SUSRET TADIĆA SA KOFIJEM ANANOM
Zastava Srbije dignuta pred sedištem UN
Pred sedištem Ujedinjenih nacija u Njujorku juče je u prisustvu predsednika Srbije Borisa Tadića zastava državne zajednice Srbije i Crne Gore zamenjena zastavom Republike Srbije.
Pred sedištem Ujedinjenih nacija u Njujorku juče je u prisustvu predsednika Srbije Borisa Tadića zastava državne zajednice Srbije i Crne Gore zamenjena zastavom Republike Srbije. Time je ozvaničeno članstvo Srbije, kao pravne sledbenice SCG, u svetskoj organizaciji. "Osim simboličkog, ovaj dan za Srbiju ima veliki politički značaj. Od danas je Srbija članica UN i pred nama je veliki posao, i velika odgovornost u redefinisanju položaja naše zemlje u svetskoj organizaciji i drugim međunarodnim organizacijama", rekao je Tadić. Dodao je i da Srbija ima šansu da poboljša svoj spoljnopolitički položaj. Srbija priprema novi predlog za Kosovo Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je juče u Njujorku da priprema ponudu koja će Kosovu pružiti nešto malo manje od nezavisnosti i pozvao kosovske lidere da budu fleksibilniji u pregovorima o budućem statusu te pokrajine. Tadić je u intervjuu agenciji Asošijeted pres (AP) kazao da će Srbija u narednih nekoliko dana izneti predlog koji Kosovu daje "nešto između autonomije i nezavisnosti" i dodao da će detalji plana biti predstavljeni Kontakt grupi. "Mislim da možemo da postignemo veoma, veoma kreativno rešenje za Kosovo", kazao je on i dodao da Srbija želi da unese "novu dinamiku" u pregovore o budućnosti Kosova, ali je i ponovio stav Srbije da pokrajina ne sme da dobije punu nezavisnost. Tadić je dao intervjuu AP-u nakon što je prisustvovao zameni zastave državne zajednice SCG zastavom Srbije, na jarbolu ispred sedišta UN u Njujorku. Srpski predsednik je upozorio da bi davanje nezavisnosti Kosovu moglo da destabilizuje čitav region Balkana i dovede do toga da se druge etničke grupe odvoje. Kao rezultat toga, rekao je Tadić, međunarodna zajednica mora da uspori i odupre se pokušajima da se pitanje Kosova odmah reši. "Zato tražim... novo strpljenje, novu strategiju i novi pristup Kosovu... Samo pronalaženje rešenja je ponekad veoma korisno, ali to može biti veoma opasno", upozorio je Tadić. Predsednik Srbije pozvao je Kosovo da bude fleksibilnije. "Pre svega, nezavisnost nije preduslov za razvoj Kosova... Drugo, moram da kažem da se nezavisnost ne može jesti. Na primer, morate rešiti ekonomske probleme i probleme u vezi sa organizovanim kriminalom na Kosovu", rekao je Tadić. On je takođe kazao da Srbija radi sve što može kako bi pronašla haškog optuženika Ratka Mladića. Povodom jučerašnjeg negativnog izveštaja glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte, Tadić je rekao da ona treba da više pomaže srpskoj vladi i da prestane dostavljanje informacija o Mladićevom mogućem mestu skrivanja, jer to ometa potragu za njim. EU je nedavno prekinula pregovore sa Srbijom o njenom približavanju Evropi zbog neizručenja Mladića Hagu. "Moramo da učinimo sve što je u našoj moći kako bismo se približili članstvu u EU i to je naš strateški cilj, a ukoliko neko postavlja prepreke na tom putu, mi onda imamo veliki problem", kazao je Tadić. "Mi znamo da moramo da učinimo sve što je u našoj moći da rešimo ove probleme. Mi znamo koja je naša odgovornost i tražimo razumevanje", istakao je predsednik Srbije Boris Tadić u intervjuu za agenciju AP. Posle podizanja zastave, Tadić je obavestio generalnog sekretara UN Kofija Anana o kontinuitetu članstva Republike Srbije u svetskoj organizaciji, posle odluke o osamostaljenju Crne Gore. Na sastanku u sedištu UN u Njujorku Tadić je Ananu preneo da će Republika Srbija poštovati Povelju i sve rezolucije svetske organizacije. Poseban akcenat u razgovoru on