posledice ni malo nisu optimistiČke
Ako pandemija ptičjeg gripa stigne u Kanadu!
Predviđanja pokazuju da bi od ove bolesti u Ontariju moglo da se razboli do četiri miliona ljudi,a lekarsku pomoć bi zatražilo preko dva miliona stanovnika. Do 65 hiljada bi moralo da bude smešteno u bolnice, a veruje se da bi moglo da umre do 20 hiljada ljudi
Na konferenciji saveta policijske službe u Ontariju, održanoj tokom prošlog vikenda, stručnjaci su dali upozoravajuću sliku onoga što nam se može dogoditi u slučaju epidemije ptičjeg gripa. Iako se ne može ni pretpostaviti kada će i da li uopšte ptičji grip stići u Kanadu, prognoze o mogućim posledicama ni malo nisu optimističke. Najnovija predviđanja pokazuju da bi od ove bolesti u Ontariju moglo da se razboli do četiri miliona ljudi. Očekuje se da bi lekarsku pomoć moglo da zatraži preko dva miliona stanovnika, do 65 hiljada bi moralo da bude smešteno u bolnice, a veruje se da bi moglo da umre do 20 hiljada ljudi. Najveće broj njih stradao bi u u prvih 48 sati od akutnog sindroma respiratornog poremećaja, kod koga se pluća najteže zaraženih ispunjavaju tečnošću i krvlju. Oboleli će takođe stradati od sekundarnih infekcija. Epidemija, pa i pandemija, mogu da se jave kada virus H5N1 mutira tako da počne da se prenosi sa čoveka na čoveka, jer će tada biti teško kontrolisati širenje infekcije. Dodatni otežavajući faktor je što se prvi simptomi javljaju tek dan nakon inficiranja. Dr Majkl Mils i policijski narednik Endi Tejlor su istakli da će najverovatnije škole biti raspuštene, sportska i kulturna dešavanja otkazana, ali i da može doći do građanske neposlušnosti, panike, haosa, pa i pojačanog kriminala, ukoliko dođe do epidemije. Tejlor je rekao da bi građani trebalo da stvore zalihe hrane, vode, lekova i baterija, dovoljne za preživljavanje porodice barem za tri dana. Da bi se koliko toliko sprečilo prenošenje zaraze, preporučuje se često pranje ruku i držanje razmaka od najmanje jednog metra kod kontakata sa drugim osobama, kako bi se izbeglo širenje infekcije kapljičnim putem zbog kašljanja i kijanja. Građanima se preporučuje i da se obavezno vakcinišu protiv gripa, kako ne bi bili bolesni ako ptičji grip zavlada u vreme sezone gripa. Stručnjaci kažu da treba na vreme razmišljati i o kupovini životnog osiguranja, a ne tek kada cene dostignu astronomske vrednosti. Tim za pandemiju pri provincijskoj policijskoj službi priprema plan dejstva u slučaju građanske neposlušnosti i nemira zbog mogućih nestašica hrane i goriva. Takođe se planira zaštita bolničkih objekata od potencijalnog naleta velikog broja pacijenata koji zahtevaju lečenje. Treba računati da će i policijske snage biti desetkovane zbog bolesti, tako da će se najverovatnije tolerisati manji prekršaji, poput nepoštovanja stavljanja pojasa u vožnji. Tejlor, koji je jedan od ključnih članova tima za planiranje dejstva u slučaju pandemije, istakao je da im nije cilj da se ljudi zastraše već da budu upoznati sa slikom mogućih dešavanja.

Predmet "trgovine" moŽe da bude Čak i sapun
Seks za hranu
"Save the ćildren", koja tvrdi da pripadnici misije UN u Liberiji, kao i vladini zvaničnici, pa čak i učitelji, zahtevaju seksualne usluge mladih devojaka, među kojima ima i osmogodišnjih devojčica.
