Deportovanje ilegalnih imigranata
Ministar Solberg tvrdi da se ne dešava ništa neuobičajeno
Ovih dana mnogo se govori da je u toku opsežna akcija za deportovanje mnogih ilegalnih imigranata u Kanadi, posebno onih koji potiču iz Portugalije i Italije. Mišljenja su veoma podeljena - od onih koji iznalaze raznorazna, često veoma uverljiva, opravdanja za ostanak ljudi koji svojim poštenim radom doprinose kanadskoj privredi i standardu, pa do onih koji se pitaju kako se uopšte mogu nazvati poštenima oni koji ovde borave nelegalno.
Ministar za imigraciju Monte Solberg ima težak zadatak da objasni zašto se ovo dešava. On insistira da se ne dešava ništa neuobičajeno, već da se naprotiv, sprovodi ista politika koju su imali i liberali. Po njegovim rečima, federalna vlada namerava da deportuje oko deset hiljada lica zbog različitih razloga, što je u skladu sa kvotama u prethodne dve godine. On je odbacio nagoveštaje (i time raspršio nade mnogih) da može doći do masovne amnestije kojom bi se dozvolilo da u Kanadi ostanu osobe čiji boravak nije u skladu sa Zakonom o imigraciji. Doseljenici se, između ostalog, deportuju zbog kršenja zakona, rada na crno, ilegalnog studiranja, sukoba sa zakonom u drugim zemljama ili povezanosti sa organizovanim kriminalom. Ministar Solberg je, uz sve razumevanje prema osobama koje su došle u Kanadu u potrazi za boljim životom, a sada im preti deportacija, istakao da Kanada ima verovatno najliberalniju politiku useljavanja u čitavom svetu i da ilegalci nikako ne doprinose njenoj afirmaciji. On naglašava da politika useljavanja mora da se prilagodi potrebama tržišta rada i podstakne dolazak radnika deficitarnih struka. Što se tiče bojazni da bi građevinske firme mogle dospeti u nezavidnu situaciju jer među njihovim radnicima ima dosta onih koji ovde borave ilegalno, ministar Solberg je izjavio da bi jedno od mogućih privremenih i brzih rešenja moglo biti privremeno angažovanje radnika sa strane, kojima bi boravak bio dozvoljen dok traju potrebe. Članstvo Nove demokratije se založilo da konzervativci obustave proces deportovanja radnika, navodeći da oni daju značajan doprinos privredi. Poslanica Olivija Čau kaže da svakako treba misliti na građevinarstvo, ako već ne postoji razumevanje humanitarnih razloga. Ona predlaže da se ne deportuju lica koja se u Kanadi nalaze duže od pet godina i do sada nigde nisu bila u sukobu sa zakonom. Po nekim procenama, u građevinarstvu i ugostiteljstvu samo u južnom delu Ontarija ima između deset i petnaest hiljada nelegalnih radnika. U čitavoj Kanadi taj broj ide i do 300 hiljada.

Ministar Solberg o pitanjima imigranata
Vlada Stivena Harpera stvariće agenciju za nostrifikaciju diploma
Federalni ministar za državljanstvo i imigraciju Monti Solberg obećava da će vlada umanjiti takse za imigrante za polovinu. On kaže da će umesto sadašnjih 975 dolara za dobijanje dozvole stalnog boravka, najverovatnije biti traženo upola manje, što bi trebalo da bude dokaz dobrodošlice ljudima koju počinju život na ovim prostorima. Kako je primetio, biće dovoljno prilika kasnije da se porezi i kasnije naplate.
Ministar je rekao da vlada premijera Stivena Harpera, takođe, čini napore da oformi agenciju za bržu nostrifikaciju stranih diploma. Veruje se da bi se na taj način izbegla apsurdna situacija da, u vreme kada su u Kanadi lekari deficitarni, ljudi sa diplomama medicinskog fakulteta stečenim na strani zarađuju za život vozeći taksi. Kao treći prioritet iz oblasti imigracionih pitanja istaknuta je želja da se deci koju su kanadski državljani usvojili iz drugih zemalja prizna državljanstvo i da se na taj način izjednače sa decom rođenom u Kanadi. Solberg nije precizirao rokove za sprovođenje ovih inicijativa, ali je rekao da bi posle krunskog govora i iznošenja nacrta budžeta oni mogli bliže da se odrede.