je stavio na tešku bezbednosnu situaciju na Kosovu i upoznao generalnog sekretara UN sa sve učestalijim napadima na Srbe i predstavnike drugih nacionalnih manjina. Tadić je, kako je rečeno Beti u delegaciji predsednika Srbije, oštro osudio te napade i istakao da je loša bezbednosna situacija dovela do uznemirenja i velikog straha među Srbima, posebno pred početak razgovora o budućem statusu Kosova. On je, takođe, rekao da je potrebno da se poboljšaju uslovi života na Kosovu i Metohiji. Kada je reč o rešenju budućeg statusa Kosova, predsednik Srbije je u razgovoru sa Ananom istakao da to rešenje mora da bude rezultat kompromisa obeju strana i da doprinese stabilizaciji čitavog regiona. Tadić je izrazio zadovoljsvo što je referendum o nezavisnosti Crne Gore protekao u mirnoj i demokratskoj atmosferi, istakavši da Srbija poštuje volju građana Crne Gore izraženu na referendumu. Dodao je da je prioritet da vlade Srbije i Crne Gore počnu razgovore o redefinisanju odnosa koji bi rezultirali pozitivnim rešenjima za građane obe države. Pre susreta s generalnim sekretarom UN, Tadić je jutros prisustviovao zameni zastave državne zajednice SCG zastavom Srbijem na jarbolu pred sedištem UN. "Osim simboličkog značaja ovaj dan za Srbiju ima veliki politički znacaj. Od danas je Srbija članica UN i pred nama je veliki posao i velika odgovornost u redefinisanju položaja naše zemlje u svetskoj organizaciji i u drugim međunarodnim organizacijama", rekao je predsednik Srbije. Srbija je u UN nasledila stolicu SCG, koja je punopravna članica UN postala 2000. godine, pod imenom SR Jugoslavija. Bivša SFRJ je bila jedan od osnivača svetske organizacije, ali su sve zemlje nastale njenim raspadom morale ponovo da podnesu zahteve za prijem u članstvo.

DANAS POČINjE SVETSKI KUP U FUDBALU
Igraćemo kolo u Minhenu...
Srbija i Crna Gora biće jedina reprezentacija na Mondijalu koja će na spisku prijavljenih fudbalera imati 22 imena. Fudbalski savez SCG bio je iskren pred FIFA priznavši da povratak Dušana Petkovića nije izazvan povredom, tako da je ostao bez mogućnosti da pozove zamenu.
Žigiću najduži krevet Napadač Nikola Žigić u hotelu u Bilerbeku, gde je naša reprezentacija smeštena u Nemačkoj ima jednu pogodnost. Njegov krevet je duži nego kreveti njegovih saigrača. Njegov ležaj je dugačak 210 cm, za razliku od standardnog od dva metra. Žigić je visok 202 santimetra, kao i češki reprezentaivac Jan Koler, pa će njih dvojica biti najviši na Svetskom prvenstvu. Nasmejani selektor Selektor Ilija Petković bio je izuzetno neraspoložen od utorka kada se njegov sin Dušan vratio u Beograd, ali je ipak smogao snage da se na treninzima ponekad i nasmeje. Nismo autsajderi Mladen Krstajić, koji je u Bilerbeku praktično domaćin saigračima u reprezentaciji, pošto igra u obližnjem Šalkeu, tvrdi da će pogrešiti svi koji SCG svrstavaju u autsajdere. - Greše oni koji ne veruju u nas samo zato što nas nije bilo na Svetskom prvenstvu 2002. godine u Japanu i Južnoj Koreji, kao i na Evropskom prvenstvu 2004. godine u Portugalu. Mi sada imamo novi tim, jak i dobro ukomponovan, u kojem se niko ne ponaša kao zvezda. To je naša najveća vrlina. Prvi meč protiv Holandije pokazaće nam da li idemo u dobrom pravcu - istakao je Krstajić. Holanđani jurili Jevrića Prvo zvanično viđenje sa reprezentativcima Srbije i Crne Gore izazvalo je velik inte-resovanje ne samo naših, nego i stranih novinara. Naravno, najviše ih je bilo iz Holandije, koji su došli da bi se uverili kakvo je stanje u kampu plavih uoči prve utakmice na Mondijalu. U centru pažnje bio je golman Dragoslav Jevrić, koji je branio boje Vitesea. U džepu 3,79 miliona evra Trideset dve reprezentacije podeliće u Nemačkoj ukupno 190 miliona evra nagradnog fonda. Šesnaest selekcija