Novine broj 1056 - Kanada - News from Canada


Naslovne vesti \| Srbija i Crna Gora \| Kanada \| Svet \| Sport \| Kultura \| Srpska zajednica \| Novine INFO \| Prva

KANADA

Broj 1056, 9. juni 2006.

Veliki uspeh kanadske policije i obaveštajaca

Sedamnaest osoba uhapšeno pod optužbom da su pripremali terorističke napade.

Prošlog petka uveče RCMP je, posle višegodišnje istrage, na širem području Toronta uhapsila 12 muškaraca, starosti od 19 do 43 godine, i petoro maloletnika pod optužbom da su planirali terorističke akcije. Najveći broj među njima su kanadski državljani ili ovde žive, u Torontu, Misisagi i Kingstonu, i po rečima policije, svi su sledbenici ideologije nasilja. Pripadaju različitim slojevima, pa tako među njima ima studenata, akademskih građana, zaposlenih i nezaposlenih.

Hapšenje je proteklo bez incidenata.

Svi uhapšeni su optuženi da su doprinosili aktivnostima terorističke grupe kroz obuku ili regrutovanje, nabavku oružja i eksploziva za grupu i obezbeđivanje ili stvaranje dobara za terorističke grupe. Uhapšeni su noć proveli u pritvoru i sutradan su odmah izvedeni pred sudiju pod jakom policijskom prismotrom i sa lisicama na rukama i lancima na nogama.

Saznaje se da je jedan od uhapšenih, Stiven Čand, alijas Abdul Šakur, 25, svojevremeno pripadnik Kraljevske kanadske regimente, optužen je da je nameravao da ubije premijera Harpera.

Dvojica optuženih već se nalaze na izdržavanju kazne u Kingstonu zbog krijumčarenja oružja.

Veruje se da je lider grupe najstariji među njima, 43-godišnji vozač školskog autobusa, Kajum Abdul Džamal.

Policija je zaplenila tri tone amonijum nitrata, đubriva za koje se zna da uz dodatak drugih supstanci može biti upotrebljeno za dobijanje eksploziva. Napominje se da je količina tri puta veća od one koja je u napadu na vladinu zgradu u Oklahomi ubila 168 ljudi.

Na konferenciji za štampu je pomoćnik komesara u RCMP Majk MkDonel rekao da je ova opasna grupa očigledno nameravala da izvrši teroristički napad.

Policija nije želela da saopšti šta su bile potencijalne mete osumnjičenih iz ove grupe, ali su odbacili mogućnost da bi to mogla biti podzemna železnica. Saznaje se da su neke od meta trebale biti sedište obaveštajne službe u ulici Front, CN toranj, berza u Torontu, kao i zgrada Parlamenta i Kula mira u Otavi, ali za sada nema zvanične potvrde. U policiji veruju da je trebalo da bude nekoliko istovremenih bombaških napada, jer bi tako efekat bio mnogo veći.

Lik Portelans, iz CSIS-a, kaže da je ovo najveća anti-teroristička operacija koja je u Kanadi sprovedena posle donošenja zakona za borbu protiv terorizma. On je naglasio i da nije otkrivena nikakva direktna veza sa al-Kaidom, ali da su uhapšeni lica bila pod uticajem nasilne ideologije koju zastupa zloglasna teroristička organizacija.

Džek Huper, zamenik direktora u CSIS-u je pred Komitetom za nacionalnu bezbednost i odbranu u Senatu izjavio da se u Kanadi pojavljuju teroristi iz redova druge i treće generacije imigranata, koji su odrasli na ovim prostorima i ovde prihvatili radikalne stavove. Oni su sastavni deo ovog društva i ni po čemu se ne razlikuju se od drugih mladih ljudi.

