Koliko koštaju predizborna obećanja stranaka
Harper veruje da je moguće ostvariti planove sa postojećim viškom novca u budžetu
Konzervativci su objavili da će biti potrebno 75 milijardi dolara za ispunjavanje svih obećanja koje je ova stranka dala u predizbornoj kampanji. Kako predviđaju, najveći deo novca, oko 45 milijardi, trebalo bi da bude smanjivanje GST na pet odsto i za još neke programe, poput olakšica za roditelje koji uključuju svoju decu u sportske programe.
Harper je, najavljujući finansijsku konstrukciju, rekao da planira da eliminiše porez na kapitalnu dobit za pojedince i kompanije koji reinvestiraju novac u roku od šest meseci. Harper je naglasio da njegovi planovi nisu samo mogući, već i fiskalno opravdani ako se uzme u obzir da u federalnoj kasi već postoji višak novca. Konzervativci obećavaju da će u narednih pet godina doneti zakon o čistom vazduhu, kojim bi trebalo da se smanje emisije gasa koji izaziva efekat staklene bašte. Od ostalog, valja pomenuti da je za univerzitetska istraživanja planirano izdvajanje oko pola milijarde dolara i da su namerni da podstaknu sektor kulture i umetnosti. U okviru toga je i stvaranje uslova da nacionalna radio i televizijska mreža nesmetano obavljaju svoju značajnu ulogu. Za razliku od njega, lider liberala Pol Martin je potencirao neke druge delove budžetskog izdvajanja. On je obećao stvaranje fonda za pomoć porodicama policajaca, vatrogasaca i drugih radnika bezbednosti koji su stradali na svojim radnim mestima. Ideja je da one dobiju materijalnu sigurnost, što je najmanje što država može da im pruži. Njegov plan podrazumeva da se ova pomoć isplaćuje retroaktivno od 1. januara 2005. godine, tako da bi na ovu pomoć mogle da računaju porodice četiri policajca koji su ubijeni u Majertorpu, Alberta. Martin je obećao i 140 miliona za obuku za vanredne situacije, kao što su teroristički napadi, rukovanje visokorizičnim materijalima, i obezbeđivanje javnog saobraćaja, što može biti od koristi u okviru priprema za Zimske olimpijske igre u Vankuveru 2010. godine. Što se tiče NDP-a, njihova platforma sadrži uglavnom socijalne programe i poreske olakšice za siromašne, što ukupno iznosi 71,5 milijardi dolara. Budući da ne računaju na pobedu, oni kažu da će sve zavisiti od uspeha pregovora sa strankom koja uspe da dobije većinu da sastavi vladu. Njihovi prioriteti su starije osobe, deca i omladina, zastupanje i poboljšanje državnog sistema zdravstvene zaštite i čišćenje vlade od korupcije.

izbori
Harperova poruka građanima Kvebeka
Lider konzervativaca Stiven Harper poziva građane Kvebeka da glasaju za njegovu stranku i tako obezbede učešće u vladi, što ne bi mogli ukoliko bi glasali za Blok Kvebekva.
Po njegovim rečima, Blok može samo dobiti šansu da postavlja pitanja, dok bi konzervativci iz provincije mogli direktno da utiču na buduća dešavanja. Harper ističe da će konzervativna vlada sprečiti uticaj na provincijsku jurisdikciju i fiskalni disbalans između dva nivoa vlasti. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da raste podrška konzervativcima u Kvebeku i da su oni trenutno ispred liberala.

Lejton ističe umerenost svoje stranke
Lider NDP-a Džek Lejton je, govoreći na Savetu za trgovinu u Torontu, rekao da će njegova stranka ublažiti rešenost konzervativaca da u sledećem parlamentarnom sazivu izglasaju smanjivanje poreza i ukidanje programa za pomoć starijim licima, mladima i manjinama.
Demokrate su, po njegovim rečima, srednja opcija između tvrdokornih konzervativaca i liberala koji su izgubili kompas. Lejton naglašava da postoje mnogo važnija pitanja za zemlju nego što je smanjivanje poreza, te poziva pristalice liberala da glasanjem za NDP makar delimično pokušaju da ostvare ravnotežu.

