Broj 1040, 10. februar 2006.
|
LOS ANĐELES |
| TRIJUMF U2 NA DODELI
GREMI NAGRADA |
Irska grupa U2 dobila
je pet Gremi nagrada, najprestižnijih američkih muzičkih
priznanja, i to u svakoj od kategorija u kojima je bila
nominovana, uključujući za najbolji album godine (Honj To
Dismantle An Atomic Bomb).
|
Američka pevačacica
Maraja Keri (Mariah Carey) i reper Kani Vest (Kanye West),
na slikama niže, koji
su bili favoriti uoči noćašnje, 48. ceremonije dodele Gremija i
imali po osam nominacija, dobili su po tri nagrade, koliko i R&B novajlija Džon Ledžend (John Legend).
 Američki pank-rokeri “Grin dej” (Green Day) dobili su nagradu za
izdanje godine, za pesmu “Boulevard for Broken Dreams”, za šta
su bili nominovani i Kerijeva, Vest, Gven Stefan ii “Gorilas” (Gorillaz),
britanski animirani bend koji je otvorio ceremoniju dodele sa
Madonom (Madonna), koja nije bila među nominovanima ove godine.
“Gorilas” su dobili Gremi za najbolju vokalnu pop saradnju, za
hit “Feel Good Inc”, koji su snimili sa “De La Sol” (Soul).
Nagradu za najbolji alternativni album dobili su “Vajt Strajps”
(The White Stripes), zvezde prošlogodišnjeg “Egzit” (Exit)
festivala u Novom Sadu.
“Kemikal braders” (Chemical Brothers) dobili su dve nagrade - za
najbolje dens izdanje (Galvanize) i najbolji dens/elektronski
album (Push The Button), dok su se britanske nade “Koldplej” (Coldplay),
Pol Makartni (Paul McCartney) i “Franc Ferdinand” (Franz)
vratili kući praznih ruku.
Makartni je i nastupio na ceremoniji, a na scenu je ušao
pevajući “Yesterday” s rokerima “Linkin Park”, u društvu repera
Džej Zija (Jay-Z), dok je potom izveo jedan od najrokerskijih
hitova “Bitlsa” (The Beatles) “Helter Skelter”.
 U2 su u konkurenciji za glavnu nagradu, za najbolji album godine,
nadmašili Pola Makartnija (Paul McCartney), Maraju Keri, Vesta i
Gven Stefani (Gwen).
Njihov album “How To Dismantle An Atomic Bomb” proglašen je i
najboljim rok albumom, a “City Of Blinding Lights” rok pesmom.
U2 su za hit “Sometimes You Can’t Make It On Your Own” dobili i
Gremi nagrade za pesmu godine i najbolji vokalni rok nastup dua
ili grupe.
Šansu za Gremi za najbolji rok album imali su i Koldplay za
“Dž&Y”, Fu Fajters (Foo Fighters) za “In Your Honor”, Nil Jang
(Neil Young) za “Prairie Wind” i Roling Stons (Rolling Stones)
za “A Bigger Bang”, koji promovišu na svetskoj turneji, u okviru
koje bi trebalo da nastupe u julu i u Beogradu i Zagrebu.
Irska grupa sada ima ukupno 21 Gremi nagradu, uključujući osam
samo iz prethodne dve godine.
“Ako mislite da će nam ovo udariti u glavu, prekasno je”,
našalio se lider U2 Bono na ceremoniji, na kojoj je odao počast
svom ocu i ponovio da mu je on bio inspiracija za nagrađeni
album. Zahvalio je i glavnim konkurentima za nagrade -
obraćajući se Maraji Keri, rekao je da “peva kao anđeo”, dok je
Vestu rekao da je on sledeći.
Za album godine bili su nominovani, pored izdanja U2, i “The
Emancipation Of Mimi” Maraje Keri, Makartnijev “Chaos And
Creation In The Backyard”, “Love. Angel. Music. Baby.” Gven
Stefani i Vestov “Late Registration”.
Maraja Keri, koja je poslednji put dobila Gremi 1990. godine,
nije uspela da osvoji ovogodišnja priznanja u glavnim
kategorijama uprkos uspešnom povratku u proteklih godinu dana.
Njen album “The Emancipation of Mimi”, prodat u više od sedam
miliona primeraka širom sveta, dobio je Gremi za najbolji
savremeni r&b album, dok je hit singl “We Belong Together”, koji
je proveo 14 meseci na vrhu američke liste, proglašen najboljom
r&b pesmom, kao i najboljim ženskim vokalnim r&b izvođenjem.
 Nagradu za najbolju pop pevaciču dobila je, međutim,
Keli Klarkson (Kelly Clarkson), na slici desno, koja se proslavila posle učešća u
rialiti TV šou “American Idol”. Ona se izvinila, kada je dobila
svoj prvi Gremi, što “ponovo plače na nacionalnoj televiziji”.
Vest je dobio nagrade za najbolju rep pesmu (Diamonds from
Sierra Leone), a CD-om “Late Registration” nadmašio je Eminema i
Fifti Senta (50 Cent) u kategoriji najbolji rep album. Vest je
dobio i nagrade za najbolji solo rep nastup, za hit “Gold
Digger”.
Ledžend je proglašen najboljim novim umetnikom, a njegov debi
album “Get Lifted” najboljim r&b albumom, dok je za pesmu
“ordinary People” dobio nagradu za najboljeg muškog r&b pevača.
Alison Kraus (Krauss) i “Junion stejšn” (Union Station) dobili su
po tri nagrade, uključujući za najbolji kantri album.
Jedno od obeležja 48. dodele Gremi nagrada bio je nastup fank
pionira Slaja Stona (Sly Stone), koji nije nastupao gotovo 20
godina. Mnogi su strahovali da se neće ni pojaviti, ali je sa
svojim bendom “The Family Stone” izveo ipak par verzija “I Want
To Take You Higher”.
Gremi za pojedinačni video spot dobila je Misi Eliot za “Lose
Control” (Feat. Ciara & Fat Man Scoop), a bili su nominovani i
spotovi za “Feel Good Inc” (Gorillaz feat. De La Soul), “Feels
Just Like It Should” (Jamiroquai), “God’s Will” (Martine
McBride) i “World On Fire” (Sarah McLachlan).