Ističe se da CSIS već dve godine prati i izveštava o ovoj 'novoj generaciji džihadista', koja je gnevna na ono što karakterišu kao diskriminacija Muslimana. Njihova aktivnost je primećena na internetu, gde su iznosili svoje anti-zapadne stavove i otada praktično nije ni prestala, sve do njihovog hapšenja.

Pojačana pratnja
I premijer Harper bio potencijalna meta

Povodom navoda da je jedan od osumnjičenih za stvaranje terorističke akcije nameravao da ubije premijera, čule su se razne priče. Po jednoj od njih, jedan insajder objašnjava da se od tog plana odustalo zato što članovi grupe ne bi mogli da se snađu u Otavi, jer ne poznaju grad dovoljno dobro. Premijer Stiven Harper je takođe reagovao. U prvi mah nije obraćao pažnju na pitanja koja su se odnosila na potencijalni atentat, a potom je pokušao da sve prebaci na šalu, govoreći da nema čega da se plaši sve dok pretnje ne potiču iz glavnog odbora stranke. No, bez obzira na ovakav njegov komentar, primećeno je da je oko Harpera poslednjih nedelja pojačana telesna straža.


Osumnjičeni planirao i avionom u terorističke akcije

Devetnaestogodišnji kanadski državljanin Amin Mohamed Durani pohađao je kurs za letenje i planirao je da koristi avion u terorističkim aktivnostima. Kako je prenela kanadska televizija Si-bi-si (CBC), Durani je pohađao kurs za pilote u Torontu, ali je kasnije odustao zbog bojazni da bi to moglo da izazove sumnju vlasti. On je među 17 osumnjičenih za planiranje terorističkih aktivnosti u najvećim kanadskim gradovima, protiv kojih je započet sudski postupak u gradu Bramptonu, severno od Toronta. Reč je o 17 muškaraca kanadskog porekla i muslimanske veroispovesti za koje se sumnja da su, pored ostalog, planirali uzimanje talaca u zgradi Kanadskog parlamenta u Otavi, a takođe i u zgradi kanadskog javnog servisa , prenose agencije. Jedan od optuženih Stiven Čand tereti se da je planirao ubistvo odsecanjem glave premijru Kanade Stivenu Harperu, dok su petorica od ukupno 17 osumnjičenih mlađi od 18 godina. Prema navodima optužnice, grupa je bila inspirisana terorističkom organizacijom Al Kaidom, a cilj planiranih akcija bio je da se vlada u Kanadi natera na povlačenja kanadskih trupa iz Avganistana. Kanada ima oko 33 miliona stanovnika od čega su oko dva odsto muslimani. Postoji bojazan da bi se hapšenje 17 muslimana i proces koji će uskoro započeti protiv njih moglo odrziti na rasploženje u muslimanskoj zajednici.

Komentari povodom hapšenja terorista
Zamenik guvernera Bartlmen poziva na mir i toleranciju

U saopštenju premijera Stivena Harpera stoji da Kanada nije imuna na terorizam, ali da ova akcija pokazuje da se zajedničkim delovanjem obaveštajne službe, policije i timova za nacionalnu bezbednost može sprečiti nasilje ekstremističkih grupa. Zamenik guvernera za Ontario Džejms Bartlmen je uputio poruku mira i tolerancije, naglašavajući da u vreme krize treba da ostanemo pribrani. On je podsetio Kanađane na osnovne vrednosti koje obeležavaju ljude sa ovih prostora, bez obzira na poreklo ili versku pripadnost. Iman Hamid Slimi, predstavnik pri Ontarijskom verskom savetu, u jednoj drugoj prilici objasnio je da je islam miroljubiva vera, bez obzira što neki Muslimani imaju ekstremističke ideje. On je istakao da je po Islamu ubistvo jednog čoveka ravno ubistvu čitavog čovečanstva. Iman Sajid Muhamad Raizvi je, podsećajući da je ovde njihov dom i Kanada njihova zemlja, istakao da nasilje nije i ne treba da bude rešenje. Šef policije u Torontu Bil Bler je, povodom hapšenja terorističke grupe, izjavio da građani najvećeg kanadskog grada nemaju razloga za strah. Kako je istakao, snage reda i zakona su uspešno neutralisale terorističku pretnju koja se nadvila nad grad. Slično je reagovao i gradonačelnik Toronta Dejvid Miler. On je već mesecima znao za istragu i priznao je da je odahnuo kada su osumnjičeni uhapšeni. Ovu akciju je istakao kao potvrdu da obaveštajna i bezbednosna služba u zemlji dobro funkcionišu. Gradonačelnik Miler je, ovom prilikom, napominjući da je Toronto dobro pripremljen, apelovao na federalnu vladu da finansijski potpomogne da bezbednost u čitavom gradu bude još bolja.

