Novine broj 1042 - Svet - Novine Toronto


Naslovne vesti \| Srbija i Crna Gora \| Kanada \| Svet \| Sport \| Kultura \| Srpska zajednica \| Novine INFO \| Prva

SVET

Broj 1042, 24. februar 2006.

RUSIJA

Nezavisnost Kosova mogla bi da stvori presedan

Potpredsednik Državne dume i lider Liberalno demokratske partije Vladimir Žirinovski izjavio je da bi, u slučaju da Kosovo dobije nezavisnost, mogao da se stvori presedan za priznavanje nezavisnosti separatističkim gruzijskim republikama Južnoj Osetiji i Abhaziji i moldavskom Pridnjestrovju.

Komentarišući prvu rundu pregovora Beograda i Prištine, Žirinovski je ocenio da bi "mogla da bude potvrđena nezavisnost te nove države (Kosova)".

Kako navodi Itar-Tas, neimenovani eksperti u Dumi naveli su da se problemi Kosova i Južne Osetije i Abhazije nalaze u različitim pravnim okvirima.

"Kosovo teži nezavisnosti, a dve zakavkaske republike, koje sada ulaze u sastav Gruzije, teže pripajanju drugoj državi, to jest Rusiji", naveli su ti analitičari.

Pored toga, oni su naveli da se međunardna zajednica odavno sprema za moguće odvajanje Kosova od Srbije, a proces sa Južnom Osetijom i Abhazijom je "mnogo mlađi".

"Neophodno je taj proces podići na takav nivo u očima međunarode zajednice, na kojem je Kosovo", prenosi agencija ocenu neimenovanih eksperata.

BeČ reagovao bez unapred utvrĐenog "scenarija"
Predsedavanje EU u znaku nenadanih kriza
Austrijsko predsedavanje Evropskom unijom (EU), započeto 1. januara ove godine, gotovo u potpunosti je u znaku nenadanih kriza, na koje je Beč morao da reaguje bez unapred utvrđenog "scenarija".
Najpre je 1. januara Rusija zatvorila slavine gasa, a 3. januara Iran otpečatio svoja nuklearna postrojenja. Potom je Hamas pobedio na palestinskim izborima, a usledili su masovni protesti u muslimanskom svetu zbog karikatura proroka Muhameda objavljenih u pojedinim evropskim medijima. I pored toga Austrija je, kako se ocenjuje, uspela da se dokaže i na brzinu organizuje više sastanaka posvećenih spornim pitanjima i istovremeno sprovodi svoj utvrđeni "program" šestomesečnog predsedavanja. Austrijsko predsedavanje Unijom podudarilo se i sa početkom pregovora o budućem statusu Kosova u Beču, kao i sa rešavanjem pitanja Crne Gore. Austrija, kada je reč o Kosovu, nema veliki uticaj na pregovore o budućem statusu pokrajine, s obzirom da su oni u nadležnosti UN. Međutim, pošto dva člana međunarodnog pregovaračkog tima dolaze iz Austrije - Alber Roan i Štefan Lene - a i zbog činjenice da se sastanak održava u Beču, uloga Austrije nije bez značaja. Austrija će po pitanju Kosova morati unutar EU da postigne dogovor o ulozi Unije nakon postizanja dogovora, jer EU treba da preuzme dalju odgovornost za pokrajinu. Po pitanju Crne Gore Austrija, iako smatra da je državna zajednica najbolji okvir za brzo približavanje EU, ulaže napore pre svega u to da sve strane prihvate ishod referenduma, kako bi se izbegao mogući konflikt. Ministarka inostranih poslova Austrije Ursula Plasnik najavila je da će teme, kao što je zapadni Balkan, biti prioritetno tretirane tokom austrijskog predsedavanja EU. Tako će već 10. i 11. marta u Salcburgu biti održan sastanak šefova diplomatija EU i zemalja zapadnog Balkana, od kojeg se očekuje dalji podsticaj procesu evropske integracije ovih država. Pored Balkana Austrija je, kao predsedavajući EU, suočena i sa problemom usvajanja finansjskog okvira Unije za period od 2007. do 2013.godine a na kraju predsedavanja, na samitu u Briselu u junu, na dnevnom redu će biti i pitanje Ustava EU. Tokom austrijskog predsedavanja Evropska komisija podneće izveštaj o prijemu Bugarske i Rumunije u EU, nakon čega treba doneti odluku da li će proširenje biti sprovedeno, kako je planirano, 2007. godine ili će biti odloženo za 2008. U Austriji će, tokom njenog predsedavanja, biti održano ukupno 12 neformalnih sastanaka ministara Unije, a vrhunac će biti samit sa predsednikom SAD Džor om Bušom u junu. Sledeći put predsedavanje EU Austrija preuzima 2017. godine, ali tada ne sama već, kako to predviđa novi dogovor, sa još dve zemlje, na godinu dana.

