Naslovne vesti | Srbija i Crna Gora | Kanada | Svet | Sport | Kultura | Srpska zajednica | Novine INFO | Prva

KULTURA

Broj 1045, 24. mart 2006.

BEOGRAD
Dokumentarni film o 27. martu na televiziji Pink
Dokumentarni film "Pronalaženje duše - 27. mart između stvarnosti i mita", koji sadrži ekskluzivne kadrove nedavno pronađenog filmskog žurnala snimljenog tokom uličnih demonstracija 27. marta 1941. u Beogradu, premijerno će biti prikazan na televiziji "Pink", na 65. godišnjicu tih događaja.
 
Autor dokumentarca je filmski istoričar Božidar Zečević, savetnik u Filmskim novostima, koji je nedavno u arhivu te ustanove otkrio snimak dvadesetsedmomartovskih događaja i, najverovatnije - prvi srpski zvučni filmski žurnal.

Dokumentarac u režiji Milana Stefanovića sadrži i kadrove filmskog žurnala snimljenog 27. marta 1945. godine na Trgu republike u Beogradu, na kojem je zabeležen govor Josipa Broza Tita povodom godišnjice dvadesetsedmomartovskih demonstracija. Taj snimak takođe je nedavno pronašao Božidar Zečević u arhivu Filmskih novosti.

Gledaoci TV "Pink" biće u prilici da 27. marta, u terminu od 20 časova, vide i čuju i svedočenja stvarnih učesnika u ovim značajnim istorijskim događajima, koja su takođe uvrštena u dokumentarac, rekao je Zečević agenciji Beta.

Na tonskom segmentu filmskog žurnala iz 1941. godine, koji traje oko šest minuta, čuju se uzvici "Živeo kralj Petar Drugi!", dok su na preostalih šest minuta, bez tona, snimljeni ljudi okupljeni ispred Spomenika knezu Mihajlu i manifestacije studenata u Njegoševoj ulici, kod tadašnje Treće muške realne gimnazije.

Na snimku s trga ispred Narodnog pozorišta kamera je zabeležila veliki pano na kojem je zastava i karta Kraljevine Jugoslavije, s monogramom kralja Petra II Karađorđevića, koji je tog 27. marta 1941. godine doveden na presto.

Film je snimljen i tonski obrađen u privatnom beogradskom studiju "Artistik film" Andrije Glišića i Zarije Đokića.

Snimak iz 1945. godine napravljen je za treće izdanje "Naše filmske hronike" (docnije "Filmske novosti"), povodom godišnjice 27. marta, a na tonskoj filmskoj traci zabeležen je govor Josipa Broza s balkona Narodnog pozorišta.

Kraljevina Jugoslavija potpisala je 25. marta 1941. godine Protokol o pristupanju Trojnom paktu s Nemačkom, Italijom i Japanom. Dva dana kasnije, 27. marta, grupa oficira, predvođena generalom Dušanom Simovićem, organizovala je vojni puč i zbacila aktuelnu vladu.

Na presto je doveden kralj Petar II Karađorđević, a knez Pavle, koji je do tada vršio dužnost kraljevog namesnika, napustio je Beograd 27. marta i otputovao s porodicom u Atinu.

Božidar Zečević, inače, autor brojnih televizijskih emisija o Drugom svetskom ratu, među kojima je i "Jugoslavija u ratu od 1941. do 1945." želeo je ovim filmom, kako je rekao, da iz novog ugla sagleda dvadesetsedmomartovske događaje.
 
 
   
 


NOVI SAD
"Kardigansi" potvrdili učešće na Egzitu
Švedska pop grupa "Kardigans" nastupiće 6. jula u Novom Sadu na muzičkom festivalu "Egzit", objavljeno je na sajtu ove manifestacije koja je stekla međunarodni ugled.
 
"Kardigans" će nastupiti na Petrovaradinskoj tvrđavi prve festivalske večeri, neposredno pred koncert škotske grupe "Franc Ferdinand".

Ovaj kvintet, predvođen pevačicom Ninom Pirson, svetski uspeh je postigao 1996. godine, prvim albumom "The First Band on the Moon" i hit-singlom "Lovefool". Pesma je upotrebljena u tada aktuelnoj filmskoj adaptaciji Šekspirovog "Romea i Julije".

Novi album "Super Edžtra Gravity" kritičari su okarakterisali kao mešavinu zvuka sastava "Flitvud Mek" (Fleetnjood Mac) i "Velvet andergraund" (Underground), navodi se na sajtu "Egzita".

Ranije su učešće na ovom festivalu, pored ostalih, potvrdili engleski elektro-pop sastav "Pet šop bojs", finski "HIM", pevačica Suzan Vega, kao i di-džejevi Nik Voren i Dejv Klark.
 
   
 


LONDON
"Da Vinčijev kod": presuda po tužbi za plalgijat oko Uskrsa
Presuda po tužbi za plagijat koju su protiv Dena Brauna, autora "Da Vinčijevog koda", podnela dvojica istoričara, biće doneta, ako bude moguće, pre Uskrsa, javile su svetske agencije pozivajući se na prvosudne izvore u Londonu.
 
Brauna i njegovog britanskog izdavača Rendom haus tuže Majkl Bejdžent i Ričard Li, koji tvrde da je američki pisac plagirao njihovu knjigu iz 1982. "The Holy Blood and the Holy Grail" (Sveta krv i Sveti gral).

U obe knjige postavlja se hipoteza da se Isus Hristos venčao Marijom Magdalenom i da su imali potomstvo.

Bejdžent i Li tvrde da je njihovo delo poslužilo kao osnova za zaplet romana "Da Vinčijev kod", koji je u svetu prodat u više od 40 miliona primeraka.

Po romanu je snimljen istoimeni film, u kojem glavne uloge igraju Tom Henks, Odre Totu i Žan Reno, a čija premijera je u maju
 
   
 


Los AnĐeles
Rat argumenata oko Da Vinčijevog koda
Roman Dena Brauna "Da Vinčijev kod", koji je od objavljivanja 2003. godine preveden na desetine jezika i prodat u 40 miliona primeraka, izazvao je neskriveno komešanje unutar katoličke crkve.
 
Dva meseca uoči premijere filma snimljenog prema romanu, katolička crkva u SAD je čak pokrenula kampanju za informisanje u vezi s tom kontroverznom knjigom.

U romanu, čija se radnja zasniva na zaveri i enigmama, polazi se od tvrdnje da su Isus Hristos i Marija Magdalena imali potomstvo, što je Vatikan smatrao jeretičkim shvatanjem tokom 20 vekova.

Da bi osporila te tvrdnje, Biskupska konferencija SAD je nedavno otvorila sajt na Internetu kako bi "pružila tačne informacije o Isusu, katoličkom učenju i drugim temama pokrenutim u 'Da Vinčijevom kodu'".

Direktor sajta, monsinjor Frensis Maniskalko tvrdi da ova inicijativa nije refleks samoodbrane Crkve od predstojećeg holivudskog ostvarenja.

Film, čiji je budžet bio 100 miliona dolara, režirao je Ron Hauard a glavne uloge igraju Tom Henks, Odre Totu i Žan Reno. To ostvarenje će otvoriti festival u Kanu 17. maja, a dva dana kasnije počeće da se prikazuje širom sveta.

Konzervativne organizacije, poput Katoličke lige, zauzele su oštriji stav od Crkve. Katolička liga, organizacija koja ima 350.000 članova, zatražila je od Rona Hauarda da na početku filma emituje upozorenje u kome će navesti da je reč o čistoj fikciji.

"Nije još kasno da se jasno prizna da je film bajka", naveo je predsednik Lige Vilijam Donehju u otvorenom pismu, objavljenom u "Njujork tajmsu".

Donehju je rekao za AFP da opasnost leži u tome što vernici mogu da uzmu film zdravo za gotovo i posumnjaju u svoju veru.

Studio "Soni pikčers entertejnment" (SPE), čija je filijala "Kolumbija" distributer filma, odbio je da saopšti da li će se povinovati zahtevu Katoličke lige.

