Manje ministara u konzervativnoj vladi
Harper insistira da je vlada izabrana kako bi radila, a ne paradirala
Prvi konzervativni kabinet, sastavljen posle gotovo trinaestogodišnje vladavine liberala, ima svega 27 ministara, za razliku od 39, koliko je imao odlazeći. Druga razlika je i da je Harper odlučio i da ne postavi zamenika premijera.
On je obrazložio da je ovakav sastav izabran kako bi se radilo, a ne paradiralo. Zamišljeno je da svojom strukturom kabinet promoviše efikasnu i efektivnu odgovornu vladu, koja će biti usmerena ka ostvarivanju svog cilja, uz manje troškove i procedure. Harper je naglasio da su svi ministri ravnopravni članovi tima i da je sastav takav da omogućava da se čuje ravnopravan glas predstavnika iz svih delova Kanade. Harper i dalje u svoje osnovne prioritete svrstava, kao pet najvažnijih, pročišćavanje vlade kroz primenu federalnog zakona o odgovornosti, momentalno smanjivanje poreza počevši od GST-a za jedan odsto, ojačavanje pravosudnog sistema za borbu protiv kriminala, uvođenje mogućnosti izbora u brugu o deci i uvođenje garantovanog vremena čekanja na lekarske preglede. Harper je, između ostalog, rekao da je misija njegove stranke sasvim jasna, budući da će raditi na vraćanju vere i poverenja u državne institucije, pri čemu će se truditi da očuvaju jaku i jedinstvenu Kanadu. Što se tiče kabineta, primećuje se da u njemu ima i jako dobro poznatih imena, posebno iz provincijskih vlada, tako i onih manje poznatih široj javnosti. Za ministar finansija postavljen je Džim Flaerti, a iz Ontarija dolazi još jedno veoma dobro poznato ime - Tomi Klement. On je i ovde, slično kao i u provincijskoj vladi, zadužen za sektor zdravstva, ali i za federalnu inicijativu za podstrekivanje privrednog razvoja severnog Ontarija. Naimenovanje Pitera MkKeja za ministra inostranih poslova, nastavilo je nepisanu tradiciju postavljanja najneposrednijih konkurenata na najznačajnija mesta u vladi. Novajlija u stranci Dejvid Emerson, pored portfelja međunarodne trgovine, baviće se i pitanjima organizacije Olimpijskih igara u Vankuver - Visleru. Njegov iznenadni prelazak u konzervativni tabor svakako se može okarakterisati kao veoma ozbiljan udarac Liberalnoj stranki. Emerson i novi predsednik Donjeg doma Rob Nikolson jedina su dva nova ministra sa prethodnim iskustvom u federalnom kabinetu. Drugo veliko iznenađenje je postavljanje Majkla Fortijea, jednog od kopredsedavajućih kampanje, za ministra za javne službe. On nije član Parlamenta jer nije učestvovao na izborima, a nije ni u rukovodstvu stranke. Predsednik Trezora je Džon Berd. Prvi čovek nacoinalne odbrane je Gordon O'Konor, dok će za javnu bezbednost biti zadužen Stokvel Dej. Poljoprivreda, proizvodnja hrane i Kanadski savet za pšenicu imaće na svom čelu Čaka Štrala, dok će se okeanima i ribarstvom baviti Lojola Hern. Za ministra za imigraciju i državljanstvo naimenovan je Monti Solberg. Ministar za prirodna bogatstva je Geri Lin, a za očuvanje životne sredine Rona Ambrouz. Pitanjima starosedelaca baviće se Džim Prentis, saobraćajem, infrastrukturom i naseljima Lorens Kenon, javnim i vladinim službama Majkl Fortije, a sportom i međuvladinom saradnjom Majkl Čong. Ministar za rad postao je Žan-Pjer Blekbern, industrije Maksim Bernije, ljudskih resursa i socijalnog razvoja Dijana Finli, dok će se statusom žena i nasleđem baviti Bev Oda. Vik Toevs naimenovan je za ministra pravde i državnog tužioca, a Džosi Verner za ministra za međunarodnu kooperaciju. Među ministrima ima svega šest žena, tri manje nego u Martinovom kabinetu.