Zoran Mirković Beč

PTIČJI GRIP
EU odobrila vakcinaciju ptica
Veterinarski stručnjaci iz EU odobrili su planove Francuske i Holandije da vakcinišu milione ptica u borbi protiv širenja ptičjeg gripa, javile su agencije.
Stručnjaci su odobrili planove vakcinacije određenih ptica u određenim regionima i ti planovi "će biti predmet rigoroznog nadgledanja i obaveznih kontrola", navodi se u saopštenju EU. Stručnjaci i vlade EU imaju različit stav oko toga da li vakcinacija živine može da pruži adekvatnu zaštitu od smrtonosnog virusa ptičjeg gripa H5N1. Francuska i Holandija su dva najveća proizvođača živine u EU. Holandija je danas dobila pristanak EU da vakciniše živinu-ljubimce i piliće koji bi mogli da dođu u kontakt sa divljim pticama. Vakcinacija će biti na dobrovoljnoj bazi i biće alternativa držanju ovih ptica u zatvorenom prostoru. Francuska će vakcinisati guske i patke u tri oblasti koje se smatraju oblastima visokog rizika zbog ptičjeg gripa. Francuska je prošlog vikenda saopstila da je otkrila virus H5N1 u jednoj divljoj patki na istoku zemlje.

BALKANSKI PUT DROGE
Avganistanska droga unosan posao
Trgovina heroinom i drugim drogama koje iz Avganistana idu ka zapadnoj Evropi donosi 2,5 milijarde dolara godišnje albanskim, kurdskim i turskim kartelima, izjavio je zvaničnik UN zadužen za borbu protiv droge, Antonio Marija Kosta.
Jedan od ključnih problema u borbi protiv organizovanog kriminala na Balkanu je to što je region postao glavna ruta za drogu iz Avganistana na putu ka drugim delovima Evrope, rekao je Kosta u Tirani, na prezentaciji strategije UN za borbu protiv narkotika. Organizovani kriminal je sve uvreženiji u balkanskim zemljama nakon ratova 90-ih godina i preti stabilnosti mnogo šireg regiona, koji uključuje centralnu Aziju, Kavkaz i druge delove bivšeg SSSR-a, kazao je šef Kancelarije UN za drogu i kriminal okupljenim albanskim zvaničnicima i zapadnim diplomatama. Kancelarija UN, čije je sedište u Beču, priprema program pomoći zemljama regiona da suzbiju ilegalnu trgovinu drogom i oružjem, šverc ljudi i druge oblike kriminala, kazao je Kosta. Suština strategije je da se međunarodna zajednica podstakne da podrži zemlje Balkana u jačanju vladavine zakona. "Organizovani kriminal, pranje novca, korupcija i šverc su glavni problemi na Balkanu danas", rekao je zvaničnik UN. "Pokazalo se da je balkanski put avganistanske droge najvažnija maršruta prema drugim delovima Evrope", rekao je on. Trgovina ljudima, kako je upozorio, za kriminalce širom Balkana predstavlja "posao sa malim rizikom i velikim profitom".

NEDOSTAJU PRAVI LjUDI
Svetu nedostaju talenti
Poslodavci širom sveta teško pronalaze "prave" ljude za posao, uprkos visokim stopama nezaposlenosti u Evropi i SAD, pokazuje istraživanje američke firme Menpauer.
Čak 40 odsto od gotovo 33.000 anketiranih poslodavaca iz 23 zemlje ima problema sa nalaženjem kvalifikovane radne snage. I u Severnoj Americi i u Aziji najviše nedostaju talentovani zastupnici prodaje i zatim inženjeri i tehničari. Poslodavci kažu da ne traže ljude kojima će samo popuniti radna mesta u prodaji već iskusne, koji poznaju svoj sektor i mogu da podstaknu prihode, navodi se u istraživanju kompanije za posredovanje kod zapošljavanja. Iz Menpauera upozoravaju da će u roku od deset godina propasti veliki broj biznisa zato što poslodavci neće biti u stanju da nađu kvalifikovane ljude za posao. Manjak talentovane radne snage ne predstavlja cikličan trend, kao što je to bilo ranije, već realnost, i trajaće decenijama, zaključuje američka kompanija.