Neprijatno pitanje za Lejtona
Zagovara državni sistem zdravstva,a leči se u privatnoj klinici
Lider NDP-a Džek Lejton, koji se u svojoj predizbornoj kampanji zalaže za državni sistem zdravstvene zaštite, bio je prinuđen da u direktnom radio programu u Viktoriji, objašnjava zašto je pre petnaestak godina izabrao privatnu bolnicu da bi u njoj operisao kilu.
Lejton je naglasio da je operacija refundirana iz fonda za zdravstvo zato što je ta privatna bolnica već decenijama sastavni deo ontarijskog javnog sistema. Po njegovim rečima, on čak u to vreme nije ni obratio pažnju da se radi o privatnoj klinici. Na pitanje da li ponovo išao tamo da se leči, Lejton je odgovorio da bi sada svakako postavio više pitanja o statusu bolnice pre nego što bi odlučio za neku. On je pomenuo da je u svim prilikama kada je njegovoj porodici bilo potrebe da se neko leči zbog ozbiljnih zdravstvenih problema, uvek birao državnu bolnicu.

toronto
Dejvid Miler ponovo se kandidovao
Gradonačelnik Toronta Dejvid Miler i zvanično je podneo svoju kandidaturu za još jedan mandat na ovoj funkciji.
Tom prilikom, Miler je istakao da je izuzetno ponosan što obavlja ovu odgovornu dužnost u tako posebnom gradu kakav je Toronto i da želi da nastavi da ostvaruje ono čemu je tokom protekle dve godine dao osnove. Njegovi prioriteti u ovoj izbornoj godini biće borba protiv kriminala i razvoj gradskog priobalnog područja. Milerov jedini protivnik biće član gradskog veća Džejn Pitfild.

Smena na kormilu mornarice
U Kongresnom centru u Otavi obavljena je ceremonija preuzimanja dužnosti komandanta kanadske mornarice. Umesto vice-admirala Brusa MekLina, na čelo pomorskih snaga postavljen je vice-admiral Dru Robertson.
Ceremoniju je obavio komandant štaba odbrane general Rik Hilije. Robertson je tokom svoje duge vojničke karijere obavljao veliki broj veoma odgovornih funkcija. između ostalog, neposredno pre stupanja na novu dužnost bio je generalni direktor međunarodne službe bezbednosti pri štabu za nacionalnu odbranu.

Ministar Volpi odbacuje navode izveštaja instituta Frejzer
Da li su imigranti stvarno teret za poreske obveznike?
Ministar za imigraciju Džo Volpi odbacuje navode izveštaja koji zaključuje da su novi imigranti teret za poreske obveznike i da utiču na smanjenje životnog standarda građana.
Naprotiv, po Volpijevim rečima, najveći kanadski centri poput Toronta i Vankuvera, u kojima se dobro živi, svoj visoki standard duguju upravo imigrantima koji se tu neprestano doseljavaju. Volpijeva reakcija odnosila se na izveštaj Instituta Frejzer, koji insistira da Otava preispita kriterijume za useljavanje imigranata, kako bi se obezbedilo da samo najbolji dođu ovde jer oni mogu dati privredni podsticaj zemlji. Herbert Grubel, autor izveštaja i profesor ekonomije na Univerzitetu Sajmon Frejzer, potencira da bi useljavanje na duži period trebalo dozvoliti jedino imigrantima kojima se nude poslovi u specifičnim zanimanjima, i to samo uz privremene radne vize. Te vize bi se obnavljale i posle četiri godine bi osoba mogla da dobije stalni useljenički status. Grubel smatra da bi trebalo deportovati osobe koje izgube posao i ne uspeju da pronađu novi u roku od tri meseca. Najsporniji deo izveštaja svakako je deo koji objašnjava na koji način imigranti opterećuju poreske obveznike. Pominje se, naime, da veliki broj imigranata plaća mali porez na dohodak, a pri tom koriste sve pogodnosti socijalnih službi, školstva i zdravstva, te stoga opterećuju poreske obveznike i smanjuju njihov životni standard. Kao rezultat toga imamo konflikt između liberalne politike useljavanja i mogućnosti socijalne pomoći. Pored ovoga, Grubel ističe problem kvalifikovanih i obrazovanih useljenika koji ne mogu da se zaposle u svojoj struci. Problem koji nikako ne treba zanemariti je pad prosečnih primanja useljenika koji od nedavno ovde borave, u odnosu na primanja osoba rođenih na ovim prostorima.