"Mi ne objavljujemo šta je ili nije u filmu, ali smo rekli mnogo puta da je reč o fikciji", kaže potpredsednik SPE Džim Kenedi.

"Soni" ipak ne shvata olako kontroverze oko filma, pošto je pitanje religije i dalje vrlo osetljivo u SAD, i zato podržava Internet sajt "TheDaVinciDialoljue.com", na kome svoje mišljenje iznose stručnjaci, uključujući i najoštrije kritičare knjige.

Jedan od njih, teolog Tomas Rauč, rekao je da je to delo "antikatoličko".

"Ono predstavlja katoličku crkvu kao neprijatelja slobode, koja zaobilazi Isusovu poruku, skriva dokaze, pokreće kampanju dezinformacije, a predstavlja Opus Dei kao strašnu katoličku organizaciju koja ne okleva da upotrebi nasilje i ubije kako bi postigla svoj cilj", ocenio je Rauč.

Portparol prelature Opus Dei u SAD Brajan Finerti optužio je "Soni" da "srozava katoličku crkvu u odnosu na druge religije". "Mi smo zabrinuti pošto vidimo da ljudi katkad mešaju činjenice i fikciju".

Robert Tomson, profesor popularne kulture na njujorškom Univerzitetu Sirakuza, naglasio je da baš u tome i jeste problem, pošto Den Braun neguje dvosmislenst, tvrdeći da je njegov roman zasnovan na istorijskim dokumentima.

On je dodao da se ova knjiga više čita kao istorijski roman i da zato mnogi ljudi kažu da ne znaju kako da naprave razliku između onoga što je plod istraživanja i fikcije.
 
   
 


BEOGRAD
Rambo Amadeus otkazao koncert u Sava centru
Muzičar Rambo Amadeus otkazao je svoj koncert najavljen za četvrtak 23. marta u beogradskom "Sava centru", gde je trebalo da se pojavi u kostimu Elvisa Prislija.
 
Na svom sajtu "njnjnj.ramboamadeus.com", muzičar koji se proslavio lucidnim muzičkim sagledavanjem estrade, ali i smislom za humor, saopštio je "sa tugom u srcu i bolom u duši" da je koncert otkazan zbog slabe pretprodaje karata.

"Ipak sa zadovoljstvom konstatujem da razlog slabog interesovanja ne nalazim ni u muzici ni u stihovima. Naprotiv. Novi datum održavanja koncerta odrediće Stručnjaci. Srdačno Vaš Rambo Amadeus Svetski Mega Car, Giga Imperator Sunčevog Sistema i Tera Kondukter Mliječnog Puta", stoji u saopštenju.

Rambo Amadeus (pravo ime Antonije Pušić) je prethodno na konferenciji za novinare najavio koncert izrazivši nadu da će publika "kupovinom neke od ponuđenih karata pomoći razvoju (njegovog) malog ali ponosnog preduzeća".

Tada je saopštio da su u prodaji karte od po 800, 1.200 i 2.000 dinara, kao i specijalne karte od 8.000 i 200.000 dinara.

Kako je bio naveo, "800 dinara su karte za temperamentnu omladinu - prvih šest redova; 1.200 su karte za starije postdiplomce i mirne intelektualce - nakon desetog reda", a one od 2.000 dinara su "za audiofile, u akustički najopogodnijim đelovima sale",

Prema njegovim rečima, 8.800 dinara su "vip vip stejdž karte" za obožavatelje kojima "dobro ide u životu i koji hoće da sjede u udobnim stolicama na stejdžu (tribine na bini), u sigurnom polumraku, uz gratis buffet (posluženje)".

Najskuplje, "vip vip vip vip hapines" karte od 200.000 dinara "uključuju izlazak na binu uz ovacije publike vlasniku karte".

Govoreći o planiranom pojavljivanju u kostimu Elvisa Prislija, Rambo nije naveo od koga je izgubio opkladu, ali je rekao da se "kostim već šije".
 
   
 


LOS ANĐELES
Al Paćino igra kralja Heroda u "Salomi"
Al Paćino će igrati kralja Heroda u komadu Oskara Vajlda "Saloma" koji će biti igran u Los Anđelesu.
 
Jednočinka na biblijsku temu prikazivaće se od 14. aprila do 14. maja, saopštilo je pozorište Vodsvort.

Paćino će igrati kralja koji žudi za ćerkom svoje žene, Salomom, koju će igrati Džesika Častejn, a Kevin Anderson će se pojaviti kao Jovan Krstitelj.

Prema saopštenju pozorišta, Paćino je sa rediteljkom Estel Parsons dve godine radio na komadu koji je 2003. igran na Brodveju. Estel Parsons režira i losanđelesku postavku "Salome".
 
   
 


BEOGRAD
U Beogradu Sting, Simpli Red i Masiv Atak
Pevač Sting, kao i grupe "Masiv atak" (Mašive Attack) i "Simpli Red" (Simply Red) održaće koncerte u Beogradu, navela je kompanija "Multimedija koncerts", organizator njihovih gostovanja.
 
"Masiv atak" (desno) će 19. juna nastupiti u Hali "Pionir", a koncerti Stinga i grupe "Simpli Red" najavljeni su za 19. jun odnosno za 31. avgust.

Sting je osnivač novotalasne grupe "Polis" (The Police), koja je sa hitovima kao što su "Rodžanne", "Mešage In A Bottle", "Don't Stand So Close To Me" i "Every Breath You Take" postigla svetski uspeh, često kombinujući rege ritmove sa pankerskom žestinom.

Od 1985. godine, Sting je postao solo izvođač i preuzeo slavu grupe. Njegova prva dva samostalna albuma "The Dream Of The Blue Turtles" i "Nothing Like The Sun" stekla su izuzetan ugled kod publike i kritike.

Trebalo je da dođe u Beograd prošle godine, ali je nastup otkazan iz tehničkih razloga.
Britanska grupa "Simpli red" izgradila je karijeru tokom 80-tih godina na zvuku koji se može opisati kao mešavina popa, fanka i soula, oslanjajući se ipak, pre svega, na prepoznatljivi glas pevača Mika Haknela (Mick Hucknall).

Neke od pesama iz repertoara "Simpli reda" - "Holding Back the Years" (1985) i obrada "If You Don't Knonj Me By Nonj" (1989) svrstavaju se među najveće hitove 80-tih. Album "Stars" iz 1991. bio je najprodavanija ploča u Velikoj Britaniji u toj, ali i u sledećoj godini.

Britanska grupa "Masiv atak" nastala je početkom 90-tih godina, kombinujući elektronski zvuk sa elementima džeza i hip hopa. Veliki uspeh je postigla sa albumom "Mežanine" (1998) koji je potencirao mračniji zvuk sa gitarskom distorzijom i doneo hit "Teardrop".
 
   
 


BEOGRAD
Svetska premijera filma "Ledeno doba:2" u Beogradu 25.marta
Svetska premijera animiranog filma "Ledeno doba 2: Otapanje" zakazana je za 25. marta u Sava centru, u Beogradu, najavljeno je u bioskopu "Takvud".
 
Film se prikazuje u Beogradu sedam dana pre premijere u Americi i 14 dana pre prvog prikazivanja u Velikoj Britaniji.

"Ledeno doba 2: Otapanje" je prvi veliki film sinhronizovan na srpski jezik, rekao je supervizor projekta Marko Čkonjević na konferenciji za novinare u Beogradu i istakao da je prvi deo animiranog filma "Ledeno doba" na svetskom nivou zaradio 382 miliona dolara.

Rediteljka sinhronizacije je Bojana Maljević, koja je radila brojne sinhronizacije crtanih filmova i urednik je televizije za decu TV Happy.

Glasove za likove u filmu pozajmili su Voja Brajović, Nikola Đuričko, Srđan Miletić, Isidora Minić, Goran Jevtić, Lako Nikolić i Tomaš Šarić.

Na audiciji za sporedne uloge, izabrano je sedmoro dece i desetoro odraslih, od preko 1600 prijavljenih.

U originalnoj verziji glasove glavnim junacima pozajmljuju svetske zvezde: Rej Romano, Džon Legizamo, Denis Liri, Kvin Latifa i Džej Leno.