Prvo putovanje u inostranstvo od dolaska na vlast
Premijer Harper u Avganistanu
Premijer Stiven Harper je protekle nedelje posetio pripadnike kanadskih oružanih snaga angažovanih u Avganistanu, u okviru svoje prve inostrane turneje otkako je stupio na vlast.
Harper je na put pošao u subotu, 11. marta. Pored dvodnevnog boravka među kanadskim vojnicima, premijer se susreo sa avganistanskim predsednikom Hamidom Karzaijem, a na povratku kući i sa pakistanskim liderima. Tokom posete, Harper je izrazio snažnu podršku pripadnicima oružanih snaga i njihovoj misiji u Avganistanu. On je, takođe, uprkos zamerkama opozicije da građanima nije sasvim jasno zašto su kanadske trupe u Avganistanu, ponovo odbacio sugestije da bi u Parlamentu trebalo raspravljati o opravdanosti misije.

Povodom treće godišnjice od početka intervencije
Demostracije protiv rata u Iraku održane širom Kanade
Treća godišnjica od početka američke invazije na Irak proteklog vikenda obeležena je demonstracijama građana u čitavom svetu, a u Kanadi protesti su održani u najvećim gradovima, Torontu, Otavi, Vankuveru i Montrealu, i u još tridesetak gradova.
U Torontu se, u organizaciji Koalicije za prestanak rata pod nazivom Globalni dan za akciju, okupilo više od hiljadu ljudi ispred zgrade američkog konzulata u aveniji Juniverziti, koji su zatim pošli u protestnu šetnju. Pored protestovanja protiv intervencije u Iraku, oni su izrazili svoje nezadovoljstvo i učešćem kanadskih oružanih snaga u Avganistanu. Demonstracije su protekle mirno, a prisutne policijske snage su se ponajviše bavile regulisanjem saobraćaja. Slično je bilo i u ostalim gradovima. Američke trupe su intervenciju u Iraku započele 20. marta 2003. godine.

Martin nije više lider liberala
Konvencija za izbor novog lidera decembra u Montrealu
Pol Martin i zvanično više nije lider liberala. Njegova ostavka praktično je rezultat poraza stranke na januarskim izborima. On je, u pismu koje je dostavio prošlog četvrtka, rekao da se povlači sa funcije onog trenutka kada stranka zakaže konvenciju za izbor novog prvog čoveka, ali da namerava da i dalje doprinosi partiji koju će i nadalje, kao i do sada, smatrati za svoju drugu porodicu.
Federalna Liberalna stranka odlučila je da konvenciju za izbor novog lidera održi početkom decembra u Montrealu. Izvršni odbor stranke uneo je neke izmene u proceduru. Odlučeno je da će kandidati za lidera morati da plate 50 hiljada dolara za ulazak u trku (u prethodnoj kampanji taj iznos je bio 75 hiljada dolara), a važno je i da će svaki od njih moći da potroši maksimum 3,4 miliona u svojoj kampanji. Limit na prethodnim stranačkim izborima bio je četiri miliona dolara. Upućeni procenjuju da su potencijalni kandidati za lidera stranke Belinda Stronač, Skot Brison, Majkl Ingnjatijef i Bob Re, mada je jedino advokat iz Toronta Marta Hol Findli to i javno najavila. Funkciju privremenog lidera stranke obavljaće Bil Grejem. Pol Martin zadržao je svoje poslaničko mesto u Parlamentu.

