Neće biti optužnica zbog objavljivanja karikatura
Nije kažnjivo komentarisanje religijske teme ili pitanja od javnog interesa
Odluka državnog tužioca da ne podigne optužnicu protiv Vestern Standarda i Džuiš Fri Presa, dve publikacije koje su objavile sporne karikature sa prorokom Muhamedom, izazvala je negodovanje predstavnika muslimanske zajednice u Kanadi.
Mohamed Elmasri, predsednik Kanadskog islamskog kongresa, zamerajući što objavljivanje karikatura prolazi nekažnjeno, ističe da ako zakon ne može da se primeni u ovom slučaju, onda ga treba pooštriti, a ako ne postoji politička volja da se to uradi, onda treba u potpunosti odbaciti mogućnost kažnjavanja govora mržnje. On smatra da će objavljivanje ovih karikatura ugroziti položaj Muslimana u Kanadi. Predsednik Vrhovnog islamskog saveta u Kanadi, Sajed Soharvardi kaže da će njegova grupa lobirati za uvođenje izmena u zakon protiv podsticanja mržnje. Oni će se založiti da se uvredljivi komentari ili oslikavanje bilo koje religijske ličnosti smatraju za prekršaj kažnjiv po zakonu. Sporne karikature proroka Muhameda dovele su do burnih i krvavih protesta muslimanskog življa širom sveta. Pored toga, razvila se žučna diskusija oko toga gde je granica između slobode govora i podsticanja mržnje. U Kalgariju i Torontu predstavnici muslimanskih grupa formalno su zatražili podizanje optužnice zbog podsticanja mržnje. Međutim Gordon Vong, krunski tužilac u Kalgariju, objašnjava da nema dokaza da je ijedna od dve publikacije imala nameru da podstakne mržnju protiv određene grupe. Po njegovim rečima, oni su karikature koristili kao podlogu za raspravu u objavljenim člancima. Pored toga, po kanadskom zakonu nije kažnjivo komentarisanje religijske teme ili nekog pitanja od javnog interesa. Pravni eksperti upravo ovim kriterijumima opravdavaju objavljivanje karikatura u ovdašnjim medijima. Sličan stav ima i uredništvo Stranda, studentskih novina Univerziteta u Torontu, koje su takođe objavile sporne karikature. U svojoj poruci na internetu, oni kažu da im je namera bila da karikaturom podstaknu raspravu, dijalog, ali i razmišljanje, te da nikako to ne treba povezivati sa raspirivanjem mržnje ili nasilja. Glavni urednik Nik Ragaz je izjavio da se uredništvo na objavljivanje odlučilo posle dugog razmišljanja, a pošto nisu prekršili nikakav zakon onda ne nameravaju da se ograđuju od svoje odluke. On kaže i da žali što se neki ljudi zbog karikatura osećaju zabrinuto ili marginalizovano, pošto to ni u kom slučaju nije bila namera.

Planovi za prvu zvaničnu turneju
Harper želi da ode u Avganistan
Premijer Stiven Harper ističe da poseta Avganistanu spada u desetinacije koje priželjkuje da budu već na svojoj prvoj zvaničnoj premijerskoj turneji.
Neposredno po stupanju na dužnost, on je razgovarao sa čelnicima oružanih snaga koji su mu predočili da bi bilo višestruko korisno kada bi posetio kanadske trupe stacionirane u Kanaharu. Po rečima ljudi iz vojnog vrha, ova poseta bi građanima stavila do znanja koliko on polaže na važnost vojske, ali bi i potencirala kanadsku želju da daje svoj doprinos u menjanju sveta na bolje. On je svrstao slobodu, demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava i saosećanje sa manje srećnima kao osnovne vrednosti koje Kanada može da izvozi. Saznaje se da je Harper prihvatio ideju da poseti Avganistan, ali nisu precizirani nikakvi dodatni detalji. Kao jedna od otvorenih mogućnosti je zajednička poseta trojice državnika, gde bi uz kanadskog premijera, tu bi bili i američki i meksički predsednik. Prva premijerova turneja trebalo bi da bude ostvarena do 3. aprila, za kada je zakazan početak rada Parlamenta.