"Kompanija Fodž odobrila nam je sinhronizaciju nastavka ovog filma pod veoma rigoroznim uslovima. Zahtevani su određeni tehnički i umetnički standardi, a Fodž je i doneo odluku da upravo ovim glumcima budu dodeljene uloge", rekao je Čkonjević.

On je kazao da su omogućene i projekcije za one koji žele da pogledaju film u originalnoj verziji, sa titlom, u nekoliko beogradskih bioskopa.
 
   
 


BEOGRAD
Saopštena imena dobitnika Zlatnog beočuga
Nagradu "Zlatni beočug 2005" za životno delo, koju dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica Beograda, dobili su istoričar književnosti akademik Nikša Stipčević, slikar Olja Ivanjicki (dole) i glumac Velimir Bata Živojinović.
 
Specijalno priznanje "Zlatni beočug" za 2005. godinu dobili su Umetnički ansambl Vojske Srbije i Crne Gore "Stanislav Binički" i Udruženje književnika Srbije, saopšteno je iz Kulturno-prosvetne zajednice (KPZ) Beograda.

Za trajni doprinos kulturi Beograda priznanje "Zlatni beočug" dobili su Kulturno-umetničko društvo "Abrašević", Opera Narodnog pozorišta u Beogradu, filmski i TV producent Gavrilo Azinović, voditelj i scenarista Vanja Bulić, umetnički fotograf Nebojša N. Borić i muzičar, kompozitor i pisac Borislav Bora Đorđević.

Najviše godišnje priznanje KPZ Beograda dodeljeno je i rektoru "Megatrend" univerziteta Mići Jovanoviću, violinisti Jovanu Kolundžiji, slikaru i pesniku Predragu Lukoviću, istoričaru Radošu Ljušiću, izdavaču Draganu Milinčiću, piscu Petru Pajiću, novinaru Dušanu Stankoviću, glumici Ljiljani Stjepanović, filmskom reditelju Miomiru Stamenkoviću i vokalnom solisti Staniši Stošiću.

Na predlog žirija Kulturno-prosvetne zajednice Beograda posebno priznanje-povelja dodeljeno je književniku i slikaru Strahinji Kastratoviću "za izuzetan doprinos kulturi", a priznanja za doprinos radu te organizacije dobili su književnik Srba Ignjatović i pukovnik Nikola Marić.

U sastavu žirija bili su Radmila Bakočević (predsednik), Velimir Simonović, Raško Jovanović, Rada Đuričin, Miloš Matijaš, Miodrag Đukić, Živorad Ajdačić, Veljko Mihajlović, Vesna Janković, Dragan Babić, Dragan Mraović, Lilijana Ratković Trifunović i Milovan Vitezović.

Odluke o nagradama dodeljene su jednoglasno, a svečano uručenje priznanja biće održano 12. aprila u prostorijama Kulturno-prosvetne zajednice Beograda, dodaje se u saopštenju.
 
   
 


LOS ANĐELES
"Simpsoni" još najmanje dve sezone
Serija "Simpsoni", najduža američka crtana TV serija, koja se prikazuje već 17 godina, davaće se još dve godine, saopštila je mreža Foks.
 
Kultna serija će u maju 2007. preći brojku od 400 prikazanih epizoda, navodi Foks.

Avanture Homera i Barta Simpsona, u kojima se autori podsmevaju velikim temama američkog života kao što su politika, vera i kapitalizam, svake nedelje verno gleda 10 miliona Amerikanaca.
 
   
 


BEOGRAD
Sećanje na Danila Batu Stojkovića
Beogradski Atelje 212 obeležili su četvrtu godišnjicu smrti Danila Bate Stojkovića (1934 - 2002), projekcijom filma "U ime oca i sina", u kojem je ovaj legendarni srpski glumac ostvario svoju poslednju filmsku ulogu.
 
Film u režiji Božidara Nikolića snimljen je 1999. godine, a pored Stojkovića, u njemu igraju Petar Božović, Branimir Popović, Neda Arnerić, Miodrag Mima Karadžić, Branislav Ciga Jerinić, Branimir Brstina, Bora Stjepanović, Sonja Jauković, Varja Đukić i drugi.

Jedan od najvećih srpskih pozorišnih i filmskih glumaca, Danilo Bata Stojković rođen je 11. jula 1934. godine, a preminuo 15. marta 2002. godine u Beogradu.

Ostaće upamćen po ulogama u, između ostalog, predstavama "Profesionalac", "Klaustrofobična komedija" i "Diplomac", kao i filmovima "Balkanski špijun", "Čuvar plaže u zimskom periodu", "Poseban tretman", "Ko to tamo peva", "Maratonci trče počasni krug", "Bure baruta" i drugim.
Bio je član dve pozorišne kuće, Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP) i Ateljea 212, ali je često nastupao i u "Zvezdara teatru", u ulogama koje je dramski pisac Dušan Kovačević pisao za njega.

Na scenu JDP-a prvi put je izašao 1956. godine, igrajući slugu u Šekspirovom "Magbetu", a godinu dana kasnije pojavio se u Ateljeu 212 kao agent u predstavi "Troje".

Poslednju predstavu, "Profesionalca", igrao je 13. februara 2002. godine na sceni beogradskog "Zvezdara teatra", samo za glumce Slovenskog narodnog gledališča, koji su gostovali u Beogradu.
 
   
 


LOS ANĐELES
Sajt za poklonike TV serija
Novi veb sajt bi fascinaciju Amerikanaca slavnim ličnostima mogao da uzdigne na još viši nivo: sajt StarStyle omogućiće obožavaocima emisija kao što je "Američki idol" da kupuju odeću, nameštaj i ostale stvari koje vide na TV ekranima.
 
Na novom sajtu gledaoci će moći da naručuju ono što vide i u šouu "Njhat I Like About You" (Ono što mi se kod tebe dopada), "As the Njorld Turns" , "Guiding Light" i "The Young and the Restleš".

"Za potrošače, StarStyle je kao robna kuća sa stvarima iz njihovih omiljenih TV emisija i filmova, sa tom prednošću što ne moraju da izlaze iz kuće", navodi se u saopštenju organizatora Entertejnment midija vorks.

Sajt njnjnj.StarStyla.com posetiocima omogućava da posećuju radnju po radnju od onih čiji se proizvodi pojavljuju u emisijama, proizvode po kategorijama i robne marke.
 
   
 


BEOGRAD
Izložba o Semjuelu Beketu u Biblioteci Matice srpske
Biblioteka Matice srpske u Novom Sadu priredila je izložbu povodom 100 godina od rođenja irskog pisca Semjuela Beketa (1906 - 1989).
 
Na izložbi su predstavljena Beketova dela na engleskom i francuskom jeziku, kao i prevodi na srpski, slovenački i makedonski jezik, iscrpna literatura o njegovom životu i radu, fotografije i faksimili pisama, saopšteno je iz Biblioteke Matice srpske.

Semjuel Beket, romansijer i dramski pisac irskog porekla, rođen je u Foksroku, u blizini Dablina. Budući prijatelj i prevodilac Džejmsa Džojsa stekao je univerzitetsku diplomu iz francuskog i italijanskog na dablinskom koledžu 1927. godine.

Potom se dve godine usavršavao u Parizu, kao lektor engleskog jezika. Tokom Drugog svetskog rata učestvovao je u francuskom Pokretu otpora. Posle oslobođenja nastupio je "francuski" period njegovog stvaralaštva.

Godine 1953. napisao je čuvenu dramu "Čekajući Godoa", a poznate su i njegove drame: "Kraj igre", "Poslednja traka", "Igre bez reči", "Srećni dani" itd. Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1969. godine.

Postavka će biti otvorena do 7. aprila, a autori izložbe i pratećeg kataloga su Ksenija Šulović i Aleksandra Drapšin.
 
   
 


MADRID
Žan Reno dobio špansku titulu
Francuski glumac španskog porekla Žan Reno dobio je u nedelju titulu "omiljenog sina" južne španske provincije Kadiz.
 