koje ispadnu u prvom krugu otići će bogatije za po 3,79 miliona evra, poraženih 8 selekcija u osmini finala dobiće po 5,38 miliona, a plasman u četvrtfinale vredi 7,28 miliona evra. Polufinale vredi 13,61, a plasman u finale 14,24 miliona evra. Svetski šampion će dobiti 15,51 milion. Štutgart pušta Ljuboja Ekipa Štutgarta spremna je da izađe u susret Danijelu Ljuboja i dozvoli mu da napusti ekipu u slučaju primamljive ponude, iako je nedavno otkupila njegov ugovor na tri godine. - Imam zanimljivu ponudu, ali najbolje da sačekamo završetak Mondijala - zadovoljno se smeška Ljuboja ne otkrivajući detalje. Ni reč o politici Strani novinari koji su došli da prate rad reprezentacije SCG u Bilerbeku upozoreni su da igračima ne smeju da postavljaju pitanja vezana za političku situaciju u Zemlji. Kolege iz Holandije nisu poslušali savet pa je usledilo pitanje vezano za referendum i atmosferu u timu, na šta je reagovao potparol SCG Aleksandar Bošković i rekao da će konferencija biti prekinuta ukoliko se dogovor još jednom prekrši. Slikanje i sastanci Svaki dan naših fudbalera je, prema rasporedu FIFA, maltene prebukiran. Pored redovnih obaveza na treninzima morali su u sredu da prisustvuju i sastanku sa predstavnicim FIFA. Nakon toga su imali obavezu da se slikaju za akreditacije. Igrači sami u sobama Reprezentativci SCG smešteni su u hotelu Vajzenburg, koji se nalazi dva kilometra od centra Bilerbeka. Objekat, koji je u vlasništvu porodice Nejhov, inače veoma uvažene u ovom regionu, ima luksuzne sobe, konferencijske sale, bazen, teretanu, saunu. S obzirom na činjenicu da su plavi jedini gosti hotela, svi igrači su dobili po jednokrevetnu sobu.

SKUPŠTINA SRBIJE
U Skupštini Srbije svađa i pauze
Rad Skupštine Srbije juče je počeo oštrom raspravom između predstavnika Srpske radikalne stranke (SRS) i G 17 plus.
Nakon razmene grubih reči, predsedavajući Vojislav Mihailović odredio petnaestominutnu pauzu, da bi se smirile strasti. Prvo je šef poslaničke grupe G 17 plus Miloljub Albijanić zatražio da predsednik Skupštine Srbije izrekne meru udaljenja sa sednice u trajanju od 20 dana i da novčano kazni radikala Zorana Krasića zbog "izazivanja i podsticanja nacionalne netrpeljivosti", a potom je zamenik šefa poslaničke grupe SRS Aleksandar Vučić optužio rukovodstvo G17 plus za lopovluk, a potom i za rasizam. Albijanić je protestovao što predsedavajući parlamenta Vojislav Mihailović nije reagovao pre dve dana kada je Krasić "grubo prekršio dostajanstvo Narodne skupštine i integritet ministarske poljoprivrede Ivane Dulić Marković i svih poslanika". Nazivajući radikale najvećom sramotom u novijoj srpskoj istoriji, Abijanić je rekao da očekuje da predsednik Skupštine i Administrativni odbor izreknu mere protiv Krasića "kao podsticaj daljem radu". Odgovarajući Albijaniću, Vučić je, uz povike poslanika radikala da su funkcioneri G 17 plus "lopovi", izneo zatvorsku pidžamu sa brojem 001 i imenom ministra finansija Mlađana Dinkića i dao je ministru policije Draganu Jočiću koji u skupštini treba da obrazlaže Predlog zakona o ličnoj karti, da u njoj "odvede Dinkića u zatvor". Vučić je potom izvadio i lisice "da bi Dinkić čuo zvuk koji mu se spremna". Potom je Vučić optužio predstavnike G 17 plus za vređanje manjina. On je naveo da je na sednici odbora G17 plus u Pančevu, član te stranke Zvonko Bekić u prisustvu jednog Roma, rekao "da za Rome i Jevreje ne treba da brinemo jer za njih se i tako spremaju krematoriji". Zbog nastavka svađe i međusobnih grubih optužbi i uvreda poslanika Srpske radikalne stranke (SRS) i G 17 plus u Skupštini Srbije ponovo je određena pauza i sastanak šefova poslaničkih grupa kako bi se smirile strasti. Ako se predstavnici poslaničkih grupa na tom sastanku dogovore da rade po