KAKO TO VIDE DRUGI... FRANKFURTER ALGEMAJNE CAJTUNG
Slaba država neminovno gubi svoje teritorije
Srbija je pravo na Kosovo izgubila Miloševićevom nepravednom politikom, a za generaciju mladih albanskih gerilaca na Kosovu najznačajnija poruka protekle decenije jeste da se nasilje isplati, piše u uvodniku konzervativni dnevnik "Frankfurter algemajne cajtung" (FAZ).
List podseća na zbivanja s kraja devedesetih i na "međunarodnopravno spornu intervenciju NATO-a 1999. godine" i navodi da su "posle toga, drugi krizni regioni u svetu potisnuli Balkan u zapećak svetske politike, čime je i plan o nezavisnosti zakočen". FAZ piše da je "tek nakon nereda u martu 2004. godine, koji su bili upereni protiv uprave UN, Srba i Roma, i kojima su delom upravljali veterani Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), razvoj opet ubrzan". "Druga, srpska pouka iz novije istorije glasi: Država koja je na unutrašnjem planu preslaba da umiri nezadovoljnu manjinu, da je integriše, asimilira ili, ako ne može drugačje, da je delotvorno i trajno potčini, i država koja uz to ni na spoljnom planu nije dovoljno jaka da bi se odbranila od strane intervencije, podleže opasnosti da izgubi teritoriju", ocenjuje "Frankfurter algemajne". Dalje list predviđa da bi se na pregovorima u Beču "moglo pokazati da je za male države kao što je Srbija, prilična smelost da se pouzda u međunarodno pravo". "Jer u Beču će se o koječemu pregovarati, ali ne o budućem statusu pokrajine koja međunarodno-pravno pripada Srbiji, jer je on odavno određen: Kosovo će biti nezavisno, iako ne odmah u potpunosti. Scenario pregovora je već poodavno predvidiv, ishod određen", navodi se u komentaru. List podseća da su "države članice Kontakt grupe najpre rekle da je decentralizacija Kosova važan preduslov za pregovore", ali da su oni "zakazani iako je vlada kosovskih Albanaca to (decentralizaciju) blokirala". "Ranije navodno 'nužni preduslovi', koje je trebalo da ispune kosovski Albanci, sada su postali deo pregovora. Merodavne vlade - izuzimajući rusku - rekle su šta imaju da kažu o Kosovu, a to glasi: biće država", piše FAZ. Komentator podseća da je ruski predsednik Vladimir Putin ipak upozorio da "Kosovo ne sme da bude presedan za slične sukobe u svetu" i da "međunarodno pravo ne sme da bude prenebregnuto uz opravdanje da je Kosovo jedinstven slučaj". "Niko u Beogradu, međutim, ne može da se pouzda u Putinove reči, jer one bi mogle da se pokažu kao pregovarački teg koji će, tokom odmeravanja snaga po pitanju Kosova, biti stavljen na licitaciju, u zamenu za ustupke koji su Putinu važniji od parčenceta zemlje velikog kao Moskva sa okolinom", ukazuje "Frankfurter algemajne". List smatra neuverljivim i preteranim pretnje Beograda da će nezavisnot Kosova destabilizovati zemlju i dovesti nacionaliste na vlast, podsećajući da "ni izručenje Miloševića Haškom tribunalu nije u Srbiji dovelo do požara". Na drugoj strani, FAZ "konkretnijim" smatra slične pretnje sa Kosova, "što su i pokazali neredi 2004. godine". "Srbija je pravo na Kosovo izgubila Miloševićevom nepravednom politikom. Doduše, nezavisnost Kosova imaće i ružne posledice, a 'Republika e Kosoves' neće biti posebno simpatična država. Ali, još ružnije bi bile posledice po Srbiju i Evropu, ukoliko bi neko želeo da Albance na Kosovu, dakle 95 odsto stanovništva, ponovo prinudi na zavisnost od Srbije", zaključuje "Frankfurter algemajne".

DECA ODGOVORILA NA 100 PITANJA
Nacionalni interes je "nešto što se stalno izdaje”
...demokratija je "grupa demona koja ulazi u ljude, pa se moraju posle isterivati"...
