KAKO TO VIDE DRUGI...
Mladić lociran, pregovori u toku?
Direktor Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa medijima Srđan Đurić ponovo je demantovao da vlada pregovara sa haškim optuženikom Ratkom Mladićem.
Nema sumnje da je Vlada Srbije poslednjih meseci stegla obruč oko odbeglog haškog optuženika Ratka Mladića, piše londonski "Tajms". Britanska štampa objavljuje tekstove o spekulacijama da srpska vlada pregovara s generalom Mladićem o njegovoj dobrovoljnoj predaji. Tako i dnevnik "Gardijan" piše da su se proteklih dana "umnožili znakovi da su Mladićevi dani odbrojani". Đurić demantovao da vlada pregovara s Mladićem o predaji Direktor Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa medijima Srđan Đurić, na slici dole, demantovao je da vlada pregovara sa haškim optuženikom Ratkom Mladićem. Šef holandske diplomatije Bernard Bot izjavio je juče da srpske vlasti pregovaraju sa Mladićem o predaji Haškom tribunalu, javila je holandska agencija ANP. U međuvremenu je i holandsko Ministarstvo inostranih poslova demantovalo tu agencijsku vest. Đurić je ponovio da "Vlada Srbije ne pregovara sa Ratkom Mladićem". "Tu informaciju ministar Bot sigurno nije dobio od Vlade Srbije, a od koga je dobio takav podatak treba pitati njega", rekao je Đurić agenciji Beta. Prema njegovim rečima, netačne su tvrdnje da je Mladić lociran, da vlada pregovara sa njim ili da je već uhapšen. Đurić je ponovio i da je Vlada Srbije "rešena da što pre uspešno završi saradnju sa Haškim tribunalom". Šef holandske diplomatije izjavio je u danas holandskom parlamentu da su mu tokom posete Beogradu, 20. februara, srpski sagovornici ukazali da su u toku pregovori sa Mladićem. Bot je u ponedeljak u Beogradu razgovarao sa ministrom inostranih poslova SCG Vukom Draškovićem, predsednikom Srbije Borisom Tadićem i premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom. Nekoliko medija u Srbiji i Bosni i Hercegovini javilo je u utorak da je Mladić uhapšen u Srbiji, a pojedini su preneli da je već prebačen u bazu Eufora u Tuzli. Vlada Srbije je demantovala te informacije. Mladić je pred Haškim tribunalom optužen za zločine protiv čovečnosti i genocid u BiH. EU zapretila je da će pregovori o stabilizaciji i asocijaciji sa SCG biti obustavljeni ako Mladić ne bude uhapšen. I "Tajms" i "Dejli telegraf" prenose nepotvrđene izveštaje da se pregovori s bivšim komandantom vojske bosanskih Srba vode u nekoj lovačkoj kući, manastiru ili podzemnoj raketnoj bazi. Neimenovani međunarodni izvori rekli su "Gardijanu" da se Mladić nalazi u Srbiji, a ne u srpskom delu Bosne, i da srpske službe bezbednosti pregovaraju s njim. Ti izvori su, međutim, kazali da nije izvesno da li će ishod tih pregovora biti brz i konačan. Isti list citira i drugog "dobro obaveštenog" neimenovanog stranog diplomatu, koji navodi da je "sve i dalje u domenu glasina", ali da "pregovori definitivno jesu u toku" i da su "Srbi pod ogromnim međunarodnim pritiskom da nađu Mladića".          Gen. Mladić i gen. Gvero "Oni su u kontaktu s njim", kazao je taj izvor "Gardijanu". "Telegraf" podseća da, prema anketama, 60 odsto Srba podržava predaju Mladića Haškom tribunalu da bi zemlja mogla da nastavi na putu ka integraciji u Evropsku uniju. Britanska štampa takođe navodi da je glavna haška tužiteljka Karla del Ponte upozorila srpsku vladu da brzo nešto preduzme, jer Mladić mora biti uhapšen odmah. Del Ponteova je, kako navodi "Gardijan", protekle nedelje neumorno lobirala u EU da se izvrši pritisak na Srbiju da uhapsi Mladića do kraja meseca, jer će u suprotnom rizikovati da pregovori sa Briselom budu obustavljeni. Karla del Ponte je takođe žestoko kritikovala vladu Austrije, koja trenutno predsedava Unijom, zato što nije izvršila dovoljan pritisak na Srbiju, dodaje list. "Ima čak i navoda da je Vlada Srbije možda i sama inspirisala glasine (o hapšenju) da bi stvorila utisak da 'nešto preduzima'. Ona nešto i mora preduzeti, jer jedan faktor koji je bez sumnje bio povod za priče jeste rok koji ističe idućeg utorka, koji je EU odredila Srbiji da izruči generala Mladića", piše "Tajms". Budućnost Srbije, kako nastavlja "Tajms", zavisi od ishoda pregovora sa EU jer, ako ministri Unije ocene da Srbija odugovlači sa potragom za Mladićem, "njeno nastojanje da se pridruži EU biće zamrznuto i Srbija će ostati država-parija, sa svim ekonomskim posledicama koje to povlači".