dnevnom redu, sednica će biti nastavljena danas, a u suprotnom tek sledeće nedelje, u utorak, 13. juna. Poslanici SRS su u skupštinskoj sali prilikom izglasanja poslanika G 17 plus uzvikivali "lopovi, lopovi", a zamenik šefa poslaničke grupe SRS Aleksandar Vučić je optužio rukovodstvo te stranke za "najveću pljačku Srbije". Vučić je optužio G 17 plus da traži zabranu rada SRS jer je to jedini način da se oni ponovo nađu u parlamentu i upitao da li je neko tražio da se zabrani G 17 plus zbog izjave njihovog odbornika u Pančevu da se za Rome i Jevreje sprema krematorijum. "Takvo crnilo nikome u Srbiji nije palo na pamet, a to je veoma ozbiljno", rekao je Vučić i poručio članovima i simpatizerima SRS da ne moraju da dolaze u Beograd, jer će se sami odbraniti i pobediti na izborima. Šef poslaničke grupe G 17 plus Miloljub Albijanić zatražio da predsednik Skupštine Srbije izrekne meru udaljenja sa sednice u trajanju od 20 dana i da novčano kazni radikala Zorana Krasića zbog "izazivanja i podsticanja nacionalne netrpeljivosti", što je izazvalo oštru raspravu. Šef poslaničke grupe SRS Tomislav Nikolić rekao je da o ustašama govori u ideološkom smislu i da on nije kriv ako se svi Hrvati osećaju kao ustaše. On je za ministarku Ivanu Dulić Marković rekao da ima hrvatski pasoš, a da hoće da bude potpredsednica vlade. Nikolić je rekao da potpredsednik Vlade Srbije može da bude i Hrvat i Mađar i Rumun, ali da treba da ima srpski pasoš. Predsednik Skupštine Predrag Marković pozvao je poslanike da se dogovore o nastaku rada i da se vrate dnevnom redu na kojem se nalaze važni zakonski predlozi. Takođe ih je pozvao da poštuju poslovnik i dostojanstvo parlamenta i da deluju u interesu države.

VELIKI USPEH KANADSKE POLICIJE
Sedamnaest osoba optuženo za teorističke napade
Specijalna policija Kanade uhapsila 12 muškaraca i petoro maloletnika pod optužbom da su planirali terorističke akcije.
Hapšenje je usledilo posle višegodišnje istrage na širem području Toronta. Većina uhapšenih ima kanadsko državljanstvo i žive u Torontu, Misisagi i Kingstonu. Po rečima policije, svi su sledbenici ideologije nasilja. Pripadaju različitim slojevima, pa tako među njima ima studenata, akademskih građana, zaposlenih i nezaposlenih. Hapšenje je proteklo bez incidenata. Svi uhapšeni su optuženi da su doprinosili aktivnostima terorističke grupe kroz obuku ili regrutovanje, nabavku oružja i eksploziva za grupu i obezbeđivanje ili stvaranje materjala za terorističke grupe. Uhapšeni su noć proveli u pritvoru i sutradan su, pod jakom policijskim pratnjom, sa lisicama na rukama i lancima na nogama izvedeni na sud . Jedan od uhapšenih, Stiven Čand, alijas Abdul Šakur, 25, svojevremeno pripadnik Kraljevske kanadske vojske, optužen je da je nameravao da ubije premijera Harpera. Dvojica optuženih već se nalaze na izdržavanju kazne u Kingstonu zbog krijumčarenja oružja. Veruje se da je lider grupe najstariji među njima, 43-godišnji vozač školskog autobusa, Kajum Abdul Džamal. Policija je zaplenila tri tone amonijum nitrata, đubriva za koje se zna da uz dodatak drugih supstanci može biti upotrebljeno za dobijanje eksploziva. Napominje se da je količina supstance tri puta veća od one koja je u napadu na vladinu zgradu u Oklahomi ubila 168 ljudi. Na konferenciji za štampu je pomoćnik komesara u RCMP Majk MkDonel rekao da je ova opasna grupa očigledno nameravala da izvrši teroristički napad. Policija nije želela da saopšti šta su bile potencijalne mete osumnjičenih iz ove grupe, ali su odbacili mogućnost da bi to mogla biti podzemna železnica. Saznaje se da su neke od meta trebale biti sedište obaveštajne službe u ulici Front, CN toranj, berza u Torontu, kao i zgrada Parlamenta i Kula mira u Otavi. U policiji veruju da je trebalo da