajac u BiH Edo Bešić rekao je da je teško procijeniti koliko je stranih obavještajnih službi trenutno prisutno u BiH, ali da taj broj nije manji od 30. Vojni analitičar časopisa "Jane's Defence" Zoran Kusovac, izjavio je za BHT1 da je baza "Orao" velika američka autonomna baza, koja je pogodna za razne aktivnosti jer ima aerodrom. " Amerikanci tu bazu koriste bez nadzora sa strane. Praktično bi bilo moguće da CIA tu dovodi zatvorenike", rekao je Kusovac. Predsjedavajući Vijeća ministara BiH Adnan Terzić izjavio je da informacije domaćih obavještajnih službi govore da na teritooriji BiH nema tajnih zatvora CIA-e, te da avioni američke tajne služne nisu slijetali na aerodrome u BiH. "Zna se da mi ne kontrolišemo dio neba nad BiH. Naše službe dostavile su informacije kojima vjerujem. Prema njima, optužbe koje je iznio Amnesti Internešnal nisu osnovane", rekao je Terzić. BiH nema svoju kontrolu letenja. Nebo iznad BiH kontroliše se iz Zagreba i Beograda. Terzić je istakao, kako prenosi TV Federacije BiH, da bi volio da Amnesti Internešnal ima egzaktne informacije, a ne da ih zasniva na fiktivnim pretpostavkama zatvorenika.
Merima Spahić Sarajevo

ISTRAŽIVANjE
Najpopularniji Tadić i Nikolić
Ako bi u Srbiji sada bili održani predsednički i parlamentarni izbori najviše glasova dobili bi predsednik Srbije Boris Tadić i Srpska radikalna stranka.
U istraživanju novosadske agencije "Sken" učestvovalo je 1.700 ispitanika iz svih krajeva Srbije. Direktorica "Skena" Milka Puzigaća rekla je danas da bi na izborima za predsednika Srbije Tadić osvojio 30 odsto glasova, dok bi za zamenika predsednika SRS-a Tomislava Nikolića glasalo 28 odsto ispitanika koji bi sigurno izašli na izbore. Prema tim podacima, za predsednika Vlade Srbije Vojislava Koštunicu glasalo bi 6,7 odsto ispitanika, Bogoljuba Karića 4,4 odsto, dok bi jedino još Čedomir Jovanović, Ivica Dačić i Velimir Ilić dobili više od dva odsto glasova. Istraživanje "Skena" je pokazalo da bi na izbore "sigurno izašlo" 45,9 odsto anketiranih, 21,3 odsto "vrlo verovatno", 15 odsto "ne zna", a 10,5 odsto ispitanika "sigurno ne bi glasalo". Za SRS se opredelilo 32,5 odsto ispitanika koji bi sigurno izašli na izbore, Demokratskoj stranci poverenje je iskazalo 26,3 odsto. Za Demokratsku stranku Srbije glasalo bi 7,5 odsto, a blizu izbornog cenzusa bili bi i Socijalistička partija Srbije i Pokret "Snaga Srbije" sa po 4,9 odsto i Liberalno demokratska partija sa 3,8 odsto glasova. Prilikom referendumskog izjašnjavanja za ulazak SCG u Evropsku uniju, "za" bi se izjasnilo 68,6 odsto ispitanika, dok bi "protiv" bilo 18,2 odsto. Samostalnost Srbije bi podržalo 62 odsto ispitanika, a protiv toga bi bilo 24 odsto. Ulazak u organizaciju "Partnerstvo za mir" podržalo bi 54,5 odsto ispitanika, a protiv toga bi bilo 28 odsto. Pristupanje NATO-u pozitivno je ocenilo 33 odsto ispitanika, dok je negativan stav po tom pitanju izrazilo 47,7 odsto. Oko 30 odsto anketiranih zamerilo je Vladi Srbije da je "spora, neorganizovana, nesposobna i da ne misli na narod", a oko 40 odsto tvrdi da vlada "nije uradila ništa naročito dobro". Šest odsto smatra da su "dobre osobine vlade" iskazane prilikom uključivanja Srbije u međunarodne tokove i Evropsku uniju i kroz saradnju sa Haškim tribunalom, dok je po četiri odsto pozitivno ocenilo vladine privredne i privatizacione aktivnosti, odnosno pomoć ugroženima. Polovina ispitanika odgovorila je da živi "jednako kao i prošle godine", a oko deset odsto da živi "nešto bolje". Isti procenat smatra da živi "mnogo lošije", a 28,4 odsto ispitanika reklo je da živi "nešto lošije" nego 2005. godine.