Dezinformacije o Mladiću dižu tenzije Analitičar Aleksandar Radić ocenio je da je niz dezinformacija o hapšenju haškog begunca Ratka Mladića pušten javnosti "kako bi se podigla tenzija oko konačnog rešenja tog slučaja". "Mogao bih da pretpostavim da je reč o nastojanju da se dovrši psihološka preparacija za konačno rešenje tog slučaja u narednim danima. Na osnovu neodređenih medijskih izveštaja koji su ipak ukazivali na to da se, u najmanju ruku, preduzela ozbiljna akcija hapšenja ako to već nije učinjeno, moglo se proceniti kakva će biti reakcija javnog mnjenja", rekao je on . Radić je ocenio da u Srbiji postoji mnogo veći strah od reakcije javnog mnjenja nego što realne okolnosti na to ukazuju. Komentarišući mogućnost da vlada pregovara o predaji sa Mladićem, Radić je naglasio da "neka forma kontakta" sa Mladićem mora da postoji i da je samo tehničko pitanje kako će se to nazvati. Ako se ispostavi da je Mladić ipak bio u Srbiji, to bi bilo neugodno jer bi kompromitovalo postupke države i to različitih vlada, rekao je on i dodao da je veći broj relevantnih ličnosti, do sada, sa sigurnošću tvrdio da se Mladić ne nalazi u Srbiji. "Ako se desi takav scenario, do sada se pokazalo da niko ne snosi odgovornost za greške načinjene u prošlosti. Kod nas se lako prelazi preko političkih grešaka i zabluda", kazao je Radić.

PROCENE MEĐUNARODNE KRIZNE GRUPE ZA KOSOVO I METOHIJU
Uslovna nezavisnost izvesno rešenje
"Uslovna nezavisnost je jedino rešenje i o tome unutar Kontakt grupe postoji visok stepen saglasnosti", rekao je Garet Evans prilikom diskusije o budućnosti Kosova održanoj na Diplomatskoj akademiji.
Uslovna nezavisnost je izvesno rešenje za budući status Kosova, ocenio je u sredu uveče u Beču direktor Međunarodne krizne grupe (ICG) Garet Evans (na slici dole sa Rugovom). Prema njegovim rečima, postoji više oblika uslovne nezavisnosti, pa treba videti za koju će se odlučiti međunarodna zajednica, ali jedno je sigurno da će preduslovi sigurno biti poštovanje prava i zaštita srpske manjine. Evans je ocenio da je gotovo sigurno da Beograd i Priština neće biti u stanju da postignu dogovor oko budućeg statusa, te da on mora biti nametnut. S tim u vezi on je pozvao međunarodnu zajednicu da što pre shvati da nema dogovora, već da je potrebno nametnutno rešenje, koji bi bio paket mera, sa čijom implementacijom treba što pre početi. Holandski poslanik u Evropskom parlamentu Jost Lagendajk ocenio je da EU na Kosovu mora preuzeti vodeću ulogu. On je rekao da EU mora da se pripremi i već počne da razmišlja o paketu rešenja za Kosovo. Istovremeno i Lagendajk je podvukao da kosovski Albanci na putu ka nezavisnosti moraju ispuniti svoje obaveze. Svi učesnici diskusije složili su se da ne treba očekivati primenu sile od strane Srbije u slučaju nezavisnosti Kosova, ukazujući da postoji umor od ratovanja kod stanovništva, kao i da Beograd zna šta ga očekuje od UN u slučaju vojne intervencije.

GRAD BUDUĆNOSTI JUŽNE EVROPE ZA 2006/2007
Beograd najbolja investiciona lokacija u regionu
Nominacije za prvi krug poslalo je 89 gradova, od kojih je odabrano 13 pobednika prvog kruga među kojima je i Beograd.
Ugledni britanski ekonomski dnevnik, "Fajnenšel tajms", proglasio je Beograd za najbolju investicionu lokaciju u regionu jugoistočnog dela centralne Evrope u okviru izbora za "Evropske gradove i regione budućnosti u 2006/2007. godini". Odluke žirija za izbor koji organizuju "Fajnenšel tajms" i njegov specijalizovani magazin za strana ulaganja FDI, objavljene su u internet verziji izdanja tog magazina za februar/ mart. Konkurs ima tri faze. Najpre su odabrani pobednici u 13 evropskih regiona, koji će se takmičiti u narednoj fazi, kada će biti odabrani najbolji gradovi u pet "širih regiona", od kojih će samo jedan u trećoj fazi poneti tituli "Evropskog grada budućnosti". Žiri je birao gradove na osnovu jedinstvenih kriterijuma za sve - ekonomskih potencijala, troškova poslovanja, stručnosti kadrova, razvijenosti informatičke tehnologije, telekomunikacija i saobraćaja, kvaliteta života i promovisanja direktnih stranih investicija. U obrazloženju odluke da Beograd bude grad koji je prošao u narednu fazu konkursa, žiri je naveo da je privreda Srbije porasla na 8,6 odsto u 2004. godini i da se očekuje da će bruto domaći proizvod u 2005. biti veći od šest odsto. "Ukupna ulaganja u Srbiju u 2005. procenjena su na 1,65 milijardi eura, a među najnovijim značajnim investitorima su italijanska Banka Inteza, američka kompanija "Bol pekidžing" i nemački "Metro keš end keri", navodi žiri "Fajnenšel tajmsa" Objekat "Metroa" u Beogradu bila je, kako se navodi, najveća direktna strana investicija u jugoistočnoj Evropi u 2004. godini, a uz to je i "Majktosoft" upravo u Beogradu otvorio svoj prvi centar za razvoj softvera u jugoistočnoj Evropi. Nominacije za prvi krug poslalo je 89 gradova, od kojih je odabrano 13 pobednika prvog kruga. U regionu zapadna Evropa-Francuska pobednik je Pariz, u regionu zapadna Evropa-Nemačka - Berlin, za zapadnu Evropu-Iberijsko poluostrvo pobednik je Barselona, a za severnu Evropu-Skandinavsko poluostrvo - Kopenhagen. U regionu severna Evropa-Ujedinjeno Kraljevstvo pobednik je London, a za severnu Evropu-Irsku - Dablin. U oblasti istočna Evropa-Baltik pobednik je Viljnus u Litvaniji, a u regionu istočna Evropa-zapad Zajednice Nezavisnih Država - Baku u Azerbejdžanu, koji je uspeo da pobedi kandidate iz Ukrajine. U oblasti centralne Evrope-Austrije, pobednik je Beč, a centralne Evrope-Švajcarske - Cirih, u regionu istočne Evrope-Višegradske grupe - Brno u Češkoj, koje je procenjeno kao za investicije privlačnije mesto od, recimo, Budimpešte. Pored Beograda kao pobednika u oblasti južna Evropa-jugoistok centralne Evrope, među odabranim gradovima je i Manisa, grad budućnosti u regionu južne Evrope-Turske. Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) saopštila je, nakon pobede Beograda u prvom krugu takmičenja, da je u stalnom kontaktu sa predstavnicima "Fajnenšel tajmsa" i da je dobila informaciju da je "Beograd veoma ozbiljan kandidat i za novu nagradu". Proglašenje pobednika za "Grad budućnosti južne Evrope u 2006/2007", posle druge faze konkursa, biće održano 16. marta u Kanu.