Započela diplomatska aktivnost
Ministar MkKej u poseti Evropi
Ministar inostranih poslova Piter MkKej započeo je svoju prvu posetu inostranstvu otkako je stupio na dužnost. Tokom boravka u Londonu, Torinu i Briselu, on će se susresti sa britanskim ministrom Džekom Stroom i svojim kolegama iz Evropske zajednice.
Pred odlazak, MkKej je izrazio očekivanja da će poseta i kontakti omogućiti poboljšanje kanadske pozicije u inostranstvu po pitanju bezbednosti, trgovine i drugih političkih pitanja. Upućeni ocenjuju da je ova poseta jasan znak da nova vlada želi da pokaže svoju zainteresovanost za saradnju na širem planu čiji je Evropa veoma bitni deo. Pored toga, naglašava se činjenica da novi kabinet stavlja težište na trgovinu kao sastavni deo međunarodnih odnosa i politike i da će već prvi susreti to i potvrditi. Ministar MkKej veruje u skoro oslobađanje mirotvoraca Ministar inostranih poslova Piter MkKej kaže, na osnovu podataka iz obaveštajnih izvora, da su četvorica članova Hrišćanskog mirotvornog tima još uvek živi. Dvojica među njima su kanadski državljani. Oni su kidnapovani u novembru i nekoliko puta je zaprećeno da će biti ubijeni. Prošlog meseca je pretnja izneta kao poslednje upozorenje, međutim ministar MkKej kaže da ima razloga za optimizam. On je u jednom intervjuu izneo da postoje realni izgledi da ova grupa bude uskoro oslobođena, napomenuvši da se u saradnji sa saveznicima, koriste sva raspoloživa sredstva. Ministar MkKej nije želeo da otkriva nikakve detalje, kako ne bi ugrozio bezbednost zarobljenika.

Premijerski sastanak
'Otvoreni federalizam' za bolje odnose sa provincijama
Ontarijski premijer Dalton MkGvinti namerava da ubedi premijera Stivena Harpera da na pravi način sagleda gradove pri razrešavanju fiskalnog disbalansa.
Dvojica premijera će se imati priliku da razgovaraju tokom premijerskog sastanka, na kome će osim MkGvintija, biti i prvi ljudi Kvebeka, Nju Brunsvika, Njufaundlenda i Manitobe. Premijer Harper ovim 'otvorenim federalizmom' želi da unapredi odnose sa provincijama. On očekuje da mu premijeri iznesu svoje zahteve, dok se sa druge strane, premijeri nadaju da će brzo pristupiti njihovom ispunjavanju. Premijer Manitobe Geri Doer najavljuje da će tražiti da konzervativna vlada nastavi ispunjavanje plan o dečjoj zaštiti, vrednog pet milijardi. Doer naglašava da je Manitoba postigla sporazum sa Kanadom, a ne sa liberalima ili konzervativcima, da je započela sprovođenje konkretnih akcija i da nema nameru da odustane od toga.

Gospođa Žan u Ontariju
Treba se boriti protiv kriminala, ali još više za iskorenjivanje uzroka
Ove nedelje generalni guverner Mišel Žan je boravila u svojoj prvoj zvaničnoj poseti Ontariju. Ispred sedišta vlade nju je dočekao i zvanično pozdravio premijer Dalton MkGvinti, koji je istakao njenu životnu priču kao model koji treba da inspiriše sve Kanađane.
Gospođa Žan je, između ostalog, podsetila šta je sve učinjeno da na ovim prostorima u harmoniji žive kulturološki i religijski potpuno različiti ljudi. To je nešto čime treba da se ponosimo, ali po njenim rečima, ponekad to uzimamo zdravo za gotovo. Ona je primetila da očigledno ima propusta kada se u Torontu u poslednjih godinu dana tako često oglašava oružje. Kako je naglasila, dužnost društva je da se bori protiv kriminala, ali još i više protiv uzroka koji do njega dovode. Deo ovog velikog problema leži u otuđenju i marginalizaciji mladih ljudi koji su naša budućnost, ali i naša sadašnji trenutak i imamo obavezu da ih pozovemo da nam se pridruže u stvaranju boljeg sveta. Gospođa Žan je razgovarala i sa socijalnim radnicima i obišla omladinski centar.

