SAVET EVROPE RAZOTKRIO CIU
Više evropskih zemalja sarađivalo sa CIA
Šef komisije Saveta Evrope koja istražuje navode o tajnim letovima američke Centralne obaveštajne službe (CIA) saopštio je da su avioni kojima su prebacivani osumnjičeni za terorizam sletali u Rumuniji i Poljskoj, i da su neki osumnjičeni bili i pritvarani u tim zemljama. Švajcarski senator Dik Marti naveo je u izveštaju da je Rumunija bila jedna od zemalja u lancu transfera osumnjičenih i da je služila kao tranzitna država za avione koje je koristila CIA.
"Sada je jasno - mada smo i dalje daleko od utvrđivanja cele istine - da su vlasti pojedinih evropskih zemalja aktivno učestovovale sa CIA u tim nezakonitim aktivnostima", naglašava se u dokumentu. On je naveo da je jedan aerodrom u Poljskoj verovatno korišćen kao mesto na kojem su privremeno boravili pritvorenici, kao i da je još 14 evropskih zemalja bilo deo "globalne mreže", sarađujući sa CIA u njenim "spornim aktivnostima". Evropske države imale su aktivnu ili pasivnu ulogu u operacijama CIA i nisu bile samo nevoljni svedoci tih aktivnosti. "Verujemo da smo u poziciji da tvrdimo da su se uzastopne operacije prebacivanja koje je sprovodila CIA odvijale jednom istom linijom", naveo je Marti. Pored Poljske i Rumunije, u kojima su postojali tajni pritvori, u izveštaju se navodi da su lokacije u Nemačkoj, Turskoj, Španiji i Kipru služile kao "ključne tačke" za letove kojima su nezakonito prebacivani pritvorenici. Kao mesta "presedanja" pominju se lokacije u Irskoj, Britaniji, Portugalu, Grčkoj i Italiji, dok se Švedska, BiH, Makedonija, Britanija, Nemačka i Turska dovode u vezu sa slučajvima nekih pojedinaca. U izveštaju, međutim, nema konkretnih dokaza koji bi potvrdili da je CIA imala centre za pritvaranje u Evropi, tako da se navodi o tajnim letovima uglavnom zasnivaju na podacima kontrole leta Jurokontrol, agencije EU za vazdušni saobraćaj, i izjavama osoba koje su uhapsili agenti američke obaveštajne službe, prenosi Asošijeted pres. Švajcarski senator predstaviće izveštaj i Komitetu za pravna pitanja Saveta Evrope. Uporedo sa njegovom, Evropski parlament pokrenuo je i sopstvenu istragu, tokom koje je na osnovu podataka Jurokontrola utvrđeno da je CIA od napada u SAD 11. septembra 2001, sprovela više od 1.000 tajnih letova sa zaustavljanjem u pojedinim evropskim zemljama. Zvaničnici, međutim, navode da nije poznato da li je i koliko pritovrenika bilo u avionu, a nisu potvrđeni ni navodi da je CIA imala tajne pritvorske centre u pojedinim zemljama. "Vašington post" je prvi u novembru objavio da su agenti CIA prebacivali osumnjičene preko evropskih aerodroma u tajne pritvore, kao i da su u tu svrhu korišćeni objekti u zemaljama istočne Evrope. Mađunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč kasnije je saopštile da postoje nagoveštaji da su vazduhoplovne baze u Rumuniji i Poljskoj služile kao tajni zatvori, ali se obe zemlje negirale te navode.

BIH - NIKOLA RADOVANOVIĆ:
Haški begunci i dalje najveća prepreka
Ministar odbrane BiH Nikola Radovanović, na lici dole, rekao je da nema promena kada je reč o ulasku BiH u program NATO "Partnerstvo za mir" i da je najveća prepreka na tom putu hapšenje haških begunaca.