Izjava ontarijskog ministra turizma
Bredli ne veruje da će hapšenje terorista oterati turiste

Ontarijski ministar turizma Džim Bredli veruje da turizam u provinciji neće imati nikakve nepovoljne posledice zbog hapšenja terorističke grupe. Naprotiv, on smatra da će strani građani i vlade, uključujući i vladu SAD-a, biti impresionirani poduhvatom kanadske policije koja je sprečila delovanje terorističke ćelije i koja je pokazala svetu da Kanađani budno prate dešavanja u vezi sa mogućim napadima. Ipak, Bredli je napomenuo da će vlada pratiti da li se stav oko Ontarija promenio.

Posle hapšenja terorističke grupe
Vandalski napad na džamiju

U nedelju ujutru su predstavnici muslimanske zajednice bili veoma neprijatno iznenađeni kada su videli da je njihova džamija u Reksdejlu oštećena u vandalskom napadu. Šteta je procenjena na oko 15 hiljada dolara. Policija još uvek traga za počiniocima. Oni napominju da ne postoji direktna veza između štete koja je naneta džamiji i hapšenja osoba osumnjičenih za terorizam. Šef policije Bil Bler i neki lideri muslimanske zajednice su na konferenciji za štampu pokušali da razjasne neka pitanja vezana za hapšenje. Bler je naglasio da je uhapšene mlade ljude inspirisala ideologija zasnovana na politici, mržnji i terorizmu, a ne na veri. Pošto se oni sada nalaze u rukama zakona, on je zamolio da imamo povrenje u pravni sistem. Sličan komentar dao je i predsednik Islamske fondacije za Toronto Muhamad Alam, koji je istakao da nema opravdanja za iskazivanje mržnje i nasilno ponašanje bilo kod pojedinca ili grupe. Bler je, takođe, insistirao na podršci i saradnji muslimanske, ali i šire društvene zajednice u očuvanju vrednosti koje ovaj grad čine velikim.


Britanska policija nastavlja ontarijsku akciju protiv terorizma

U utorak uveče je na mančesterskom aerodromu 21-godišnjeg mladića uhapsila britanska policija, u sklopu istrage oko terorističke grupe u Torontu. Ime nije odmah objavljeno, ali se kasnije saznalo da se radi o Abedu Kanu, britanskom državljaninu koji je nedavno boravio u Pakistanu, ali i u Torontu. Njegov stric je, ističući da se verovatno radi o greški, u intervjuu objasnio da je mladić išao u posetu svojoj supruzi kojom se nedavno oženio. Policija je pretraživala neke kuće u Bredfordu, na severu Engleske, a kasnije je saopšteno da je tamo uhapšen jedan 16-godišnji mladić koji ima veze sa Kanom.

