Broj 1052, 12. maj 2006.
| KAKO TO VIDE DRUGI... |
| Rešenje za Kosovo doneće Savet bezbednosti UN |
Rešenje za Kosovo će po svoj prilici doneti
Savet bezbednosti UN, predviđa u tekstu o stanju u Srbiji uticajni švajcarski
dnevnik na nemačkom jeziku "Noje cirher cajtung" .
|
List piše o suprotnim stanovištima srpske i
albanske delegacije na pregovorima o Kosovu u Beču i navodi da će se
austrijski posrednik Alber Roan "narednih sedmica angažovati da bi došlo do
približavanja stavova".
"No, ovaj iskusni diplomata nema iluzija kada je reč o mogućnostima za
postizanje kompromisa do kraja ove godine za kada je planirano okončanje
pregovora. Po svoj prilici će Savet bezbednosti UN doneti rešenje (za
Kosovo)", zaključuje NŽ.
List smatra i da u Srbiji dolazi do preokreta u javnom mnjenju kada je reč o
Kosovu.
U tekstu pod naslovom "U Srbiji se organizuju umerene snage" daju se najviše
stavovi predsednika Liberalno-demokratske partije Čedomira Jovanovića, ali i
navode rezultati ispitivanja javnog mnjenja iz kojih proizlazi da građani
ionako veruju da je nezavisnost Kosova neizbežna.
NŽ ukazuje da su LDP, Socijaldemokratska unija (SDU) i Građanski savez Srbije,
zajedno sa više nevladinih organizacija na Dan Evrope organizovali protestni
skup zbog toga što Haškom tribunalu nije izručen general vojske bosanskih Srba
Ratko Mladić na koji je došlo više hiljada ljudi.
Švajcarski dnevnik citira dnevnik "Blic" koji je sadašnju potragu za haškim
optuženikom Ratkom Mladićem po Srbiji nazvao "cirkuskom predstavom".
Podsećajući da je tužiteljka Tribunala Karla del Ponte potragu za optuženim
Mladićem nazvala "pozorištem", NŽ komentariše da se "ođednom poklapaju procene
situacije beogradskog bulevarskog dnevnika i nepopustljive Švajcarkinje, što
je sasvim novo".
"U Srbiji raste otpor protiv politike oklevanja koju vodi premijer Vojislav
Koštunica. Novoformirani pokret koji čini nekoliko malih stranaka i nevladine
organizacije okuplja bivše protivnike Miloševićevog režima. Za njih više nije
tabu ni mogućnost odustajanja od Kosova", ocenjuje ovaj list. |
| |
| |
|
| |
| NEMAČKA -
KOSOVO |
| Uhapšen bivši pripadnik OVK |
Državno tužilaštvo u Frankfurtu potvrdilo je
da su pripadnici Saveznog ureda za suzbijanje kriminala (BKA) u saveznoj
pokrajini Hesen uhapsili bivšeg vođu Oslobodilačke vojske Kosova (OVK)
osumnjičenog da je učestvovao u genocidu.
|
BKA i Tužilaštvo u Frankfurtu su saopštili da
muškarac, uhapšen još u ponedeljak uveče, ima državljanstvo Srbije i Crne
Gore, i da je zajedno sa saučesnicima između juna i oktobra 1998. organizovao
i držao zatvorenički logor na Kosovu.
"Uhapšenom se pripisuje da je 1998. u zatvorenički logor u Drenovcu kod
Prizrena prebacio veliki broj ljudi, mučio ih i zlostavljao i deo njih ubio.
Od žrtava, koje su delom nasilno odvedene iz stanova ili sa radnih mesta, nema
od tada nikakvog traga. Oni slove kao mrtvi", navodi se u saopštenju.
Kako je dopisniku saopštio viši državni tužilac u Frankfurtu, već dve godine
se u Nemačkoj traga za uhapšenim bivšim vođom OVK. Pri tome on nikada nije bio
prijavljen u Nemačkoj, tj. nije legalno boravio u zemlji.
Izručenje pripadnika OVK zatražio je UNMIK, što je prvi put da Misija UN na
Kosovu traži izručenje neke osobe od nemačkih vlasti.