Gremi nagrade u ključnim kategorijama:
 Album godine:
How to Dismantle an Atomic Bomb - U2 (desno)
Pesma godine:
Sometimes You Can't Make It On Your Own - U2
Singl godine:
Boulevard of Broken Dreams - Green Day
Pop pevačica:
Since U Been Gone - Kelly Clarkson
Pop pevač:
From the Bottom of My Heart - Stevie Wonder
Najbolji pop vokalni nastiup dua ili grupe:
This Love - Maroon 5
Najbolja pop vokalna saradnja:
Feel Good Inc - Gorillaz featuring De La Soul
Najbolji elektronski/dens album:
Push the Button - The Chemical Brothers
Najbolji rok solo vokalni nastup:
Devils and Dust - Bruce Springsteen
Najbolji rok nastup dua ili grupe:
Sometimes You Can't Make it on Your Own - U2
Najbolja rok pesma:
City of Blinding Lights - U2
Najbolji rok album:
How to Dismantle an Atomic Bomb - U2
Najbolji alternativni album:
Get Behind Me Satan - The White Stripes
Najbolja r&b pesma:
We Belong Together - Mariah Carey
Najbolji r&b album:
Get Lifted - John Legend
Najbolji solo rep nastup:
Gold Digger - Kanye West
Najbolja rep pesma:
Diamonds From Sierra Leone - Kanye West
Najbolji rep album:
Late Registration - Kanye West
Najbolji novi umetnik:
John Legend
Najbolji video spot:
Lose Control - Mishy Elliott ft Ciara and Fat Man Scoop |
| |
| |
|
| |
|
BEOGRAD |
| U PRODAJI KARTE ZA
KONCERT GRUPE TAJM U SKC-U |
Karte za koncert grupe
“Tajm” (Time), koja će nastupiti 17. februara u Beogradu posle
gotovo 30 godina, u prodaji su na blagajni Studentskog kulturnog
centra (SKC) u Beogradu, saopštio je organizator “Tom Tom mjuzik”.
|
Dado Topić (vokal,
bas), Vedran Božić (solo-gitara) i Ratko Divjak (bubnjevi),
predstaviće na koncertu u SKC-u veliki deo svog opusa koji čini
jedan od najbitnijih i najvećih kreativnih dometa jugoslovenskog
rokenrola.
 Prema navodima “Tom Tom mjuzik”, grupa “Tajm” 30 godina kasnije,
obavijena legendom, kako o svom postojanju, tako i o Vedranovom
džemovanju sa legendarnim Džimijem Hendriksom (Jimi Hendridž)
dok je bio stariji tinejdžer (u Nemačkoj), imaće priliku da
zasija u punom sjaju, pretvarajući u stvarnost sudbinske reči
Dade Topića, na slici desno, “Cjeli život čekam priliku da pjevam u Beogradu
rokenrol!”.
”Tajm” je započeo karijeru početkom 70-ih, kombinujući
rock’n’roll, fusion-jazz i progrešive rock, najmoderniji muzički
izraz tog doba, ostavivši iza sebe tri studijska albuma “Time”
(1972), “Time 2” (1975) i “Život u čizmama sa visokom petom”
(1976), kao i pregršt singl-izdanja i malobrojne, ali vredne
snimke uživo.
Kao jedan od najbitnijih progresivnih bandova 70-ih (Pop mašina,
Buldožer”, YU grupa…), “Tajm” su kreirali začetke scene koja je
imala sledbeništvo u publici širom teritorije nekadašnje
Jugoslavije i postali jedna od najvećih jugoslovenskih rok
atrakcija.
Veliki broj pesama tog benda održao se vremenom, među kojima i
“Istina mašina”, koja je doživela obradu grupe “Ekatarina velika”
početkom 90-ih.
Posle raspada grupe 1976, članovi “Tajma” ostali su aktivni
muzičari, a Dado Topić je ostvario uspešnu autorsku i pevačku
solo karijeru.
Povratnički koncerti grupe “Tajm” traju nekada i po tri ili
četiri sata. |
| |
| |
|
| |
|
BEOGRAD |
| Zbirka dečjih
odgovora na 100 pitanja |
U okviru manifestacije
"Školama u pohode", koja ove godine slavi dve decenije
postojanja, objavljena je knjiga Gorana Lazovića "Kad porastem
biću dete" - sa odgovorima dece na 100 veoma različitih pitanja.
|
Učenici prva četiri
razreda osnovne škole objašnjavala su Lazoviću ko su ona, šta je
to sreća, ljubav, moral ili zavičaj, a odgovarali su i pitanja
poput: ko je patrijarh, ko je bio Tito, šta su evro, nacionalni
interes i tranzicija, gde je Amerika.
Lazović je beležio dečje odgovore na mnogobrojnim putovanjima po
bivšoj SFRJ i sadašnjoj Srbiji i Crnoj Gori. Zbirka njihovih
misli pojavila se u izdanju udruženja "Školama u pohode".
Patrijarh je, kako su Lazoviću rekla deca, "kapiten svetaca";
moral je ono za šta "baka kaže da je živelo u njeno vreme, a
danas toga nema" dok je Jugoslavija je "jugo parkiran na Slaviji".
Nacionalni interes je, kažu deca, "ono sto smo imali, pa dali
komsijama" ili "nesto sto se stalno izdaje", dok je demokratija
"grupa demona koja ulazi u ljude, pa se moraju posle isterivati".
Tito je "onaj što živi u Kući cveća, čika Vasino kuče, dedina
uspomena iz JNA, ili ono što je napisao na ruci".
Amerika je tamo "gde se rodio Hari Poter", a tamo "žive oni što
vode ratove", i oni "što su nas bombirali".
Recenzent Pero Zubac napisao je da knjiga "Kad porastem biću
dete" predstavlja dokument o duhovitosti i mastovitosti
generacije u odrastanju, jer, prema njegovoj oceni, Lazović ume
da osluškuje decu.
Da njihove smislenice nije pribeležio, one bi nestale u vremenu,
ukazao je Zubac, i dodao da je čitajući Lazovićevu knjigu "tako
brzo otišao u detinjstvo".
Nedavno preminuli pesnik Duško Trifunović ocenio je u decembru
2005. godine da se radi o "vrlo zanimljivoj zbirci dečije mašte
i pameti".