bude nekoliko istovremenih bombaških napada, jer bi tako efekat bio mnogo veći. Lik Portelans, iz CSIS-a, kaže da je ovo najveća antiteroristička operacija koja je u Kanadi sprovedena posle donošenja zakona za borbu protiv terorizma. On je naglasio i da nije otkrivena nikakva direktna veza sa al-Kaidom, ali da su uhapšeni lica bila pod uticajem nasilne ideologije koju zastupa zloglasna teroristička organizacija. Džek Huper, zamenik direktora u CSIS-u je pred Komitetom za nacionalnu bezbednost i odbranu u Senatu izjavio da se u Kanadi pojavljuju teroristi iz redova druge i treće generacije imigranata, koji su odrasli na ovim prostorima i ovde prihvatili radikalne stavove. Oni su sastavni deo ovog društva i ni po čemu se ne razlikuju se od drugih mladih ljudi. Ističe se da CSIS već dve godine prati i izveštava o ovoj 'novoj generaciji džihadista', koja je gnevna na ono što karakterišu kao diskriminacija Muslimana. Njihova aktivnost je primećena na internetu, gde su iznosili svoje anti-zapadne stavove i otada praktično nije ni prestala, sve do njihovog hapšenja.

MILORAD DODIK
Insistirajmo na referendumu u RS
Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je da bi raspisivanje referenduma o otcepljenju srpskog entiteta od BiH predstavljalo "političku avanturu" i "jurišanje na vetrenjače", ali je dodao da na toj inicijativi treba insistirati kako bi je i drugi prihvatili kao "jedini izlaz".
"Ako iz Sarajeva uporno ponavljaju da RS ne treba da postoji i da je genocidna tvorevina, dobiće odgovor koji se zove 'narod' i 'referendum'", rekao je Dodik na predavanju u Matici srpskoj u Novom Sadu. Dodik je dodao da je Vladi RS jasno da referendum kao oblik izjašnjavanja sada nema međunarodni legitimitet.   Usvojena deklaracija protiv Dodika Predsednik Bosanske stranke (BOSS) Mirnes Ajanović, (dole) jedan od inicijatora deklaracije kojom se traži kazna za premijera Republike Srpske Milorada Dodika, izjavio je da nije bilo reakcija iz Kancelarije visokog predstavnika (OHR) i izborne komisije BiH na inicijativu Parlamenta Federacije BiH. Zastupnički dom Parlamenta Federacije BiH usvojio je deklaraciju kojom od visokog predstavnika za BiH traži da kazni premijera Republike Srpske Milorada Dodika kako bi se, kako je navedeno, "sprečilo zagovaranje podele BiH" i "stvaranje atmosfere netolerancije i straha". Ajanović je rekao da je u deklaraciji preciziran zahtev visokom predstavniku da, u skladu s bonskim ovlašćenjima i obavezama koje proizilaze iz Dejtonskog mirovnog sporazuma, treba da sankcioniše Dodika "kako bi se sprečila legalizacija ekstremizma". Zastupnički dom Parlamenta Federacije BiH zatražio je i od Centralne izborne komisije BiH da sankcioniše Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i njegovog lidera Dodika zbog kršenja Dejtonskog mirovnog sporazuma. "Odluku o sankcionisanju bi trebalo doneti jer je Dodik, u svojstvu premijera RS i predsjednika SNSD-a, izjavio da na inicijativi referenduma o otcepljenju RS iz BiH treba insistirati kako bi je i drugi prihvatili kao jedini izlaz, čime je prekršio Izborni zakon BiH", navodi se u deklaraciji. Ajanović je rekao da je i prošle sedmice skupština Tuzlanskog kantona usvojila sličan dokument koji je poslala OHR-u i Izbornoj komisiji, ali da još uvek nema reakcija iz tih institucija. "Ali, kada su me pitali šta mislim o tome da je za crnogorsku nezavisnost bilo potrebno da glasa 55 odsto birača, rekao sam, dajte nama 90 odsto i videćete da je stanje svesti u RS zaista takvo", kazao je on. Dodik (na slici gore) je, međutim, naveo da bez međunarodnog legitimiteta nema ni uspeha referenduma, "što nikako ne znači da ga u budućnosti neće biti". "Argument da u RS ne može biti referenduma zato što nije postojala u vreme bivše