OSNIVANJE SRPSKOG PROFESIONALNOG FUDBALSKOG TIMA U TORONTU
Srpski Beli Orlovi ponovo lete sa Šekularcem
Dragoslav Šekularac bio je jako uzbuđen ponovnim povratkom u Toronto, gradu u kome je nekada i igrao i bio trener tima "Belih Orlova". Njegova rečenica da jedva čeka da otpočne rad bila je melem na dušu sportskih entuzijasta i članova tima.
U četvrtak 23. februara ove godine obnovljena su krila “Srpskih Belih Orlova”, fudbalskog tima koji će se takmičiti u profesionalnoj fudbalskoj ligi Kanade. Tim povodom organizovana je konferencija za novinare, na kojoj su bili zastupljeni kanadski i srpski mediji, i na kojoj je javnosti predstavljena ideja ponovnog okupljanja nekadašnjeg najvažnijeg predstavnika srpskog timskog sporta u Kanadi. Na pres-konferenciji u srpskoj sali na Delavaru, dobro organizovanoj od strane glavnog sponzora "Vestern Juniona" i uz pomoć uprave kluba, najpre je uvodnu reč dao predsednik kluba i nekadašnji igrač Mića Bakić, koji je rekao da su bivši igrači, članovi stručnog i upravnog tima, pre šest meseci došli do ideje da se ponovo organizuju i ponovo zavrede pažnju sportske publike. Za vođu su, rekao je Bakić, izabrali Dragoslava Šekularca, popularnog fudbalskog maga i jednu od najvećih fudbalskih legendi, koji će biti trener tima. Dragoslav Šekularac bio je jako uzbuđen ponovnim povratkom u Toronto, gradu u kome je nekada i igrao i bio trener tima "Belih Orlova". Njegova rečenica da jedva čeka da otpočne rad bila je melem na dušu sportskih entuzijasta i članova tima. Uz to, on je najavio otvaranje Fudbalske akademije, koja će raditi pod njegovom upravom, a gde će deca učiti prve driblinge od majstora u svetskom fudbalskom zanatu. Kanadska profesionalna fudbalska liga (CPSL.ca) od naredne sezone imaće povećan broj timova kojima je dozvoljeno da nose nacionalne boje, što do sada nije bio slučaj. Internacionalna liga i utakmice počinju u maju, na Sentenijal stadionu u Etobiku. Keri Kaplan, zastupnik profesionalne lige, predsednik kluba Bakić i trener Šekularac na ovoj konferenciji potpisali su i zvanični ugovor o prijemu Srpskih Belih Orlova u Kanadsku profi ligu. Bilo je lepo poslušati lepe želje Vincenta Ursinija iz amaterskog Fudbalskog Udruženja Kanade, ali su reči člana FIFE, svetskog fudbalskog udruženja, Dik Hauarda zaista podsetile na stari sjaj i nezaboravne momente u međunarodnom sportu vezane za legendarnog Šekularca. On je rekao da je jednom razgovarao sa proslavljenim Peleom, koji je rekao da je "Šeki" jedan od najboljih fudbalera svih vremena. Kao iskusnom članu tima za razvoj fudbala u okviru FIFE, Hauard je podsetio i na to da fudbal sve više zanima mlade generacije u Kanadi, na šta ukazuje i osnivanje novog srpskog tima. Najbolje želje za uspeh izrekao je i generalni konzul Srbije i Crne Gore Zoran Pavlović. Tim je, za sada, sklopio ugovore sa sledećim igračima: Saša Viciknez, Milan Janošević, Milan Medić, Milić Bozo i Dušan Belić. Do maja tim će biti popunjen. Upravu Fudbalskog kluba "Srpski Beli Orlovi" čine predsednik Mića Bakić, Potpredsednici Milorad Vezmar, Bora Mijović i Miško Zdravković, administrator Srećko Klisara, sekretar Dragiša Latinić, blagajnici Zoran Bojković i Dragan Kalaba, dok će stručni tim sačinjavati trener Dragoslav Šekularac, pomoćni trener Stevan Mojsilović i tehnički direktor Dragan Janković. Za više informacija obratite se klubu na tel: (416) 252-1459. Konferencija za štampu bila je odlično organizovana uz pomoć "Vestern Juniona", članova kluba, a posebnu ulogu za medije imali su Dragiša Latinić i Voja Jurišić.