Manifestacija "Školama u pohode" svake godine je posvećena
drugom piscu, a ove godine Miroslavu Miki Antiću, tvorcu "Plavog
čuperka", koji je preminuo pre dve decenije. |
| |
| |
|
| |
|
NOVI SAD |
| Britanski Obzerver
označio Egzit kao najbolji festival |
Britanski magazin "Obzerver"
(Observer) označio je novosadski muzički festival "Egzit" kao
najbolji festival na svetu.
|
Kako se navodi na
Internet stranici "Obzervera", festival "Egzit" popunio je
prazninu u 2006. godini, izazvanu činjenicom da se čuveni
festival "Glastonberi" (Glastonbury) u Velikoj Britaniji ove
godine ne održava.
"Glastonberi" se održava dve godine uzastopno, a onda sledi
godina pauze.
"Obzerver" podseća da je "Egzit" osnovan 2000. godine, kao vid
studentskog protesta protiv Miloševićevog režima.
"Prošle godine, kada je na glavnoj bini nastupao Fetboj Slim (Fatboy
Slim), kao i kada su nastupali Vajt strajps (White Stripes) i
Karl Koks (Carl Codž), 150.000 ljudi uživalo je u svemu, od
ekstremnih sportova do avangardnih filmskih premijera", navodi "Obzerver".
Magazin navodi da je na "Egzitu" pivo jeftino, baš kao i
ulaznice, a ambijent festivala je jedinstven, jer se održava na
srednjovekovnoj tvrđavi, u prijatnom mediteranskom podneblju. |
| |
| |
|
| |
|
BEOGRAD |
| T-BONE I ALL STAR
BAND NA AKADEMIJI |
Klub Akademija u
Beogradu ugostiće 12. februara jednu od najvećih svetskih
atrakcija ska-rocksteady-reggae scene - milanskog trombonistu
Mr. T-Bonea & The All Star band, koji čine i članovi Njujorškog
ska džez ansambla i Blu Bitersa (Blue Beaters).
|
Mr. T-Bone De Gaspari,
član najpoznatijih italijanskih rege i rocksteady bendova "Blue
Beaters" i "Africa Unite", nepopravljivi je zaljubljenik u džez,
ska i rege muziku. Uporedo sa karijerom u ta dva benda i
saradnjom sa mnogim velikim muzičkim imenima, osnovao je
"Jamaican Liberation Orćestra" (J.L.O) sa kojim je snimio prvi
solo album "Thatžs it!" (Indie Records Company, 2002).
Turneje sa J.L.O. i učvršćivanje ska-rege scene "starog
kontinenta" omogućilo mu je saradnju sa Njujorškim ska džez
ansamblom (NYSJE) na njihovoj evropskoj turneji sredinom 2002.
godine.
Nakupljena zajednička energija, tokom koncerata sa njujorškim
muzičkim magovima, rezultirala je T-Boneovim učešćem na novom
albumu NYSJE. To, pozitivno prekookeansko iskustvo inspirisalo
ga je na ponovni odlazak u Njujork, gde se pridružio super džemu
italijanske i njujorške scene.
Novi live album "Mr. T-Bone sees America" (Megalith Records &
Brickston Records) snimio je pre dve godine u "Version City" u
Nju Džersiju i bruklinskom “Kojot” (Coyote) sa muzičkim drim
timom (članovi The Skatalites, The Slackers, NYSJE, David
Hyllard Rocksteady 7, The Blue Beaters, Africa Unite...).
Domaću podršku Mr. T-Boneu i The All Star bendu pružiće Đ Slave
(Skalamerija).
Ulaznice u pretprodaji koštaju 400 dinara (Akademija i Plato
MusicStore), dok će na ulazu biti 500. |
| |
| |
|
| |
|
NOVI SAD - TEHERAN |
| Najbolja predstava "Hleba
i igara" |
Predstava "Hleba i
igara" autora i reditelja Miroslava Benke proglašena je za
najbolju predstavu u konkurenciji od 200 pozorišnih ostvarenja
na festivalu koji je održan od 21. do 29. januara.
|
Međunarodni pozorišni
festival u Teheranu je među četiri najveća svetska pozorišna
festivala. Među učesnicima su bila pozorišta iz Japana, Nemačke,
Holandije, Švajcarske, Španije, Rusije, Mađarske, Rumunije,
Slovenije, Irana i SCG.
Slovačko vojvođansko pozorište je najmlađe profesionalno
pozorište u Srbiji, osnovano pre dve godine. Taj teatar pozvan
je da tokom juna ove godine dođe na turneju u više gradova Irana. |
| |
| |
|
| |
|
BEOGRAD |
| SMOKE N SOUL ZA
ROĐENDAN MARLIJA U SKC-U |
Koncertom grupe “Smok
en sol” (Smoke N Soul) sutra će u Studentskom kulturnom centru (SKC)
u Beogradu biti obeležen nedavni 61. rođendan legendarnog rege
muzičara i borca za ljudska prava Boba Marlija (Marley), uz DJ i
VJ podršku.
|
SKC tradicionalno
obeležava rođendan tog najvećeg svetskog promotera Rasta kulture
programom “Dan Boba Marlija” (Bob Marley’s Day).
Grupa “Smok en sol” izvešće repertoar Marlija i autorske
kompozicije, a predviđena je i projekcija video materijala o
Marliju i rastafarijanskoj kulturi, kao i Đ program sa muzikom
tog najvećeg jamajkanskog umetnika.
Karte u pretprodaji koštaju 300 dinara.
Robert Nesta Marli, rođen 6. februara 1945. godine na Jamajci,
preminuo je od raka 11. maja 1981. godine u SAD. Ostavio je iza
sebe mnoštvo velikih rege pesama.
Proteklih dana širom sveta obeležen je njegov rođendan nizom
manifestacija, posebno u Kingstonu, gde je najavljeno i da će
Marlijeva kuća postati nacionalni spomenik.
Vlada Jamajke, koja je dodelila Marliju uoči smrti i treće po
važnosti odlikovanje te zemlje, Orden za zasluge, još jednom će
mu se odužiti za doprinos promociji te karipske zemlje u svetu.
Predlog da Marli bude proglašen za nacionalnog heroja, do sada
još nije naišao na odobravanje vlasti.
Do sada je svega sedam ličnosti dobilo status nacionalnog heroja.