Kada su u Liberiji, a potom i u Kongu, pre nekoliko godina pripadnici mirovne misije UN optuženi za seksualno zlostavljanje lokalnih stanovnika, sa svih strana su pljuštala uveravanja da se tako nešto više neće ponoviti. Nažalost, seksulano iskorišćavanje i dalje je veoma rasprostranjeno. Novi izveštaj koji govori o pojavi nazvanoj "seks za hranu" sačinila je nevladina humanitarna organizacija "Save the ćildren", koja tvrdi da pripadnici misije UN u Liberiji, kao i vladini zvaničnici, pa čak i učitelji, zahtevaju seksualne usluge mladih devojaka, među kojima ima i osmogodišnjih devojčica. Liberijka Karno Braun je ispričala da joj je jedan radnik Svetskog programa UN za hranu pretio da njena porodica neće dobiti bonove ako ne pristane na seksualne odnose. "Nikad ga nisam odbila, pristala sam na to", kaže Karno. Devojke i devojčice u Liberiji nisu primorane na seks samo da bi od pripadnika međunarodnih humanitarnih agencija i vlade dobile hranu. Predmet "trgovine" može da bude čak i sapun. Seks skandal u koji su bili umešani mirovnjaci UN i humanitarni radnici najpre je otkriven na kraju građanskog rata u Liberiji pre tri godine. Tada su iz UN i drugih međunarodnih institucija stizala obećanja da se seksulano iskorišćavanje više neće ponoviti. Seks biznis u kojem se ucenjuje hranom i drugim dobrima, tvrdi Tirana Hasan iz "Save the Children", postao je, međutim, rutina. "Radi se o masovnoj zloupotrebi vlasti, jer oni koji imaju novac i moć zlostavljaju i eksplatošu decu koja su najranjivija", ističe Tirana Hasan. Ona kao glavni razlog za takvu situaciju navodi ekstremno i hronično siromaštvo. Koordinator UN za Liberiju Džordan Rajan kaže za BBC da oni koji zlouptrebljavaju decu moraju da budu imenovani i kažnjeni. Ugled pripadnika mirovnih misija UN u zapadnoj Africi je ozbiljno narušen. "U saradnji s drugim međunarodnim partnerima i vladom Liberije radimo na tome da promenimo ovu situaciju", dodaje Rajan. Tokom građanskog rata u Liberiji, oko milion ljudi je raseljeno i uglavnom je bilo smešteno u izbegličkim logorima u okolini prestonice Monrovije. Sada izbegli počinju da se vraćaju u svoje kuće u unutrašnjosti zemlje, pa je organizacija "Save the ćildren" još više zabrinuta zbog seksualne zloupotrebe dece. Zamenik liberijskog ministra zdravlja Mohamed Šerif tvrdi, međutim, da je seksualno iskorišćavanje stvar prošlosti i da nova vlada pokušava da spreči nove incidente. To, prema njegovim rečima, ne ide lako zbog socijalne situacije u zemlji, gde roditelji, koji uglavnom imaju osmoro ili desetoro dece, preživljavaju sa manje od 25 centi na dan.

samit Srbije i Crne Gore
O referendumu, Kosovu i EU
Premijeri Srbije i Crne Gore Vojislav Koštunica i Milo Đukanović juče su na samitu Srbije i Crne Gore u Beogradu istakli značaj evropskih integracija, ali su izrazili suprotne stavove u vezi sa pitanjem budućnosti zajedničke državne.