ZaŠtita Životinja
Brižit Bardo u Kanadi zbog mladunaca foka
Ovih dana se, ponovo zbog mladunaca foka, u Kanadi nalazi još jedna velika medijska zvezda . Ovog puta reč je o glumici i seks-bombi iz šezdesetih godina Brižit Bardo. Ona je osvedočeni borac za prava životinja, čemu je uostalom i posvetila svoj život i aktivnosti posle davnašnjeg povlačenja sa filma.
Bardo je doputovala u Otavu da se lično založi za prestanak lova na mladunce foke. Istim pitanjem bavi se i njen veb-sajt, na kome se nalazi slika mladunčeta foke čija je krv rasuta po snegu. Senatorka Selin Hervije-Pajet, međutim, kaže da se Brižit Bardo služi netačnim podacima u svojoj borbi. Ona ističe da je u Kanadi još od 1987. godine zabranjen lov na mladunce foke, te da stoga, kampanja Bardoove nije zasnovana na stvarnom stanju stvari. Interesantno je da je Brižit Bardo zatražila prijem kod premijera Stivena Harpera, ali je odbijena. Sam Harper je obrazložio da je on odgovoran za potrebe Kanađana i da nema nameru da zbog publiciteta učestvuje u raznim akcijama poznatih ličnosti. Nekadašnju slavnu glumicu nije hteo da je primi ni ministar za lov i ribolov Lojola Hern. Nanavutski ministar obrazovanja Edvard Piko osporio je taktiku Brižit Bardo, primetivši da su lovci starosedeoci jedini oštećeni u čitavoj ovoj stvari. Ispred hotela u kome je Bardo držala konferenciju za štampu i gde su Inuiti protestovali, on je izjavio da iako se ovde radi o lovu koji je spada u pravno najregulisanije na svetu, i dalje ima aktivista za zaštitu prava životinja koji zloupotrebljavaju foke i zarađuju na tome milione dolara.

StatistiČari o Životu u zajednici
Prednosti i mane života roditelja i odrasle dece pod istim krovom
Oni koji misle da je zajednički život sa roditeljima u istoj kući 'specijalitet' iz našeg starog kraja, silno greše. Da li je 'recept' preuzet od nas ili jednostavno životne okolnosti ljude nateraju na starovremska rešenja, ne zna se, tek kanadski statističari kažu da više nego ikada već odrasli ljudi ostaju da žive sa svojim roditeljima. Ovaj trend posebno je primetan među novodošlim imigrantima i članovima azijske i latinoameričke zajednice, za koje se ističe da naročito poštuju porodični život i njegove vrednosti.
Početkom osamdesetih godina prošlog veka je oko dve petine mladih do 24 godine i dalje živelo sa roditeljima, dok je 2001. godine taj broj narastao čak do 57 odsto. Interesantno je da je u velikim gradovima to češća pojava nego, recimo, u seoskim ili manjim gradskim sredinama. Prednjače Vankuver i Toronto sa 41, odnosno 39 odsto zajedničkih domaćinstava, što je više nego dvostruko od brojnije 17 odsto takvih zajednica na selu. O studiji Roditelji i odrasla deca u istoj kući objavljen je članak u časopisu Social Trends. U uporednom pregledu analizirani su roditelji čija deca, starosti između 20 i 34 godine, žive zajedno sa njima ili samostalno i ustanovljeno je da, pored brojnih prednosti, zajednički život neminovno sa sobom nosi i određene probleme. Sa jedne strane, u prednosti treba svakako uračunati da su pojedini troškovi značajno manji za jedno nego za dva domaćinstva, ali nikako ne treba zaboraviti razlike koje se javljaju između shvatanja ljudi iz različitih generacija. Upravo taj jaz u suštini predstavlja glavni kamen spoticanja, a manifestuje se kroz razmirice oko novca, kućnih poslova i obaveza i dece. Autor studije Martin Turkot, ipak, kaže da je isforsirano uobičajeno predstavljanje roditelja koje deca iskorišćavaju protiv njihove volje. On, naprotiv, tvrdi da su bolji odnosi između roditelja i dece koja su još uvek pod istim krovom, u odnosu na one koji ne žive zajedno.