Jugoslavije ne stoji, jer šta u tom slučaju da se radi sa Kosovom, koje takođe nije bilo republika u bivšoj Jugoslaviji", kazao je on. Premijer RS je kazao da taj entitet prihvata evropske integracije ali ne pod uslovom da bude ukinut. "Ukoliko je uslov za evropske integracije da RS bude ukinuta naš odgovor je jasan: 'Hvala, ne treba, ostaćemo ovde, ali sa RS. Taj evropski put nam baš i nije nešto što volimo, ako je to takav put'", poručio je Dodik. Dodik je pozvao sve haške optuženike koji su još na slobodi i u bekstvu da se predaju i da na taj način "pokažu patriotizam i skinu teško breme sa leđa čitavog naroda". On je rekao da se srpski poslanici neće vratiti u zajednički parlament BiH sve dok vlasti u Sarajevu ne pristanu da formiraju komisiju za istraživanje događaja u ratnom Sarajevu, kada je, prema Dodikovim rečima, u 146 logora u Sarajevu ubijeno oko 5.500 Srba. Premijer RS je ocenio da odnosi između tog manjeg bosanskohercegovačkog entiteta i Srbije "još nisu rehabilitovani" i dodao da se Sporazum o specijalnim vezama koristi uglavnom isključivo u svrhe predizborne kampanje. Dodik je naveo da je u RS u poslednjih sedam-osam godina izgrađeno više od 200 crkvenih objekata i pozvao Srpsku pravoslavnu crkvu da okuplja ljude i da se bavi strateškim, a ne političkim ciljevima. On je kritikovao ulogu Visokog predstavnika (OHR) u BiH i rekao da "nema nijednog vladara na svetu" koji ima takva ovlašćenja kao što ima OHR. "Ali i tom mandatu vidi se kraj i moramo se pripremiti za novu fazu", kazao je Dodik, koji je optužio bivšeg Visokog predstavnika Pedija Ešdauna da je iza sebe ostavio "puno brljotina".

IRAK
Potvrđeno ubistvo Al-Zarkavija
Američki i irački zvaničnici su potvrdili da je Abu Musab al-Zarkavi, jedan od lidera Al-Kaide odgovoran za samoubilačke napade i otmice u Iraku, ubijen juče u vazdušnom napadu severno od Bagdada.
Američki i irački zvaničnici su potvrdili da je Abu Musab al-Zarkavi, jedan od lidera Al-Kaide odgovoran za samoubilačke napade i otmice u Iraku, ubijen juče u vazdušnom napadu severno od Bagdada. Zvaničnici su rekli da je Al-Zarkavi identifikovan, kao i da je na osnovu otisaka prstiju potvrđeno da se radi o tom teroristi. Kako prenosi AP, njegova smrt je "jedna od značajnijih pobeda rata u Iraku, koji predvode SAD, kao i rata protiv terorizma uopšte". Irački premijer Nuri Al-Maliki je rekao da je Al-Zarkavi ubijen sa još sedmoricom pomoćnika u sredu uveče, oko 50 kilometara severno od iračkog glavnog grada, u provinciji Dijala. "Al-Zarkavi je eliminisan" saopštio je premijer na konferenciji za novinare u Bagdadu, šest dana nakon što je teroristički vođa, poreklom iz Jordana, objavio video snimak na internetu, na kojem optužuje šiite za ubistva sunita u Iraku. Irački premijer je rekao da je ubistvo Al-Zarkavija "rezultat saradnje iračkog naroda koji je olakšao posao policije i međunaorodnih snaga" i "poruka svima koji izaberu put nasilja". Vazdušni napad je sproveden na osnovu obaveštajnih podataka prikupljenih od stanovnika oblasti Dijala, rekao je premijer i upozorio da će "svaki novi Al-Zarkavi biti ubijen gde god se nalazio". Komandant američkih snaga u Iraku, general Džordž Kejsi je rekao da je poslednja "akcija protiv Al-Zarkavija počela pre dve nedelje". Al-Zarkavi, za koga se veruje da lično odrubio glavu dvojici američkih talaca, postao je najtraženiji ekstremista u Iraku. On se na vernost vođi terorističke organizacije Al-Kaida, Osami Bin Ladenu, zakleo 2004. godine. SAD su raspisale nagradu od 25 miliona dolara za hvatanje Al-Zarkavija, isto koliko i za Bin Ladena. Prošle godine Al-Zarkavi je svoju "kampanju" proširio i van iračkih granica, pošto je preuzeo odgovornost za napade u Jordanu, kao i za raketni napad iz Libana na severni Izrael.