Ostavka zbog kontroverzi
Dejvid Dingval se povukao da bi kovnica mogla nesmetano da radi
Predsednik Kraljevske kanadske kovnice Dejvid Dingval podneo je ostavku , usred serije napada upućenih na njegov račun da je prekršio etičke norme. Njega optužuju da je trošio prekomerno (samo za proteklu godinu on i njegovi pomoćnici potrošili su 740 hiljada dolara) i da se bavio nedozvoljenim i neprijavljenim lobiranjem za farmaceutsku kompaniju Bioniche Life Sciences iz Toronta.
Dingval je u pisanoj ostavci zatražio od kovnice da oformi komitet koji će preispitati šta je radio i koliko je trošio. On ne beži od odgovornosti, ukoliko se ustanovi da je ima, ali se povlači zato što time želi da omogući nesmetan rad kovnice. Dingval ne smatra da je prekršio neki propis u vezi sa lobiranjem, a što se tiče utrošenih sredstava, on ih objašnjava činjenicom da je skoro polovina poslova kovnice vezana za inostranstvo. Ovo je peti rukovodilac iz važnih državnih preduzeća koja je otišla sa svog položaja od dolaska premijera Martina na vlast. Napominje se da su svi bili lojalni bivšem premijeru Kretjenu. Martin je stao u odbranu Dingvala, naglašavajući da vlada veruje u ispravnost njegovih postupaka i da je pod njegovim rukovodstvom kovnica ponovo počela da beleži profit.

Pilot projekat za bolju bezbednost
Uvodi se fotografisanje i uzimanje otisaka putnika koji dolaze u zemlju
U nameri da poboljša mere bezbednosti na granici, kanadska vlada planira da, u okviru pilot projekta, uvede digitalizovano fotografisanje i uzimanje otisaka putnika koji dolaze u zemlju. Pilot projekat će trajati šest meseci i predstavljaće pokušaj uvođenja biometričke tehnologije koja uz pomoć merljivih fizičkih karakteristika proverava identitet.
Računa se da će, tokom trajanja pilot projekta, biti uzeti i u kompjutere smešteni podaci oko 18 hiljada stranaca, izbeglica, osoba sa privremenom dozvolom boravka ili rada, podnosilaca zahteva za vizu i studenata. Ministarstvo za imigraciju i državljanstvo planira da prikuplja podatke od svih koji se prijave u Centru za izbeglice u Torontu i u kancelarijama za izdavanje viza u Sijetlu i Hongkongu. Posle izdavanja vize, zvaničnici će biti u prilici da obave elektronsku proveru dokumenata kada osoba dođe u Kanadu. Planira se da sprave za digitalno očitavanje budu postavljene na nekoliko graničnih prelaza.

Predviđanja ekonomskih stručnjaka
Stručnjaci iz privrednog sektora Montrealske banke smatraju da će u narednom periodu proizvodnja i prerada nafte i gasa i dalje biti među oblastima koje ostvaruju najveći rast. U istu grupu oni svrstavaju i proizvodnju mašina i opreme, rudarstvo, proizvodnju elektronskih delova i trgovinu na veliko. Razvoj ovih segmenata privrede objašnjava se velikom potražnjom na globalnom nivou, visokim cenama za ključne artikle, kao i porastom investicija i međunarodne trgovine. Sa druge strane, eksperti predviđaju zastoj u građevinarstvu i tekstilnoj industriji.

Priznanje kanadskim stručnjacima
Lečenje rane faze raka pluća svrstano među vrhunska svestka dostignuća
Po oceni američkog Društva za kliničku onkologiju, otkriće kanadskih naučnika koje je promenilo način lečenja rane faze raka pluća svrstano je među vrhunska svetska dostignuća ostvarena u godini za nama u borbi protiv ove bolesti.
Dr Timoti Vinton, sa Univerziteta Alberta, i njegov tim su tokom petnaestogodišnjeg rada sa pacijentima ustanovili da osobe kod kojih je rak pluća otkriven u ranoj fazi žive duže ukoliko se podvrgnu hemoterapijom posle operacije otklanjanja tumora. Dve trećine pacijenata kod kojih je postupak lečenja tako sproveden oporavilo se i živelo duže od pet godina, u poređenju sa 54 odsto pacijenata kod kojih je izvršena samo operacija. Kako se navodi, pacijenti koji su prošli operaciju u kombinaciji sa hemoterapijom, živelo je bar dvadeset meseci duže od osoba koje su samo operisane. Dr Vinton se, istakavši da je ponosan što je učestvovao u ovako značajnom timskom projektu, zahvalio Nacionalnom institutu za rak i Kanadskom društvu za rak što su podržali projekat, i dodao da je priznanje američkog Društva prilika da se istakne kvalitet naučnih saznanja u ovoj oblasti koja postižu kanadski stručnjaci. Pored dostignuća kanadskih stručnjaka, nalazi se još deset koja su dobila oznaku bitna i 45 koja su okarakterisana kao značajna.

Lekari veruju da će vojnici preživeti
Lekari u američkoj vojnoj bolnici Landštul u Nemačkoj u četvrtak su izrazili optimizam što se tiče oporavka trojice kanadskih vojnika ranjenih u samoubilačkom napadu u Avganistanu prošle nedelje. Oni veruju da će sva trojica preživeti. Dvojica od njih, Bejli i Salikin, koji imaju povrede po glavi, i dalje se nalaze u kritičnom stanju, dok je Frenklin, koji je izgubio levu nogu ispod kolena, na intenzivnoj nezi hirurškog odeljenja. U tom samoubilačkom napadu kanadski diplomata Glin Beri je izgubio život.