U okviru manifestacije "Školama u pohode", koja ove godine slavi dve decenije postojanja, objavljena je knjiga Gorana Lazovića "Kad porastem biću dete" - sa odgovorima dece na 100 veoma različitih pitanja. Učenici prva četiri razreda osnovne škole objašnjavala su Lazoviću ko su ona, šta je to sreća, ljubav, moral ili zavičaj, a odgovarali su i pitanja poput: ko je patrijarh, ko je bio Tito, šta su evro, nacionalni interes i tranzicija, gde je Amerika. Lazović je beležio dečje odgovore na mnogobrojnim putovanjima po bivšoj SFRJ i sadašnjoj Srbiji i Crnoj Gori. Zbirka njihovih misli pojavila se u izdanju udruženja "Školama u pohode". Patrijarh je, kako su Lazoviću rekla deca, "kapiten svetaca"; moral je ono za šta "baka kaže da je živelo u njeno vreme, a danas toga nema" dok je Jugoslavija je "jugo parkiran na Slaviji". Nacionalni interes je, kažu deca, "ono sto smo imali, pa dali komsijama" ili "nešto što se stalno izdaje", dok je demokratija "grupa demona koja ulazi u ljude, pa se moraju posle isterivati". Tito je "onaj što živi u Kući cveća, čika Vasino kuče, dedina uspomena iz JNA, ili ono što je napisao na ruci". Amerika je tamo "gde se rodio Hari Poter", a tamo "žive oni što vode ratove", i oni "što su nas bombirali". Recenzent Pero Zubac napisao je da knjiga "Kad porastem biću dete" predstavlja dokument o duhovitosti i mastovitosti generacije u odrastanju, jer, prema njegovoj oceni, Lazović ume da osluškuje decu. Da njihove smislenice nije pribeležio, one bi nestale u vremenu, ukazao je Zubac, i dodao da je čitajući Lazovićevu knjigu "tako brzo otišao u detinjstvo". Nedavno preminuli pesnik Duško Trifunović ocenio je u decembru 2005. godine da se radi o "vrlo zanimljivoj zbirci dečije mašte i pameti". Manifestacija "Školama u pohode" svake godine je posvećena drugom piscu, a ove godine Miroslavu Miki Antiću, tvorcu "Plavog čuperka", koji je preminuo pre dve decenije.

POLITIČARI SU... POLITIČARI
Poslanici preletači i u Kanadi
Da pojava poslanika-preletača nije politička specifičnost samo mladih parlamentarnih demokratija u zemljama u tranziciji, poput Srbije i Crne Gore, pokazuje i primer zabeležen u Kanadi.
Liberal Dejvid Emerson (60) položio je zakletvu kao član nove (manjinske) konzervativne vlade koja broji 27 članova, uključujući mladog premijera Stivena Harpera (46). "Prelet" Emersona konzervativacima svojevrsna je senzacija jer nije reč samo o "običnom" poslaniku već o ministru koji u dva uzastopna, politički suprotstavljena, vladina kabineta vodi dva značajna resora. DVADESET DRUGI KANADSKI PREMIJER POLOZIO ZAKLETVU Stiven Harper stupio na dužnost U ponedeljak je, polaganjem zakletve, Stiven Harper postao 22. kanadski premijer. Svečani čin obavljen je u prisustvu generalnog guvernera Mišel Žan. Svečanosti su prisustvovale Harperova porodica, supruga Lorin i dvoje dece, Ben i Rejčel, ali i porodice ostalih članova nove vlade. Pošto je Harper položio zakletvu držeći u ruci svoju Bibliju, njega su sledili ostali članovi kabineta, čime su i zvanično stupili na dužnost. Najveće iznenađenje bilo je prisustvo doskorašnjeg ministra za industriju u vladi liberala Dejvida Emersona, koji je naimenovan za ministra za međunarodnu trgovinu. Jedan sat pre početka ceremonije dosadašnji premijer Pol Martin je i zvanično ponudio ostavku na tu funkciju. Nekoliko dana pre polaganja zakletve i preuzimanja funkcije premijera, Stiven Harper i njegova supruga Lorin održali su radni doručak sa zaposlenima u Parlamentu. Bračni par Harper se rukovao, a potom i fotografisao sa svim osobama koje su zadužene za pouzdano funcionisanje rada najvišeg kanadskog zakonodavnog tela. On je do ponedeljka bio ministar industrije u liberalnoj vladi Pola Martina a u Harperovom kabinetu biće ministar spoljne trgovine. Emerson će se takođe