On je rekao za "Dnevni avaz" da je u saradnji sa Haškim tribunalom u proteklih pola godine došlo do pomaka i da bi od Tribunala trebalo zatražiti da kaže šta BiH treba dodatno da uradi da ocena saradnje bude pozitivnija. "Za Ratka Mladića je rečeno da je u Srbiji. Za Radovana Karadžića već duže vreme se ne zna gde je i, po meni, bilo bi korektno da nam upravo zbog takve situacije kažu šta je to što još treba da uradimo", izjavio je Radovanović. On je dodao da u oružanim snagama BiH više nema ljudi, za koje se sumnjalo da su u mreži pomagača optuženim za ratne zločine. Upitan da li će vojnici iz BiH ići, osim u Irak, u misiju u Afganistan, Radovanović je kazao da će o tome odlučiti Parlament BiH, ali da je BiH spremna da se uključi u tu misiju. On je demantovao tvrdnje nekih medija i organizacija da je iz BiH ilegalno prodavano oružje u Irak. "Sve je bilo transparentno i navodi koji su se pojavili u javnosti, uopšte ne stoje. Druga je stvar zašto je BiH ponovo stavljena u jedan takav kontekst. To samo govori da međunarodnoj zajednici, nevladinom sektoru, trebaju ti negativni primjeri", rekao je Radovanović. On je dodao da je država BiH prilikom prodaje oružja dobila takozvani sertifikat krajnjeg korisnika. "Mi smo naoružanje prodali firmama koje su dostavile sertifikate da je to oružje za vladu Iraka. U toj priči bitno je da je najveći deo tih poslova zaključen sa firmama iz SAD koje su pod posebnim režimom kontrole", izjavio je ministar odbrane BiH.

NAKON PROŠLOGODIŠNJEG TERORISTIČKOG NAPADA
Nedopustivi propusti britanskih službi
Upravo objavljeni izveštaj o terorističkim napadima u londonskom javnom prevozu 7. jula prošle godine pokazuje da je u reagovanju hitnih službi bilo nedopustivih propusta i da je vladala prava konfuzija.
U napadima su poginula 52 putnika, a više od 700 ljudi je povređeno. Napade su izvela četvorica bombaša-samoubica, mladi britanski muslimani sa severa Engleske. U izveštaju specijalnog komiteta londonske gradske skupštine o onome šta se događalo neposredno posle napada navodi se da je komunikacija među hitnim službama - policijskim, vatrogasnim i medicinskim - bila loša. Preživeli su bili prepušteni sami sebi, nije bilo dovoljno medicinskog materijala, državne zdravstvene ustanove nisu dobijale dovoljno informacija koje bi im omogućile da reaguju na adekvatan način. Hitne službe su svaka za sebe proglasile uzbunu, ali ne istovremeno, nego sa pola sata razmaka. Samo su bolnice sa odeljenjima za prijem hitnih slučajeva stavljene u stanje pripravnosti, a preskočene su specijalističke bolnice, iako su bile bliže mestu incidenata. Iako je mnogo hvale izrečeno na račun herojskih podviga pojedinaca koji su nesebično spasavali ljudske živote, u izveštaju se napominje da je, zbog slabe komunikacije, vladala prava pometnja. Posle ogromnog požara u londonskoj stanici podzemne železnice Kings kros osamdesetih godina, hitnim službama je naloženo da nabave nove sisteme za radio vezu, koji funkcionišu i pod zemljom, ali to nikad nije učinjeno. Ričard Barns, koji je bio na čelu specijalnog komiteta, izjavio je za BBC da je nedopustivo da takva oprema još ne postoji: "Oslanjanje pojedinih službi na mobilne telefone i zagušenje mreže stvorili su posebno velike probleme hitnoj pomoći, što nije bilo teško predvideti". Komitet je, pripremajući izveštaj, nekoliko meseci slušao svedočenja preživelih, kao i ljudi koji su im pomagali - osoblja podzemne železnice ili slučajih prolaznika. Ben Tvejts koji je bio u vozu dignutom u vazduh na stanici podžemne železnice Edžver roud posvedočio je da je "bilo haotično, da su putnici četrdesetak minuta bili prepušteni sami sebi u tunelu, bez ikakve mogućnosti da pomognu povređenima. "U vagonima postoje kompleti za prvu pomoć, ali bili su zaključani, a vozači su nam rekli da su inoako verovatno prazni. Cepali smo sakoe i kravate da bismo pomogli povređenima", ispričao je Tvejts. U izveštaju se nabrajaju i posledice ovih, prvih samoubilačkih bombaških napada u istoriji na britanskom tlu: oko hiljadu odraslih i dve hiljade njihove dece trenutno pati od posttraumatskog stresa, dok je još oko tri hiljade osoba tim događajima direktno pogođeno.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"