"To je velika čast", rekao je glumac čije je pravo ime Huan Moreno Himenes. Renoovi roditelji rođeni su u Kadizu.

Vidno uzbuđen, glumac je kazao da doživljava kao "ponovno rođenje" počast koja mu je ukazana u zemlji njegovih roditelja, koji su iz Španije pobegli od diktature Fransiska Franka (1939-1975). Najpre su živeli u Severnoj Africi, a zatim su se nastanili u Marseju.

Na svečanoj ceremoniji, na kojoj mu je orden uručio predsednik regionalne andaluzijske vlade Manuel Čaves, junak filmova "Veliko plavetnilo", "Leon" i "Purpurna reka" obećao je da će "širiti andaluzijsku kulturu u celom svetu".
 
   
 


BEOGRAD
Film o vladiki Nikolaju
Dokumentarni film "Sveti Nikolaj srpski", o životu vladike Nikolaja Velimirovića (1880 - 1958), prema scenariju i u režiji Nenada Ilića, premijerno je prikazan u beogradskom "Sava centru".
 
"To je neka vrsta filmskog žitija vladike Nikolaja, koje prati ceo njegov životni put, od detinjstva, preko školovanja u Švajcarskoj, Nemačkoj, Londonu, osvetljava njegovu književnu delatnost i ulogu koju je imao kao ohridski i žički vladika, sve do kulta posle njegove smrti", rekao je Nenad Ilić.

Prema njegovim rečima, film je "izuzetno dinamičan" i predstavlja kombinaciju dokumetnarnog filmskog materijala, preuzetog iz Jugoslovenske kinoteke i snimljenih razgovora sa saradnicima vladike Nikolaja, kao i običnim ljudima koji se sećaju njegovog rada.

"Bili smo na raznim lokacijama na kojima je vladika Nikolaj boravio, u Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori, Londonu... Film prate i igrane rekonstrukcije vladikinog života, uz pomoć glumaca oživeli smo nekoliko njegovih tekstova, a ima i malih animacija", rekao je Ilić.

Dan nakon premijere u "Sava centru" film se našao u prodaji na kioscima u DVD izdanju, a na programu Radio-televizije Srbije uskoro će biti prikazana i istoimena dokumentarna serija od šest polusatnih epizoda.

"Želeli smo da film bude dostupan što većem broju ljudi, po pristupačnoj ceni, a DVD verzija prevedena je na engleski, francuski, nemački i ruski jezik i biće distribuirana u inostranstvu", rekao je Ilić.

Novac za snimanje filma prikupila je Srpska crkvena opština Berlin, a veliku podršku autorima pružile su i domaće institucije kulture, među kojima su Ministarstvo kulture Srbije, Narodna biblioteka i Arhiv Srbije, Jugoslovenska kinoteka itd.

Događaji na prelomu vekova, Balkanski ratovi, Prvi i Drugi svetski rat, dolazak komunizma, vladiku Nikolaja vodili su na školovanja i doktorate u Evropi, misionarski rad, humanitarne aktivnosti, rušenje propagande protiv Srbije u Londonu, rad na jačanju i formiranju crkve u SAD, duhovno vođstvo crkve u Srbiji, zatočenoštvo i stradanje, čak i odlazak u zloglasni logor Dahau.

Često više poštovan u inostranstvu nego u zemlji, vladika Nikolaj život je završio u izbeglištvu u SAD. Umro je 18. marta u Pensilvaniji, gde je bio rektor i profesor Ruske bogoslovije. Iz porte manastira Sv. Save u Libertvilu kod Čikaga, gde je bio sahranjen, njegove mošti prenete su u Lelić kod Valjeva, 12. maja 1991. godine.
 
   
 


TOKIO
"Roling Stonsi" u Japanu sviraju pred milionitim posetiocem
Britanske rok legende "Roling Stonsi", koji su pre 16 godina održali prvi koncert u Japanu, ove nedelje će nastupiti pred milionitim obožavaocem u toj zemlji.
 
Bend će u sredu početi azijski deo turneje "A Bigger Bang", u tokijskoj dvorani sa 50.000 mesta. "Stonsi" su u toj hali nastupili 23 puta više nego na bilo kom drugom mestu na svetu.
"Stonsi" su 1990. prvi put svirali u Japanu.

"Ne mogu da verujem da ove nedelje nastupamo pred milionitim obožavaocem u Japanu", izjavio je na konferenciji za novinare frontmen grupe Mik Džeger.


"To će biti veoma uzbudljvo", dodao je.

"Stonsi" će u Japanu održati pet koncerata. Nakon toga, nastupaće u Kini, gde će prvi koncert održati 4. aprila, u Šangaju.

Prethodna dva nastupa u Kini, koja je trebalo da budu održana na proleće 2003, otkazana su zbog epidemije SARS-a.
 
   
 


BEOGRAD
Roman Pada Avala Biljane Jovanović u izdanju Narodne knjige
Izdavačka kuća "Narodna knjiga" iz Beograda objavila je roman "Pada Avala" Biljane Jovanović, povodom 10. godišnjice smrti te poznate beogradske književnice.
 
Roman je objavljen kao prva knjiga u kolekciji sabranih dela Biljane Jovanović i predstavlja kultno delo koje je obeležilo život mladih generacija u Jugoslaviji krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka, saopšteno je iz "Narodne knjige".

"Pada Avala" je prekretnička knjiga o pobunjeničkom duhu mladog Beograda i predstavlja jedan od najboljih romana-prvenaca u srpskoj književnosti. Romanom o intimnom životu mlade beogradske muzičarke i njenim egzistencijalnim i duhovnim pustolovinama Jovanovićeva je srušila mnoge stereotipe tadašnjeg doba, navodi izdavač.

Roman je objavljen 1978. godine i bio je primer novog žanra, proze koju pišu žene, uzimajući za sadržinu tipično ženska iskustva, suprotstavljajući ih stereotipima i konvencionalnoj ulozi žene u tadašnjem društvu.

U prozi Biljane Jovanović otvorena su i pitanja ženske seksualnosti kao neraskidivog dela ženske ličnosti, temi o kojoj spisateljice tadašnjeg doba u Srbiji nisu otvoreno govorile.

"Ono što čini da roman 'Pada Avala' bude i danas aktuelan jeste pobunjenički duh mladih junaka, koji je kroz proteklih trideset godina prešao put od problema generacijskog jaza do sve više kritičkog odnosa mladih prema vremenu u kojem žive o zemlji u kojoj su rođeni", ističe izdacač.
 
   
 


LOS ANĐELES
Kluni oskarovski poklon paket poklanja u humanitarne svrhe
Džordžu Kluniju Oskar je sasvim dovoljan poklon pa je odlučio da poklon paket koji je dobio, daruje u dobrotvorne svrhe.
 
Dobitnik nagrade američke filmske akademije za najbolju epizodnu ulogu, za rolu u filmu "Sirijana", dao je svoj poklon paket organizaciji Junajted vej koja će je ponuditi na onlajn aukciji, u korist žrtava uragana Katarina.

Kluni je član upravnog odbora Junajted veja, navela je ta organizacija.

U poklon paketu koji su dobili svi oni koji su uručivali Oskare na 78. ceremoniji održanoj 5. marta u Holivudu, nalaze se pored ostalog mobilni telefon marke BlekBeri 8700, kimono firme Kej Angar i tahićanska ogrlica od bisera.

Onaj ko po najvišoj ceni otkupi Klunijev poklon paket dobiće i njegovu rukom pisanu zahvalnicu.

Aukcija počinje 21. marta na sajtu dobrotvorne organizacije www.unitedway.org  .
 
   
 


LOS ANĐELES
Keni Vest i na filmu
Američki reper Keni Vest dovodi sebe i svoju muziku na filmsko platno, javile su svetske agencije.
 
Višestruki dobitnik nagrada Gremi biće i producent filma koji će biti kolaž desetak kratkih priča, njegove vizije Sjedinjenih Država, koje će napisati i režirati nekoliko autora, piše dnevnik "Holivud riporter".