OBRAČUN NAVIJAČA VOJVODINE I ZEMUNA
Tuča zakazana preko interneta
Kako kruži nezvanična priča, sukob je bio unapred zakazan putem Interneta, kao revanš za prošlogodišnju tuču u Zemunu, kada su Novosađani izvukli deblji kraj.
U masovnoj tuči navijača Vojvodine i Zemuna u Novom Sadu, u kojoj je prema podacima SUP-a učestvovalo oko 400 huligana, devet navijača je zadobilo lakše telesne povrede i pušteno kući, jedan je zadobio frakturu lobanje a ukupno je privedeno 29 navijača oba tima. U saopštenju policije se navodi da su navijači kamenicama jednom broju policajaca naneli telesne povrede, a neposredno posle tuče dežurni hirurg urgentnog odeljenja bolnice u Novom Sadu je rekao da je primljeno pet lakše povređenih policajaca. Nezvanična informacija je da je bilo još dva povređena policajca. U saopštenju novosadske policije navodi se da je u tuči učestvovalo po 200 navijača sa obe strane, a da su koristili kamenice, noževe, drvene i metalne šipke i druga sredstva. Sukob je počeo nešto pre 15 sati na Bulevaru oslobođenja kod broja 80, a posle intervencije policije navijači su se razbežali po okolnim ulicama, gde je oštećeno nekoliko automobila. Novosadska policija privela je 29 navijača, a protiv dva iz Zemuna je podneta krivična prijava zbog napada na službeno lice. Tri navijača Vojvodine će odgovarati zbog posedovanja hladnog oružja, a protiv ostalih su podnete prekršajne prijave. Krivične prijave će biti podnete i protiv navijača koji su tokom tuče oštetili oko dvadesetak automobila.

GRAĐANSKE SLOBODE, ŠTA LI JE TO...?
Prisluškivanje uobičajeno i u Evropi
Sve što je potrebno da bi postavili prislušne uređaje jeste dozvola javnog tužioca, čak ne i sudije, ali se, s druge strane, tako prikupljen materijal ne može koristiti kao dokaz na sudu.
Teroristički napadi u SAD 11. septembra 2001. godine i strah od terorizma uticali su na vlade evropskih država da donesu zakone kojima se olakšava prisluškivanje građana. U drugi plan su stavljene čak i građanske slobode da bi se omogućilo ulaženje u trag teroristima. Evropski parlament u decembru odobrio zakon koji od telekomunikacionih kompanija zahteva da čuvaju datume telefonskih poziva i priključivanja na Internet najmanje šest meseci, u slučaju da to zatreba za istragu. Italija je država za koju mnogi stručnjaci smatraju da ima najveći broj prisluškivanja u demokratskom svetu. Izveštaj koji je podneo ministar pravde Roberto Kasteli pokazuje da se broj prisluškivanja sa 32.000 u 2001. godini popeo na 106.000 u 2005. Zakon o terorizmu, koji je u Italiji usvojen posle prošlogodišnjih napada na londonsku železnicu, omogućio je obaveštajnim službama da prisluškuju građane kada god procene da postoji opasnost od mogućeg napada. Sve što je potrebno da bi postavili prislušne uređaje jeste dozvola javnog tužioca, čak ne i sudije, ali se, s druge strane, tako prikupljen materijal ne može koristiti kao dokaz na sudu. Slična zakonska rešenja su usvojena i u Francuskoj i Holandiji, a u drugim državama postoje takvi predlozi. Nedavno je predlog švedske vlade da se dozvoli upotreba skrivenih mikrofona u istragama, što je već duže vreme omogućeno u Italiji, izazvao oštro protivljenje u Švedskoj. "Te mere narušavaju lično dostojanstvo", izjavila je agenicji AP predsednica švedske Partije zelenih Marija Viterstrand. Pritužbe u Evropi su relativno blage u odnosu na sve snažnije kritike koje su su pojavile u američkom Kongresu i celom društvu protiv mera Bušove administracije. Predsednik Džordž Buš dao je zvaničnicima službi bezbednosti pravo da bez sudskog naloga nadgledaju međunarodne pozive i elektronsku poštu svih građana SAD kada se pojavi sumnja za umešanost u terorizam. Organizacije za zaštitu ljudskih prava u SAD kažu da Bušov program