Konzervativci o promenama u zdravstvu
Lek za efikasnije zdravstvo - angažovanje privatnog sektora i veća briga o zdravlju
Na konferenciji ontarijske Progresivno konzervativne stranke, koja se proteklog vikenda bavila pripremama smernica politike za naredne provincijske izbore 2007. godine, jedno od pitanja koje je izazvalo najviše pažnje je svakako zdravstvo. Sa obrazloženjem da, iako vlada i dalje ima veoma važnu ulogu, ali da građani moraju mnogo odgovornije da se odnose prema svakom aspektu svog života, naročito ako ne žele da plaćaju sve veće poreze, lider provincijskih konzervativaca Džon Tori je napomenuo da bi jedno od rešenja za smanjivanje listi čekanja bilo otvaranje privatnih zdravstvenih centara za lečenje bolesti koje pokriva provincijsko zdravstveno osiguranje.
Progresivni konzervativci smatraju da treba ukinuti kontroverzni porez za zdravstvo koji su uveli liberali i koji iznosi do 900 dolara po osobi. Budući da se putem ovog poreza prikupljaju značajna sredstva, oko 2,6 milijardi godišnje, bilo bi mnogo delotvornije da se on ukida postepeno, tokom čitavog vladinog mandata. Sredstva za kompenzaciju mogla bi se iznaći u smanjivanju troškova vlade za jedan do dva odsto, ali još više u povećavanju efikasnosti sistema zdravstva kroz angažovanje privatnog sektora i kroz podsticanje građana da vode više računa o svom zdravlju. Lider konzervativaca Tori je ponovo izneo ideju da bi građane trebalo podsećati na činjenicu koliko je skupo lečenje, a najbolji način da se to uradi je kroz predočavanje godišnjih troškovnika. Tori smatra da mnogi veruju da zdravstvo ne košta ništa, pa ih treba podsetiti šta sve pokriva osiguranje, a oni plaćaju kroz porez, kako bi imali jasniju sliku i razmišljali o jeftinijim alternativnim načinima lečenja, poput tele-zdravlja, onda kada se ne radi o hitnim slučajevima. Sličan plan postojao je 1998. godine, u vreme vlade Majka Harisa, ali on nikada nije ostvaren. Tori je šokantnom nazvao činjenicu da zdravstvo ni dan-danas ne poseduje kompjuterski sistem koji bi omogućio pravljenje individualnih računa, tako da bi i sada bilo nemoguće ovaj naum sprovesti u delo. Tu je nevoljno podsetio da VISA prati podatke o tome koliko trošimo, a da zdravstvo nije u stanju da takvu informaciju prosledi pacijentima. Članovi stranke su na skupu bili informisani da godišnje izdvajanje za zdravstvo iznosi preko dve petine provincijskog budžeta. Neke procene govore da bi, uz sadašnji trend sve većeg rasta, za dvadesetak godina za zdravstvo bilo potrebno čak čitavih sto odsto budžeta. U svojim komentarima, predstavnici drugih stranaka se pitaju da li će pacijenti smanjiti odlaske lekaru, ukoliko znaju koliko to košta. Poslanik iz redova liberala Džon Vilkinson smatra da bi umesto na ispostavljanje računa, novac u zdravstvu mogao mnogo efikasnije da se utroši na pružanje pomoći pacijentima. On veruje da konzervativci na sve načine pokušavaju da opravdaju privatnu praksu jer im je potrebna alternativa za zdravstvenu službu kojoj će uskratiti sredstva. Vilkinson se pita kako je moguće da uzimate novac iz zdravstva i da pri tom govorite da štitite državni sistem.

Kvebek ima svoj model za skraćivanje vremena čekanja
O trošku provincije na privatnoj klinici
U vreme dok konzervativci u Ontariju najavljuju promene u zdravstvenoj zaštiti kada dođu na vlast, u Kvebeku idu korak dalje. Provincijska vlada je dala predlog da se pacijentima omogući da, o trošku provincije, operišu kataraktu, ugrade veštački kuk ili koleno na privatnim klinikama ukoliko vreme čekanja na takve intervencije u državnim institucijama bude duže od šest meseci. Premijer Kvebeka Žan Šarest je ovu ideju okarakterisao u osnovi kao dozvoljavanje privatnom sektoru da radi za državni.
Premijer Harper se izuzetno pohvalno izrazio o ovoj inicijativi, navodeći da se Kvebek na nacionalnom nivou izdvaja po svojoj novoj zdravstvenoj politici i inovativnom načinu skraćivanja vremena čekanja na lekarske intervencije. On se nada da će vlada moći u saradnji sa provincijamai teritorijama da ustanovi nacionalni program garantovanog vremena čekanja na intervencije. Harperov pozitivan stav prema kvebečkoj ideji podstakao je ministarku zdravlja u vladi Alberte Ajris Evans da izjavi da nova federalna vlada insistira na mogućnosti izbora i drugim načinima da briga o zdravlju bude održivija, što je povoljno za ovu provinciju. Premijer Alberte Ralf Klajn je prošlog meseca sugerisao da bi, u okviru plana za reformu zdravstva, provincija mogla da odobri pacijentima da plate, ukoliko žele preko reda da dobiju potrebno lečenje. U prvom trenutku je izgledalo da je to u koliziji sa stavom nove vlade, međutim, Harperova pozitivna ocena onoga što najavljuje Kvebek daje nadu da će i plan najavljen za Albertu dobiti podršku. Lider NDP-a Džek Lejton je izneo ozbiljnu zabrinutost zbog najava izmena sistema zdravstva u Alberti i Kvebeku. Po njegovim rečima, to sigurno nije pravac u kojem bi građani želeli da idu.