IRAK
Napad na jedan od najpoznatijih šiitskih hramova
Irački premijer Ibrahim al-Džafari proglasio je tri dana žalosti, dok su verske vođe šiita najavili sedmodnevnu žalost zbog napada na jedan od najpoznatijih šiitskih hramova u Samari.
"U zemlji je proglašena trodnevna žalost nakon ovog tužnog čina. Izražavam saučešće šiitskim vlastima u Iraku i islamskom svetu", izjavio je premijer u obraćanju koji je prenosila iračka televizija. Šiitski poglavar, ajatolah Ali Sistani proglasio je "sedmodnevnu žalost i pozvao Iračane da osude ovaj čin, svako u svom regionu", rekao je jedan predstavnik Sistanijeve kancelarije. Zlatna kupola hrama Askarija uništena je u snažnoj eksploziji. U hramu se nalaze grobnice 10. i 11. imama, potomaka proroka Muhameda, Alija al-Hadija koji je umro 868. godine i njegovog sina Hasana al-Askrija koji je umro 874. godine. Napad na ovaj hram su osudili između ostalih zvaničnici UN, SAD, Velike Britanije, kao i Irana. Američki predsednik Džordž Buš je osudio napad na hram u Samari i pozvao šiite da ne odgovore nasiljem. "Ovaj apsurdan zločin predstavlja uvredu vernika širom sveta. SAD osuđuju ovaj kukavički čin", saopštio je Buš i obećao pomoć iračkim vlastima u pronalaženju odgovornih za "ovaj užasan i brutalan napad". Generalni sekretar UN Kofi Anan je rekao da je "duboko šokiran i ožalošćen" zbog napada na šiitsko sveto mesto. Anan je pozvao "političke i verske lidere Iraka da se ujedine u duhu dijaloga i međusobnog poštovanja kako bi se smirila situacija i obezbedilo poštovanje ljudskih prava i zaštite verskih mesta". Britanski premijer Toni Bler je, osuđujući jutrošnji napad na hram, izrazio spremnost Londona da finansijski pomogne u njegovoj obnovi. Vlasti u Teheranu su takođe osudile napad na hram, ocenjujući da je reč o "zločinačkom, divljačkom, antiislamskom i nečovečnom činu terorista". Međutim, pozivi na mir nisu urodili plodom. U Iraku je tokom dana ubijeno šest sunita, trojica imama i troje vernika, dok je 27 sunitskih džamija napadnuto.

KrojaČ Sadama Huseina
"Majstoru" skočila prodaja
Redžep Džejso ima pune ruke posle otkako se svrgnuti irački predsednik Sadam Husein pojavio u sudnici. Iako bi se dalo pomisliti da je dovođenje u vezu marke ručno krojenih odela sa jednim od njihovih nekadašnjih kupaca, a danas najpoznatijim svetskim optuženikom, najblaže rečeno, pravo poslovno samoubistvo, to se nije desilo.
Naprotiv, od kada se Sadam Husein u Bagdadu pojavio pred sudom u odelima na kojima je bila marka njegovog turskog krojača, "majstor" se suočio sa neverovatnim skokom prodaje. Čovek koji je oblačio Sadama Huseina živi i radi u Istanbulu, a zaposleni u njegovoj radnji i danas pakuju u kutije "posebnu isporuku" za Irak. Redžep sve mere Sadama Husiena zna napamet i svakome, ko želi da ga sluša, spreman je da ih izrecituje u jednom dahu. Iračkog predsednika je odevao duže od deset godina. "Iračani, bilo da vole ili da mrze Sadama Huseina, traže naša odela. Pitali smo neke od mušterija zašto bi oni, kao šiitski muslimani, nosili odela nalik onima kojima je nosio čovek koga su mrzeli. Odgovor je bio . Ako je Sadam nosio baš ova odela, onda mora da su izuzetnog kvaliteta", objašnjava Redžep Džejso. Džejso je šio odela i za veći deo bivšeg iračkog rukovodstva. Zaposleni u krojačkoj radnji su, pre početka suđenja Sadamu Huseinu, dnevno šili nešto manje od trista pari odela. Od tada, međutim, ispod njihovih mašina svakog dana izlazi i više od petsto ovih traženih proizvoda. Redžep Dežjso je, inače, oličenje priče o putu "od trnja do zvezda". Budući da su mu roditelji bili siromašni i bez para da ga pošalju u školu, sa osam godina je počeo da radi kao ulični čistac cipela. Sada on i četiri brata rade kao krojači. Kako je porodica Džejso kurdska, nameće se pitanje da li im je smetalo što su za mušteriju imali Sadama Huseina. "Ne možete da mešate politiku i posao. Mi se ne bavimo politikom. Naš je posao da mušterije budu zadovoljne. Sadam za nas nije bio ni diktator, ni predsednik. On je za nas bio bogati kupac i ništa više", ističe Redžep. Uveren je da su odela koja šije dobro poznata širom Bliskog Istoka, pa uveliko razmišlja o potencijalnim novim kupcima. "Toni Bler (britranski premijer) se ne oblači loše", kaže Redžep i uz osmeh dodaje: "Ako dode u moje ruke mogao bih da od njega stvorim izuzetno dobro obučenog coveka".