U Marlijevoj kući, poznatoj kao “Tuff Gong International”,
trenutno je muzički studio. |
| |
| |
|
| |
|
BERLIN. |
| FILM IZNENAĐENjA
BERLINALA - THE NIGHT LISTENER |
Film iznenađenja na
56. Filmskom festivalu u Berlinu, koji večeras počinje, biće
“The Night Listener” (Noćni slušalac) Patrika Stetnera (Patrick
Stettner) o piscu koji čita svoje priče u noćnom radio programu.
|
Film “The Night
Listener”, u kojem jednu od glavnih uloga igra i Robin Vilijams
(Williams), biće prikazan 12. februara, u prisustvu reditelja i
pisca istoimenog romana Armisteda Mopina (Armistead Maupin).
Berlinale, čijim žirijem ove godine predsedava britanska glumica
Šarlota Rempling (Charlotte Rampling), biće otvoren večeras
filmom “Snonj Cake” (Kolač od snega) Marka Evansa, koji je u
takmičarskom programu za Zlatnog i Srebrnog medveda, javlja
specijalno za portal SEEcult.org Dubravka Vojvodić.
U tom ostvarenju američka glumica Sigurni Viver (Sigourney
Weaver) i Britanac Alan Rikman (Rickman) igraju autističnu ženu
i njenog prijatelja koji ima traume posle saobraćajnog udesa.
U žiriju Berlinala su i američki multimedijalni umetnik Metju
Barni (Matthew Barney), suprug pevačice Bjork, kao i bolivudski
producent i autor Jaš Čopra (Yash Chopra) i holandska rediteljka
i oskarovka Marlen Goris (Marleen Gorris).
Članovi žirija su i poljski majstor kamere Januš Kaminski,
nemački glumac Armin Miler-Štal (Mueller-Stahl), južnokorejska
glumica Li Jang Ae (Lee Young), kao i holivudski producent Fred
Ros (Roos).
Glavnom žiriju ove godine pridružen je i tročlani međunarodni
žiri koji će prvi put dodeliti nagradu za najbolji debitantski
film, a među njegovim članovima je i poznati beogradski reditelj
Goran Paskaljević, koji je upravo predsedavao žirijem Amnesti
internešnela u Roterdamu.
Taj žiri dodeliće prvi put u Berlinu nagradu za debitanta koja
je već upoređena sa Zlatnom kamerom u Kanu. Nagrada je vredna
25.000 evra, a dele je producent i reditelj. Izbor podrazumeva
kako glavnu takmičarsku selekciju, tako i program “Panorama”. |
| |
| |
|
| |
|
LOS ANĐELES |
| MOGUĆI NOVI NASTUPI
GRUPE KRIM |
Rok trio “Krim”
(Cream), koji je dobio počasnu Gremi nagradu za životno delo,
ponovo će se ujediniti, najavio je basista i pevač Džek Brus
(Jack Bruce).
|
Brus se pridružio
legendarnom gitaristi Eriku Kleptonu (Eric Clapton) i bubnjaru
Džindžeru Bejkeru (Ginger Baker) i prošle godine na nekoliko
koncerata u Londonu i Njujorku, što je bilo prvo njihovo
okupljanje posle raspada benda 1968. godine.
Uoči uručenja Gremi nagrade za dostignuće u karijeri, koju je
primio u ime ostalih članova nekadašnjeg benda, Brus je izjavio
da će sa Kleptonom i Bejkerom “još svirati”, ali da “još ne može
da kaže kada i gde”, preneli su američki mediji.
“Osećamo da je to toliko specijalno i ujedno emotivno da je
nešto što ne možemo da radimo svaki dan”, rekao je 62-godišnji
Brus, ali je odbio da precizira kada će zvanično objaviti datume
novih koncerata.
Poznati po nizu hitova, uključujući “Sunshine of Your Love”,
“Krim” su se jednoglasno razišli, a Klepton je nakon toga
izgradio uspešnu solo karijeru.
Osim prošlogodišnjih nastupa, oni su poslednji put svirali
zajedno pre 13 godina, kada su izveli tri pesme povodom ulaska u
Rok en rol kuću slavnih.
Prošlogodišnji koncerti u Rojal Albert holu u Londonu i
njujorškom Medison skver gardenu pokazali su se kao dobar potez,
budući da su rasprodati za svega par sati, a bend je odlično
zaradio.
“Krim” su prodali više od 35 miliona primeraka svojih albuma
širom sveta. |
| |
| |
|
| |
|
LjUBLjANA |
| PREŠERNU U ČAST U
SLOVENIJI |
Slovenija ovih dana
proslavlja velikog pesnika Franca Prešerna, a osim centralne
svečanosti dodele tradicionalnih nagrada, koje su za životno
delo dobili ove godine pesnik Milan Dekleva i filmski reditelj
Karpo Godina, niz manifetsacija organizovano je i u klubovima,
muzejima i galerijama.
|
Na centralnoj
svečanosti povodom nacionalnog kulturnog praznika, 7. februara u
Cankarjevom domu svečano su dodeljene Prešernove i nagrade
njegove zadužbine, u prisustvu Godine i Dekleve.
Nagrađeni su vajar Mirko Bratuša, za izložbu u madridskoj
galeriji “Circulo de Bellas Artes”, pijanista Bojan Gorišek, za
koncertnu delatnost u protekle dve godine, glumica Nataša
Barbara Gračner za uloge u “Braći Karamazovi” i predstavi
Jasmine Reze, lutkotvorac Silvan Omrezu za trilogiju “Misterija
života i smrti”, kao i pisac Milan Kleč i pesnikinja Maja Vidmar.
Na konkurs za Prešernove i nagrade Prešernovog sklada prispelo
je bilo 75 prijava. Te nagrade dodeljuju se od 1947. godine.
Povodom Prešernovog praznika, mnoge kulturne ustanove obezbedile
su besplatan ulaz na mnogobrojne programe, među kojima je juče
započet tradicionalni pesnički festival “Trnovski terceti” u KUD
France Prešern u Ljubljani.
U Narodnoj galeriji organizovana su vođenja kroz izložbe, kao i
serija nedeljnih predavanja o slikarkama iz prve polovine 19.
veka, dok je Moderna galerija ponudila vođenje kroz izložbu
Janeza Bernika i izložbe iz svojih zbirki.
U Slovenačkom etnografskom muzeju otvorena je izložba stripova
“Sekira u medu”, nastala u okviru međunarodnog projekta revije “Stripburger”,
u saradnji sa italijanskim udruženjem Viva Komiks (Cmiudž) i
striparnicom Serieteket iz Stokholma.