Priznanje iz SAD-a
Kondoliza Rajs uputila čestitke Kanadi

Američki državni sekretar Kondoliza Rajs je, u razgovoru sa ministrom inostranih poslova Piterom MkKejom, uputila čestitke Kanadi za hapšenje sedamnaest osoba osumnjičenih za kovanje terorističkih planova. Ministar MkKej je ovo okarakterisao kao dobar znak, kao primer neophodne saradnje u borbi protiv međunarodnog terorizma koji ne poznaje granice. On je takođe dodao da zajedno sa ministrom za javnu bezbednost Stokvelom Dejom radi na opovrgavanju američkih optužbi da je Kanada postala oaza za ekstremiste. Kako je rekao, važno je da američki Senat dobije informaciju koja će demantovati to mišljenje, a prošlonedeljno hapšenje osumnjičenih upravo je dokaz napora koje činimo u borbi protiv terorizma.

Povodom uvođenja pasoša za odlazak u SAD
Ambasador Vilson traži precizne informacije

Kanadski ambasador u SAD-u je članovima komiteta u Senatu rekao da i pored toga što se približava trenutak početka primene novih propisa za ulazak u ovu zemlju, i dalje ne postoje precizne informacije o potrebnim dokumentima. Naime, američke vlasti će od iduće godine zahtevati od svakoga ko ulazi u SAD da poseduje pouzdan dokument kojim će dokazati svoj identitet. U Inicijativi za putovanje, koja je usvojena u Kongresu, insistira se na pasošu ili drugom dokumentu, ali se ne precizira o kom bi dokumentu moglo da se radi. U Kanadi i ostalim zemljama koje se graniče sa SAD-om strahuje se da će ova nedorečenost uticati nepovoljno na turizam, ali i na biznis. Ambasador Vilson je naglasio da se javlja frustracija zbog nedostatka prave informacije. Nedavno se javila nada za Kanadu, kada je u Senatu usvojen zakonski predlog za odlaganje početka primene novih pograničnih propisa. To tek treba da prođe kroz proceduru u Kongresu, ali je očigledno pokazalo da i kod nadležnih američkih službi ima dilema da li će sve biti spremno na vreme za predviđeni termin. Vilson je u Senatu bio sa članicom Kongresa iz Njujorka Luiz Sloter. Ona takođe smatra da se uvođenje novih zahteva kod prelaženja granice može ozbiljno odraziti na obe zemlje.

Šta vam je najvažnije u životu?
Posao postaje glavna preokupacija ljudi sa ovih prostora
Nacionalno istraživanje, sprovedeno telefonskim putem tokom marta ove godine, pokazuje da je posao postao glavna preokupacija kod većine ljudi koji žive na ovim prostorima. Psihijatar dr Irvin Volkof je istakao da oni veruju da moraju da se napregnu do krajnjih granica kako bi mogli da zadrže svoje trošadžijske navike, ali i svoj teškom mukom pronađeni posao.
Čak više od dve petine ispitanika koji su učestvovali u istraživanju kompanije za životno i zdravstveno osiguranje Desjardins Financial Security, priznalo je da je za njih novac osnovni uzrok stresa i mentalnih bolesti, i to su uglavnom vezali za dešavanja na poslu. Oko dve trećine zaposlenih nisu koristili odsustvo kada su bili bolesni iz straha da će im zbog togaod smanjiti platu ili da će nazadovati na poslu. Autori studije ovu pojavu nazivaju 'prisutnošću'. Takvim osobama, koje se ne osećaju dobro a ipak odlaze na posao, nakon rada potrebno je daleko više odmora nego drugima, te one nemaju dovoljno vremena, a ni snage, za svoju porodicu i prijatelje. Dr Volkof naglašava da je ignorisanje lošeg zdravstvenog stanja zarad imidža dobrog radnika veoma opasna greška, koja može biti i fatalna. Dugotrajno stanje stresa obično prati povećani rizik od bolesti srca i krvnih sudova, ali i smanjena otpornost organizma prema infekcijama. Otprilike dve petine anketiranih kaže da su putem mobilnog ili BlackBerry-ja stalno dostupni za sve pozive sa posla, što dr Volkof objašnjava kao dalji nasrtaj na privatni život i autonomiju preko moderne tehnologije. U toj grupi ima najviše mladih - skoro četiri petine je na stalnom raspolaganju svojim nadređenim. Interesantno je da 94 odsto anketiranih poriče da ikada imalo bilo kakve mentalne probleme, ali više od polovine kaže da zna nekoga ko kroz to prolazi ili je prošao. Stručnjaci objašnjavaju da ljudi jednostavno ne žele da prepoznaju kod sebe bilo kakve psihičke probleme, između ostalog i stoga što je to oduvek bilo nešto čega se trebalo stideti ili je bar značilo priznavanje slabosti. Stručnjaci, takođe, podsećaju na veoma bitnu činjenicu, koja se često zaboravlja, da svako mora imati slobodno vreme koje će provesti sa osobama do kojih mu je stalo. To je izuzetno bitan preduslov za 'punjenje baterija' i postizanje maksimuma na poslu.