Keni Vest (28) je prodao milione primeraka svoja dva albuma "The College Dropout" (2004) i "Late Registration" (2005) za koje je dobio ukupno šest Gremija.
 
   
 


LOS OLIVOS
Majkl Džekson ipak neće na sud
Američki pevač Majkl Džekson pristao je da isplati više stotina hiljada dolara zaostalih zarada zaposlenima na svom ranču Neverlend, čime će, po svemu sudeći, izbeći novo pojavljivanje na sudu.
 
"Džeksonovi predstavnici podeliće plate direktno zaposlenima", piše u saopštenju kalifornijskog Odseka za industrijske odnose.

Džeksonu je najpre dat rok da isplati zarade zaposlenima ili da se suoči sa tužbom.
"Trenutno nema nikakve potrebe za pravnim koracima u ovom slučaju", rekao je kalifornijski komesar za rad Robert Džons.

Kalifornijske vlasti su 7. marta poslale pismo Džeksonovim finansijskim predstavnicima i zatražili isplatu zarada zaposlenima na Neverlendu.

Odsek za industrijske odnose naveo je da je primio žalbe "najmanje 30 radnika" koji su naveli da nisu plaćeni od 19. decembra i da im Džekson duguje ukupno 306.000 dolara (254.449 evra). Džeksonu je poručeno i da će morati da plati i novčane kazne od ukuno 100.000 dolara (83.153 evra).

Džons je kazao da se Džeksonovi podaci o platama još proveravaju, a konačan iznos zaostalih zarada i kazni biće poznat naredne sedmice.

Džeksonova predstavnica za štampu Rejmoun Bejn, rekla je da "nikada nije sumnjala da će problem biti rešen". Džekson ne daje izjave o finansijskim pitanjima pošto ih smatra privatnim, dodala je.

Kalifornijske vlasti naredile su prošle sedmice prekid rada Džeksonovog ranča zbog isteka osiguranja za povrede na radu za zaposlene.

Džekson je suočen i sa kaznom zbog isteka osiguranja, koja je prvobitno procenjena na 69.000 dolara (57.376 evra).

Krajem decembra, "Los Anđeles tajms" objavio je da Džekson, koji duguje čak 270 miliona dolara, pokušava da izbegne prodaju svog muzičkog kataloga i imovine.

Pitanje njegovih dugova pojavilo se u javnosti tokom suđenja za zlostavljanje maloletnika.

Tužilaštvo je dovelo svedoke koji su tvrdili da je pevač od 1999. do 2003. živeo na visokoj nozi. Jedan računovodstveni ekspert procenio je da je Džekson u to vreme godišnje trošio "između 20 i 30 miliona (dolara) više od onoga što je zarađivao".
 
   
 


PARIZ
Džeriju Luisu uručen orden Legije časti
Američkom glumcu Džeriju Luisu je u Parizu uručen francuski orden viteza Legije časti.
 
Luisu je orden uručio francuski ministar kulture Reno Donđe de Vabre, a glumac koji je tog dana proslavio 80. rođendan, u francuskom ministarstvu duvao je svećice na rođendanskoj torti.

Izvinjavajući se zbog lošeg poznavanja francuskog jezika, Luis je rekao da je srećan znog toga što se "Francuzi ne plaše smeha" i dodao da humor pomaže "lečenju svih zala na svetu, uključujući Irak".

Američki glumac nije izneverio obožavaoce, praveći svoje poznate grimase, plazeći jezik i trepćući fotografima tokom govora francuskog ministra, koji je pozdravio "omiljenog klovna Francuza" i "humanistu velikog srca".

Podsećajući na karijeru komičara sa "licem od gume", režisera, glumca i scenariste, francuski ministar rekao je da je Luis glumac sa "genijalnim metamorfozama".

Donđe de Vabr je pozdravio i Luisov angažman u humanitarnim akcijama.

Džeri Luis objavio je knjigu uspomena "Din i ja, priča o ljubavi", u kojoj iznosi detalje o saradnji sa Dinom Martinom, sa kojim je snimio veliki broj komedija.

Luis ima šestoricu sinova iz prvog braka i 14-godišnju ćerku iz braka sa sadašnjom suprugom Sem.
 
   
 


LONDON
Basista Boba Marlija tuži muzičarevu porodicu
Nekadašnji basista benda Boba Marlija podneo je u Londonu tužbu protiv porodice i izdavačke kuće pokojne rege legende, u kojoj tvrdi da su on i njegov brat bubnjar bili "temelj" Marlijeve muzike.
 
Aston Baret, (na slici) poznat kao "porodični čovek", ima 52 dece. Uz pokojnog brata Karltona Bareta, bio je jedan od muzičara koji su najduže svirali u Marlijevom bendu "Vejlers".

Baretovi advokati kazali su da je Marli, koji je umro 1981, članovima grupe obećao podjednak deo zarade od hit albuma benda, u koje spadaju "Natty Dread", "Rastaman Vibration" i "Babylon by Bus". Baret na sudu zahteva svoj i bratovljev deo.

"Aston Baret i njegov brat stvorili su zvuk 'Vejlersa', iako ni za trenutak ne žele da potcene izuzetnu tekstopisačku sposobnost gospodina Marlija", rekao je advokat Stiven Bejt.

"Upravo jedinstven zvuk Baretovih doneo je 'Vejlersima' svetski uspeh. Baretovi su bili temelj te muzike", dodao je.

Izdavačka kuća "Juniversal-ajlend rekords" i Marlijeva porodica navode da se Baret sporazumom iz 1994. odrekao prava na dalji prihod od zarade od albuma, u zamenu za nekoliko stotina hiljada dolara.

Suđenje u londonskom Visokom sudu, kojem prisustvuje Marlijeva udovica Rita, trajaće tri sedmice.
 
   
 


NjUJORK
Majkl Daglas ogovara kolege
Majkl Daglas je uputio podsmešljive komentare na račun svog kolege Breda Pita i njegove ljubavnice Andželine Džoli.
 
"Ne znam šta je bilo Bredu Pitu da ostavi divnu ženu i ode da Andželini gaji njene siročiće", izjavio je Daglas za aprilski broj magazina "Dži-Kju". "Mislim, koliko će to da traje?"

Pit i njegova bivša supruga Dženifer Aniston, zvezda TV serije "Prijatelji", razveli su se oktobra 2005. Ubrzo posle toga, Pit je usvojio usvojenu decu Andželine Džoli, Medoksa i Zaharu, a njih dvoje čekaju i zajedničko dete na leto.

Majkl Daglas nije štedeo ni koleginice Rene Zelveger i Džuliju Roberts: "Ne pitajte me šta se dogodilo sa Rene Zelveger. Ne znam kako neko može da bude u braku četiri meseca. A tu su i Džulija i Lajl", naveo je.

Rene Zelveger je tražila i dobila poništenje braka sa kantri pevačem Kenijem Česnijem, a Džulija Roberts se od pevača Lajla Loveta razvela 1995, posle dve godine braka.

Kada je reč o njegovom braku sa glumicom Ketrin Zita-Džouns, Majkl Daglas kaže da je "imao sreće": "Naučite da poštujete nešto što vredi i negujete ga i dobro postupate prema njemu".
Daglas (56) i Ketrin Zita-Džouns (36) venčali su se 2000. i imaju sina Dilana (5) i ćerku Keris (2). Daglas ima i sina Kamerona (27) iz prvog braka.

Posle trogodišnje pauze, on se vraća na veliki ekran u psihološkom trileru "The Sentinel" (Straža), u kojem igraju i Kifer Saderland, Kim Bejsinger i Eva Longorija.
 
   
 


LOS ANĐELE
Šon Koneri tuži golf klub i traži milion dolara odštete
Šon Koneri tuži jedan kalifornijski golf klub koji je, kako on smatra, iskoristio njegovu "svetsku slavu" da dobije na reputaciji, a sad, kad je okončao članstvo, odbija da mu isplati obećani novac.
 
Slavni glumac traži više od 500.000 dolara (418.480 evra) za kršenje ugovora i više od 500.000 dolara za "neopravdano bogaćenje" od Šervud golf kluba u Tauzend Ouksu.