Konzervativac postao 22. premijer
Stiven Harper položio zakletvu
U ponedeljak je, polaganjem zakletve, Stiven Harper postao 22. kanadski premijer. Svečani čin obavljen je u prisustvu generalnog guvernera Mišel Žan.
Svečanosti su prisustvovale Harperova porodica, supruga Lorin i dvoje dece, Ben i Rejčel, ali i porodice ostalih članova nove vlade. Pošto je Harper položio zakletvu držeći u ruci svoju Bibliju, njega su sledili ostali članovi kabineta, čime su i zvanično stupili na dužnost. Najveće iznenađenje bilo je prisustvo doskorašnjeg ministra za industriju u vladi liberala Dejvida Emersona, koji je naimenovan za ministra za međunarodnu trgovinu. Jedan sat pre početka ceremonije dosadašnji premijer Pol Martin je i zvanično ponudio ostavku na tu funkciju.

Bračni par Harper susreo se sa zaposlenima u Parlamentu
Nekoliko dana pre polaganja zakletve i preuzimanja funkcije premijera, Stiven Harper i njegova supruga Lorin održali su radni doručak sa zaposlenima u Parlamentu. Bračni par Harper se rukovao, a potom i fotografisao sa svim osobama koje su zadužene za pouzdano funcionisanje rada najvišeg kanadskog zakonodavnog tela.

Brajant protiv oružja u Ontariju
Pištolji samo za policiju, vojsku i sportske strelce
Ontarijski tužilac Majkl Brajant je, posle najnovije krađe oružja iz jedne privatne kolekcije, zatražio od federalne vlade da odobri zabranu pištolja u provinciji. Ukoliko novoizabrani premijer Stiven Harper odbaci takvu mogućnost, Brajant naglašava da će pokušati da iskoristi mogućnosti koje Ustav daje provinciji da sama preduzme korake u tom pravcu.
Po Brajantovim rečima, pištolje bi trebalo da koriste samo policajci, vojska i olimpijski strelci. On smatra da je i oružje koje je nabavljeno sasvim legalno i koje se čuva na odgovarajući način, i dalje veoma opasno po bezbednost građana. Dokaz za tu tvrdnju je nedavna krađa oružja iz privatne kolekcije u Ošavi. Sve je tamo bilo kako zakon nalaže, ali bilo je dovoljno da vlasnik bude odsutan nekoliko dana pa da se nađu osobe koje će se 'poslužiti'. Iz te privatne kolekcije nestali su, pored četrdesetak ostalih, i primerci sa početka dvadesetog veka. Strahuje se da bi se pojedini primerci mogli iskoristiti za razračunavanja na ulicama Toronta. Strah je sasvim opravdan, ako se uzme u obizr da se tako nešto već dogodilo posle krađe preko trideset pušaka i revolvera iz kolekcije Majka Hargrejvza, pre dve godine. Jedan od poluautomatskih pušaka je bilo oružje kojim je počinjeno trostruko ubistvo u Etobikoki prošlog septembra. Tužilac Brajant, stoga, želi da predupredi dalju eskalaciju oružanog nasilja na ulicama voljan je preduzme sve potrebne mere da oružje bude dostupno.

Počinju Olimpijske igre u Torinu
Psiholozi kao ispomoć kanadskim sportistima
Kanadski sportisti dobro su se pripremali za ovogodišnju zimsku Olimpijadu u Torinu. Cilj je osvajanje čak 25 medalja, a da bi se on ostvario u timu koji prati olimpijce nalazi se i dvanaest psihologa.
Nije nikakva novost da su ovi stručnjaci potpora sportistima, ali sada ih ima više nego pre četiri godine. Polažu se velike nade da će baš psiholozi biti ti koji će pomoći da se ne ponove neprijatna iznenađenja iz prethodnih godina. Svi se sećamo da su pojedini sportisti postizali slabe ili prosečne rezultate baš na velikim takmičenjima na kojima je trebalo da osvoje medalje. Istraživanja su pokazala da je sportistima pored fizičke, potrebna i opsežna psihička priprema za napore koji su pred njima. Pojedini stručnjaci objašnjavaju da je veoma bitno tada imati u sebi određenu dozu grubosti, borbenosti i sebičnosti, što kanadskim sportistima, poznatim u sportskom svetu kao veoma fino vaspitanim osobama, očigledno nedostaje.

Saopštena imena dobitnika ordena Reda Kanade
Kancelarija generalnog guvernera izdala je saopštenje u kojem se nalaze imena 56 ovogodišnjih dobitnika najvećeg kanadskog priznanja, ordena Reda Kanade. Odlikovanje, ustanovljeno 1967. godine, dodeljuje se za životno delo u najrazličitijim oblastima ljudskog rada i stvaralaštva. Među ovogodišnjim dobitnicima ističu se imena Dejvida Suzukija, poznatog i priznatog borca za očuvanje životne sredine, Majka Lazaridisa i Džeralda Švarca za oblast industrije, komercijale i biznisa, kao i Margaret MkMilan za oblast obrazovanja. Datum svečane dodele odlikovanja biće naknadno saopšten.