D. Ćirić

KOLIKO JOŠ TERORISTA IMA PASOŠ BOSNE I HERCEGOVINE
Kome su sve vlasti BiH davale državljanstvo
Potrebu za hitnim revidiranjem BiH državljanstava još jednom je potvrdilo hapšenje teroriste Marokanca Saida Atmanija u Sarajevu, koji je ranije osuđen za terorizam u Francuskoj na šest godina zatvora.
Revizija državljanstava koja su vlasti BiH davale strancima tokom rata od 1992. do 1996. godine uskoro treba da počne, čime će, kako se očekuje, biti riješen "problem rušenja ugleda BiH u svijetu". Zamjenik ministra sigurnosti BiH Dragan Mektić izjavio je da će oko 2.000 osoba biti predmet ispitivanja legalnosti sticanja državljanstva. Potrebu za hitnim revidiranjem BiH državljanstava još jednom je potvrdilo prošlosedmično hapšenje teroriste Marokanca Saida Atmanija u Sarajevu, koji je ranije osuđen za terorizam u Francuskoj na šest godina zatvora. Atmani je posjedovao državljanstvo BiH koje mu je dodijeljeno na osnovu učešća u Armiji BiH, a oduzeto 2001. godine, kada je izručen vlastima Francuske. Atmani se u Bosnu ponovo vratio i dobio legalnu ličnu kartu zahvaljujući teškim administrativnim propustima. Jedan od najpoznatijih evropskih terorista, Francuz Lionel Dimon (Dumont), koji se tokom rata borio u jedinici "El mudžahid", takođe je posjedovao pasoš BiH. Bio je oženjen Bosankom, a u Zenici je 1997. godine osuđen na 20 godina zatvora zbog razbojništva. BiH još nije odgovorila na pitanja o zatvorima CIA-e Pet zemalja, uključujući BiH, još uvek nije odgovorilo na pitanja Saveta Evrope o dosijeima o postojanju tajnih zatvora CIA-e, saopšteno je iz Strazbura. "Vlade Belgije, BiH, Gruzije, Italije i San Marina još uvek nisu odgovorile", navodi se u saopštenju i dodaje da je ambasador Italije obećao da će njegova vlada odgovoriti danas. Savet Evrope je krajem novembra poslao pitanja evropskim vladama o postojanju tajnih zatvora CIA-e ili preleta preko njihove teritorije. Generalni sekretar SE Teri Dejvis naveo je da je 41 zemlja odgovorila pre isteka roka u utorak u ponoć. U saopštenju se dodaje da će odgovori biti analizirani i da će u roku od nekoliko dana biti objavljeni. Pet dana uoči izručenja Francuskoj, u julu 1999. godine, Dimon je pod do danas nerazjašnjenim okolnostima, uspio da pobjegne iz sarajevskog Centralnog zatvora. Nedavno je uhapšen u Fancuskoj i osuđen na 30 godina zatvora zbog terorizma. BiH je poslednjih mjeseci opet u centru svjetske medijske pažnje nakon hapšenja Alžirca Mohameda Mehdavija. On je prije mjesec dana lišen slobodne na Tajlandu. Prilikom hapšenja, uz više desetina falsifikovanih pasoša evropskih zemalja, jedina validna putna isprava koju je imao kod sebe bio je pasoš BiH. I Mohamed Mehdavi je sve do nedavno živio u Zenici, a posjedovao je i uredne lične BiH dokumente. I Sirijac Ahmed Zuhair Handala, koji je bio optužen za postavljenje auto bombe u septembru 1997. godine u Mostaru, imao je državljanstvo BiH. Handala je uhapšen prije pet godina u Jemenu, pod sumnjom da pripada međunarodnoj terorističkoj mreži. Trenutno se nalazi u američkom zatvoru Guantanamo na Kubi. Posljednje medijske spekulacije prema kojima je i Osama bin Laden imao pasoš BiH demantovalo je ministarstvo civilnih poslova BiH. Međutim, nije demantovana informacija da je bliski saradnik Osame bin Ladena, Mehrez Auduni, koji je u Turskoj uhapšen 1999. godine, imao državljanstvo BiH. I na crnoj listi Ministarstva sigurnosti Saudijske Arabije, na kojoj se nalaze imena 36 terorista, pripadnika Al Kaide, utvrđeno je da najmanje dvojica imaju državljanstvo BiH. Rijec je o šefu Al Kaide za Saudijsku Arabiju Junuzu Muhamedu al Hajariju, koji je prošle godine ubijen u Saudijskoj Arabiji prilikom pokušaja hapšenja, kao i Zaidu Sadu al Šamariju. Državljanstvo BiH imao je i Sirijac Enam Arnaut koji je u Čikagu osuđen za terorizam. Arnaut je postao bosanski državljanin 1996. godine, a njegova lična karta izdata je u Sarajevu. Bio je direktor navodne humanitarne organizacije BIF, za koju su Amerikanci utvrdili da je služila kao sredstvo putem koje se direktno finansirala Al Kaida. Dragan Mektić smatra da se jedino revizijom može u potpunosti utvrditi ko je sve tokom rata dobio državljanstvo BiH. On kaže da su državljanstva BiH uglavnom davana na osnovu učešća u Armiji BiH, ali je problem što je određeni broj ljudi došao do falsifikovanih dokumenata o učešću u armiji i po tom osnovu nelegalno dobio državljanstvo. Iako se Stranci demokratske akcije (SDA) BiH pripisuju "zasluge" za dovođenje mudžahedina u BiH, nekadašnji bliski saradnik osnivača SDA Alije Izetbegovića, Mirsad Ćeman, tvrdi suprotno. "Ako se šta može prigovoriti SDA i vlasti u to vrijeme, jeste nedovoljna opreznost, a ni u kojem slučaju namjera", rekao je Ćeman. On tvrdi da je u ratno vrijeme tadašnja vlast, na čelu sa Izetbegovićem, imala problem da uvjeri međunarodnu zajednicu