starati i o vladinim programima za Zimske olimpijske igre 2010. godine u Vistleru, nedaleko od Vankuvera. Upitan o motivima šokantne (stranačke) promene Emerson je mirno izjavio da su (novi) konzervativci sve bliži političkom centru, a time i njegovim političkim uverenjima. Emerson, na slici dole, je na vanrednim izborima 23. januara u svojoj izbornoj jedinici u Vankuveru reizabran na listi liberala čiji je poslanik bio od redovnih izbora juna 2004. Njegovim "prebegom" promenjen je poslanički odnos u tek izabranom 39. sazivu Donjeg doma u Otavi: konzervativci sada imaju 125, a liberali 102 poslanika. Separatistički Kvebečki blok zastupa 51 poslanik, dok Nova demokratska partija ima 29 poslanika. Među 308 poslanika jedan je izabran kao nezavisni kandidat.   Prema parlamentarnim podacima, od 1967. godine zabeleženo je gotovo 250 slučajeva poslanika koji su, tokom svoje političke karijere, promenili stranke.                Dejvid Emerson Među novijim, medijski najatraktivniji bio je "prelet" privlačne plavuše, 40-godišnje Belinde Stronah. Ona je u maju 2005. učinila upravo suprotno od onog što je, nekoliko meseci docnije, uradio novi-stari ministar Emerson: prešla je iz konzervativne u (tada vladajuću) liberalnu stranku i odmah postala ministar za kadrove u vladi doskorašnjeg premijera Martina. Tadašnje političko unapređenje izazvalo je, međutim, kraj njene tek započete emotivne veze sa drugim čovekom konzervativaca Piterom Mekejom (40), od ponedeljka novim kanadskim ministrom inostranih poslova. Kćerka jednog od najbogatijih Kanađana, magnata industrije auto-delova, debitovala je na kanadskoj političkoj sceni pobedivši na listi konzervativaca na izborima juna 2004. godine. Tri meseca ranije poražena je na izborima za lidera te stranke od budućeg (sadašnjeg) premijera Harpera.
Milomir Niketić Otava

DA LI JE ZAISTA OBEĆANO?
Mladić do 21. februara u Hagu
Srpske vlasti obećale su glavnoj tužiteljki Haškog tribunala Karli del Ponte da će do 21. februara biti rešeno pitanje Ratka Mladića i da će smeniti Slobodana Borisavljevića sa mesta načelnika Službe za otkrivanje ratnih zločina MUP Srbije, piše beogradska štampa.
Ko se zaista dogovara sa Hagom? Ministar odbrane Srbije i Crne Gore Zoran Stanković, na slici levo, negirao je da je formiran zajednički tim srpskih vlasti i haških istražitelja za hapšenje preostalih optuženih za ratne zločine. Stanković je rekao da će se tim poslovima baviti BIA, MUP, VBA i nadležni sudovi. "Nikakav tim nije formiran a kamoli da je na njegovom čelu Nebojša Vujović, kojeg nikada nisam ni video, niti znam kakve su njegove kvalifikacije za taj posao", kazao je ministar. On je potvrdio da je Vujović u kumovskim odnosima sa šefom BIA Radetom Bulatovićem, što su navodili beogradski mediji. Prema oceni Stankovića, koordinaciju rada službi i institucija zaduženih za hapšenje Ratka Mladića treba da vrši Specijalno tužilaštvo za ratne zločine i tužilac Vladimir Vukčević. Ministar je negirao da je glavnoj tužiteljki Haškog tribunala Karli del Ponte obećao da će Mladić biti izručen do 21. februara. On je rekao da je tajni izveštaj VBA članovima Vrhovnog saveta odbrane bio sadržajan i detaljan i da se u njemu nalaze imena 50 ljudi iz vojske i vojnih obaveštajnih službi koji su bili u kontaktu sa Mladićem i dodao da je većina njih "penzionisana, pomerena na druge dužnosti ili stavljena na raspolaganje". Stanković je ponovio da vojska nije zadužena sa hapšenje Mladića jer je to hapšenje u nadležnosti civilnih organa, ali da će vojska u okviru svojih nedležnosti i mogućnosti pomoći u tom hapšenju. Ministar je kazao da je Mladić bio u vojnim objektima do 2002. godine, nakon čega je prebačen vojnim vozilom u jednu vojnu jedinicu, odakle je drugim vozilom prebačen u nepoznatom pravcu. Za tu akciju znala su