Premijer Srbije Vojislav Koštunica, koji je otvorio samit u beogradskom hotelu "Hajat", ocenio je da odluka Evropske unije da suspenduje pregovore sa SCG nije bila dobra, jer se, kako je ocenio, problemi moraju rešavati "u atmosferi saradnje i podrške". On je dodao da će Vlada Srbije rešiti problem saradnje sa Haškim tribunalom, koja podrazumeva izručenje generala Ratka Mladića, kako bi se nastavili pregovori sa EU i do kraja godine zaključio Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Đukanović je rekao da primer EU pokazuje da "samo puna državnost, u modernom značenju, omogućava ravnopravnost". On je rekao da će, kada budu rešena statusna pitanja, biti stvoreni uslovi da u prvom planu budu političke, pravne, institucionalne promene i prilagođavanja, od kojih će zavisiti brzina približavanja EU. Premijer Crne Gore je rekao da je "samo teorijski" moguće pretpostaviti da na referendumu u toj republici pobede stranke koje se zalažu za zajedničku državu, dok je Koštunica rekao da "ništa nije prirodnije od toga da Srbija i Crna Gora treba da ostanu da žive zajedno". Koštunica je naglasio da "nema sive zone" u vezi sa procentom podrške izašlih građana na referendumu, odnosno da će svaki rezultat ispod 55 posto značiti opredeljenje za život u zajedničkoj državi. Đukanović je naveo da će Crna Gora 22. maja, dan posle referenduma, "formalizovati" želju da postane član UN, i rekao da je "realno očekivati" da se to i dogodi u septembru na Generalnoj skupštini UN. Izaslanik Evropske unije za referendum u Crnoj Gori Miroslav Lajčak koji je učestvovao na samitu, izjavio je da "ne postoji siva zona" i da referendu može biti uspešan ako se za nezavisnost izjasni 55 odsto izašlih birača, ili neuspešan, ako za nezavisnost glasa manje od 55 odsto. On je rekao novinarima da će ministri EU u ponedeljak sa sastanka u Briselu uputiti poruku u vezi sa referendumom. Povodom pregovora o budućem sastutu Kosova, Koštunica je rekao da rešenje mora biti kompromisno i istorijski pravedno, uz poštovanje međunarodnog prava, i da nikako ne sme biti presedan koji će uzdrmati stabilnost u regionu. Đukanović je rekao da je njegov stav o Kosovu "stav sa strane", bez obzira što Srbija i Crna Gora čine državnu zajednicu. On je naveo da će Crna Gora prihvatiti svaki dogovor o statusu Kosova o kojem se dogovore Beograd i Priština. Domaći i strani političari, predstavnici međunarodnih institucija i regionalnih inicijativa, diplomate i privrednici razgovarali su na skupu o političkoj stabilnosti jugoistočne Evrope, kao preduslovu za ekonomski razvoj, uključivanju regiona u EU i planovima za ekonomski oporavak. Predsednik Srbije Boris Tadić nije prisustvovao skupu, a u njegovo ime učesnicima se obratio njegov savetnik Dušan Bataković. Bataković je rekao da je "Srbija ključna država na zapadnom Balkanu", kao i da predsednik Srbije podržava sve napore da se više investira u Srbiju i da je spreman da pomogne svima koji žele da investiraju u Srbiju. Skup, koji je organizovala grčka kompanija "TGI grup internešenal" (Group International), nastavlja danas razgovorima o ekonomskim i finansijskim programima.

poslednje predreferendumsko bojiŠte
Referendum - odbrojavanje se ubrzava
Do kraja referendumske kampanje u Crnoj Gori ostalo je manje od deset dana, a predstavnici obe opcije uveravaju svoje pristalice da će 21. maja odneti apsolutnu pobedu.
Do kraja referendumske kampanje u Crnoj Gori ostalo je manje od deset dana, a predstavnici obe opcije uveravaju svoje pristalice da će 21. maja odneti apsolutnu pobedu. Na skupovima pristalica za suverenu Crnu Goru, njihovi čelnici već "čestitaju" referendumsku "pobedu" i najavljuju "slavlje". Najviši zvaničnici bloka partija koje se bore za očuvanje državne zajednice, pak, tvrde da imaju "sigurnih" oko 180.000 glasova, ali da se približavaju cilju od 200.000, čime će, kako navode, poraziti "suvereniste" . Oba referendumska bloka se pouzdaju u birače u Crnoj Gori, ali i one izvan nje koji će, prema najavama, doći da glasaju 21. maja. Na crnogorske državljane iz SAD, Evrope i Australije više računaju "suverenisti", a u crnogorske državljane iz Srbije nadu polažu "unionisti". Posebno se licitira oko broja crnogorskih studenata na fakultetima u Beogradu i u drugim mestima u Srbiji i na Kosovu. Blok partija koje se bore za državnu zajednicu saopštio je da samo u Kosovskoj Mitrovici studira više od hiljadu studenata iz Crne Gore. List "Dan", naklonjen bloku partija za zajedničku državu, preneo je tvrdnju Veselina Jakšića iz Kragujevca da će iz tog grada na crnogorski referendum doći "sedam hiljada državljana Crne Gore sa ličnim kartama". Do petka, kako je najavljeno iz Republičke referendumske komisije, Upravni sud Crne Gore treba da izvrši neophodne promene u centralnom biračkom