da Armiji BiH ukine embargo na uvoz oružja. "Onda niko ne bi imao potrebu da dolazi u BiH i da bilo koga brani jer je bilo dovoljno momaka dobrovoljaca i patriota, ali malo oružja", rekao je Ćeman. Prema njegovom mišljenju, revizijom državljanstava trebala bi biti obuhvaćena i ona koja su davana dobrovoljcima iz Rusije i Ukrajine koji su se borili u vojsci Republike Srpske. Prema nezvaničnim podacima, svake godine oko pet hiljada rođenih Bosanaca i Hercegovaca traže ispis iz državljanstva BiH, jer se opredjeljuju za druga. S druge strane, postoje i oni koji su zainteresovani za državljanstvo BiH, ali je očito da veliki broj njih tu putnu ispravu koristi samo kao pomoćno sredstvo za ulazak u treće zemlje i obavljanje kriminalnih i terorističkih aktivnosti.
Emir Dizdarević Sarajevo

DŽEJMS BISET SVEDOČIO U HAGU
Milošević činio sve da sačuva SFRJ
Položaj Srba u Hrvatskoj bio je "zabrinjavajući", nakon što je predsednik Franjo Tuđman objavio da će težiti obnovi "istorijskih granica, koje su uključivale dobar deo BiH" i "vratio u upotrebnu ustaške simbole", rekao je Biset.
Svedočeći u odbranu Slobodana Miloševića pred Haškim tribunalom, bivši ambasador Kanade u Beogradu Džejms Biset rekao je da je Milošević u periodu 1990-92. godine činio sve da sačuva SFRJ i spreči nasilje. Na Miloševićevo pitanje zašto je želeo da svedoči, Biset je odgovorio: "Zato što sam, dok sam 1990-92. bio ambasador Kanade u SFRJ, uvideo da ste vi činili sve što ste mogli da sačuvate Jugoslaviju... Čudno je da lider koji se trudio za očuva zemlju bude optužen pred ovim sudom. Postoje drugi lideri koji su razbijali zemlju i pokrenuli su nasilje i sukobe, a vi ste pokušavali da to na sve načine sprečite". Penzionisani ambasador Biset, koji se više puta sastajao sa Miloševićem, rekao je da je izbijanje rata u Sloveniji i Hrvatskoj posledica propusta Zapada i preranog priznavanja tih republika od tadašnje Evropske zajednice, pod pritiskom Nemačke. Po njegovim rečima, Slovenija i Hrvatska su se, pošto su izrazile nameru da se osamostale, ilegalno naoružavale i formirale paravojne snage. Položaj Srba u Hrvatskoj bio je "zabrinjavajući", nakon što je predsednik Franjo Tuđman objavio da će težiti obnovi "istorijskih granica, koje su uključivale dobar deo BiH" i "vratio u upotrebnu ustaške simbole", rekao je svedok. "Srbi su se plašili ponavljanja genocida iz Drugog svetskog rata, u kojem su stradali njihovi preci... Uzeli su oružje i rekli: Ako Hrvatska izađe iz SFRJ, mi nećemo", kazao je Biset. On je negirao navod iz optužnice da je Milošević kontrolisao savezne institucije i JNA, rekavši da za to tokom službe u Beogradu nije video nikakve dokaze. Sudije odbile da puste Miloševića na lečenje u Moskvu Sudsko veće Haškog tribunala odbilo je zahtev bivšeg predsednka Srbije i SRJ Slobodana Miloševića da ga privremeno iz sudskog pritvora pusti u Moskvu na lečenje. Na početku jutrošweg zasedawa, Milošević je zatražio reč i kazao: "Ja sam upravo dobio odluku kojom da mi odbijate lečewe u Moskvi. Smatram tu odluku krajnje nepravednom". Sudija Patrik Robinson je prekinuo Miloševića, rekavši da to dalje ne želi da sluša i da optuženi nastavi ispitivanje svedoka odbrane Džejmsa Biseta. Milošević je odgovorio "dobro, ali zahtevam da žalbeno veće razmotri vašu odluku". Zahtev da bude privremeno oslobođen radi lečenja u Moskvi, Milošević je podneo sredinom decembra prošle godine. Biset je naglasio i da je 1999. godine bio "zgrožen" učešćem Kanade u NATO bombardovanju SR Jugoslavije, "suverene zemlje koja nije nikom u susedstvu pretila, nije imala oružje za masovno uništenje i činila je ono što bi i svaka druga država - pokušavala da suzbije oružanu pobunu formacije koju je samo godinu dana ranije Stejt department nazvao terorističkom". Milošević je ispitivanje Biseta počeo pošto se sudskom veću ponovo požalio da se ne oseća dobro, a tužilac Džefri Najs završio unakrsno ispitivanje prethodnog svedoka Marka Atlagića. "Ja sam vam juče rekao da se ne osećam dobro, a vi ste to odbili da uvažite", rekao je on predsedavajućem sudiji Patriku Robinson. Robinson je to odbacio kao netačno, podsećajući Miloševića da je naložio da ga pregledaju lekari specijalisti, ali da to nije učinjeno juče i da će biti pregledan danas popodne. Sudija Robinson pitao je i Miloševićevog sudski postavljenog branioca Stivenak Keja može li on ispitivati sledećeg svedoka odbrane, a Kej je odgovorio negativno. Na pitanje da li je u stanju da ispita svedoka, Milošević je odgovorio: "Ja svakako imam nameru da ispitam svog svedoka, jer to ne može da učini niko drugi... Prema tome, ako vi smatrate da je neophodno da sad nastavljamo, ja ću ga ispitati". Svedočenje ambasadora Biseta na suđenju Miloševiću, optuženog za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj i na Kosovu i genocid u BiH, biće nastavljeno .