Kad zakažu javne službe
Građani najčešće tuže grad kad se povrede na zaleđenim ulicama
Nedavno je po prvi put objavljena informacija o novcu koji Toronto plaća po tužbama građana na funkcionisanje javnih službi u gradu.
Sudeći po podacima kojima grad raspolaže, od 1998. godine isplaćeno je skoro 49 miliona dolara po osnovu 16.380 tužbi. Skoro polovina tužbi upućena je sektoru za saobraćaj i najčešće se radi o pešacima koji su pali i povredili se na ulicama prekrivenim snegom i ledom, ili se pak vozači žale na rupe i uopšte loše saobraćajnice. Sledeća veća grupa pritužbi tiče se policije, izložbenog prostora i sektora za ekonomski razvoj, kulturu i turizam. Šef gradskog budžeta Dejvid Soknacki kaže da grad ima poseban fond za namirivanje manjih zahteva, a kada su veći u pitanju onda se to isplaćuje po osiguranju sa privatnim kompanijama. Podaci su objavljeni na zahtev provincijskog komesara za informacije i zaštitu privatnosti En Kavukijan, koji je usledio nakon što grad nije udovoljio zahtevu CBC-a da ih, po pravu građana na informisanost, da na uvid.

Opljačkan Batin muzej
Ukraden par papuča od izuzetne istorijske vrednosti
Čuveni Batin muzej obuće, koji se nalazi u srcu Toronta, našao se na meti lopova proteklog vikenda. Krađa se dogodila u nedelju dok je Muzej radio, tačnije između podne i pet sati, a otkrivena neposredno pred njegovo zatvaranje.
Direktor Muzeja Emanuel Lepri kaže da su lopovi ili znali kako funkcioniše sigurnosni sistem za otvaranje izložbenih vitrina ili su došli opremljeni odgovarajućim alatom. Zvaničnici Muzeja prijavili su policiji prvo da je ukraden samo izuzetno vredan, jedinstven par papuča, izvezenih zlatom i optočenih draguljima. Papuče potiču iz devetnaestog veka i pripadale su indijskom princu. Njihova vrednost procenjena je na oko 160 hiljada dolara. Nakon pažljivije kontrole, osoblje Muzeja je u ponedeljak ustanovilo da nedostaju još i zlatna narukvica za nožni zglob, optočena dijamantima, rubinima i smaragdima i zlatni prsten za nožni prst, takođe sa dijamantima i rubinima. Ova dva komada procenjena su na oko 56 hiljada dolara, a potiču iz osamnaestog veka. Ljudi iz Muzeja ističu da dragulji izvađeni iz ovih eksponata nisu posebno vredni, već da je vrednost u predmetima takvim kakvi oni sada jesu i to za muzej u kojem su i bili. Detektiv Dejv Dikinson iz torontske policije kaže da ukradeni predmeti spadaju u veoma retke i zbog toga veruje da postoji velika mogućnost da budu pronađeni i vraćeni. On ističe da postoji jako mali krug ljudi koji mogu biti zainteresovani za ove predmete, te apeluje na građane da, ukoliko ih vide, odmah o tome izveste ili policiju ili ljude iz Muzeja. U međuvremenu, policija proverava snimak traka sa video nadzora i razgovara sa zaposlenima. Pominje se mogućnost da u otkrivanju lopova potraže pomoć Interpola. Ponudili su novčanu nagradu od 25 hiljada dolara za vraćanje ukradenih stvari u Muzej. Ujedno, pozivaju sve koji imaju bilo kakvu informaciju koja bi mogla da pomogne u istrazi, da se jave na telefon (416)808-5204 ili (414)222-TIPS.

Erbas dolazi u Ikvalut
Temperaturne probe do minus 40
Predviđeno je da se ovih dana najveći svetski putnički avion bude upućen na temperaturne probe u Nanavut. Erbas A-380 trebalo bi da u glavni grad Ikvalut stigne iz Francuske.
Temperaturne probe podrazumevaju da će avioni sada biti testirani do minus 40 stepeni. Ispitivaće se rad motora, ali i promene koje se eventualno dešavaju u kabini. U Ikvalut će doći i oko pedesetak inženjera koji će vršiti probe. Provere rada na ekstremno visokim temperaturama predviđene su za letnje mesece. Avion je težak 273 tone, ima raspon krila od 80 metara i kapacitet od 555 putnika. Trebalo bi da ovi avioni uđu u redovni saobraćaj krajem ove godine.