Na pitanje da li je pozicija UNMIK-a u ovakvim situacijama ista kao i kada
zahtev za izručenje dođe od neke međunarodno priznate države, tužilac je
odgovorio da razlike u tretmanu kada je reč o proceduri izručenja, koja sada
mora da ide do saveznih vlasti u Berlinu, neće biti.
Istovremeno je tužilac rekao da nema nikakvih naznaka da bi sada uhapšeni
nekadašnji vođa OVK mogao da bude izručen Haškom tribunalu, jer se to ne
navodi ni u zahtevu UNMIK-a za izručenje niti su u Nemačku iz Haga stigli
odgovarajući zahtevi. |
| |
| |
|
| |
| NEMAČKA |
| Građani SCG najbrojniji među azilantima |
Građani Srbije i Crne Gore i dalje su
najbrojniji među strancima koji su Nemačkoj podneli zahtev za dobijanje
političkog azila.
|
Prema podacima Saveznog ministarstva
unutrašnjih poslova, od 1.500 ljudi koji su prošlog meseca podneli zahtev za
azil je 279 osoba iz SCG, uključujući i Kosovo.
Broj azilanata iz drugih zemalja daleko je manji - iz Turske ih je u aprilu
bilo 136, iz Iraka 131, iz Rusije 86 i iz Vijetnama 70.
Od početka godine je u Nemačku došlo 1.317 azilanata iz SCG, a iz Turske i
Iraka 715, odnosno 705. Pri tome su među azilantima koji su državljani SCG već
više godina najbrojniji kosovski Albanci i Romi.
Istovremeno je šansa da se azil u Nemačkoj zaista i dobije izuzetno mali. U
ovoj godini je razmatrano 11.600 zahteva za azil, a samo 105 osoba (0,9 odsto)
dobilo je pravo da ostane u Nemačkoj.
Početkom ove godine u Nemačkoj je registrovano 10.105 osoba iz Srbije i Crne
Gore sa Kosovom koje traže politički azil, oko polovine zahteva podneto je
2005. a ostatak ranijih godina. Od ukupnog broja azilanata iz SCG je 37,23
odsto Albanaca, 40,41 odsto Roma i 1,35 odsto Srba.
Za povratak odbijenih azilanata nadležne su vlasti u Beogradu, kada je reč o
građanima Srbije i Crne Gore, i UNMIK u Prištini kada je reč o građanima
Kosova.
U tom smislu je nemačka vlada sklopila sa SCG i sa UNMIK-om posebne sporazume
o readmisiji, tj. o prijemu ljudi koji više nemaju pravni osnov za dalji
boravak u Nemačkoj. Uprkos tim podeljenim nadležnostima, podaci se ipak vode
zajedno, za SCG i Kosovo.
Nemačke vlasti i predstavnici Evropske unije (EU) veliki broj azilanata iz
jedne zemlje uvek navode kao značajan razlog koji govori protiv uvođenja
jednostavnijeg viznog režima za datu državu. |
| |
| |
|
| |
| HRVATSKA |
| Povratak imovine SPC u Osječko-baranjskoj
županiji |
Osječkopoljski i baranjski episkop Lukijan
izjavio je tokom radnog susreta s osječko-baranjskim županom Krešimirom
Bubalom da Srpska pravoslavna crkva (SPC) u Hrvatskoj traži povratak imovine
na području te županije.
|
Lukijan je na sastanku sa županom Bubalom
potvrdio da će SPC, između ostalog, zahtevati povratak oko 1.700 jutara zemlje
u Dalju, Borovu i Bijelom Brdu, kao i jednu zgradu u Dalju, koju SPC želi da
preuredi za muzej sakralnih umetnosti.
"Cilj nam je da u zgradi čiji je vlasnik SPC, a sada je u vlasništvu daljskog
Mesnog odbora, napravimo muzej, jer imamo vredne sakralne umetnine koje se
nalaze izvan Hrvatske, budući da nemamo odgovarajući prostor za njihovo
čuvanje", kazao je Lukijan.
Episkop je posebno govorio o ikonostasu u vlasništvu eparhije starom 200
godina, koji se sada nalazi u Sremskim Karlovcima, a koji je u Dalju bio do
Drugog svetskog rata.