spisku. Referendumski blokovi, izgleda, oko toga nisu mnogo lomili koplja. Obe strane inače već najavljuju završne skupove. "Unionisti" su najavili više mitinga, u gotovo svim većim mestima Crne Gore, dok će "suverenisti" masovne skupove održati još u Nikšiću i Bijelom Polju, kao i završnu konvenciju u Podgorici. Podgorički Trg Republike će za obe opcije biti poslednje predreferendumsko "bojište". Na tom mestu poslednji put "unionisti" će se okupiti 17, a "suverenisti" 18. maja. Dva dana uoči referenduma 21. maja, predviđena su za ćutanje i "hlađenje glave". Oba bloka ostala su dosledna karakteru kampanje kako su i započeli. "Suverenisti" neuporedivo manje mitinguju od "unionista", a za svoju kampanju kažu da je "pozitivna". Međutim i "unionisti" tvrde da i njihov predreferendumski slogan "NE", takođe, znači "DA", ali u prilog opstanka državne zajednice. Medijski portparoli "suverenista" tvrde da glavna partija u bloku za zajedničku državu, Socijalistička narodna partija, zapravo, vodi predizbornu kampanju. Prema tom objašnjenju, čelnik te stranke Predrag Bulatović je "svestan da gubi na referendumu, pa nastoji da se već sada pozicinira" za parlamentarne izbore koji se očekuju u jesen ove godine. U svakom slučaju, ni jedni ni drugi neće još dugo čekati na trenutak kada će se suočiti sa svojim predreferendumskim "učinkom" i sa rezultatom referenduma koji će biti određen olovkom samih građana.
Ilija Despotović Podgorica

poverljivI izveŠtaj britanskog ministarstva odbrane
Mali zeleni Marsovci ne postoje
Studija rađena četiri godine nosi naziv "Neidentikovani a ni vazdušni fenomeni u Ujedinjenom Kraljevstvu" i bavi se večnim pitanjem ufologa: "Ima li tamo koga?".
Nema dokaza o postojanju vanzemaljskih oblika života, zaključeno je u poverljivom izveštaju britanskog ministarstva odbrane o neidentifikovanim letećim objektima (NLO). Izveštaj je sačinjen još 2000. godine i nosio je oznaku državne tajne, a tek sad je pušten u javnost. Sastavljen je u samo nekoliko primeraka, a identitet njegovih autora i dalje je tajna. U javnost je dospeo zahvaljujući britanskom zakonu o pravu javnosti na pristup informacijama, pošto ga je zatražio naučnik sa Univerziteta Halam u Šefildu Dejvid Klark. Studija rađena četiri godine nosi naziv "Neidentikovani a ni vazdušni fenomeni u Ujedinjenom Kraljevstvu" i bavi se večnim pitanjem ufologa: "Ima li tamo koga?". Čini se da je odgovor - NEMA. Na jednoj od 400 stranica tog dokumenta, kako navodi BBC, doslovno piše: "Ne postoje dokazi koji bi sugerisali da su uočene pojave neprijateljske ili da njima upravlja išta drugo osim prirodnih fizičkih zakona". Dakle, ako ne postoje mali zeleni u letećim tanjirima, zašto toliko mnogo ljudi tvrdi da ih je videlo? Ministarstvo odbrane to naučno objašnjava: "Dokazi sugerišu da su za neke neidentifikovane vazdušne fenomene odgovorni meteori i njihovi, kako dobro poznati, tako možda i neki manje poznati efekti". "Postoje značajni dokazi koji podupiru tezu da se te pojave gotovo sigurno mogu pripisati fizičkim, električnim i magnetnim fenomenima u atmosferi, mezosferi i jonosferi. Čini se da je za njihov nastanak potrebno da se poklopi više vremenskih i elektroatmosferskih uslova. Zbog toga se uočavaju tako retko da većini posmatrača izgledaju jedinstveno". Ljude koji tvrde da su doživeli "bliski susret" često je teško uveriti da nisu videli ono što misle da su videli. Izveštaj nudi i moguće medicinsko objašnjenje. "Blizina polja plazme može negativno delovati na osobu ili na vozilo. Medicinski je dokazano da lokalna polja ove vrste izazivaju reakcije u temporalnom režnju ljudskog mozga. Zbog toga posmatrači imaju (a kasnije opisuju i pamte) svoju vlastitu živu, ali uglavnom netačnu sliku onoga što su doživeli". Postoje, naravno, i drugi razlozi nastanka fenomena NLO-a - avioni sa izuzetno jakim svetlima, odlutali baloni čudnog oblika i čudna jata ptica, na primer. Biće, ipak, teško uveriti ljude da postoje racionalna objašnjenja za sve misteriozne pojave na nebu. Neki ufolozi veruju da će vlasti večno zataškavati istinu o NLO-ima zato što se boje da priznaju da postoji nešto izvan njihove kontrole. Nije jasno koliko je vremena i truda britansko ministarstvo obrane potrošilo na posmatranje neba proteklih godina, no čini se da ne planiraju da rade još jedan obiman izveštaj o NLO-ima poput ovog iz 2000. godine. "I ova studija i Radna grupa Leteći tanjir (Flying Saucer Njorking Party, originalno nazvan tim stručnjaka ministarstva odbrane koji se 1950-tih bavilo istom stvari) zaključili su da nema dovoljno dokaza koji bi sugerisali postojanje bilo kakve stvarne neidentifikovane vazdušne pojave. Ako se u budućnosti ne pojave takvi dokazi, nije verovatno da će biti rađene ikakve nove studije", rekao je portparol britanskog ministarstva.