samo tri pripadnika Vojske SCG, među kojima se ne nalazi komandant vojne jedinice. On je dodao da nema informacije da je bivši oficir Vojske Republike Srpke Saša Badnjar, koji je uhapšen u ponedeljak zbog sumnje da je pomgao Mladiću u bekstvu, bio ikada aktivni pripadnik JNA ili Vojske Jugoslavije. Stanković je negirao navode da je podneta krivična prijava protiv bivšeg šefa vojne bezbednosti generala Aca Tomića, ali je ocenio da će nadležni istražni organi i sa njim razgovarati u istrazi o skrivanju Mladića. Ministar je ocenio da je saradnja sa Haškim tribunalom znatno popravljena i kao dokaz za to naveo podatak da je od 194 zahteva iz Haga ministarstvo odbrane do sada rešilo 176. Predstavnici vlasti su, kako piše "Blic" pozivajući se na izvor blizak Haškom tribunalu, saopštili Del Ponteovoj da su "veoma blizu rešenja slučaja Mladić, na jedan ili na drugi način". To znači da je pronađen modalitet njegove predaje, što je verovatnije, ili će biti uhapšen. A pominje se rok do 21. februara, tvrdi "Blic".           Zoran Stanković "Rešenje je vrlo blizu i prvi put je Del Ponteova poverovala da vlasti u Beogradu znaju da Mladić mora da se nađe u Hagu, ukoliko žele da izbegnu sankcije. Svesni su da je 16. februar, kada Oli Ren podnosi izveštaj Savetu ministara EU, strašno važan datum za njih i više ne gledaju kako da izbegnu taj problem, već kako da ga reše. Moraju da se suoče s njim i to veoma brzo", rekao je izvor "Blica". Pozivajući se na izvor iz Vlade Srbije, beogradski dnevnik "Danas" piše da se Del Ponteova založila da se Slobodan Borisavljević smeni, jer postoje sumnje da bi mogao da opstruira rad na pronalaženju haških begunaca. Srpska strana je, ističe sagovornik "Danasa", pristala na ovaj uslov kao "čin dobre volje". Del Ponteova je boravila u Beogradu i razgovarala s premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom, predsednikom Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasimom Ljajićem, ministrom odbrane SCG Zoranom Stankovićem i tužiocem za ratne zločine Vladimirom Vukčevićem.

INTERVJU: TOMISLAV NIKOLIĆ
Ova vlada treba da ode
"Ova vlada treba da ode, najpre jer svi izvori pokazuju da ne uživa ni 20 odsto podrške građana, kao i zbog toga što u njoj sede ljudi koji u najmanju ruku treba da budu osumnjičeni za teška krivična dela", kazao je Nikolić i dodao da će svaka nova vlada istražiti umešanost stranke G17 plus u finansijske malverzacije.
Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikolić, na slici, izjavio je da je njegova stranka počela da prikuplja potpise poslanika za zakazivanje vanredne sednice Skupštine Srbije na kojoj bi se raspravljalo o Kosovu. On je rekao da Vlada Srbije i pregovarački tim treba da izveste parlament o dosadašnjem toku pregovora, kao i o tome šta će država učiniti ako se "ostvare najcrnje slutnje o nezavisnosti Kosova i Metohije". "Danas treba da bude jasno da sa time neće da se slože (predsednik Boris) Tadić, (premijer Vojislav) Koštunica, Nikolić, potpredsednik vlade Miroljub) Labus... Da Srbija sa time neće da se složi i da hoće da odbrani Kosovo i Metohiju", kazao je Nikolić. On je istakao da, "ako su nagoveštaji koji dolaze sa Zapada tačni i ako se desi ono što je najgore za Srbiju, da Kosmet dobije nezavisnost, Skupština mora još jednom da se sastane i da zatraži da svi oni koji su u tome učestovali podnesu ostavke". Za Kosovo, prema Nikolićevim rečima, nema rešenja koje će biti prihvatljivo za sve, ali je za Srbiju "najbitnije da se obezbedi poštovanje teritorijalnog suverenitet i integriteta". On smatra da će ove godine u Srbiji biti održani vanredni izbori i to direktno povezuje sa rešavanjem kosovske krize. Izbore će, prema njegovim rečima, raspisati vlada, ako "problem Kosmeta bude rešen pozitivno po Srbiju", a u slučaju negativnog