Dingval dobio otpremninu
Prvi čovek Kovnice novca nije podneo ostavku, već je otpušten
Dejvid Dingval, nekadašnjem prvom čoveku Kanadske kraljevske kovnice novca, isplaćeno je preko 400 hiljada dolara otpremnine. Isplati je prethodila odluka nezavisnog arbitra Džordža Adamsa da Dingval nije podneo ostavku, kako je vlada ranije potencirala, već da je otpušten.
Primećeno je da je to bio jedan od poslednjih poteza Martinove vlade pre nego što je ustupila mesto novoizabranoj konzervativnoj vladi. Takođe, komentatori su odmah primetili da su liberali želeli da privuku što manje pažnje javnosti na ovaj potez jer je vest o otpremnini objavljena u subotu u vreme kada nije radila nijedna državna služba i kada su svi bili preokupirani pripremama za ceremoniju primopredaje vlasti. Iz Harperovog kabineta saopštili su da su iznenađeni novom informacijom o načinu na koji je Dingval otišao iz Kovnice. Napominje se da je posle meseci okolišanja tek sada ustanovljeno da Dingvalov odlazak nije bio dobrovoljan i sa žaljenjem se konstatuje da je Parlament dobijao pogrešne informacije o tome.

Poslanici preletači i u Kanadi
Da pojava poslanika-preletača nije politička specifičnost samo mladih parlamentarnih demokratija u zemljama u tranziciji, poput Srbije i Crne Gore, pokazuje i primer zabeležen u Kanadi.
Liberal Dejvid Emerson (60) položio je zakletvu kao član nove (manjinske) konzervativne vlade koja broji 27 članova, uključujući mladog premijera Stivena Harpera (46). "Prelet" Emersona konzervativacima svojevrsna je senzacija jer nije reč samo o "običnom" poslaniku već o ministru koji u dva uzastopna, politički suprotstavljena, vladina kabineta vodi dva značajna resora. On je do ponedeljka bio ministar industrije u liberalnoj vladi Pola Martina a u Harperovom kabinetu biće ministar spoljne trgovine. Emerson će se takođe starati i o vladinim programima za Zimske olimpijske igre 2010. godine u Vistleru, nedaleko od Vankuvera. Upitan o motivima šokantne (stranačke) promene Emerson je mirno izjavio da su (novi) konzervativci sve bliži političkom centru, a time i njegovim političkim uverenjima. Emerson je na vanrednim izborima 23. januara u svojoj izbornoj jedinici u Vankuveru reizabran na listi liberala čiji je poslanik bio od redovnih izbora juna 2004. Njegovim "prebegom" promenjen je poslanički odnos u tek izabranom 39. sazivu Donjeg doma u Otavi: konzervativci sada imaju 125, a liberali 102 poslanika. Separatistički Kvebečki blok zastupa 51 poslanik, dok Nova demokratska partija ima 29 poslanika. Među 308 poslanika jedan je izabran kao nezavisni kandidat. Prema parlamentarnim podacima, od 1967. godine zabeleženo je gotovo 250 slučajeva poslanika koji su, tokom svoje političke karijere, promenili stranke. Među novijim, medijski najatraktivniji bio je "prelet" privlačne plavuše, 40-godišnje Belinde Stronah. Ona je u maju 2005. učinila upravo suprotno od onog što je, nekoliko meseci docnije, uradio novi-stari ministar Emerson: prešla je iz konzervativne u (tada vladajuću) liberalnu stranku i odmah postala ministar za kadrove u vladi doskorašnjeg premijera Martina. Tadašnje političko unapređenje izazvalo je, međutim, kraj njene tek započete emotivne veze sa drugim čovekom konzervativaca Piterom Mekejom (40), od ponedeljka novim kanadskim ministrom inostranih poslova. Kćerka jednog od najbogatijih Kanađana, magnata industrije auto-delova, debitovala je na kanadskoj političkoj sceni pobedivši na listi konzervativaca na izborima juna 2004. godine. Tri meseca ranije poražena je na izborima za lidera te stranke od budućeg (sadašnjeg) premijera Harpera.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"