Parlament RS usvojio preporuku o reformi policije
Neprihvatljive bilo kakve odluke bez mišljenja predstavnika RS
Parlament RS usvojio je preporuku o modelu buduće reforme policije u BiH prema kojoj je neprihvatljivo donošenje bilo kakvih odluka bez stavova i mišljenja predstavnika RS.
Parlament RS usvojio je u sredu preporuku o modelu buduće reforme policije u BiH prema kojoj je neprihvatljivo donošenje bilo kakvih odluka bez stavova i mišljenja predstavnika RS. Parlament RS je podržao model reforme policije prema kojoj će policija BiH biti organizovana sa "jasno dodeljenim funkcijama i strukturama na državnom nivou, ali i jasno propisanim i organizovanim strukturama i nadležnostima u entitetima, kantonima, policijskim područjima". Podela nadležnosti i struktura, piše dalje u preporuci, uvažavaće najbolja evropska iskustva i administrativno-teritorijalno uređenje BiH kao složene državne zajednice. Parlament je takođe istakao da buduće policijske oblasti moraju biti u okviru entiteta, uključujući i poseban status policijske oblasti Distrikta Brčko. Parlament je time podržao stavove najviših zvaničnika i svih srpskih stranaka prema kojima u reformi policije mora opstati policija i MUP RS, kao i stavove da policijske oblasti ne mogu prelaziti međuentitetsku liniju razdvajanja. Parlament je dalje ocenio da postojeća Direkcija za sprovođenje reforme policije nije formirana na osnovu Sporazuma o reformi policije koji su prošle godine usvojili entitetski i državni parlament, zahtevajući njenu reorganizaciju kako bi RS u tom telu bila zastupljena na adekvatan način. U sadašnjem Upravnom odboru Direkcije za reformu policije, RS ima jednog predstavnika, Federacija BiH tri, dok su ostali članovi predstavnici državnih i međunarodnih institucija. Narodna skupština RS je osudila "ignorantski odnos Saveta ministara BiH prema višestrukim upozorenjima iz RS na neadekvatan sastav i propisane procedure u Upravnom odboru". Poslanici su obavezali Vladu RS da od Saveta ministara BiH odmah zatraži donošenje nove odluke i restrukturisanje Direkcije na osnovama Sporazuma o reformi policije. Za preporuku je glasalo 47 poslanika, 16 ih je bilo protiv, dok se šest poslanika uzdržalo od glasanja. Ovakvu preporuku parlament RS je usvojio na osnovu Sporazuma o restrukturisanju policijskih snaga u BiH, ističući opredeljenost za evropske integracije čiji je jedan od uslova reforma policije. Podršku poslaničke većine nisu dobili predlozi zaključaka Stranke demokratske akcije (SDA) kojima je podržan dosadašnji rad Direkcije za reformu policije. Premijer Milorad Dodik izjavio je ranije danas da je stav vlade o reformi policije nepromenjen, odnosno da se ova reforma može sprovesti samo ako se rešenja postignu konsenzusom u Upravnom odboru Direkcije za restrukturisanje policijskih snaga u BiH. Dodik je u parlamentu RS rekao da je odmah po preuzimanju premijerske funkcije upozorio na preglasavanje kao način odlučivanja u Upravnom odboru Direkcije, ističući da takav način nije u skladu sa Sporazumom o reformi policije koji je prošle godine usvojen u entitetskim i državnom parlamentu. "Pristajemo na jedan budžet i zakon na nivou BiH, koji treba da propiše sve principe i rad policije, kao i njenu teritorijalnu organizaciju u kojoj će se naći mesto za policiju i MUP RS", rekao je Dodik i ocenio da je to jedini način da ovo pitanje "dobije legitimitet i bude dugoročno održivo". Dodik je još poručio da predstavnici RS neće napustiti pregovore o reformi policije.