rešenja, "narod će tražiti da odu oni koji su do toga doveli". Zamenik predsednika SRS je naveo da je svestan da bi, ako bi ta stranka izvela pristalice na ulice, Zapad "opravdao svoje tvrdnje" o njenoj nedemokratičnosti, ali je izbegao odgovor na pitanje da li to znači da povodom Kosova neće biti protesta. "Ništa ja nisam rekao. Otkud ja znam šta će narod da uradi. Šta ako sam narod izađe i počne da se valja ulicama. Ili vi sad dokazujete da je Koštunica izveo ljude koji su upalili Saveznu skupštinu 2000. godine. Ja mislim da je to bio spontani izliv narodnog gneva, ali videćemo...", rekao je Nikolić. On je odbacio svaku mogućnost da SRS podrži sadašnju vladu u parlamentu i rekao da, prema njegovom mišljenju, parlament već dva meseca ne zaseda upravo zato što vlada nema većinu. "Ova vlada treba da ode, najpre jer svi izvori pokazuju da ne uživa ni 20 odsto podrške građana, kao i zbog toga što u njoj sede ljudi koji u najmanju ruku treba da budu osumnjičeni za teška krivična dela", kazao je Nikolić i dodao da će svaka nova vlada istražiti umešanost stranke G17 plus u finansijske malverzacije. On je još rekao da neće biti zvaničnog predloga za smanjenje izbornog cenzusa, "jer Koštunica ne sme da uđe u tu priču, a da ne obezbedi dovoljno glasova, a G17 plus ne sme da glasa za smanjenje, jer bi na taj način ta stranka priznala svoju slabost". SRS, kako je naveo, nikada neće glasati za smanjenje izbornog cenzusa i čak razmišlja o predlogu da se on poveća na sedam odsto za predizborne koalicije. Radikali takođe neće pristati da se novi Ustav donese mimo procedure koja je predviđena važećim ustavom - obezbeđivanjem dvotrećinske većine u parlamentu i potvrđivanjem na referendumu natpolovičnom većinom biračkog tela. Nikolić je, međutim, dodao da je tačno da je predložio premijeru Koštunici da pokrenu rad na novom Ustavu koji stoji više od godinu dana, i da ga u parlamentu izglasaju bez Demokratske stranke (DS). SRS i stranke vladajućeg bloka zajedno imaju dvotrećinsku većinu i tako nešto bi bilo moguće. "Ako referendum ne uspe, ostaje važeći Ustav u kome ne postoji rešenje o raspisivanju izbora za ustavotvornu skupštinu. Ne mogu da podržim nešto što ne piše u Ustavu. Onda se ruši ceo poredak", kazao je zamenik predsednika SRS. On je takođe izrazio uverenje da će njegova stranka pobediti na narednim izborima i najavio da će svim strankama koje uđu u parlament ponuditi formiranje zajedničke vlade. "Pozvaću sve stranke odjednom, ukazati na ozbiljnost situacije i pozvati da ih rešavamo svi zajedno", rekao je Nikolić i dodao da oponenti tada ne bi mogli da optuže radikale da samo strpljivo čekaju da pada jedno po jedno teško pitanje i da im raste rejting. U vladi koju bi nakon izbora formirala SRS bilo bi mesta i za kosovske Albance, pod uslovom da "prihvate da su deo Srbije". Nikolić je rekao da se nikada neće odreći ideje o "Velikoj Srbiji" i njenim granicama do Ogulina i Virovitice, u Hrvatskoj, i izrazio uverenje da će ona jednog dana biti ostvarena, ali ne ratom. Na pitanje da li bi odustao od te ideje ukoliko bi time pomogao brže pristupanje Srbije evropskim integracijama, on je odgovorio da bi voleo da Srbija uđe u EU tek kada podigne svoj standard i postane bogatija država. Evropske zemlje, prema njegovim rečima, nisu spremne da investiraju u Srbiju ako će u njoj važiti svi principi kao u Evropi. Srbija mora da bude povoljnija za 10-15 odsto i treba da iskoristi sporazum sa Rusijom za izvoz proizvoda. "Pitao me predstavnik jedne ogromne ruske kompanije da li bismo pomogli da smo na vlasti da Rusi dobiju NIS i odgovorio sam: dao bih vam u pola cene, ne zato što ste Rusi, nego zato što imate sirovinu i zato što ćete ovde da je prerađujete. Neću da dam NIS prerađivaču iz Evrope koji zavisi od ruske sirovine", kazao je Nikolić.