SAVET EVROPE RAZOTKRIO CIU
Više evropskih zemalja sarađivalo sa CIA
"Verujemo da smo u poziciji da tvrdimo da su se uzastopne operacije prebacivanja koje je sprovodila CIA odvijale jednom istom linijom", naveo je Marti.
Šef komisije Saveta Evrope koja istražuje navode o tajnim letovima američke Centralne obaveštajne službe (CIA) saopštio je da su avioni kojima su prebacivani osumnjičeni za terorizam sletali u Rumuniji i Poljskoj, i da su neki osumnjičeni bili i pritvarani u tim zemljama. Švajcarski senator Dik Marti (desno) naveo je u izveštaju da je Rumunija bila jedna od zemalja u lancu transfera osumnjičenih i da je služila kao tranzitna država za avione koje je koristila CIA. "Sada je jasno - mada smo i dalje daleko od utvrđivanja cele istine - da su vlasti pojedinih evropskih zemalja aktivno učestovovale sa CIA u tim nezakonitim aktivnostima", naglašava se u dokumentu. On je naveo da je jedan aerodrom u Poljskoj verovatno korišćen kao mesto na kojem su privremeno boravili pritvorenici, kao i da je još 14 evropskih zemalja bilo deo "globalne mreže", sarađujući sa CIA u njenim "spornim aktivnostima". Evropske države imale su aktivnu ili pasivnu ulogu u operacijama CIA i nisu bile samo nevoljni svedoci tih aktivnosti. "Verujemo da smo u poziciji da tvrdimo da su se uzastopne operacije prebacivanja koje je sprovodila CIA odvijale jednom istom linijom", naveo je Marti. Pored Poljske i Rumunije, u kojima su postojali tajni pritvori, u izveštaju se navodi da su lokacije u Nemačkoj, Turskoj, Španiji i Kipru služile kao "ključne tačke" za letove kojima su nezakonito prebacivani pritvorenici. Kao mesta "presedanja" pominju se lokacije u Irskoj, Britaniji, Portugalu, Grčkoj i Italiji, dok se Švedska, BiH, Makedonija, Britanija, Nemačka i Turska dovode u vezu sa slučajvima nekih pojedinaca. U izveštaju, međutim, nema konkretnih dokaza koji bi potvrdili da je CIA imala centre za pritvaranje u Evropi, tako da se navodi o tajnim letovima uglavnom zasnivaju na podacima kontrole leta Jurokontrol, agencije EU za vazdušni saobraćaj, i izjavama osoba koje su uhapsili agenti američke obaveštajne službe, prenosi Asošijeted pres. Švajcarski senator predstaviće izveštaj i Komitetu za pravna pitanja Saveta Evrope. Uporedo sa njegovom, Evropski parlament pokrenuo je i sopstvenu istragu, tokom koje je na osnovu podataka Jurokontrola utvrđeno da je CIA od napada u SAD 11. septembra 2001, sprovela više od 1.000 tajnih letova sa zaustavljanjem u pojedinim evropskim zemljama. Zvaničnici, međutim, navode da nije poznato da li je i koliko pritovrenika bilo u avionu, a nisu potvrđeni ni navodi da je CIA imala tajne pritvorske centre u pojedinim zemljama. "Vašington post" je prvi u novembru objavio da su agenti CIA prebacivali osumnjičene preko evropskih aerodroma u tajne pritvore, kao i da su u tu svrhu korišćeni objekti u zemaljama istočne Evrope. Mađunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč kasnije je saopštile da postoje nagoveštaji da su vazduhoplovne baze u Rumuniji i Poljskoj služile kao tajni zatvori, ali se obe zemlje negirale te navode.

KONTAKT GRUPA:
Uručeno 13 preporuka Prištini i tri Beogradu
Najznačajniji standardi se odnose na svakodnevni život Srba i na osnovne potrebe manjina kao što su povratak, bezbednost, imovinska prava i drugo", rekao je francuski diplomata.