zaobilazi zakonske odredbe donete 1978. godine koje za prisluškivanje nalažu dozvolu suda. U Italiji, koja ima dugu tradiciju prisluškivanja još iz vremena borbe s mafijom, prema važećem zakonu, tužiocima sada nije nephodna dozvola sudija da bi nekoga prisluškivali. "Sistem telefonskog prisluškivanja bez kontrole je neprihvatljiv", kaže milanski tužilac zadužen za borbu protiv terorizma, Armando Spataro. Prema izveštaju iz 2003. godine nemačkog instituta za kriminalistiku "Maks Plank", Italija se nalazila u vrhu država po broju prisluškivanja, odmah iz Holandije. Lista je sačinjena na osnovu zvaničnih podataka država. Prema rečima jednog od autora izveštaja, Hans-Jorga Albrehta, prisluškivanje je mnogo više zajedničko državama u kontinentalnoj Evropi nego u SAD i Velikoj Britaniji, gde ima više "institucionalnog nepoverenja između sektora civilnog društva i sudstva iza kojeg stoji država". Od 11. septembra 2001. godine, nemačka obaveštajna služba AIVD dobila je ogromna ovlašćenja. Tokom 2004. godine nemačka vlada je usvojila mere koje su snizile neophodni minimalni prag za prisluškivanje i prismotru. Slično je i u drugim evropskim državama. U Francuskoj, tužilac sada može da traži nalog za prisluškivanje još dok je istraga na samom početku, pre nego što uopšte slučaj dođe do suda. Nedavno je u Italiji, Grčkoj i Portugalu došlo do skandala kada se otkrilo da su prisluškivani telefoni visokih državnih zvaničnika.

politikA i kapital
Merkator-prvi deo priče
Problem u mnogim zemljama je i to što kapital, kroz finansiranje predizbornih kampanji i na druge načine, "postavlja" i "skida" predsednike i ministre, vladajuće garniture uopšte.
AFERA MERKATOR Altima poriče veze sa srpskim, hrvatskim i ruskim kapitalom Britanski fond "Altima" je negirao da iza njegove ponude za otkup nešto manje od četvrtine akcija slovenačkog trgovinskog lanca "Merkator" stoji srpski i ruski kapital. "Kupovina deonica 'Merkatora' je naša dugoročna investicija, a iza ponude ne stoje srpski i ruski kapital", izjavili su predstavnici "Altime" u emisiji slovenačke državne televizije. Predstavnici "Altime" su, takođe, porekli bilo kakav dogovor sa bivšim predsednikom uprave "Merkatora" Zoranom Jankovićem, koje je krajem prošle sedmice prodao "Altimi" svoje akcije u "Merkatoru". Prema njihovim rečima, "Altima" još ne razmišlja o povećanju svoje ponude od 170 evra za jednu akciju "Merkatora". U britansku ambasadu u Ljubljani su na razgovor sa "Altimom" bili pozvani samo novinari tri slovenačka lista, ali su nakon pritiska novinara televizije, pristali da daju izjavu i za gledaoce. Televizija Slovenija je, istovremeno, objavila izveštaj svog dopisnika iz Beograda u kojem je ponovljena izjava podpredsednice "Delte" Milke Forcan za Betu, da ta kompanija ne odustaje od "Merkatora" i ulaska na slovenačko tržište. U slovenačkim medijima su se nedavno pojavile nezvanične informacije da iza londonskog fonda "Altima" i otkupa akcija "Merkatora" stoje predsednik uprave beogradske kompanije "Delta" Miroslav Mišković i srpski biznismen Milan Beko. "Altima" je osnovana 1999. godine kao fond Dojče banke (Deutsće) da bi, nakon sporazuma sa Bankom, u julu 2004. godine bila formirana "Altima partners LLP" kao nezavisni investicioni savetnik. Sada "Altima partners" upravlja imovinom u vrednosti većoj od 1,6 milijardi evra, uključujući dva fonda Dojče banke - "Altima global spešel situejšen fand I limitid" i "Altima global spešel situejšen fand limitid", navedeno je na sajtu o investicionim fondovima. Objavljivanjem javne ponude londonskog fonda Altima za otkup deonica Merkatora, završen je prvi deo priče, koji je uneo mnogo uzbuđenja u slovenački privredni i politički život. I u srpski, takođe.       