BRISEL DOSTAVIO ZAKON O REFERENDUMU U CRNOJ GORI
Stigla pravila igre za nove podele na Balkanu
Ako se na referendumu o državnom statusu Crne Gore ne izglasa njena nezavisnost, on se može ponoviti posle tri godine, navodi se u dokumentu pod naslovom Zakon o referendumu o državno-pravnom statusu Republike Crne Gore koji je specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak uručio predstavnicima vlasti i opozicije.
U tom dokumentu, u koji je agencija Beta imala uvid, pravo izjašnjavanja na referendumu imaju građani koji u skladu sa propisima o izborima imaju biračko pravo. Pregovori na ekspertskom nivou predstavnika vlasti i opozicije uz posredovanje predstavnika EU preksinoć su praktično završeni. Lajčak je predstavnicima obe strane dostavio Predlog posebnog zakona o referendumu napisan u Briselu na bazi višednevnih pregovora, u kojem nedostaju samo referendumsko pitanje i većina. Taj predlog prihvatila je strana koja se zalaže za crnogorsku nezavisnost, dok su tri opozicione stranke najavile da će se o njemu izjasniti do danas. Dokumentom je predviđeno da Republičku komisiju (RK) čine predsednik, sekretar i 16 članova. Članovi RK-a se imenuju na osnovu principa jednake zastupljenosti obe opcije koje učestvuju u referendumskom procesu. Predsednika RK-a bira Skupština Crne Gore, iz reda relevantnih evropskih organizacija. On glasa samo u slučaju jednakog broja glasova za i protiv članova Komisije. "Način predlaganja kandidata za predsednika RK biće definisan u dijalogu na političkom nivou, najkasnije do kraja političkog dijaloga", kaže se u dokumentu EU. U delu o referendumskoj kampanji navodi se da su subjekti kampanje političke partije zastupljene u Skupštini Crne Gore koje prihvate odluku o raspisivanju referenduma o državno-pravnom statusu. Javni funkcioneri koje imenuje ili postavlja vlada i koje bira ili imenuje lokalna samouprava, državni službenici i nameštenici ne mogu učestvovati u kampanji niti mogu javno izražavati svoje stavove povodom referenduma u radnom vremenu, odnosno dok su na dužnosti, navodi se u dokumentu. Policijski službenici i pripadnici Agencije za nacionalnu bezbednost ne smeju učestvovati u referendumskoj kampanji na bilo koji način. Skupština Crne Gore istovremeno sa donošenjem odluke o raspisivanju referenduma formira Odbor za finansiranje kampanje, koji čini šest članova imenovanih po principu jednake zastupljenosti obe opcije. Mediji, prilikom izveštavanja o aktulenim događajima i radu državnih organa i funkcionera, ne mogu iznositi komentare ili tekstove kojima bi se označavala partijska pripadnost ili bi imali stranački propagandni karakter. Privatni mediji usvojiće kodeks ponašanja koji će se zalagati za fer uređivačku politiku kao i ravnomernu pokrivenost kampanje. Ti principi se odnose i na medije registrovane van Crne Gore koju su dostupni na crnogorskoj teritoriji. Skupština Crne Gore, istovremeno sa donošenjem odluke o raspisivanju referenduma, formiraće Odbor za medijsko praćenje kampanje. Za posmatranje referendumskog procesa registruju se Evropska unija, druge međunarodne organizacije, međunarodne nevladine institucije i ovlašćeni predstavnici stranih država.

DA LI JE MOGUĆE PROČITATI TUĐE MISLI?
Savršeni detektor laži-fantastika ili stvarnost
Da li je moguće pročitati tuđe misli i saznati da li neko lače ili ne? Savršeni detektor laži možda uskoro neće više biti naučna fantastika.