ODBIJENA KRIVIČNA PRIJAVA PROTIV UNMIK-A
UNMIK nije potpisnik Međunarodne konvencije o ljudskim pravima
Krivična prijave protiv UNMIK-a koju je Evropski centar za prava Roma podneo Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu odbijena je zbog toga što UNMIK nije potpisnik Međunarodne konvencije o ljudskim pravima, saopštili su predstavnici tog centra.
Krivična prijava podneta je zbog teških uslova u kojima zive Romi u tri kampa na severu Mitrovice. Kod stanovnika tih kampova je otkrivena velika količina olova u krvi. Na konferenciji za novinare u Prištini, Diana Post koja je zadužena za pravna pitanja u Evropskom centru za prava Roma rekla je da je sud začuđujućom brzinom odgovorio na krivičnu prijavu. "Nama je žao što su oni imali tako formalan pristup, jer smo mi znali da UNMIK nije potpisnik međunarodne konvencije o zaštiti manjina", rekla je ona, ističući da UNMIK na Kosovu ipak vlada. Ona smatra da je, pošto su u pitanju prava pojedinca, sud morao da uzme u obzir zakonske argumente. Post kaže da ima osnova da nije poštovan član 3 Konvencije o ljudskim pravima, posebno kada se ima u vidu činjenica da su zbog uslova života i velike količine olova u krvi preminule tri osobe. "UNMIK je znao za ovaj problem i za šest godina ga nije rešio. Oni treba da se prebace na sigurnije mesto, treba da dobiju adakvatnu medicinsku negu i UNMIK treba da nadoknadi štetu koja je izazvana", rekla je Post. Šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen i njegovi saradnici su nekoliko puta obišli Rome koji žive u kampovima na severu Mitrovice i od njih zatražili da se privremeno presele u bivši francuski vojni kampu Osterod, dok se ne izgrade kuće u romskom naselju na jugu Mitrovice. Romi su taj zahtev odbili uz obrazloženje da je stanje zagađenosti u kampu Osterod isto kao u kampovima u kojima se sada nalaze.

AMERIČKE OBAVEŠTAJNE ORGANIZACIJE SVE VEĆE
Špijuni u digitalnoj eri
Dok CIA prikuplja podatke sa terena do kojih dolaze agenti, desetine hiljada inženjera, fizičara, matematičara, lingvista i kompjuterskih eksperta NSA sluša svetske komunikacije.
Pre više od 220 godina Džordž Vašington je uputio prve američke tajne agente da prikupljaju podatke o aktivnostima Britanaca za vreme američkog rata za nezavisnost. Mnogo kasnije, vodeća američka obaveštajna organizacija je postala Nacionalna bezbednosna agencija (NSA), osnovana 1952. godine. Za razliku od Centralne obaveštajne agencije (CIA), koja prikuplja podatke sa terena do kojih dolaze agenti, desetine hiljada inženjera, fizičara, matematičara, lingvista i kompjuterskih eksperta NSA sluša svetske komunikacije. Oni analiziraju podatke sa špijunskih satelita, razvijaju tajne šifre i dešifruju kodove drugih zemalja. Pored podzemnih prostorija sa super-kompjuterima na blizu pet hektara između Vašingtona i Baltimora, NSA širom sveta ima svoje punktove za prisluškivanje i satelite koji kruže oko Zemlje. Džejms Bamford, autor dve knjige o NSA, kaže za Glas Amerike da je prvobitna misija organizacije bilo špijuniranje Sovjeta. "NSA je formirana sa jednim ciljem - da rano upozori na eventualni sovjetski nuklearni napad. Sovjetski Savez je uvek imao intenzivne komunikacije. Mornarica je komunicirala sa brodovima, vazduhoplovstvo sa pilotima, a armija sa jedinicama na terenu. NSA je samo sedela i prikupljala te podatke. Čitav Sovjetski Savez bio je okružen stanicama za prisluskivanje", kaže Bamford. Današnji neprijatelji Amerike su, međutim, sasvim drugačiji. Piter Ernest, izvršni direktor Međunarodnog muzeja špijunaže u Vašingtonu, koji je 36 godina radio za CIA, ukazuje da su neprijatelji poput Al Kaide i drugih terorističkih organizacija teži za praćenje od neprijatelja iz doba hladnog rata. "S vremena na vreme možete da dobijete podatke o nekom od 'džepova' terorističkih organizacija, ali su to pokretne mete. To su ljudi u raznim zemljama koje povezuje jedna ideja, bilo da je reč o Al Kaidi, talibanima ili islamskom zakonu. Postoji čitav niz ideja koje privlače ljude, posebno one otuđene od ostatka svog društva", kaže Ernest. Drugi analitičari naglašavaju da u eri digitalne tehnologije, neprijatelji kao što je Osama bin Laden imaju jednake šanse u borbi, jer imaju lak pristup najsavremenijoj tehnologiji - internetu, mobilnim telefonima i mejlovima. U SAD je u toku žestoka debata o onome što Bela kuća naziva "programom prisluškivanja terorista", koji je sprovodila NSA. Erik Dal, penzionisani obaveštajni oficir i stručnjak sa fakulteta prava i diplomatije na Univerzitetu u Masačusetsu, priznaje da je diskutabilno pitanje kako regulisati rad NSA u