znaČajan broj Amerikanaca ga vidi kao pretnju za ameriČku kulturu
Bauk španskog jezika u SAD
Političari ga koriste kako bi pridobili birače, kompanije da bi povećale profit, a značajan broj Amerikanaca ga vidi kao pretnju za američku kulturu. Reč je o španskom jeziku u Sjedinjenim Američkim Državama.
U SAD ima više osoba koje govore španski nego, na primer, u celoj Venecueli, pokazuju podaci prikupljeni tokom popisa stanovništva. Turisti koji po prvi put dolaze u SAD, stalno se čude koliko je taj jezik svuda prisutan. Španski dominira u Majamiju, često se sureće u Los Anđelesu, a posebno je raširen duž granice s Meksikom. Automati sa hranom i pićem od obale do obale nude menije na španskom i malo je besplatnih, uslužnih telefonskih linija koje ne nude opciju na španskom. Uticaj španskog će verovatno i dalje rasti, podstaknut političkim, ekonomskim i demografskim razvojem, navodi Rojters. Prema statističkim podacima, 1980. godine u SAD je živelo 10 milion Hispanoamerikanaca. Do 1990. godine njihov broj se povećao na 23 miliona. Sada ih je 40 miliona, što legalnih, što ilegalnih doseljenika, čiji se ukupan prihod sada procenjuje na oko 700 milijardi dolara, a očekuje da će se povećati u narednih nekoliko godina na bilion dolara. Demografske analize predviđaju da će Hispanoamerikanaca 2050. biti oko 105 miliona, odnosno četvrtina stanovništva SAD. Iako mnogi građani hispanskog porekla kažu da "vrlo dobro" govore engleski, stručnjaci za marketing vide u španskom ključ za prodor na bogato tržište hispanoameričke zajednice. Američke kompanije troše oko tri milijarde dolara godišnje na reklame na španskom jeziku. Na političkom planu, Hispanoamerikanci čine oko 10 posto biračkog tela i mnogi političari pokušavaju da ih pridobiju, obraćajući im se na španskom ili bar pokušavajući da to učine. Čak je i američki predsednik Džordž Buš na početku svog mandata za svoja prva redovna obraćanja na radiju koristio i engleski i španski, iako nije naišao na baš dobre kritike. Promovisanje španskog je, međutim, bauk za mnoge konzervativce, koji strahuju da SAD postaju zemlja sa dva dominantna jezika i dve kulture. U SAD se govori više od 300 jezika, ali je engleski tradicionalno jezik kojim se međusobno sporazumevaju različite zajednice. Mnogi koji brinu zbog širenja španskog, kao argument iznose činjenicu da su tokom američke istorije došljaci bili ti koji su morali da uče engleski kako bi postali deo SAD, dok se sada od Amerikanaca, čiji je maternji engleski, očekuje da uče španski. U kojoj meri je španski jezik deo burne debate u SAD, postalo je jasno tokom masovnih demonstracija imigranata u martu koje su bacile svetlost na do sada jedva vidljivu zajednicu doseljenika iz latinoameričkih zemalja. Govori, transparenti i parole na španskom dolili su ulje na vatru u debati o jeziku, koja se zatim rasplamsala na Internetu i u radio emisijama, pošto je jedna britanska muzička kuća u aprilu objavila verziju američke himne na španskom. To je uzdrmalo i sam američki vrh, a na površinu su isplivale podele. Predsednik Buš je rekao da himna "mora da se peva na engleskom", ali je nekoliko dana kasnije američki državni sekretar Kondoliza Rajs stavila do znanja da joj ne smeta himna na španskom.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"