Mercator Centar Sarajevo Cela stvar oko Merkatora je prešla u domen berze na kojoj se otkupljuju deonice, a verovatno i slovenačkog ureda za pranje novca i Agencije za tržište papirima od vrednosti. U Sloveniji je izražena sumnja u valjanost porekla novca londonskog fonda, registrovanog na Kajmanskim ostrvima, čemu je tačku dao i premijer Janez Janša. Odnosi između Srbije i Slovenije su prema oceni analitičara pali na najniži nivo od 1991.godine, kada ih je još u zajedničkoj državi sunovratio embargo Srbije na slovenačke proizvode. kapitalističkoj državi kakvom se Slovenija rado naziva, problem firme čije su deonice na berzi ne bi smeo izazvati veće pometnje. Slobodan protok kapitala podrazumeva i to, da onaj ko ima pare može na slobodnom tržištu da kupi robu, koju želi. Zadatak države nije da vlada kapitalom, već da iz njega ubire poreze, koji joj omogućuje funkcionisanje, ali i da kapitalu ograniči uticaj na politiku. Temeljni problem država u tranziciji jeste to što nikako ne mogu da pronađu zdravu koegzistenciju između politike i kapitala. Problem u mnogim zemljama je i to što kapital, kroz finansiranje predizbornih kampanji i na druge načine, "postavlja" i "skida" predsednike i ministre, vladajuće garniture uopšte. Vlada Janeza Janše je nakon dolaska na vlast pre prodaje deonica firmi, deponovanih u paradržavnom Kapitalskom fondu i Odštetnom fondu, u svim važnijim preduzećima postavila nove (svoje) generalne direktore i članove nadzornih odbora. Deonice Merkator su paradržavni fondovi prodali firmama u kojima država još uvek ima većinsko učešće i koje, prema rečima njihovih prvih ljudi, deonice Merkatora neće prodati. "Država je prodala Merkator sama sebi i svojim prijateljima", konstatuje dnevnik "Delo"... Merkator može biti još jedan dokaz da se tranzicija u Sloveniji otela sa uzda i da je razdržavljenje imovine samo fasada za organizovani krivolov", navodi slovenački dnevnik "Delo".
Aleksandar Mlač Ljubljana

RS se sprema za borbu protiv mafije
“Sablja” stiže u Srpsku
Jedan od bosansko-hercegovačkih entiteta, Republika Srpska, dobila je 5. aprila zakone o formiranju specijalnog tužilaštva i suda za organizovani kriminal, kao i Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala.
Ministar pravde RS Omer Višić najavio je da bi nove institucije mogle da počnu da funkcionišu u junu. Usvajanje zakona najavio je novi premijer Republike Srpske Milorad Dodik odmah pošto mu je početkom februara poveren mandat za sastav nove vlade. Dodik je tada rekao da će, čim preuzme vlast, formirati specijalno tužilaštvo čiji bi jedini zadatak bio borba protiv organizovanog kriminala. On je poslednjih pet godina svoju političku poziciju gradio upravo na priči o odlučnoj borbi sa organizovanim kriminalom, koji je, prema njegovoj oceni, toliko uzeo maha u RS da "preti da uruši i same temelje ovog entiteta". Premijer RS je za to dobio podršku predstavnika međunarodne zajednice u BiH Kristijana Švarc-Šilinga. Usvajanje novih zakona mnogi analitičari, ali i premijerovi politički protivnici, doživeli su kao najavu "Sablje" u RS, upozoriviši da bi, ako do toga dođe, politička situacija u tom entitetu mogla biti dodatno uzdrmana u trenutku kada RS i BiH rade na kompleksnim reformama neophodnim za evroatlanske integracije. "Sablja" je policijska akcija preduzeta u Srbiji posle ubistva premijera Zorana Đinđića u martu 2003, koja je dovela do rešenja mnogih ubistava i u kojoj je uhapšeno više od 10.000 ljudi. Zakonima koje je 5. aprila usvojio parlament RS omogućeno je formiranje specijalnog odeljenja tužilaštva i sudova za procesuiranje organizovanog kriminala. Posebno sudsko odeljenje biće formirano pri Okružnom sudu u Banjaluci, dok će posebno odeljenje tužilaštva za suzbijanje organizovanog kriminala