digitalnoj eri. Mnogi takođe ukazuju da su teroristički napadi 11. septembra zamaglili liniju između stranih obaveštajnih agencija i domaćih službi reda i zakona. Gregori Treverton, analitičar sa Fakulteta RAND u Santa Moniki, kaže: "Morali smo da pretrpimo neuspeh delom i zbog brojnih odredbi koje smo doneli imajući u vidu građanske slobode. Posebno smo bili skeptični prema koncentrisanju obaveštajnih podataka ili jačanju policijske moći, strepeći da bi to narušilo građanske slobode. Onda su se, međutim, pojavili teroristi koji ne poštuju ni jednu od tih kategorija". Treverton kaže da je u SAD u toku proces izmene propisa kako bi mere u borbi protiv terorizma bile u skladu sa zakonom. On dodaje da je, iako su Patriotski zakon i drugi propisi promenili standarde prisluškivanja, cilj i dalje da se očuva balans između bezbednosti i građanskih sloboda.

GUGL NUDI PRETRAGU S KOMPJUTERA NA KOMPJUTER
Kaži zbogom privatnosti
Kompanija "Gugl" nudi novu mogućnost kojom se podaci automatski prebacuju sa jednog kompjutera na drugi. Međutim, svako ko želi to da koristi mora dozvoliti "Guglu" da njegove informacije čuva do 30 dana.
Kompanija "Gugl", koja je korisnicima interneta pružila najpopularniji pretraživač svetske kompjuterske mreže, sada nudi novu mogućnost kojom se podaci automatski prebacuju sa jednog kompjutera na drugi. Međutim, svako ko želi to da koristi mora dozvoliti "Guglu" da njegove informacije čuva do 30 dana. Takav kompromis, predviđen novim besplatnim softverom koji je od nedavno u "Guglovoj" ponudi, možda će biti teži za prihvatanje među Amerikancima sada, kada administracija predsednika SAD Džordža Buša zahteva da sazna kakve su informacije korisnici pokušavali da pronađu preko "Gugl" pretraživača, javlja AP. Kompanija nastoji da pred federalnim sudom pobije obavezujući nalog američkog Ministarstva pravde i zbog tog suđenja javnost u SAD posvetila je više pažnje riziku da internet kompanije proslede privatne podatke nekome spolja, uključujući vladu. Informacije su na zahtev Bušove administracije već prosledile firme "Jahu", "Majkrosoft" i AOL, tvrdeći pritom da time nisu prekršile pravilo o poverljivosti podataka svojih korisnika. Mogućnost da "izdaleka" pretražite neki kompjuter i pronađete željeni dokument - i-mejl, instant poruke ili druge informacije koje se nalaze na hard disku - sadržana je u najnovijem poboljšanju "Guglovog" softvera. Da bi upotrebio funkciju pretrage s kompjutera na kompjuter, korisnik treba da navede kakvu vrstu podataka traži i onda da se složi sa tim da "Gugl" prebaci sav materijal u sopstvenu arhivu. "Gugl" planira da kodira te fajlove i da pristup omogući samo nekolicini svojih zaposlenih. Takođe obećava da neće dalje prenositi ni jednu od tih informacija. Kada se drugi kompjuter uključen u ličnu mrežu nekog korisnika uključi, "Gugl" automatski prebacuje sve informacije koje se mogu pretražiti. Kompanija je objavila da će podatke brisati ubrzo nakon što ih dostavi onome ko ih je tražio i da ništa neće čuvati duže od 30 dana. Uprkos očekivanim primedbama zbog mogućeg narušavanja privatnosti, rukovodioci u "Guglu" veruju da će proizvod biti interesantan mnogima koji, na primer, žele da sa kompjutera u kući dođu do informacija koje imaju u računaru u kancelariji, ili obratno. "Mislimo da će to biti veoma korisna alatka, ali moraćete da se odreknete dela svoje privatnosti", rekla je potpredsednica "Gugla" Marisa Majer. Pored pretraga s kompjutera na kompjuter, poboljšani softver će korisnicima omogućiti da uspostave niz mini-aplikacija, koje se nazivaju i "vidžeti" (widget) i koje prate informacije na određenu temu poput vremenskih prilika, izveštaja sa berze ili novinskih tekstova. Novi "Guglov" softver omogućava da se ti "vidžeti", kao i druge informacije, proslede prijateljima i kolegama, čime kompanija nastavlja napore da proširi krug svojih korisnika i tako se bori protiv svog najvećeg rivala, "Jahua", i drugih sličnih sajtova. U odgovoru na pritužbe na ranije verzije "Guglovog" pretraživača, novi softver ima i zaštitu lozinkom, što treba da spreči da podatke koje je unosio korisnik čitaju uljezi. Novi paket, koji se može skinuti sa adrese http://desktop.google.com  biće još jedan značajan korak u nastojanju "Gugla" da stvori kompjutersku platformu koja će biti rival "Majkrosoftovom" operativnom sistemu "Vindous", izjavio je analitičar tržišta softvera Alen Vajner. Novi "Guglov" program radiće samo u "Vindousovim" paketima XP ili 2000. "Mislim da 'Gugl' ima jasnu viziju i da shvata da će pristup bilo čemu sa bilo kog mesta biti veoma vredan", kazao je Vajner.