Predstavnici Cefos i No laj korporacija (Cephos corp and No Lie) najavljuju da će pre kraja ove godine ponuditi skeniranje mozga koje će služiti za detekciju laži, prenosi AP. "Koristiću ga u svakom sudskom procesu da otkrijem da li moji klijenti lažu", kaže advokat Robert Šapiro, poznat po tome što je branio O. Džej Simpsona od optužbi za ubistvo. Šapiro sada radi kao savetnik preduzimača Stivena Lakena, i ima deo vlasništva u Cefosu, kompaniji koju je Laken osnovao kako bi komercijalizovao rezultate rada Medicinskog univerziteta Južne Karoline na skeniranju mozga. Tehnologija koju koriste na tom Univerzitetu zove se funkcionalna magnetna rezonanca ili fMRI i spada u standardnu aparaturu za proučavanje funkcija mozga. Međutim, istraživanja o primeni fMRI u otkrivanju laži su tek u povoju i u ovom trenutku niko ne može pouzdano da kaže da će nova tehnika dati bolje rezultate od postojećih detektora laži. Postojeći poligrafi polaze od pretpostavke da drugačije emotivno reagujemo kada lažemo i da nam je zbog toga promenjen krvni pritisak, ritam disanja i slično. Merenjem tih promena zaključuje se da li lažemo ili ne. Zbog mogućnosti da se takav detektor laži "prevari", nalaz na sudu ne važi kao validan dokaz. Oni koji zastupaju upotrebu funkcionalne magnetne rezonance tvrde da će njena primena kao detektora laži biti daleko preciznija, jer informacije prikuplja direktno sa mesta gde nastaju laži, iz mozga. Oni se takođe nadaju da će FMRI jednog dana pružiti advokatima ono što poligrafi ne mogu - dokaz o istinitosti iskaza koji će i sud priznavati. "Za razliku od čitanja tuđe pošte ili prisluškivanja telefona, ovo je direktan pogled u mozak", kaže Henk Grili, profesor prava iz Stenforda. "Meni to izgleda kao značajna sposobnost - da zavirimo u poslednje zaštićeno mesto, u sadržaj nečijih misli. Zbog toga bi trebalo da stanemo i razmislimo do kojih granica bi tako nešto trebalo koristiti". Doktor Mark Džordž, neurolog i psihijatar koji radi na tom projektu, smatra da ne postoji problem narušavanja privatnosti. "Ništa neće pročitati vaše misli ako vi to ne želite. Ako sam, na primer, nepravdeno optužen i ovako nešto mi je dostupno, ja bih želeo da se podvrgnem takvom testu", kaže taj naučnik. Sam aparat snima aktivnost mozga, a kada lažemo određene zone moždane kore su aktivnije. Nadam se da bi nova metoda mogla da doprinese da svet bude malo više otvoren i iskren, kaže Mark Džordž.

PEDESET GODINA KASNIJE
Koreta King sahranjena uz najveće počasti
Udovica velikog američkog borca za prava crnaca Martina Lutera Kinga, Koreta, u utorak je postala prvi Afroamerikanac i prva žena koja je u državi Džordžija sahranjena uz najviše državne počasti, što je jedna od počasti kakve njen suprug nije doživeo ni za života ni posle tragične smrti.