raditi u sklopu Republičkog tužilaštva. Predstavnici opozicionih stranaka u parlamentu RS, posebno poslanici donedavno vladajuće Srpske demokratske stranke, ocenili su tokom rasprave u parlamentu da usvajanje zakona "na brzinu, iz političkih razloga, može imati niz negativnih posledica". Oni su Vladi zamerili što nije sprovedena javna rasprava, niti postoji pozitivno mišljenje Visokog sudskog i tužilačkog saveta BiH (VSTS), institucije koja reguliše rad pravosudnih organa u celoj BiH. Iz VSTS prethodno je saopšteno da, prema postojećem zakonu, "nema osnova za osnivanje institucije 'specijalnog tužioca'", ali da je moguće "osnovati specijalna odeljenja u postojećim tužilaštvima". Iz VSTS su još naglasili da "u svim većim tužilaštvima postoje takva odeljenja", čime su posredno premijeru RS poručili da ne može samovoljno prekrajati pravosudni sistem, jer taj sistem već tri godine nije u isključivoj nadležnosti entiteta. Predsednik VSTS Branko Perić rekao je za sarajevske medije da se zakoni o osnivanju posebnih odeljenja tužilaštva i suda za borbu protiv organizovanog kriminala ne donose ad hok, kako je to tražila Vlada RS, jer su za rad tih odeljenja potrebni posebni uslovi. Perić je dodao da brzo usvajanje zakona može imati trenutni, ali ne i dugoročni efekat. Među primedbama koje je VSTS dostavio Skupštini RS navodi se i da će posebna odeljenja zadirati u nadležnost VSTS, da nije rešen problem finansiranja tih odeljenja i da u budžetu RS nisu predviđena sredstva za njih. Na tvrdnje premijera Dodika da će osnivanje specijalnog tužilaštva i suda doprineti efikasnoj borbi sa organizovanim kriminalom, VSTS je ocenio da će biti "neophodno najmanje pet godina kako bi taj sistem profukcionisao". Većina u parlamentu RS je, i pored upozorenja, usvojila set zakona o suzbijanju organizovanog kriminala, sledeći premijerove reči da "RS neće imati budućnost ako mafija preuzme kontrolu nad institucijama sistema". Dodik je potpuno uveren da će tužioci, koji će raditi u specijalnom odeljenju, "imati dovoljno odgovornosti prema RS i hrabrosti da se upuste u borbu protiv organizovanog kriminala". Posebno odeljenje suda za suzbijanje organizovanog kriminala biće u Banjaluci, a sudije odeljenja imenovaće predsednik Okružnog suda u Banjaluci i to iz tog suda, a po potrebi i iz ostalih okružnih sudova iz RS i kantonalnih sudova iz Federacije BiH. Zakonom je predviđeno da posebno odeljenje tužilaštva takođe bude u Banjaluci, a predsednici Osnovnog i Okružnog suda u glavnom gradu RS, kao i glavni republički tužilac, obavezni su da za 15 dana od dana stupanja zakona na snagu, imenuju sudije i tužioce tih odeljenja. Opozicija u RS ocenila je da je premijer Milorad Dodik insistirao da se zakoni o borbi protiv organizovanog kriminala usvoje po hitnom postupku više zbog političko-marketinških potreba, a manje zbog istinske uverenosti da će osnivanje tih institucija omogućiti odlučnu borbu protiv mafije. Poslanici opozicije su tokom rasprave o zakonima zamerili vladi što je u predlogu zakona predvidela da se posebno odeljenje tužilaštva bavi samo slučajevima koji će uslediti od dana stupanja na snagu zakona, dok će slučajevi koji su već u proceduri ostati u nadležnosti redovnih sudova. Tako su, prema njihovim rečima, moguće razne manupulacije, pa i zloupotreba specijalnog tužilaštva u obračunu sa političkim protivnicima. Tek, RS je 5. aprila dobila institucije za borbu protiv organizovanog kriminala, koje su u Srbiji donele zavidne rezultate. Sada će od doslednosti borbe protiv mafije zavisiti i politička sudbina političara koji je na njima insistirao - premijera RS Dodika, koga novi izbori čekaju već u oktobru.
Ljiljana Kovačević Banjaluka

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"