Predstavnici zemalja kontakt grupe predali su juče privremenim kosovskim institucijama i Vladi Srbije spisak prioriteta u ostvarivanju standarda na Kosovu, čija primena treba da poboljša položaj manjinskih zajednica, pre svih srpske. Kontakt grupa od kosovskih institucija zahteva implementaciju 13 prioritetnih standarda, a tri od vlasti u Srbiji, i to do kraja ove godine. Nakon sastanka sa premijerom Kosova Agimom Čekuom, predstavnici Kontakt grupe su izjavili da utvrđivanje 13 prioriteta ne znači minimiziranje značaja ostvarivanja drugih standarda. Šef Francuske kancelarije u Prištini Tijeri Renar je istakao da je značajno da se napredak u ovih 13 tačaka postigne u narednim mesecima.   Preporuke vezana za pripadnike srpske zajednice Kontakt grupa uputila je kosovskim institucijama 13 dodatnih preporuka za primenu standarda demokratskog društva koje se, kako javljaju prištinski mediji, većinom odnose na manjinska pitanja, uglavnom vezana za pripadnike srpske zajednice. Prema tim preporukama, kosovske institucije treba da izdvoje sredstva za povratak manjina na Kosovo i da do kraja juna sačine plan za korišćenje 5.000 stanova koji su bili pod upravom Habitata (agencije UN za imovinska pitanja). Traži se takođe da privremene institucije do septembra osmisle strategiju javnog prevoza koja će omogućiti bezbedan transport pripadnika manjinskih naroda. Kosovske institucije treba i da započnu obnovu ili da nadoknade štetu za imovinu uništenu u antisrpskom nasilju marta 2004, kao i da pomognu UNMIK-u u istrazi preostalih slučajeva vezanih za te nerede. Televizija Kosova prenosi izjavu premijera Agima Čekua koji je obećao da će njegova vlada početi da radi na primeni traženih mera čim dobije dokument. Čeku je rekao da će vlada uraditi ono što se od nje traži zato što će to biti u korist građana Kosova i zato što će ubrzati proces odlučivanja o statusu Kosova. "Znamo da ima napretka, ali ima još mnogo da se učini. Mi smo se koncentrisali na najznačajnije standarde koji se odnose na svakodnevni život građana, na potrebe manjina, kao što su povratak, bezbednost, imovinska prava i drugo", rekao je francuski diplomata. Šef Američke kancelarije Filip Goldberg je posle sastanka sa predsednikom Skupštine Koljom Berišom izjavio da je važno da se u zakonodavnoj delatnosti obezbedi ostvarivanje novih zakona, što bi omogućilo da se pređe na ostvarivanje drugih pitanja značajnih za utvrđivanje statusa Kosova. "Ima novog duha u radu Skupštine, izražen osećajem demokratije u raspravama i poštovanjem procedura. To je značajan napredak, što je ocenjeno i od strane drugih predstavnika zemalja Kontakt grupe", rekao je Goldberg. Kosovski premijer je izjavio da zahtevi Kontakt grupe ne predstavljaju novost i da se radi o pitanjima koja se odnose na ostvarivanje prava manjina. "Sva ta pitanja su deo standarda i u toku je njihovo ostvarivanje. Na sastanku o ostvarivanju standarda, utvrdićemo konkretne zadatke. Ja ne vidim neke teškoće u njihovom ostvarivanju", rekao je Čeku. Predsednik kosovskog parlamenta je izjavio da će Skupština u rokovima koji su određeni ispuniti tačke prioriteta. Šef Francuske kancelarije je, povodom zahteva vlastima u Beogradu, rekao da se oni odnose na podršku uključivanju predstavnika kosovskih Srba u institucije Kosova. "Posebno se pominje da srpska vlada i premijer treba da se angažuju i promene tri veoma važne tačke koje negativno utiču na situaciju na Kosovu", rekao je Renar. Kontakt grupa je, prema rečima Renara, u pismu Vladi Srbije zatražila da ohrabri kosovske Srbe da prekinu bojkot albanskih institucija i da povuče naredbu da srpski službenici u javnom sektoru ne primaju plate iz kosovskog budžeta. Poslednji sastanak diplomata iz SAD, Rusije, Francuske, Nemačke, Italije i Britanije održan je u Parizu.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"