U proslavu nacionalnog kulturnog praznika uključile su i se i
Slovenačka filharmonija, koja je održala dva koncerta, kao i
Slovenačka kinoteka, koja je organizovala besplatne projekcije
filmova. |
| |
| |
|
| |
|
BEOGRAD |
| DOBRO UŠTIMANI
MRTVACI U BIOSKOPIMA U BEOGRADU |
Komedija “Dobro
uštimani mrtvaci” reditelja Benjamina Filipovića, u kojoj jednu
od glavnih uloga igra beogradski glumac Lazar Ristovski, počeo
je da se prikazuje u bioskopima “Jadran” i “Šumadija” u Beogradu,
u distribuciji “Sinearsa” (Cinears).
|
Radnja filma “Dobro
uštimani mrtvaci” smeštena je u Sarajevo, a počinje i završava
se u mrtvačnici, obuhvatajući četiri zasebne priče.
Glumačku ekipu čine, između ostalih, i Miralem Zupčević, Irena
Mičijević Rodić, Tarik Filipović, Uliks Fehmiu, Admir Glamočak,
Emir Hadžihafizbegović, Boro Stjepanović, Mirza Tanović, Haris
Burina, Jasna Diklić i Saša Petrović.
Svetska premijera tog filma bila je prošle godine na 11.
Sarajevo film festivalu. |
| |
| |
|
| |
|
BEOGRAD |
| ANA KARINA I NA
KONCERTU TOKOM FESTA |
Zvezda francuskog i
evropskog filma Ana karina, koja će biti gost predstojećeg Festa,
nastupiće 27. februara i na koncertu u Pozorištu na Terazijama,
na kojem će izvesti šansone iz svojih filmova, u pratnji
pariskog pijaniste Filipa Envoa.
|
Ana Karina biće pet
dana gost 34. Festa, a prisustvovaće i svečanom otvaranju tog
međunarodnog beogradskog festivala 24. februara u Centru “Sava”,
kada će biti prikazan film “Slomljeno cveće” Džima Džarmuša.
Poznata glumica posetiće i Muzej Jugoslovenske kinoteke u vreme
istovremene retrospektive njenih filmova, kada će joj biti
uručeno i veliko priznanje Kinoteke "Zlatni pečat", saopštila je
Direkcija Festa.
Koncert u Pozorištu na Terazijama organizovan je u saradnji sa
Francuskim kulturnim centrom i pariskom agencijom Art media.
Ulaznice za taj događaj biće u prodaji od 13. februara u
Pozorištu na Terazijama. |
| |
| |
|
| |
|
BEOGRAD |
| IRFAN MENSUR U MUZEJU
POZORIŠNE UMETNOSTI |
Poznati pozorišni
glumac i reditelj Irfan Mensur, koji je ostvario i niz uloga u
televizijskim dramama i filmskim ostvarenjima, predstaviće se
13. februara u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije (MPUS).
|
Mensur će gostovati u
tom muzeju u okviru ciklusa “Razgovori sa pozorišnim stvaraocima",
koji će voditi Feliks Pašić, saopštio je MPUS.
Mensur, rođen 1952. u Sarajevu, studirao je glumu na Akademiji
za pozorište, film i televiziju u Beogradu. Do kraja 90-ih bio
je dugogodišnji član Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP),
nakon čega je počeo karijeru samostalnog umetnika.
Među njegovim značajnim ulogama u JDP-u su Pahomov (Tarelkinova
smrt S. Kobilina), Ivakin (Varvari Gorkog), Etijen, Batisten,
Turnel, Ragbi, Puk (Buba u uhu Fejdoa), Leonardo (Trilogija o
letovanju Goldonija), Ljovka (Sumrak Babelja), Stevan (Ruženje
naroda Selenića), Mešuleks (Dibuk An-Skija), Lakrdijaš (Lakrdijaš
I. Mensura), Dr Filip (Valjevska bolnica Ćosića) i Antonio (Mletački
trgovac Šekspira).
Mensur je igrao na drugim scenama, u predstavma “Don Žuan”
Molijera, “Pazarni dan” Aleksandra Popovića, “Seobe” Crnjanskog,
“Kanjoš Macedonović” i “Jegorov put” Vide Ognjenović…
Režirao je predstave “Plava ptica” M. Meterlinka, “Nižinski” M.
Popovića, “Vatrolomejski Vašar” B. Džonsona, “Joj, Karmela” S.
Sančiza, “Ja Klaudije” Dž. Mortimera, “Tašana” B. Stankovića i
“Zona Zamfirova” S. Sremca.
Ostvario je i niz uloga u TV dramama, a posebno u filmovima,
među kojima su “Sarajevski atentat”, “Čuvar plaže u zimskom
periodu”, “Pas koji je voleo vozove”, “Miris dunja”, “Laf u srcu”,
“Nedeljni ručak”, “Tesna koža”, “Kraljeva završnica”, “Braća po
materi”, “Drugi čovek”, “Kosovski boj”, “Nebeska udica”...
Ulaz na razgovor sa Mensurom je besplatan. |
| |
| |
|
| |
|
BEOGRAD |
| ŠPANIJA: POGLED SA
DRUGE STRANE U SERVANTESU |
Izložba “Španija:
pogled sa druge strane”, koja će predstaviti ne samo univerzalni
značaj velikana španskog slikarstva, već i njihov direktan
uticaj na srpsku umetnost, posebno 20. veka, otvorena je sinoć u
Institutu Servantes u Beogradu, a u martu će, u okviru nje, biti
predstavljen i zbornik eminentnih srpskih autora na tu temu.
|
Cilj izložbe je
isticanje veza dve kulture kroz delo nekih od najznačajnijih
stvaralaca 20. veka, među kojima je i Đorđe Andrejević Kun,
jedini slikar koji je bio u Internacionalnim brigadama u
Španskom građanskom ratu.
Biće izložen Andrejević rad “No pasaran” (1945), zatim “Venera
sa lampom” (1938) Milene Pavlović Barili (1938), “Pokolj u Šapcu”
(1918) Petra Dobrovića, “Don Kihot (1937)” Bore Baruha,
“Katedrala u Sevilji” (1911) Branka Popovića, “Iz španskog
albuma” (1911) Nikole Vuča, “Španija” (1966) Petra Lubarde, “Don
Kihot” (1922) Petra Palavičinija i “Ležeći akt” (1977) Ksenije
Divjak.