U tužbi se navodi da je klub bio svestan glumčevog statusa kao "međunarodno slavne ličnosti i poznatog ljubitelja golfa", kad su ga 1990. pozvali da se učlani po specijalnoj članarini od 35.000 dolara (29.294 evra).

Njegov status slavne ličnosti povećao je vrednost kluba i privukao nove članove, dodaje se u tužbi.

Godine 2004. Koneri je okončao članstvo u klubu, ali je po ugovoru imao pravo na 80 odsto tekuće godišnje članarine, što je više od 500.000 dolara (418.480 evra), a koje klub odbija da mu isplati.

"Tužba nije bila naš prvi izbor", izjavio je Konerijev advokat Luj "Skip" Miler. "Ali, pošto oni neće da ispune obavezu, nismo imali drugog izbora osim da ih tužimo".

Šon Koneri (75), koji je 1988. dobio Oskara za epizodnu ulogu u filmu "Nesalomivi", 2000. godine dobio je titulu viteza od britanske kraljice Elizabete Druge.

Trenutno se oporavlja od operacije uklanjanja tumora na bubregu kojoj je nedavno podvrgnut.
 
   
 


BERLIN
Harison Ford nestrpljiv da snima četvrtog Indijanu Džonsa
Harison Ford kaže da je spreman da ponovo zaigra svoju omiljenu ulogu i da počne da snima četvrti film o Indijani Džonsu, piše nemački magazin "Fit for fan".
 
"Stiven Spilberg i ja imamo u rukama scenario koji nam se obojici sviđa. Mislim da možemo uskoro da počnemo da snimamo", naveo je glumac.

Treći i poslednji film o profesoru-avanturisti bio je hit iz 1989. "Indijana Džons i poslednji krstaški rat", u kojem je uz Forda igrao Šon Koneri, koji je glumio njegovo oca.

Ford (63) je dodao da uoči snimanja novog filma treba "malo da vežba vitlanje biča" da ne bi sebe ili nekog drugog povredio.
 
   
 


ELIZABET SITI
Kostner i Kučer u filmu o spasiocima
Glumci Kevin Kostner i Ešton Kučer snimaju film o spasiocima američke obalske straže na Aljasci.
 
Uz veštački sneg i uz pomoć oko 70 ljudi iz Severne Karoline, u kojoj se snima film, ekipa nastoji da preuredi lokalnu američku stanicu oblaske straže u jedinicu s Aljaske.

Snimanje filma "The Guardian" (Čuvar) je počelo početkom sedmice, a radnja filma se odvija u mestu Kodijak, na Aljasci.

Kostner tumači ulogu čoveka koji obučava pripadnike Obalske straže, među kojima je Kučer.
Kučeru je poverena uloga drskog šampiona u plivanju koji želi da postane spasilac.

Film će biti vrlo realističan, rekao je Džef Loftus, tehnički koordinator filmske ekipe. Kako bi doprineli opštem utisku realizma, u snimanju učestvuju i bivši spasioci, helikopteri i avioni C-130. Veći deo ostvarenja snimljen je u Luizijani.
 
   
 


LOS ANĐELES
Holivud snima još jedan film o borbi protiv terorizma
Studio Vorner sprema film na temu borbe protiv terorizma čija se radnja događa na Bliskom istoku, i koji će, možda, režirati Ridli Skot, piše dnevnik "Varajeti".
 
To će biti adaptacija špijunskog romana Dejvida Ignejšusa "Penetration" (Prodor) o špijunu američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) upućenom u Jordan da uz pomoć lokalne špijunske službe pronađe šefa jedne terorističke grupe.

Ridli Skot (68) je, između ostalih, režirao filmove "Blade Runner", "Telma i Luiz" i "Gladijator".
 
   
 


NjUJORK
Don Čidl će možda igrati Majlsa Dejvisa u filmu
Život džez legende Majlsa Dejvisa možda će biti prenet na film u kojem bi slavnog muzičara igrao Don Čidl, saopštila je Majlsova porodica.
 
Njegov nećak Vins Vilburn izjavio je novinarima, kad je Dejvis u ponedeljak uvršten u Hol slavnih rokenrola, da je Soni pikčers već počeo da radi na filmu i da planira nekoliko CD-ova za kraj ove godine, kada bi džezer napunio 80 godina.

"Ljudi šalju Soni pikčersu scenarija", rekao je Vilburn. "Nekoliko imena se izdvojilo (za ulogu Dejvisa), ali ime Dona Čidla se stalno ponavlja".

Vilburn je naveo da bi film mogao da se bavi i Dejvisovim privatnim životom i muzičkom karijerom.

Dejvisov nećak je dodao da bi film mogao da režra Antoan Fuka (Antoine Fuljua), najpoznatijui po "Danu obuke", ostvarenju u kojem je glavnu ulogu igrao Denzel Vašington koji je za nju 2002. dobio Oskara.

Majls Dejvis je umro 1991. od moždanog udara.
 
   
 


HONGKONG
Džeki Čen mašta da igra vatrogasca
Džeki Čen je izjavio da mu je životna želja da igra vatrogasca, ali da misli da je prestar za takvu ulogu.
 
"Moja želja je da moje heroje dovedem na veliki ekran, i mnogi od njih su se već pojavljivali u mojim filmovima. Vatrogasac je jedini lik koji bih još voleo da igram", naveo je 51-godišnji glumac na svom sajtu.

"Razmišljao sam mnogo godina o toj ideji, ali čak i ako želim da igram vatrogasca mislim da sam zbog godina nepodoban. Ako i snimim taj film, neću ja igrati vatrogasca, pre bih mogao da budem šef vatrogasne brigade", piše Čen.

"Ali, ako hoćete da budem iskren, uloga koju bih najviše voleo da igram, jeste uloga vatrogasca".
Džeki Čan je tokom karijere zadobio mnogobrojne povrede jer opasne scene nije poveravao kaskaderima nego ih sam izvodio.

Glumac je svoje divljenje prema vatrogascima pokazao i nedavno kad je bio ambasador Svetskih vatrogasnih igara u Hongkongu.
 
   
 


LOS ANĐELES
Snima se nova verzija "Dvanaest žigosanih"
Jedan veliki holivudski studio snimiće novu verziju filma "Dvanaest žigosanih", priču o nedisciplinovanim vojnicima u Drugom svetskom ratu koje puštaju iz zatvora da bi obavili samoubilačku misiji, piše dnevnik "Varajeti".
 
Film iz 1967, u režiji Roberta Oldriča imao je impresivnu glumačku ekipu u kojoj su bili Li Marvin, Ernest Borgnajn, Čarls Bronson, Džon Kasavetes, Teli Savalas i Donald Saderland.

Producent će biti Džoel Silver (serijali "Smrtonosno oružje" i "Matriks") za studio Vorner.
Još nisu saopštena imena ni režisera ni glumaca koji će napraviti rimejk "Dvanaest žigosanih".
 
   
 


LOS ANĐELES
Novi Hari Poter u DVD izdanju prodat u pet miliona kopija
Hari Poter je nadmašio samog sebe: DVD izdanje četvrtog filma o dečaku-čarobnjaku prvog dana je prodato u pet miliona primeraka.
 
"Hari Poter i vatreni pehar" u prodaju je pušten u utorak, a podatak o pet miliona prodatih kopija odnosi se na singl disk, specijalno izdanje sa dva diska, poklon-paket sa četiri diska, i kopije za rentiranje.

Cena u maloprodaji se kreće od 28,98 dolara (24,31 evra) za singl DVD do 73,92 dolara (62 evra) za najskuplje izdanje.

Film koji se u bioskopima pojavio novembra prošle godine, u severnoaemričkim bioskopima je zaradio 288 miliona dolara (241,6 miliona evra), a više od 600 miliona dolara (503,4 miliona evra) u inostranstvu.

Rekord, međutim, drži film "U potrazi za Nemom" sa osam miiona kopija prodatih prvog dana.
U toku je snimanje petog filma iz serijala Džoane Rouling "Hari Poter i Red feniksa" koji u bioskope stiže 2007.
 