Amerikanci odustali od pasoša
Za kopnene granične prelaze ipak forma lične karte
Američki zvaničnici odustali su od namere da od svih koji prelaze kanadsko-američku granicu ubuduće traže pasoše. U utorak je najavljeno da su se, umesto toga, odlučili za duplo jeftiniju, ali isto tako bezbednu ličnu kartu, veličine kreditne kartice, sa fotografijom i ugrađenom radio-frekvencijom koja će pomoći da se očitavanje vrši pre samog dolaska na granični prelaz.
Državni sekretar za unutrašnju bezbednost Majkl Čertof naglašava da je prihvaćena varijanta lične karte koju će svako moći stalno da nosi u svom novčaniku. Ona će posebno biti pogodna za stanovništvo pograničnog područja koje svakodnevno prelazi američku južnu i severnu granicu. Ovu vest pozdravili su kanadski zvaničnici koji su se sve vreme protivili ideji da se uvedu pasoši i navodili troškove, moguće zastoje i smanjenje interesovanja za turistička putovanja kao osnovne razloge za to. Planira se da dokument koje se ovde bude izdavao bude u skladu sa američkim. Međutim, ono što se sada postavlja kao nepoznanica je datum od koga će nove kartice važiti. Po američkim propisima predviđeno je da one budu obavezne za sve američke, kanadske i meksičke državljane koji žele da uđu u SAD preko kopnenih graničnih prelaza posle 1. januara 2008. godine. Lične karte, ipak, neće biti moguće koristiti u vazdušnim i morskim lukama. Ostaje da važi da će u njima kanadski državljani morati da pokažu pasoš od kraja ove godine.

Problem KOK-a
Rezultati važniji od nošenja nacionalne zastave
Po svemu sudeći, kanadski Olimpijski komitet (KOK) će imati probleme da pronađe sportistu koji pristaje da nosi nacionalnu zastavu na ceremoniji otvaranja ovogodišnjih Zimskih olimpijskih igara u Torinu, Italija. Dužnost koja je u proteklim vremenima bila vrednovana kao svojevrstan vid priznanja sportisti za izuzetna dostignuća, sada predstavlja dodatni napor koji bi svako od njih želeo da izbegne ukoliko želi da se na takmičenjima pokaže u najboljem mogućem svetlu.
Nacionalnom olimpijskom komitetu bi potencijalne nosioce nacionalne zastave trebalo da predloži svaki sport koji šalje svoje predstavnike na Olimpijadu. No, tu nastaju problemi. I sportisti i zvaničnici insistiraju da je prioritet, kao i na svakom takmičenju, ostvarivanje najboljih mogućih rezultata. No, učešće u ceremoniji otvaranja praktično prekida kontinuitet priprema jer traje predugo i, kako sportisti ocenjuju, troši vreme i energiju preko potrebne za takmičenja koja slede odmah potom. Oni napominju da u pripremama, koje su za svakog sportistu od vitalnog značaja, nema marširanja, penjanja po stepenicama i višečasovnog sedenja na tribinama, što su aktivnosti koje očekuju nosioca zastave. KOK će održati konferenciju za štampu za nedelju dana, 26. januara, kada će biti saopštena imena svih članova kanadskog tima za Olimpijadu, kao i ime sportiste koji će nositi zastavu na otvaranju, 10 februara.

Pokazatelj privrednog uspona
Značajan rast prodaje automobila
Sektor prodaje automobila ostvario je prošle godine značajan rast. Prodato je za 3,2 odsto vozila više nego godinu dana ranije, što upućeni ocenjuju kao dokaz da se privreda nalazi u usponu.
Protekla godina bila je jedna od najberićetnijih za ovaj sektor. Najviše vozila, čak 1,7 miliona, prodato je 2002. godine, i na toj lestvici je 2005. veoma visoko kotirana među prve tri. Po prvi put od šezdesetih godina prošlog veka, otkada se beleže podaci, na listi najprodavanijih vozila Dajmler Krajzler je ispred Forda. Iako je Fordov automobil i dalje prvi po popularnosti, ukupna prodaja njihovih modela je opala, dok su Dajmlerova ostvarila značajan rast. No, japanska Honda je bez premca po ostvarenom rastu prodaje među vodećim firmama- prodato je čak za sedam odsto više vozila ovog proizvođača nego godinu dana ranije.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"