Januarska inflacija veća od očekivane
Očekuje se povećanje kamatnih stopa
Januarska stopa inflacije iznenadila je stručnjake i neprijatno nadmašila njihova očekivanja. Oni su naime, prognozirali da stopa inflacije u prvom mesecu ne bi trebalo da bude viša od 2,2 odsto na godišnjem nivou, međutim, ispostavilo se da je iznosila čak 2,8 odsto.
Statističari objašnjavaju da su više cene prirodnog gasa (27,3 odsto u Ontariju do 35,9 u Alberti) i goriva na pumpama (19,2 odsto) najveći krivci za ovakav skok inflacije. Pored ovoga, skuplji su još bili sveže voće i povrće, dok su pale cene kompjuterske opreme, premija za auto osiguranje i hotelskog smeštaja. Statistički pokazatelji govore da rast inflacije nije previše zabrinuo potrošače, koji su u januaru nastavili da troše podstaknuti zdravom ekonomijom i jakim tržištem rada. Ono što sledi je da će Nacionalna banka nastaviti blago da uvećava kamatne stope kako bi sprečila da dođe do većeg skoka cena. Do toga bi moglo doći već u martu, na prvom narednom redovnom sastanku Nacionalne banke. Očekuje se da će kamatne stope tada porasti na 4 odsto, sa sadašnjih 3,5, mada stručnjaci predviđaju da bi one kasnije mogle biti smanjene, zbog stabilne vrednosti dolara. Ne treba zaboraviti i da će godišnja stopa inflacije biti umanjena u aprilu, kada federalna vlada bude umanjila GST za jedan odsto. Procenjuje se da će taj potez odmah rezultirati sa 0,6 odsto manjom inflacijom na godišnjem nivou.

Anketa posle izbora
Građani bi ponovo glasali za konzervativce
Sudeći po nedavnoj anketi Desima Reserča, građani se nisu pokajali što su na nedavnim izborima glasali za konzervativce. Ponovljeni izbori dali bi gotovo u potpunosti iste rezultate - trideset pet odsto građana i dalje podržava Konzervativnu stranku, svega jedan odsto manje nego pre mesec dana.
Liberali nisu prošli tako dobro. Anketa je pokazala da se za njih sada izjašnjava svaki četvrti građanin, ili oko pet odsto manje nego na izborima. U Ontariju, za razliku od rezultata na nacionalnom nivou, tri najveće stranke sada imaju gotovo podjednaku podršku javnosti, a redosled je NDP, liberali, pa konzervativci. Razlika je primetna i u Kvebeku. Za separatističku politiku vodećeg Bloka Kvebekva sada se izjašnjava 35 odsto građana, umesto 42 koliko je dalo podršku ovog stranci na izborima. No, jedno drugo istraživanje pokazalo je drugu stranu medalje. Na pitanje zašto su konzervativci pobedili na izborima, samo šest odsto građana je navelo da je razlog što je Harper najbolji lider, a svega 11 odsto zato što veruju da su konzervativci imali najbolju platformu. Skoro polovina anketiranih je izjavila da je došlo vreme za promene, a svaki četvrti je primetio da je došlo vreme da liberali dobiju 'tajmaut'. Istraživanje je uradila agencija SES Riserč.