Ta vredna zbirka biće otvorena u galeriji Instituta Servantes do
8. marta, a 2. marta, u saradnji sa Katedrom sa istoriju moderne
umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, biće predstavljen i
zbornik tekstova koji su na tu temu pripremili eminentni srpski
autori.
Bez namere da obimom, formatom ili, pak, nečim sličnim,
pretenciozno traga za “španskim uticajima” u srpskoj umetnosti,
zbornik i prateća izložba zamišljeni su kao pogled sa strane.
“Intimno opažanje, lični doživljaj, Španija-kao-ideja,
zajednički su imenitelj pojava, fenomena i pojedinaca, koji su
analizirani”, saopštio je Institut Servantes, dodajući da je
takvo opažanje Španije u srpskoj umetnosti nužno uslovilo
određenu subjektivnost, kao i relativizovanje gradacija važnosti
i imperativa potpunosti.
Izložba će 5. maja, u proširenoj selekciji, biti preseljena u
Galeriju Matice srpske u Novom Sadu. |
| |
| |
|
| |
|
BEOGRAD |
| OMAŽ ŽIGONU U
KINOTECI |
Muzej Jugoslovenske
kinoteke prirediće danas ciklus filmova nedavno preminulog
svestranog umetnika Steve Žigona (1926-2005), u okviru kojeg će
biti prikazana ostvarenja jugoslovenske kinematografije “Pet
minuta raja” (1959) Igora Pretnara, “Rondo” (1966) Zvonimira
Berkovića i “Okupacija u 26 slika” (1978) Lordana Zafranovića.
|
U filmu “Pet munuta
raja”, osim Žigona, igraju i Lojze Rozman i Mira Nikolić, dok su
mu partneri u “Rondu” Milena Dravić i Relja Bašić. U čuvenoj
“Okupaciji” igraju i Boris Kralj i Frano Lasić.
Majstor glume i pozorišne režije, Žigon je preminuo krajem
prošle godine.
Žigon je na filmu debitovao 1950. ulogama u “Crvenom cvetu” G.
Gavrina i “Čudotvornom maču” V. Nanovića, a posle gotovo 40
uloga, taj opus okončao je 1993. ulogom starca u filmu reditelja
Olega Novkovića “Kaži zašto me ostavi”.
Kao i u pozorištu, na filmu je igrao u svim republikama bivše
Jugoslavije.
U Sloveniji je nastupao u filmovima “Kala” (1955), “Vratiću se”
(1957), “Iks 25 - javlja”, “Amandus (1966)”.., kao i u
“Odžigenu” (1970) M. Klopčiča, za koji je dobio Zlatnu arenu na
festivalu u Puli.
U Makedoniji je igrao u filmu “Memento” (1967), u BiH u “Pet
minuta raja” (1959), “Opatica i komesar” (1968), “Valter brani
Sarajevo” (1972), “Bračna putovanja” (1991), u Hrvatskoj u
filmovima “Službeni položaj” (1964), “Rondo” (1966) i
Zafranovićevim “Okupacija u 26 slika”, “Večernja zvona” (1986),
“Haloa - praznik kurvi” (1988). U Srbiji, između ostalog, igrao
je u filmovima “Parlog” (1974), “Paviljon 6” (1978), “Kako sam
sistematski uništen od idiota” (1983), “Slučaj Harms” (1988).
Rođen je u Ljubljani, gde je završio gimnaziju i počeo studije
glume, koje je nastavio u Lenjingradu, a diplomirao je na
Pozorišnoj akademiji u Beogradu 1952. godine.
Kao mladić, ljubljanski ilegalac, dopao je u italijanski zatvor
pa potom i u zloglasni nacistički logor Dahau. Sledeći životne
principe, 1968. godine bezrezervno se solidarisao sa pobunjenim
studentima, boravio sa njima u Kapetan Mišinom zdanju i
štrajkovao glađu, a braneći Srbe u godinama raspada Jugoslavije,
bio je i najveći Srbin među Slovencima.
Prevashodno majstor teatra, Žigon je i na filmu i na televiziji
ostvario izuzetan glumački opus.
Glumačku karijeru je započeo u Jugoslovenskom dramskom pozorištu,
u kojem se obreo zahvaljujući još jednom izuzetnom Slovencu,
reditelju Bojanu Stupici, i ono mu je, do penzionisanja ostalo
matična kuća.
Ostvario je najsloženije likove dramske umetnosti - Robespjera (Dantonova
smrt), Jaga (Otelo), Ivanova, Hamleta, Higinsa (Pigmalion),
Križovca (U agoniji), Franca (Zatočenici iz Altone)…
Kasnije se usredsredio na pozorišnu režiju, postavivši na scene
pozorišta širom Jugoslavije (Ljubljana, Sombor, Novi Sad, Mostar,
Dubrovnik, Zenica, Zaječar, Bitolj), u Trstu, Lenjingradu i
Moskvi predstave “Pigmalion”, “Varvari”, “Otelo”, “Revizor”,
“San letnje noći”, “Hamlet”, “Mladić”, “Zli dusi”, “Raskršće”, “Platonov”,
“Ožalošćena porodica”, “Gospođica Julija”, “U agoniji”, “Ivanov”,
“Roman o Londonu”, “Idiot”…
Dobitnik je Sedmojulske nagrade, nagrade “Bojan Stupica” za
režiju, statuete “Joakim Vujić” za životno delo, “Dobričinog
prstena”, kao i pobedničke nagrade na festivalu u Berlinu za
režiju predstave Otelo 1978.
Značajan glumački opus ostvario je na televiziji rolama
“Trockog” (serija Dimitrije Tucović), esesovca Krigera (serija
Otpisani), kneza Pavla (drama Na putu izdaje i serija Slom),
Erazma Roterdamskog (Disput u noći), austrougarsgog ministra
Aleksandra Baha (Maska), Dimitrija Ljotića (drama Pogrešna
procena), Rusa iz Unprofora (serija Složna braća), Čarikova (serija
Kraj dinastije Obrenović), doktora Lovčevića (serije: Srećni
ljudi 1 i 2)...