CRNA GORA - REFERENDUM
Crnogorska vlast traži da EU preispita svoj predlog
Vlast Crne Gore zatražila je od zemalja Evropske unije da preispitaju predlog da kvalifikovana većina za priznavanje odluke na crnogorskom referendumu o nezavisnosti bude 55 odsto izašlih građana.
Kako je navedeno u ed memoaru, objavljenom na Internet sajtu Vlade Crne Gore, predlog EU koji je preneo specijalni izaslanik Miroslav Lajčak "značajno odstupa od poznate evropske prakse i uporednih pravnih rešenja". U ed memoaru crnogorske vlade dodaje se da za određivanje kvalifikovane većine treba primeniti najviši standard koji je poznat u zemljama EU, takozvani danski model, koji predviđa da mora postojati većina od 40 odsto od ukupnog broja registrovanih birača ojačan za dodatni procenat. "Mi, dakle, i na ovaj način potvrđujemo našu spremnost da na referendumu u Crnoj Gori, da bi imali legalnu i legitimnu odluku, mora učestvovati najmanje 50 odsto plus jedan od ukupnog broja registrovanih glasača, ali i da mora biti ispunjen drugi, specijalni uslov: da je za nezavisnost Crne Gore opredeljena i kvalifikovana većina od 41 odsto od ukupnog broja registrovanih glasača", navedeno je dokumentu. Na veb-sajtu vlade nije navedeno kome je ed memoar upućen, ali je u crnogorskom Ministarstvu spoljnih poslova rečeno da su ad-memoar najviši crnogorski zvaničnici premijer Milo Đukanović, predsednik parlamenta Ranko Krivokapić i predsednik Crne Gore Filip Vujanović uputili ministrima inostranih poslova zemalja EU. U ed memoaru se upozorava da bi, ako sadašnji predlog EU bude prihvaćen, u slučaju da na referendumu za nezavisnost glasa, na primer, 54,9 odsto građana, "bio narušen temeljni demokratski princip da odluku opredeljuje većina". "Na taj način bi se suočili sa situacijom da demokratskoj većini koja je za nezavisnost nametnemo rešenje koje podržava manjina, a koje bi značilo jaču državnu zajednicu sa Srbijom", navodi se u dokumentu i dodaje da bi takav ishod referenduma bilo nemoguće sprovesti u praksi.
Još se lome koplja o 55 odsto izašlih Vladajuća Demokratska partija socijalista (DPS) odložila je za sledeću nedelju sednicu Glavnog odbora na kojoj će doneti konačnu odluku o predlogu EU da većina za uspeh referenduma bude 55 odsto izašlih birača. Glavni odbor Narodne stranke juče je odlučio da prihvati predlog EU, a takvu odluku najavila je i Srpska narodna stranka koja nije učestvovala u pregovorima o uslovima održavanja referenduma. Glavni odbor Socijalističke narodne partije (SNP) odlučiće u subotu da li prihvata predlog Evropskoj uniji o uslovima za održavanje referenduma u Crnoj Gori, potvrdio je portparol Miomir Vojinović. Predsednik (SNP) Predrag Bulatović, desno, izjavio je da crnogorska vlast vodi politiku čiji je cilj - opstanak na vlasti uprkos porazu na referendumu. Bulatović je kazao da aktuelena vlast unapred stvara alibi, da nakon pobede na referendumu zajedničke države, nastavi sa destrukcijom državne zajednice i to u kratkom periodu do redovnih parlamentarnim izborima, saopšteno je iz SNP-a. "Ako ne dobije referendum, po uslovima EU, režim će biti dužan da se povinuje rezultatima refereduma i bude u potpunosti kooperativan u primeni rezultata.  Sve drugo je nepoštovanje zakona i sukobljavanje sa međunarodnom zajednicom i predstvljalo bi uvlačenje Crne Gore u zonu opasne destabilizacje", kazao je Bulatović. Šef poslaničke grupe DPS-a Miodrag Vuković rekao je da će vanredna sednica Skupštine Crne Gore na kojoj je 25. februra trebalo da se raspravlja o referendumskim uslovima, najverovanije biti otkazana. Suverenistički blok bez dogovora o predlogu EU Lideri suverenističkog bloka nisu na sastanku postigli konačan dogovor o tome da li treba prihvatiti predlog EU da kvalifikovana većina za priznavanje odluke na referendumu o državnom statusu Crne Gore bude 55 odsto izašlih birača, saznaje agencija Beta. Predsednik Demokratske partije socijalista Milo Đukanović, predsednik Socijaldemokratske partije Ranko Krivokapić, lider Liberalne partije Miodrag Živković i predsednik Građanske partije Krsto Pavićević sastali su se u sredu po drugi put, ali je sastanak završen bez konačnog dogovora.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"