Džez festival u Torontu

Ovogodišnji Toronto Donjntonjn Jazz Festival održaće se u periodu od 23. juna do 2. jula na Nathan Phillips trgu. Ove godine menja naziv u TD Canada Trust Toronto Jazz Festival u isto vreme slaveći i dvadeset godina postojanja kao i nagradu za najbolju džez manifestaciju u Kanadi. Toronto Jazz Festival je ove godine dobio i veći obim scenama na Rocensvalles, Yonge and Eglinton, Yorkville, The Distillery i scenom na Harbourfront-u. Festival će ove godine predstaviti 350 izvođača a kao novosti se izdvajaju dve nove muzičke serije Euro Jazz i Kabare. Euro Jazz će biti održan u Gladstone hotelu sa najpopularnijim evropskim džez muzičarima današnjice. Ovo dešavanje je sponzorisano magazinom EYE weekly a na listi izvođača naći će se Igor Butman (na slici) Quartet , Joost Buis, Wibutee i The Jeanette Lindsrom (na slici dole) Quintet . Šest dana Kabarea biće održano u The Tank House pozorištu koje se nalazi u Young Centre of the performing arts. Glavni sponzor Kabarea biće firma Umbra a kompletan program biće ispunjen muzikom, igrom, teatrom i komedijom sa pevačima iz sveta džeza Adi Bran, George Evans, Andy Bey, Sandra Caldwell, Michael Berube i Lori Cullen. U čast kolevke džeza u utorak 27. juna festival će biti transformisan u duhu New Orleansa i tako proslaviti Phat Tuesday. Legendarni Preservation Hall Jazz Band nastupiće na Toronto star sceni zajedno sa lokalnim bendom Loco Zydeco i Kevin Clarck band iz New Orleans-a. Greek Town će i ove godine imati svoju seriju besplatnih džez koncerata na Danfortu. Tuborg scena biće locirana na trgu Alexandar the Great Parkette između Danfort i Logan avenije. Koncerti će se održavti od 6 pm do 9 pm i vikendom od 2 pm. Na Tuborg sceni će nastupiti: Dave Buchbinder's Klezmer trio, Escola de Samba, Ena K'ena i Sultans of String. Kompletan prenos džez festivala biće emitovan na radio talasima džez FM91. Nathan Philips trg je mesto gde se može dočekati i praznik dan Kanade 1. jula. U popodnevnim satima nastupiće Hilario Duran Big Band , zatim Groove and Graffiti na kojoj će studenti likovne umetnosti i DJ Jedi pokazati svoje veštine. Noćne sate preuzeće legendarni džez saksofonista Phaorah Sanders i Kenny Garrett . Ovaj Koncert ne treba propustiti !! TD Canada Trust Toronto Jazz Festival će trajatai 10 dana od 23. juna do 2. jula predstavljajući džez poslednjih 20 godina. Slaveći 20 godina postojanja festival će predstaviti 1500 umetnika koji će nastupiti na 350 koncerata i na više od 40 lokacija.

Damir Demirović