   
 


LOS ANĐELES
Snimaće se nastavak Pink Pantera
Nova verzija klasične komedije "Pink Panter" o avanturama inspektora Kluzoa, dobiće nastavak, saopštio je studio Em-Dži-Em (MGM).
 
Sa Stivom Martinom koji je preuzeo ulogu Pitera Selersa, "Pink Panter" je, od početka prikazivanja u februaru, zaradio 70 miliona dolara u severnoameričkim bioskopima, i još 20 miliona dolara u inostranstvu.

Studio je naveo da će glavnu ulogu i u nastavku igrati Stiv Martin i da bi film u bioskope trebalo da stigne 2007.

Em-Dži-Em je najavio i nastavak još jednog rimejka, filma "Afera Tomas Kraun", sa bivšim Džejmsom Bondom, Pirsom Brosnanom, u glavnoj ulozi.

"Afera Tomas Kraun" sa Brosnanom, koja se u bioskopima pojavila 1999, donela je 124 miliona dolara, što je skoro tri puta više od budžeta.

U originalnoj verziji igrali su Stiv Mekvin i Fej Danavej.
 
   
 


NjUJORK
Vudi Alen otvara džez festival u Ročesteru
Vudi Alen i njegov Nju Orleans džez bend otvoriće ovogodišnji Međunarodni džez festival u Ročesteru u korist muzičara koji su ostali bez posla posle naleta uragana Katarina.
 
Sineast, koji iz hobija svira klarinet, nastupiće na festivalu 9. juna, saopštili su organizatori.

Alen (70) i njegova grupa već skoro 25 godina nastupaju u Njujorku, ali retko sviraju u drugim gradovima.

Umetnički direktor festivala Džon Njudžent naveo je na sajtu organizatora da je odlučio da "namami" Alena i njegovu sedmočlanu grupu da dođu u Ročester, posle gledanja dokumentarca "Njild Man Blues" o 23-trodnevnoj turneji orkestra po Evropi 1996.

Prošle godine festival u Ročesteru, koji traje devet dana, posetilo je oko 65.000 ljudi. Ove godine, manifestacija se održava od 9. do 17. juna.
 
   
 


TEL AVIV
Šeron Stoun potvrdila da se pojavljuje naga u novom filmu
Možda to nije ono o čemu je Šeron Stoun želela da govori, ali je glumica rekla da je zadovoljna što može da potvrdi da se pojavljuje naga u narednom filmu, nastavku "Niskih strasti" iz 1992.
 
Novinari od holivudske zvezde, koja je boravila u Izraelu povodom Međunarodnog dana žena, nisu tražili da im priča o ravnopravnosti polova i bili su zainteresovani samo za njenu ulogu seksi serijskog ubice u "Niskim strastima 2".

"Ljudi samo sede i na licu im piše 'Ne interesuje me šta priča, ne interesuje me... Samo želim da znam da li se pojavljuje naga? Da li će se pojaviti naga u tom filmu? Je li naga? Gola? Hoću li videti njene grudi?'", ispričala je uz smeh 48-godišnja glumica.

"Pa, hajde da završimo s tim. Da! I sad kad sam to razjasnila, hajdemo na sledeće pitanje", dodala je.

"Niske strasti 2" u američke bioskope stižu 31. marta.
 
   
 


VAŠINGTON
Žene ratnice i vladarke pre Kolumba u Latinskoj Americi
Arheološka otkrića iz Meksika i Perua pokazala su da su, mnogo pre dolaska Evropljana, žene u Latinskoj Americi bile ratnice, vladarke i sveštenice. U Nacionalnom muzeju žena u umetnosti u Vašingtonu izloženi su mali glineni ćupovi i velike slike na kamenu na kojima su žene prikazane u različitim ulogama, pored tradicionalnih rola domaćice i negovateljice.
 
"U društvu pre Kolumba, žene nisu bile samo ćerke, supruge, majke i bake, već i isceliteljke, babice, pisarke, umetnice, pesnikinje, sveštenice, ratnice, vladarke, pa čak i boginje", rekla je najavljujući izložbu direktorka muzeja Džudi L. Larson.

Među eksponatima je meksička boginja ljubavi i lepote, kao glinena figura sa detaljno urađenim nakitom na glavi i cvećem u obe ruke.

Iako po zapadnjačkim standardima ne deluje zavodljivo, ta figura prijatnija je za oko od slike u kamenu druge meksičke boginje, sa izbuljenim očima i oštrim zubima. Verovalo se da ta boginja izaziva bolesti.

Pripadnici naroda Moče sa severa Perua, čiji su ostaci među najskorije iskopanima, imali su sopstvenu ružnu boginju, boginju meseca sa licem nalik na lobanju, koja je nadžirala žrtvovanje ljudi.

Iz Perua dolazi i keramički vrč u obliku figure koja drži žezlo, okružene sa sedam žena, kao i pehar na kojem je predstavljena dugokosa mlada žena koja u rukama drži bebu.

Izložbu, u organizaciji žena predsednika dve latinoameričke zemlje - Elijane Karp de Toledo iz Perua i Marte Sahagun de Foks iz Meksika - promovisala je supruga američkog predsednika Lora Buš.

Među 400 eksponata ima i predmeta starih 4.000 godina, kao što je slučaj sa drevnim civilizacijama iz Egipta i Iraka. Kada su španski osvajači, početom 16. veka, krenuli Kolumbovim stopama, u Meksiku su naišli na većinom astečke narode, a u Peruu na Inke.

Ipak, pre njih su na tim prostorima živeli drugi narodi, koje su asimilovale tadašnje grupe na vlasti ili su u potpunosti nestali. Njihovi potomci, kao Maje iz Meksika, i danas se mogu idenifikovati po jeziku i običajima.

Izložba u Nacionalnom muzeju žena u umetnosti traje do 22. maja.
 
   
 


HAG
Pronađena Van Gogova slika ukradena pre sedam godina
Slika Vinsenta van Goga "Vrba okresanog vrha" iz 1885. pronađena je i vraćena vlasnicima sedam godina pošto je ukradena iz holandske poslovne banke Van Lanskot u gradu Den Bos, saopštila je ta banka.
 
Holandska policija pronašla je sliku u nedelju i uhapsila dvojicu muškaraca starih 25 i 33 godine.

Ram slike je oštećen, dok na slici nem oštećenja, navodi banka i dodaje da ne može da iznese detalje zbog "istrage koja je u toku".

Reč je o jednim od poslednjih Van Gogovih radova naslikanih u Holandiji.
Slika je ukradena u maju 1999. godine.
 
   
 


PARIZ
Rekordan broj filmova snimljenih 2005. u Francuskoj
U Francuskoj je prošle godine snimljeno rekordnih 240 filmova, od čega je za njih 187 budžet obezbeđen iz francuskih izvora, saopštio je Nacionalni centar za kinematografiju.
 
"Nikada u istoriji francuskog filma nismo imali ovako plodnu produkciju francuskih filmova (tri više nego 2003. kada je oboren rekord i 20 više nego 2004)", rekla je generalna direktorka centra Veronik Kajla (Veroniljue Cayla).

"Ista tendencija primetna je kod manjinskih filmova, čiji je broj takođe znatno porastao i doveo do broja filmova od 240, što je 28 više nego 2003. i 37 više nego prošle godine", dodala je.

Veronik Kajla je, ipak, izrazila zabrinutost zbog činjenice da "finansiranje raste sporije od broja filmova" i kazala da "nema smisla da se snima više filmova sa manje novca".

Poseta francuskim bioskopima u 2005. je opala za deset odsto u odnosu na prethodnu godinu - prošle godine prodato je 176 miliona, a 2004. 196 miliona bioskopskih ulaznica. Od tog broja, 37 odsto ulaznica bilo je za francuske filmove.
 
   
 


MALAGA
Pikaso iz Antiba u Malagi
U okviru "Pikasove godine" u Španiji, u umetnikovom rodnom gradu Malagi izložena su najpoznatija dela čuvenog slikara, uključujući simboličnu "Radost života", koja se čuva u Muzeju Pikaso u francuskom gradu Antibu.
 