Objavio je autobiografiju koju je nazvao “Žigon”, u skladu sa
shvatanjem iznetim u odgovoru na pitanje “Šta ostaje iza glumca?”:
“Ime i nešto manje sećanja… Zahvaljujući tehnologiji, ostaju
filmovi, tv snimci, tu su naravno i fotografije. One požute, ali
ostaju. Ostaje priča. Ljudi se sećaju glumaca. Ali, na kraju sve
to nestaje. Nije problem da ostaneš i kad te više nema, nego dok
postojiš da budeš stvarno prisutan”. |
| |
| |
|
| |
|
BEOGRAD |
| BEOGRADSKA
FILHARMONIJA, ŠINOZAKI I GAJ |
Beogradska
filharmonija nastupiće danas u Kolarčevoj zadužbini sa japanskim
dirigentom Jasuom Šinozakijem (Yasuo Shinozaki) i francuskim
pijanistom Fransoa-Frederikom Gajom (Francoidž-Frederic Guy), a
izvešće kompozicije Prokofjeva i Stravinskog, kao i delo mladog
beogradskog kompozitora Ivana Brkljačića.
|
Biće izvedena
Brkljačićeva kompozicija “Otkucaji davno zaboravljenog sata”,
nastala po porudžbini Beogradske filharmonije. Na programu je i
Koncert za klavir i orkestar br. 2 op. 16 u ge-molu Prokofjeva i
Posvećenje proleća Stravinskog.
Dirigent Šinozaki jedan je od vodećih predstavnika mlađe
japanske generacije, koji se probio na drugom Međunarodnom
takmičenju Sibelius u Helsinkiju 2000. godine, gde je osvojio
drugu nagradu. To priznanje mu je donelo angažman sa Helsinškom
filharmonijom, a potom i sa drugim poznatim orkestrima, među
kojima je i Losanđeleska filharmonija, sa kojom je nastupao kao
pomoćnik dirigenta u sezoni 2003/2004.
U Nemačkoj je debitovao sa Nirnberškim simfonijskim orkestrom, a
po povratku u Japan, nastupao je sa Tokijskom filharmonijom i
Osaka simfonijskim orkestrom.
Francuski pijanista Gaj takođe pripada generaciji mlađih
muzičara, ali se već afirmisao nastupima na festivalima i sa
poznatim orkestrima na tri kontinenta. Između ostalog, nastupao
je i s Londonskom filharmonijom u Rojal festival holu, uživo
izvodeći Bramsov Klavirski koncert.
Gaj, koji planira da snimi kompletan ciklus Betovenovih
klavirskih sonata, nastupao je sa Pariskim orkestrom, Minhenskom
i Japanskom filharmonijom, sa kojom je bio i na evropskoj
turneji 2002. godine.
Predstojeći koncert Beogradske filharmonije biće održan u okviru
ciklusa “Dirigenti su izabrali za vas”.
Mladi beogradski kompozitor Brkljačić poznat je i po saradnji sa
rok muzičarima, što je pokazao i na prošlogodišnjem Belefu. Za
vreme studija komponovao je dela za solo klavir, gitaru, kamerne
ansamble i orkestar, a aktivno komponuje i muziku za pozorišne
predstave, uključujući nedavnu premijeru “Amadeusa” u
beogradskom dramskom pozorištu, povodom 250-godišnjice rođenja
tog slavnog austrijskog kompozitora.
Dobitnik je Mokranjčeve nagrade za 2004. godinu, za kompoziciju
“Kada se sedam puta digne zavesa” za simfonijski orkestar.
Njegove kompozicije izvođene su u Rumuniji, Mađarskoj,
Francuskoj, Makedoniji, Poljskoj, Sloveniji, Austriji, Italiji i
Češkoj.
Od 1999. godine profesor je muzičkih oblika u Srednjoj muzičkoj
školi “Mokranjac”, a od ove školske godine radi kao asistent na
Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, na Odseku za teorijske
predmete. |
| |
| |
|
| |
|
BEOGRAD |
| Ušće jedna od dve
lokacije za Operu |
Vlasti Beograda
razmatraju dve lokacije za izgradnju nove Opere - Ušće, kod
Muzeja savremene umetnosti i prostor kod hotela "Bristol - a
odluka se očekuje krajem marta, rekao je danas novinarima
gradski arhitekta Đorđe Bobić.
|
Prema njegovim rečima,
kod "Bristola" je potrebno raščistiti pravno- imovinske odnose,
kao i sudbinu pruge koja tu prolazi, dok se na Ušću proverava da
li bi vode eventualno mogle da ugroze građevinu.
Nakon izbora lokacije usledio bi međunarodni tender, rekao je
Bobić u Skupštini Beograda, Kako je kazao, u izboru je bilo osam
lokacija, uključujući Trg Republike, ali se došlo do zaključka
da je taj prostor previše skučen za objekat kao što je Opera.
Bobić je rekao da Trgu nije potreban još jedan "statičan"
objekat, koji publiku privlači samo uveče - kao što su Narodni
muzej i Narodno pozorište. Ocenio je da je galerija u spomen
Zoranu Đinđiću idealna za Trg, jer će ona raditi "24 sata".
Od dve lokacije, Ušće je izglednija za Operu, a te institucije
se u svetskim metropolama grade "na periferiji centra", kazao je
Bobić, i kao primer naveo Kopenhagen, gde je velelepno zdanje
opere sagrađeno na dokovima.
Bobić je ocenio da objekti od velikog kulturnog značaja kao što
su opere kao magnet privlače publiku. Time je opovrgao tvrdnje,
iznete juče na tribini udruženja "Opera na Trgu", da građenje
kulturnih objekata van strogog centra grada automatski znači
manju posećenost.
Gradski arhitekta je ukazao da na planovima za izgradnju Opere
grad sarađuje sa republikom, dok su učesnici tribine u Narodnom
pozorištu tvrdili suprotno.
Operski pevač Živan Saramandić ocenio je na tribini da vlasti
Beograda "zavaravaju javnost" da je za Operu "potrebno čak
50.000 kvadratnih metara", i pozivajući se na odbačeni projekat
Milana Pališaškog tvrdio da se ona može podići na prostoru
sadašnjeg "staklenca" na Trgu, na samo 5.000 kvadrata - i to sa
galerijom.