Rafaele Espozito je izumeo picu 1889.
Pica, glavna zvezda ZOI
Tajna leži u testu. Da ne bude previše tvrdo, niti suviše meko, već idealna srazmera brašna, vode, kvasca i soli. Trebalo bi da bude žilavo, ali ne mnogo. I hrskavo, ali ne preterano.
Sir mora da bude svež, a u prelivu ne sme da se nađe ništa osim svežeg paradajza i bosiljka. Rezultat je gurmanski obrok koji ni iz daleka ne liči, niti ima ukus kao pice koje se služe u inostranstvu i koje Italijani preziru. Dok traju Zimske olimpijske igre, pica je neizostavna na tanjiru mnogih turista i sportista u Torinu. U tom gradu ona se, međutim, ne služi već isečena, nego se jede cela, viljuškom i nožem, zalogaj po zalogaj, polako i sa uživanjem. Pica nije uvek okrugla. Nekad se prodaje u pravougaonim kriškama veličine 16 sa 10 centimetara, i služi se na salveti. U nekim restoranima, prodaje se i na metar: više od 90 centimetara testa i preliva. Na sto se donosi na ogromnoj drvenoj dasci sa dugačkom drškom, koja podseća na veliku, pljosnatu verziju palice za kriket. U torinskoj piceriji "Viko Ekvense", vlasnici Frančesko Kandita i Luizela Kolučo mušterijama nude jelovnik na sedam strana, s izborom od 30 vrsta pica. Oni su, takođe, specijalizovani za prodaju "pice na metar". Bračni par je prepisao jelovnik mesta Viko Ekvense, južno od Napulja, gde je, prema legendi, pica izmišljena. Prema predanju, Rafaele Espozito je izumeo picu 1889. Da bi odao počast kralju Umbertu Prvom i kraljici Margeriti, Espozito je napravio preliv u bojama italijanske zastave: zeleni bosiljak, bela mocarela i crveni paradajz. I dan danas se ta mešavina sastojaka zove sos "margerita". Pica se u područje Torina preselila tek posle Drugog svetskog rata, kada je više hiljada ljudi krenulo sa juga ka severu zemlje, u potrazi za zaposlenjem u fabrici automobila Fiat. Ti migranti su sa sobom poneli recepte za jednostavne obroke sačinjene od testa, povrća i mesa. "To je jednostavno jelo. Ukusno, a nije pretenciozno", kaže Kandita za AP. Frančesko Kandita i njegova supruga, čija se picerija nalazi nedaleko od olimpijskog klizališta, morali su da uposle dodatnu radnu snagu da bi uspeli da se izbore sa ogromnim brojem porudžbina. Pica je omiljeni izbor, od preliva s paradajzom, lukom, origanom i bosiljkom, do kombinacije sa ljutim papričicama, kobasicom i jajetom. Nove mušterije - uglavnom Rusi, Australijanci, Britanci i Japanci - to naprosto obožavaju. Pečenje pice je posebna priča. I najmanja promena u vremenskim prilikama ili u temperaturi pećnice mogu da unište testo. Kada su leta vlažna, ako se ne doda malo brašna, testo će biti gnjecavo. A od sla-be temperature pečenja sir postaje tvrd. Najbolje su pećnice od cigle, u kojima gore cepanice. Iskusni umeju da odrede da li je temperatura pećnice odgovarajuća, ako samo na sekund stave ruku unutra, ili ako bace malo brašna preko na njeno dno. Ukoliko vatra bukne, temperatura je previsoka.