DOSADA
Treba mu milion dolara da pobegne od dosadnog posla
Jedan kanadski državni službenik kome je toliko dosadio monoton posao, uputio je apel za donacije uz objašnjenje da bi mu milion kanadskih dolara (860.000 američkih dolara) omogućilo da ulepša svoj i tuđe živote.
Neimenovani muškarac, koji navodi da duže od 10 godina radi za jednu veliku državnu službu, postavio je veb sajt - savebureaucrat.com - na kojem piše koliko očajnički želi da pobegne od posla kojim se bavi. "Posle izvesnog vremena (posao) počinje da vam isisava energiju i dušu i shvatate da ste postali pravi birokrata... Osećam se kao staro džangrizalo, frustrirano zato što mora da se bavi papirima koji do njega stižu puževom brzinom", napisao je. "Odlaskom u penziju imao bih slobodnog vremena za dobrotvorne aktivnosti kao što je podučavanje dece i savetovanje ljudi koji prolaze kroz težak period u životu. Postao bih mnogo prijatnija osoba za svoju okolinu", dodao je Kanađanin. Uprkos obećanju da donacije neće potrošiti na "rols rojseve, kuće sa deset spavaćih soba, avione", teško da će mu se uskoro ispuniti želja: do srede ujutru pet sažaljivih osoba poslalo mu je donacije od ukupno 59,26 kanadskih dolara (jedan američki dolar je 1,16 kanadskih dolara).

Novi propisi o protivpožarnoj zaštiti
Protivpožarni alarm obavezno ispred svake spavaće sobe
Vlasti u Ontariju veruju da će ubuduće biti manje nesreća koje su posledica požara, pošto od prvog dana marta važe novi propisi o protivpožarnoj zaštiti.
Pooštrenim propisima se predviđa da vlasnici stanova i kuća na svakom spratu, kao i ispred svake spavaće sobe obavezno ugrade protivpožarne alarme. Stanodavci će biti odgovorni za njihovo postavljanje, tako da stanari treba njima da se obrate ukoliko ima nekih propusta. Stanari, pak, sa svoje strane, ne smeju da vade baterije ili oštećuju alarme. Novi alarmi koštaju desetak dolara. Trebalo bi ih menjati bar na svakih deset godina, a proveravati jednom mesečno, pritiskom na test dugme ili prinošenjem zapaljenog konca. Baterije iz alarma trebalo bi menjati jednom godišnje. Svoj doprinos povećanoj sigurnosti daju i vatrogasne jedinice edukativnom kampanjom za građane. Predviđene kazne idu od opomene od 235 dolara, pa do kazni koja za pojedinca može ići do pedeset hiljada, a za komapniju do sto hiljada dolara.

Posle četvoromesečnog zatočeništva
Zajedničkom akcijom oslobođeni članovi Hrišćanskog mirovnog tima
Posle skoro četiri meseca zatočeništva, u četvrtak su oslobođena trojica pripadnika Hrišćanskog mirovnog tima, Kanađani Džejms Luni, 41, i Hermet Sing Suden, 32, i Britanac Norman Kember, 74.
Mediji izveštavaju da su zajedničkoj akciji njihovog spašavanja prethodile nedelje brižljivog planiranja. U operaciji su učestvovale američke, britanske, kanadske (JTF-2 i mauntiji) i iračke vojne snage, kao i civili. Napominje se da nije ispaljen ni jedan metak, ali ni da otmičari nisu zarobljeni jer ih nije bilo kada je akcija izvršena. Taoci su pronađeni vezanih ruku u jednoj napuštenoj kući severozapadno od Bagdada. Oslobođeni taoci su poslati u bolnicu na posmatranje jer se sumnjalo u njihovo zdravstveno stanje, ali su ubrzo pušteni, pošto je ustanovljeno da su dobro. Premijer Stiven Harper stupio je u kontakt sa Kanađanima i rekao da je oduševljen pozitivnim obrtom i njihovim oslobađanjem. Slično su reagovali i drugi kanadski zvaničnici. U narednih nekoliko dana očekuje se da se Luni i Suden pridruže članovima svojih porodica. Na žalost, četvrti oteti član tima, Amerikanac Tom Foks, nije doživeo da i on bude oslobođen. Njegovo telo je nađeno pre dve nedelje u predgrađu Bagdada i, po nekim indikacijama, očigledno je da su ga mučili pre pogubljenja. Porodice talaca i čelnici Hrišćanskog mirovnog tima zahvaljuju se ljudima svih vera iz čitavog sveta koji su im sve vreme pružali dragocenu podršku. Portparol organizacije Dag Pričard izrazio je sumnju u skoro ponovno angažovanje nekog od njihovih timova u Iraku, ali je napomenuo da će pre toga svakako biti obavljene konsultacije sa lokalnim vlastima.