Brojnim manifestacijama, širom Španije ove godine se obeležava 125. godišnjica od rođenja majstora kubizma i 25 godina od povratka u Španiju slike "Gernika" - nazvane po baskijskom selu koje su bombardovali nacisti - koja je čuveni Pikasov krik besa zbog užasa građanskog rata (1936-1939).

Centralni događaj biće, početkom juna, zajednička izložba madridskih muzeja Prado i Kraljica Sofija, u kojoj se nalazi "Gernika". U Muzeju Pikaso u Berlinu od februara traje izložba "Strast prema crtežu", posvećena tom aspektu stvaralaštva andaluzijskog umetnika.

Dela iz postavke "Pikaso iz Antiba", koja će u Muzeju Pikaso u Malagi biti izložena do 17. juna, predstavljaju "istorijsku" izložbu, ocenio je direktor te institucije Bernardo Laniado-Romero i objasnio da je to prvi put da su dela izložena izvan zbirke dvorca Grimaldi, Pikasovog muzeja u Antibu.

Pikaso (1881-1973) je u Antibu radio dva meseca, krajem 1946, prilikom boravka na Azurnoj obali sa svojom novom saputnicom Fransoaz Žilo (Francoise Gilot) i za sobom ostavio 23 slike i 44 crteža.

To je bilo vreme posleratne obnove i optimizma, posle problematične decenije koju je obeležila Pikasova veza sa fotografom Dorom Mar (Maar). Ta veza tema je izložbe koja traje u Muzeju Pikaso u Parizu.

"Imao je 65 godina, ponovo je gradio svoj život i postao je ponovo otac", rekla je na tu temu slikareva pastorka Kristina Ruis Pikaso (Ćristine Ruiz), koja je Pikasa prvi put srela u ateljeu u Dvorcu Grimaldi, u vreme kada je bila keramičarka početnica.

"Njegove teme su dakle mediteranske: sunce, ljubav, obnova, teme koje se ne pojavljuju često u Pikasovom stvaralaštvu", rekla je Kristina Ruis Pikaso, zahvaljujući čijem je pokroviteljstvu 2003. otvoren muzej u Malagi.

O tome svedoči "Radost života", "ikona 20. veka", koja nikada nije odnošena iz Antiba, kazao je Žan-Luj Andrad (Jean-Louis Andrade), direktor muzeja u Antibu koji će biti zatvoren do jeseni 2007. radi renoviranja.

U Malagi je izloženo više od 70 slika, crteža, predmeta od keramike i skulptura. "Zadržale su svu svežinu, reklo bi se da su skorijeg datuma", rekao je Andrad.

U postavci, koja će ove godine biti predstavljena i u Barseloni, izloženo je i dvadesetak fotografija iz tog vremena koje je snimio poljski umetnik Mišel Sjamevski (Mićel Sjamenjski), poznat kao "Sima".

"Godina 2005. je u Španiji bila godina Servantesa (Cervantes) i 'Don Kihota', 2006. je godina Pikasa, umetnika koji je takođe svetski, iako je pre svega bio Andalužanin", rekao je Laniado-Romero.
 
   
 


NjUJORK
Muslimanski svet na festivalu Trajbeka
Od skijanja u Iranu i homoseksualnosti u Egiptu, do suprotnih stavova o ratu u Iraku, ovogodišnji filmski festival Trajbeka ponudiće Amerikancima uvid u muslimanski svet koji će ih verovatno iznenaditi.
 
"Cilj je pružiti ljudima neku vrstu ključa za dešavanja u ovom problematičnom svetu", rekao je Piter Skarlet, izvršni direktor festivala koji je 2002. osnovao Robert De Niro kako bi pomogao Menhetnu posle terorističkih napada na Svetski trgovinski centar 11. septembra 2001.

Skarlet je kazao da je rat u Iraku, okončan pre tri godine, tema koja je veoma zastupljena u festivalskom programu.

Film "The Njar Tapes", montiran od snimka kojeg su u Iraku snimili vojnici Nacionalne garde i film "The Blood of My Brother: A Story of Death in Iralj", o iračkoj porodici čijeg je sina ubila američka patrola, dva su od 16 dokumentarnih filmova koji će se nadmetati za jednu od nagrada festivala.

Film "Njhen I Came Home", koji se prikazuje u posebnoj selekciji posvećenoj filmovima o Njujorku, govori o veteranu iz Iraka koji pati od posttraumatskog stresa i živi u svom automobilu u Bruklinu.

Radnja polovine dokumentarnih filmova na programu dešava se u muslimanskim zemljama.
Među 17 igranih filmova su ostvarenjima sa poznatim imenima kao što su Ralf Fajns, Džon Malkovič i Sigorni Viver.

Fajns igra u filmu "Land of the Blind" (Zemlja slepih), priči o vojniku koji pomaže zatvoreniku disidentu da zbaci brutalnog diktatora u neidentifikovanoj zemlji.

Malkovič igra prevaranta koji se prerušava u Stenlija Kjubrika u filmu "Color Me Kubrick", dok se Sigorni Viver i Dejvid Dukovni pojavljuju u ostvarenju "The TV Set", komediji o televizijskom biznisu.

Pored filmova sa velikim imenima, na programu su i priče koje istražuju različite aspekte života u muslimanskom svetu.

"Love for Share" analizira duboko ukorenjenu tradiciju poligamije u Indoneziji. "The Yacoubian Building" zasnovana je na egipatskom bestseleru koji govori o bivšim filmskim tabuima kao što su kurupcija, islamski fundamentalizam i homoseksualnost.

Iranski film "Men at Njork" najavljen je kao komična politička alegorija u čijem su centru četvorica pripadnika srednje klase koji kreću na ski vikend. Život u Libanu 15 godina posle razornog građanskog rata tema je filma "A Perfect Day" (Savršen dan).

Među dokumentarnim filmovima, film "Sounds of Silence" (Zvuci tišine) istražuje kako mladi Iranci koriste Internet za širenje muzike koju zabranjuju islamske vlasti. "The Play" baca svetlo na život u ruralnoj južnoj Turskoj, preko priče o devet žena koje pokušavaju da postave pozorišni komad.

Festival traje od 25. aprila do 7. maja.
 
   
 


BEOGRAD
Izložbu U dodiru s antikom videlo više od 8.000 ljudi
Izložbu remek-dela Taktilne galerije pariskog Luvra "U dodiru s antikom", koja je otvorena 17. februara u Narodnom muzeju u Beogradu, za mesec dana videlo je više od 8.000 posetilaca.
 
Izložba je posebno prilagođena osobama s invaliditetom, a na njoj su predstavljene kopije vrednih antičkih dela iz kolekcije Luvra, među kojima su i čuvene skulpture Miloska Venera (3. ili 2. vek p.n.e.) i Gladijator Borgeze (1. vek n.e.).

Postavka u Beogradu obogaćena je i originalnim skulpturama iz zbirki Narodnog muzeja: Glava devojke - Venere (Singidunum, 2. vek), Stela Bankara - nadgrobni spomenik (Viminacijum, 3. vek) i "Dečak koji vadi trn" (Simeon Roksandić, 1922. godina).

Izložba će biti otvorena do 30. aprila, a u okviru pratećeg programa Odeljenje za edukaciju Narodnog muzeja svakodnevno organizuje radionice za decu školskog i predškolskog uzrasta, kao i za osobe s invaliditetom, saopšteno je iz Narodnog muzeja.

U okviru izložbe tokom marta i aprila biće realizovano više programa u okviru "Dečjeg kluba Narodnog muzeja".

Sutra i 25. marta biće organizovani programi za decu do sedam godina, 1. i 8. aprila za decu od sedam do 11 godina, a 15. aprila biće održan "Tinejdž klub" za mlade od 12 do 15 godina.

Pored potrage za tajnim blagom, igrom asocijacija i glumom, članovi kluba moći će da se kreativno izraze radom u različitim materijalima i tehnikama, navodi se u saopštenju i dodaje da je za roditelje i odrasle posetioce bezbeđeno stručno vođenje kroz izložbu.
 
   
 



| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"