Bobić je, međutim, ocenio da bi tim projektom bili ugroženi
zaštićeni objekti na Trgu oko bioskopa "Balkan". Takođe je rekao
da se nacionalni kulturni objekti kao što je Opera "grade jednom"
i da ih ne treba graditi na skučenim prostorima. |
| |
| |
|
| |
|
BEOGRAD |
| Ana Karenjina i
Diplomac za Dan zaljubljenih na Sinemaniji |
Domaći filmski kanal
"TV Sinemanija" obeležiće Dan zaljubljenih (14. februar)
specijalnim ciklusom ljubavnih filmova, među kojima su
ekranizacija Tolstojevog romana "Ana Karenjina" i kultni film
Majkla Nikolsa "Diplomac".
|
Gledaoci će biti u
prilici da vide klasičnu holivudsku adaptaciju Tolstojevog
romana, u režiji Džulijena Davajvera, u kojoj ulogu čuvene ruske
grofice Karenjine tumači nezaboravna Vivijen Li, saopštila je
"TV Sinemanija".
Film "Diplomac" iz 1968. godine, u kojem glavne uloge tumače
Dastin Hofman i En Benkroft, prati sudbinu Bendžamina Bredoka,
mladića iz američkog predgrađa. On se upušta u ljubavnu vezu s
prijateljicom svojih roditelja, gospođom Robinson, misleći da je
to pravi način da se odupre konvencionalnom životu.
Film je nastao prema istoimenom romanu Čarlsa Veba.
Na programu će biti i romantična komedija "U potrazi za pravim"
Kejt Vuds, kao i film "Kamil Klodel" (1990) Bruna Najtena, s
Izabel Ađani i Žerarom Deparđeom u glavnim ulogama, koji govori
o velikoj ljubavi vajara Ogista Rodena. |
| |
| |
|
| |
|
LONDON |
| Rekordne cene za
Sutinove i Šileove slike |
Dve slike, radovi
Haima Sutina (Chaim Soutine) i Egona Šilea (Schiele), prodate su
na aukciji kod Kristija (Ćristie's) u Londonu za rekordne sume
za dela tih umetnika.
|
"Odrani vo", rad
francuskog ekspresioniste Haima Sutina (1893-1943), dostigao je
cenu od 7,8 miliona funti (11,5 miliona evra).
Delo "Akt žene koja klači na kolenima", bečkog slikara Egona
Šilea (1890-1918), prodato je za 4,1 milion funti (6,1 milion
evra).
Te slike su prodate na aukciji na kojoj će biti ponuđeni radovi
modernih i savremenih majstora kao što su Mone (Monet), Renoar
(Renoir), Sisli (Sisley) i Pikaso (Picašo) i nemačkih i
austrijskih ekspresionista - Kirhnera (Kirćner), Grosa (Grosz),
Noldea, Franca Marka (Franz Marc) i Maksa Pehštajna (Madž
Pećstein). |
| |
| |
|
| |
|
BEČ |
| Završen Evropski
kongres kompozitora |
U renomiranoj muzičkoj
ustanovi "Muzikferajn" u Beču, u nedelju je završen Evropski
kongres kompozitora, na kojem je učestvovalo više predstavnika
iz Srbije i Crne Gore.
|
Austrijski savez
kompozitora je, u okviru obeležavanja 250 godina od rođenja
Volfganga Amadeusa Mocarta, organizovao međunarodni kongres na
temu "Komponovanje u Evropi 21. veka".
Kongres, koji su otvorili predsednik Austrijskog saveza
kompozitora profesor Klaus Ager i direktor Mocartove godine
Peter Marboe, ima za cilj da pokaže veliki značaj ojačane
evropske mreže i evropske debate o budućnosti komponovanja u 21.
veku.
Kao predstavnici Srbije, na skupu su učestvovali predsednik
Udruženja kompozitora Srbije i muzički urednik RTS Marija Kovač
i dekan Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu Milan Mihailović.
Marija Kovač je rekla da se na skupu razgovaralo o potrebi da se
kompozitori, bez obzira na žanrove i opredeljenje, ujedine i
konktaktiraju na zajedničkoj platformi koja bi ih zaštitila
poput esnafa.
Ona je naglasila da je jedna od tema bila i zaštita autorskih
prava. "To je velika i goruća tema o kojoj se mnogo govori, ali
još uvek nedovoljno i kod nas", rekla je Marija Kovač. |
| |
| |
|
| |
|
KUL-NARODNO POZORIŠTE-BALET |
| Premijera baleta
Pakita i Frančeska da Rimini 9. februara |
BEOGRAD, 6. februara
2006. (Beta) - Jednočini baleti "Pakita" Ludviga Minkusa i "Frančeska
da Rimini" Petra Iljiča Čajkovskog premijerno će biti izvedeni
9. februara na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu,
najavljeno je danas na konferenciji za novinare.
|
Koreografiju za oba
baleta osmislili su istaknuti baletski umetnici s
internacionalnom karijerom, bračni par Ljubinka i Petar
Dobrijević, koji će tom premijerom obeležiti 55 godina
umetničkog rada.
U baletu "Pakita" kao solisti će nastupiti: Ana Pavlović, u
ulozi Pahite (u alternaciji Bojana Žegarac), Jovan Veselinović u
ulozi Lusijena (u alternaciji Dejan Kolarov), Dalija Imanić,
Tamara Ivanović i Dejan Kolarov (Jovica Begojev).
Solisti u baletu "Frančeska da Rimini" biće: Mila Dragićević
(Ana Pavlović), Denis Kasatkin (Jovan Veselinović) i Milan Rus (Dejan
Kolarov), a kao dirigent će nastupiti Miodrag Janoski.
Beogradski balet uspeo je da ostvari plan o dve baletske
premijere u sezoni. U decembru je bila premijera modernog baleta
"Kraljica Margo" Gorana Bregovića, a sada će pred publikom biti
izveden klasičan balet, rekao je novinarima upravnik Narodnog
pozorišta Dejan Savić.
Direktor Baleta Narodnog pozorišta Konstantin Kostjukov rekao je
da su oba baleta, a naročito "Frančeska da Rimini", veoma
zahtevna, ne samo za baletske izvođače, već i za orkestar i
izrazio zadovoljstvo što su uloge podeljene isključivo domaćim,
mladim ali afirmisanim baletskim umetnicima.
Kostjukov je za april najavio učešće Baleta Narodnog pozorišta
na festivalu u Bogoti (Kolumbija), s predstavom "Ko to tamo peva"
na muziku Vojislava Kostića i apelovao na Ministarstvo kulture
Srbije i Skupštinu Beograda da finansijski pomognu ovo
gostovanje.
Prema njegovim rečima, u toku su i pregovori o gostovanju
beogradskog baleta u Dalasu i Hjustonu (SAD) s baletom "Kraljica
Margo".
|
| |
| |
|
| |
|
 |