Lukijan je zamolio župana Bubala da pomogne u rešavanju problema povratka
imovine Srpske pravoslavne crkve, kao i da finansijski pomogne završetak
obnove eparhijskog doma u Dalju, koji će ove godine navršiti 300 godina.
Župan Bubalo je istakao da "županija pomaže u obnovi i katoličkih i
pravoslavnih crkava i drugih sakralnih objekata", te da je u protekle dve
godine u obnovu pravoslavnih objekata uloženo oko 1,5 miliona kuna, odnosno
gotovo 200.000 eura.
Županija će i dalje finansijski pomagati obnovu pravoslavnih crkava i ostalih
sakralnih vrednosti, napomenuo je župan Bubalo, i to "prema mogućnostima i
prioritetima koje odredi pravoslavna crkva".
Povratak imovine rešava se na državnom nivou, ali "županija će sigurno i tu
pomoći", rekao je Bubalo, ocenivši da su njegovi susreti s katoličkim i s
pravoslavnim sveštenicima, izuzetno važni.
Bubalo je, takođe, istakao i važnost ekumenskog dijaloga koji je, kako je
rekao, na prostoru Osječko-baranjske županije dobar. |
| |
| |
|
| |
| RUSIJA -
IGOR IVANOV |
| Rusija se protivi vojnoj intervenciji u Iranu |
Šef ruskog nacionalnog saveta za bezbednost
Igor Ivanov upozorio je da bi svaka vojna akcija protiv Irana mogla biti "sramota
za region i šire".
|
"Svaka vojna akcija protiv Irana imala bi
posledice koje bi mogle biti sramota za region i šire", komentarisao je Ivanov
američke pretnje Teheranu, koji odbija da odustane od bogaćenja uranijuma u
okviru svog nuklearnog programa.
 Rusija se, prema njegovim rečima, "uvek zauzimala i zauzima se za
političko-diplomatsko rešenje problema", dodao je Ivanov.
"Najefikasnije rešenje je ono koje je zasnovano na konsenzusu u okviru Saveta
bezbednosti UN. Trenutno vodimo prilično teške pregovore kako bismo došli do
uzajamnog razumevanja u Savetu bezbednosti", kazao je ruski zvaničnik.
Vašington nije uspeo da ubedi Rusiju i Kinu, stalne članice Saveta bezbednosti
UN, da podrže obavezujuću rezoluciju koja bi sprečila Teheran da razvija
nuklearno naoružanje.
U samom predlogu rezolucije se ne pominju sankcije, ali se ona poziva na Glavu
VII Povelje UN, pa bi to moglo otvoriti put eventualnim sankcijama ili vojnoj
intervenciji u ime međunarodne bezbednosti.
Pre nego što počnu da vrše pritisak da se takva rezolucija usvoji, SAD su
danas pristale da ostave "nekoliko nedelja" evropskim zemljama kako bi mogle
da pripreme mere sa ciljem da se Iran ubedi da odustane od kontroverznih
nuklearnih aktivnosti.
Sastanak "trojke" Evropske unije (Nemačka, Francuska i Britanija) sa
zvaničnicima SAD, Kine i Rusije zakazan je za 19. maj u Londonu, kako bi
ponovo pokušali da definišu zajednički stav prema Teheranu.
Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad je prilikom posete Indoneziji odbacio
pretnje vojnom intervencijom kao "šalu". |
| |
| |
|
| |
| RIM |
| Đorđo Napolitano izabran za predsendika
Italije |
Kandidat levice, 80-godišnji Đorđo Napolitano,
izabran je za novog predsednika Italije.
|
"Proglašavam da je (za predsednika) izabran
Đorđo Napolitano", saopštio je, posle četvrtog kruga glasanja u italijanskom
Parlamentu, predsednik Donjeg doma Fausto Bertinoti.
Za Napolitana je glasalo 543 poslaniika. Predsednika biraju poslanici oba doma
parlamenta i predstavnici 20 regija Italije - ukupno 1.009 birača. Za izbor je
bilo neophodno da osvoji apsolutnu većinu ili 505 glasova.