Kongresmen Džon Luis kaže da time nije odata pošta samo Koreti King, već i njenom suprugu, i svemu onome za šta su se oni zalagali. Kada je King ubijen 1968. godine, tadašnji guverner Džordžije Laster Medoks nije želeo da prisustvuje njegovoj sahrani i bio je besan što je državna zastava, kojom dominira krst Konfederacije, bila spuštena na pola koplja zbog jednog "crnje". Situacija se od tada, međutim, značajno promenila, tako da je sadašnji guverner Soni Perđu sa suprugom ispratio kovčeg sa posmrtnim ostacima Korete King, zajedno sa njenih četvoro dece. Kingova je preminula u ponedeljak u Meksiku, u 78. godini, gde se lečila na jednoj klinici koja zagovara alternativnu medicinu. Istog dana, državna zastava Džordžije, čijoj je izmeni i sama doprinela tako da se na njoj više ne nalazi znak Konfederacije, spuštena je na pola koplja na svim državnim ustanovama. Govornici na sahrani Korete King kritikovali Buša Govornici na sahrani prve dame američkog pokreta za ljudska prava Korete Skot King napali su politiku američkog predsednika Džordža Buša. Džimi Karter, na slici levo, jedan od četvorice predsednika SAD koji su govorili na šestočasovnoj sahrani udovice Martina Lutera Kinga, kritikovao je Bušov program prisluškivanja domaćih zvaničnika. Koreta Skot King umrla je 30. januara od raka jajnika. Njena sahrana u Litoniji, Džordžija privukla je poznata imena iz sveta politike i zabave, ali i grupa za zaštitu ljudskih prava. Dok Vašington raspravlja o legalnosti Bušovog prisluškivanja Amerikanaca osumnjičenih da imaju veze sa Al Kaidom, Karter je izazvao aplauz komentarima o naporima federalnih vlasti da pre više decenija špijuniraju Kingove. "Bilo im je teško (Martinu Luteru i Koreti King) kada su kršene njihove građanske slobode. Oni su postali mete tajnog vladinog prisluškicanja i drugog nadgledanja", rekao je Karter. Bivši šef Konferencije baptističkih crkava juga SAD Džozef Loveri, koji je Konferenciju osnovao 1957. zajedno sa Martinom Luterom Kingom, pročitao je pesmu u čast Korete King i otvoreno komentarisao rat u Iraku optuživši američku administraciju da milijarde dolara troši na rat ali ne i na siromašne. On je kazao da je svima, kao i Koreti King, bilo jasno da oružje za masovno uništenje u Iraku ne postoji. Prisutni, njih oko 10.000, ovacijama su pozdravili Loverijev komentar a Bušova prva reakcija nije snimljena, iako je predsednik SAD kasnije viđen kako se rukuje sa Loverijem i smeje. Na službi, koja je bila zamišljena kao proslava života Korete Skot King, pevali su Stivi Vonder i Majkl Bolton, a crkveni hor je prevao neke od njenih omiljenih gospel pesama. Sahrani je pored oca i sina Buša i Džimija Kartera, prisustvovao i Bil Klinton sa suprugom. Koreta Skot King rođena je 27. aprila 1927. godine u Merionu, Alabama. Igrala je sporednu ulogu u pokretu za građanska prava sve dok njen suprug, dobitnik Nobelove nagrade za mir, nije ubijen u Memfisu 1968. Sahranjena je u kripti pored supruga u Atlanti. Njen kovčeg izložen je u ponedeljak u baptističkoj crkvi u kojoj je Martin Luter služio godinama, pre nego što je ubijen. Džimi Karter govori na sahrani Zaostavština Kingovih u Atlanti privlači veliki broj posetilaca, a Centar "King", u kojem se nalazi grob Martina Lutera Kinga, njegovu rodnu kuću koja se nalazi u blizini i crkvu u kojoj je propovedao, poslednjih dana posetilo je više hiljada poklonika. Prema rečima Akinejele Umoja, profesora na Državnom univerzitetu Džordžija, nije se moglo dogoditi da neko zanemari sahranu Korete King, kao što se bio poneo guverner Medoks kada je ubijen njen suprug. "To bi bilo shvaćeno kao uvreda za crnačku zajednicu. Oni moraju da to učine". Kada je Martin Luter King ubijen rasna segregacija bila je još opšte prihvaćena na jugu SAD, ali to su bili poslednji trzaji, navodi Umoja i dodaje da je Lester Medoks tada imao jako uporište među biračima, što sada nije slučaj. Poslanik u parlamentu Džordžije Tajron Bruks, koji je bio mladi aktivista u Kingovom pokretu, kaže da je guverner Medoks bio ovaploćenje sistema rasne segregacije i ugnjetavnja koja je u to vreme vladalo na jugu SAD. Koreta i Martin Luter King U Kingovoj crkvi od "prve dame pokreta za ljudska prava", kako su je mnogi nazivali, oprostilo više stotina ljudi, a posebne ceremonije organizovane su u crnačkim četvrtima Atlante, iz kojih potiče i njen suprug. Sahrani Korete King prisustvovao je veliki broj uglednih ličnosti iz političkog i javnog života, među kojima i bivši predsednik Bil Klinton, jedna od najpoznatijih televizijskih zvezda Opra Vinfri, nekadašnji saradnik Martina Lutera, Endru Jang, koji je kasnije postao kongresmen, ambasador u UN i gradonačelnink Atlante, i više sveštenika, među kojima i Džesi Džekson, ugledni borac za ljudska prava.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"