Sporazum postignut u poslednji čas
Zaposleni u javnim službama ipak neće štrajkovati
Ontarijska vlada je u poslednjem trenutku postigla sporazum sa sindikatom radnika javnih službi i sprečila štrajk koji je pretio da blokira mnoge segmente života provincije.
Vlada je obećala da će napraviti reviziju spornog penzionog plana do 2012. godine. Predsednik CUPE (Canadian Union of Public Employees) Sid Rajan je rekao da je još zadovoljniji što je, umesto izmena vladinog zakona uspeo da za svoj sindikat dobije zaseban zakon. On je posebne zasluge za smirivanje situacije pripisao premijeru MkGvintiju. O spornom zakonu trebalo je da se poslanici izjasne u četvrtak. Po njemu je trebalo da se nadležnost nad Penzionim sistemom opštinskih radnika prebaci na opštine, čime bi radnici bili uskraćeni za mogućnost pregovaranja o boljim uslovima za sticanje penzije.

Marketing je već počeo
Traperske kape kao reklama za Olimpijadu u Vankuveru
Od samog početka Olimpijskih igara u Torinu kanadski sportisti privlače veliku pažnju svih, ne samo svojim rezultatima, nego i traperskim kapama koje su nosili na ceremoniji otvaranja. One su postale apsolutni hit, a jedno od objašnjenja je da su one 'potpuno i očigledno kanadske'.
Kreator Tu Li, koji je bio na čelu tima zaduženog za odevanje kanadskih sportista, slaže se da je kanadska kapa postala zaštitni znak Igara u Torinu. On objašnjava da je osnovna ideja modne linije 'nasleđe moderne', smišljene za olimpijski tim, bila prihvatanje prošlosti i pogled u budućnost, što ova kapa u potpunosti odražava. Budući da se naredna zimska Olimpijada održava u Vankuveru, pažnja koju je privukla kapa praktično se može shvatiti kao početak reklamne kampanje za dolazak u Kanadu za četiri godine.

Olimpijada u Torinu
Sindi Klasen prva sportistkinja sa pet olimpijskih odličja Onog trenutka kada su Sindi Klasen i Kristina Grouvz osvojile zlatnu i srebrnu medalju u brzom klizanju na 1.500 metara, otvorena je još jedna stranica za rekorde.
Klasen je postala prvi sportista iz Kanade sa četiri medalje na jednoj Olimpijadi i prva žena koja je na ovakvim najvećim sportskim takmičenjima osvojila ukupno pet medalja (svega je još dvojici sportista, Marku Ganjonu i Filu Edvardsu to pošlo za rukom). Pri tom, ne treba zaboraviti da ova Olimpijada, ali ni njena karijera još nisu završene. Ona učestvuje u još jednoj trci u Torinu, u subotu, na pet kilometara, i naravno je da želi da i tu postigne svoj maksimum. Klasen je u Torinu do sada osvojila i bronzu za trku na tri kilometra, srebro za hiljadu metara i srebro za ekipno takmičenje, a na Igrama pre četiri godine u Solt Lejk Sitiju osvojila je jednu bronzanu medalju. Interesantno je da je jedino Klari Hjudžiz pošlo za rukom da osvoji medalje i na zimskim i na letnjim Olimpijskim igrama. Njene discipline su biciklizam i brzo klizanje, a odličja su joj pripala 1996, 2002. i ove godine. Kanadski sportisti su do sada osvojili osamnaest medalja i premašili su broj osvojenih odličja osvojenih pre četiri godine u Solt Lejk Sitiju. Sa pet zlatnih, osam srebrnih i pet bronzanih medalja, Kanada je na trećem mestu, zajedno sa SAD-om. Na prvom mestu je Nemačka, sa 22 osvojene medalje. Iako se veruje da će do kraja Igara kanadski tim osvojiti još neko odličje, ostaje veliko razočaranje što su hokejaši ispali iz borbe za medalje.

Generalni guverner na zatvaranju Olimpijade
Generalni guverner Mišel Žan i njen suprug Žan-Danijel Lafond boraviće u Italiji od 24-27. februara. Tokom posete, oni će biti u Torinu i Rimu. Poseta Torinu obuhvata obilazak olimpijskog sela, ručak sa kanadskim sportistima, razgovor sa predsednikom Olimpijskog komiteta Žakom Rogom i prisustvovanje ceremoniji zatvaranja Zimskih olimpijskih igara. Boravak u Rimu biće iskorišćen za susret sa papom Benediktom i italijanskim predsednikom Karlom Azegliom Ćampijem.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"