Odlazeći šef vlade i lider desnice Silvio Berluskoni izrazio je nezadovoljstvo
rezultatom glasanja, jer levica sada obavlja sve institucionalne funkcije.
"Levica sada ima sve institucionalne funkcije", rekao je Berluskoni. On je
ipak čestitao Napolitanu i izrazio nadu da će nepristrasno obavljati svoju
funkciju.
Sa druge strane, budući šef vlade i lider Unije levice, Romano Prodi, rekao je
da je zadovoljan izborom.
"Većina je ostala ujedinjena. Žao mi je što koalicija desnice nije shvatila da
će Napolitano biti predsednik svih Italijana", rekao je Prodi.
On je, takođe, najavio da bi Napolitano trebalo da stupi na dužnost u utorak
uveče ili sredu.
Dosadašnjem predsedniku Karlu Azelju Čampiju 18. maja ističe mandat. |
| |
| |
|
| |
| s religijske
i istorijske taČke glediŠta... |
| Grčka pravoslavna crkva kritikuje Da Vinčijev
kod |
Grčka pravoslavna crkva kritikovala je
američki film "Da Vinčijev kod", ocenom da sadržaj filma i knjige po kojoj je
snimljen predstavlja "potpunu neistinu", prenela je novinska agencija Ana.
|
U brošuri koja će biti podeljena vernicima na
nedeljnoj misi u svim crkvama u zemlji, Sveti sinod Grčke pravoslavne crkve
objašnjava da je "s religijske i istorijske tačke gledišta, sadržaj knjige (po
kojoj je film snimljen) potpuno neistinit", prenosi Ana.
 "To delo vređa i na perfidan način potkopava religioznu svest", dodaje crkva.
"Autor (knjige) želi da uvredi veru Crkve i Hrista, kao savršenog Boga i
čoveka... Pored činjenice da ta knjiga napada Hrista, ona napada i Crkvu,
direktno je optužujući da obmanjuje i dovodi u zabludu svoje vernike", piše u
brošuri.
Ipak, Grčka pravoslavna crkva "nikoga ne podstiče da film pogleda ili ne
pogleda, da pročita ili ne pročita (knjigu), jer je sigurna da će oni koji to
učine uočiti laži i odbaciti njihov besmislen sadržaj".
Snimljen po romanu Dena Braun, film Rona Hauarda sa Tomom Henksom i Odre Totu
dovodi u pitanje neke od osnovnih postavki hrišćanstva, hipotezom o tome da su
Hrist i Marija Magdalena imali dete, kao i da njihovi potomci i danas žive. |
| |
| |
|
| |
| RUSIJA |
| Lada Kalašnjikov, tajno rusko oružje |
Prvi ruski proizvođač automobila "Avtovaz"
planira proizvodnju Lade Kalašnjikov, terenskog vozila koje će dobiti ime
tvorca čuvene ruske puške, piše poslovni dnevnik "Vedomosti".
|
"Sigurno je da ćemo raditi na vojnom džipu.
Nazvaćemo ga Kalašnjikov", rekao je Sergej Čemezov, generalni direktor "Rozoboroneksporta",
ruske državne agencije zadužene za izvoz oružja koja je, krajem 2005, preuzela
proizvođača automobila u finansijskim problemima.
 "Avtovaz"
je već počeo rad na novom vozilu, rekao je listu "Vedomosti" generalni
direktor kompanije Igor Esipovski.
Više od 100 miliona pušaka Kalašnjikov, poznatih po lakom rukovanju i
pouzdanosti, prodato je od početka serijske proizvodnje tog oružja 1947.
Lada Kalašnjikov mogla bi da se pridruži seriji proizvoda koji se već prodaju
pod tim imenom, uključujući kišobrane, noževe i satove.
Novo vozilo moglo bi biti odgovor na američki džip Hamer , terensko vozilo
prvobitno namenjeno vojsci koje je postalo simbol društvenog uspeha popularan
među Moskovljanima, navode "Vedomosti".
Kompanija "Avtovaz", poznata po automobilima marke Lada, teško se bori sa
konkurencijom stranih marki čiji se automobili uvoze u Rusiju ili se u toj
zemlji sklapaju. |
| |
| |
|
| |
|
 |