Ponovo predlog za zabranu telefoniranja u vožnji
O'Tul po treći put za veću bezbednost u saobraćaju
Ontarijski poslanik Džon O'Tul ponovo je, po treći put, provincijskom parlamentu podneo predlog zakona o zabrani upotrebe mobilnog telefona tokom vožnje. On veruje da bi, ukoliko je već neophodno telefonirati i voziti u isto vreme, iskusnim vozačima moglo da se dozvoli korišćenje aparata koji ne angažuje ruke, dok za novajlije za volanom predviđa zabranu bilo kakvog telefona. Izuzeci bi se mogli tolerisati u hitnim slučajevima, saobraćajnim nesrećama, kod prijavljivanja kriminalnih radnji ili izrazito nepovoljnih uslova na putu.
O'Tul kaže da prati šta se događa i smatra da bi sprečavanje makar jedne nesreće bilo više nego dovoljno opravdanje za usvajanje njegovog predloga. Protivnici ponajviše zameraju što bi bilo teško proveravati njegovo sprovođenje. O'Tul predviđa da istražni organi na mestu nesreće odmah proveravaju da li je telefon korišćen u vožnji, a predlaže i da se zakonom predvidi mogućnost da se nekom budućom tehnologijom otkrivaju prekršioce. Iako u svetu ima četrdesetak zemalja u kojima je vozačima zabranjena upotreba mobilnog telefona, u Kanadi je takva zabrana na snazi samo u Njufaundlendu i Labradoru. Kazna za prekršioce je od sto do 400 dolara i četiri kaznena poena. Ontarijski premijer Dalton MkGvinti nije previše zainteresovan da podrži donošenje ovog zakona. Napominjući da se zakonima ne može baš sve regulisati, on kaže da svako ko telefonira u vožnji treba da bude obazriv i da se ponaša odgovorno.

Brod potonuo, putnici spaseni
Dve osobe se vode kao nestale
Veliku sreću imali su putnici i posada broda Severna kraljica, koji je udario u stenu kod severne obale Britanske Kolumbije i potonuo. Po prvim izveštajima, javljeno je da su svi spaseni i da niko nije pretrpeo teže povrede.
Kasnije je međutim, prijavljeno da nema dvoje putnika Džeralda Fojsija i Širli Rozet. Postoje dve mogućnosti, ili da su nisu uspeli da se spasu, ili da su posle dramatičnog spasavanja odmah napustili udaljeno seoce Hartli Bej. Njih dvoje se za sada smatraju nestalima. Ostali putnici i članovi posade su helikopterom prebačeni na ledolomac obalske straže. Brod je saobraćao na noćnoj liniji između Princa Ruperta i Port Hardija. Brod je u stenu udario za vreme oluje i potonuo je oko jedan sat posle ponoći.

Antisemitski ispadi sve češći
Grupa B'Nai Brit Kanada izveštava da je u zemlji u poslednjih nekoliko godina antisemitizam u ekspanziji i da predrasude protiv Jevreja predstavljaju veliki problem. Iako pominju da je prošle godine bilo za tri odsto manje ispada nego godinu dana ranije, oni naglašavaju da se njihov broj utrostručio u poslednjih pet godina. Rut Klajn, dorektorka B'Nai Brit lige za ljudska prava, kaže da posebnu ulogu u tome ima internet, kojim se rasizam brzo i jeftino uvodi u kanadske domove.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"