Garancije Rusije za Slobodana MiloŠeviĆa
Da li Hag veruje Rusiji?
Branilac Kej je odbacio argumente kojim se Tužilaštvo usprotivilo Miloševićevom zahtevu i naglasio da sud može verovati Miloševićevom ličnom obećanju, ponavljajući da je zahtev za privremeno oslobađanje podnet isključivo iz medicinskih razloga.
Odbrana Slobodana Miloševića predala je Haškom tribunalu garancije vlasti Rusije za privremeno puštanje Miloševića na lečenje u Moskvu. U podnesku odbrana navodi da je sudskom veću dostavila "komplet garancija Ruske Federacije dobijen preko ruske ambasade u Holandiji 17. januara", kao i "seriju ličnih obećanja koje je potpisao Milošević". RUSKI MEDIJI Odluka o Miloševiću svedočiće o poverenju Rusiji Odluka Haškog tribunala o eventualnom privremenom puštanju Slobodana Miloševića u Moskvu na lečenje, svedočiće o stepenu poverenja u Rusiju, piše moskovski dnevnik "Nezavisimaja gazeta". Neimenovani predstavnik tribunala, kako je preneo list, izjavio je da bi Moskva mogla da ne vrati Miloševića pod bilo kojim obrazloženjem u vezi sa njegovim zdravljem, zbog čega bi on ostao u Rusiji, "gde se nalaze njegov brat, supruga i sin". Taj izvor je naveo da su poslednjih četiri ili pet haških optuženika, koji su se našli u Tribunalu, dugo živeli u Rusiji, a da ih Moskva nije isporučila, bez obzira na zahteve suda. "Nezavisimaja gazeta" napominje da Rusija do sada nije isporučila bosanskog Srbina Dragana Zelenovića, optuženog za ratne zločine, kao i da se, prema podacima Tribunala, u Moskvi nalazi i general Vlastimir Đorđević, optužen za ratne zločine na Kosovu. Miloševićev brat, Borislav Milošević rekao je listu da su tvrdnje da se Milošević neće vratiti u Hag neosnovane. "On je sam izjavio da neće nikada sebe lišiti mogućnosti da iskoristi taj sud do kraja", kazao je Borislav Milošević. Dnevnik "Vreme novosti" ocenjuje da nije isključeno da će prilikom razmatranja pitanja puštanja Miloševića u Moskvu preovladati bojazan da bivši predsednik Srbije ne traži u Rusiji medicinsku pomoć, već politički azil. Sredinom decembra, Milošević je u sudnici zatražio da mu bude omogućeno lečenje u Moskvi tokom novogodišnje pauze u suđenju, obećavši da će se vratiti na nastavak procesa, zakazan za 23. januar. Borislav Milošević Ovi dokumenti su sudu upućeni kao poverljivi i zato nisu podeljeni novinarima. Iz podneska odbrane proizlazi da je zvanična Moskva obećala da će poštovati sve naloge Tribunala i da će, ukoliko Milošević bude pušten, izveštavati sud o njegovom poštovanju određenih uslova. I sam Milošević je, piše u podnesku, obećao da će poštovati naloge Tribunala. Milošević je, posredstvom sudski postavljenog branioca Stivena Keja, 20. decembra prošle godine sudijama podneo zahtev da bude privremeno pušten na slobodu kako bi ga u Moskvi pregledali specijalisti instituta Bakuljev. U podnesku, branilac Kej je odbacio argumente kojim se Tužilaštvo usprotivilo Miloševićevom zahtevu. Nasuprot tužiocu Džefriju Najsu, Kej je naglasio da sud može verovati Miloševićevom ličnom obećanju, ponavljajući da je zahtev za privremeno oslobađanje podnet isključivo iz medicinskih razloga. Kej je odbacio i Najsovu tvrdnju da se garancijama Rusije ne može verovati zato što je u toj zemlji bivši general MUP Srbije Vlastimir Đorđević, optužen za ratne zločine na Kosovu. "Tužilaštvo nije pružilo nijedan dokaz koji bi sugerisao da je Rusija odbila da sarađuje sa Tužilaštvom kao stalni član Saveta bezbednosti UN", naglasio je Miloševićev postavljeni branilac. Kej je još jednom od sudskog veća zatražio da, uzimajući u obzir sve pružene garancije, Miloševića privremeno oslobodi kako bi se lečio u Moskvi. Rok za odluku sudskog veća ne postoji, ali se ona može očekivati ubrzo, budući da je nastavak procesa Miloševiću, optuženom za zločine protiv čovečnosti na Kosovu i u Hrvatskoj i genocid u BiH, zakazan za ponedeljak, 23. januar.

struČni tim SA ČLANOVIMA SRPSKE RADIKALNE STRANKE od 25 ČLANOVA
Šešelj traži od Tribunala 2,4 miliona dolara za odbranu
Odbrana tvrdi da je Šešelj jedini optuženi kome nije priznato pravo da troškove odbrane snosi Tribunal, iako sam nije finansijski sposoban da ih podmiri.
Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, optužen za ratne zločine u Hrvatskoj, BiH, i Vojvodini, zatražio je od Haškog tribunala da mu isplati 2.4 miliona dolara na ime troškova za pripremu odbrane koje je do sada imao. Šešelj, koji se brani sam, u opširnom podnesku zahteva da mu Tribunal isplati ukupno 2.339.400 dolara koliko je, kako tvrdi, za pripremu odbrane potrošio sa svojim timom od kada se dobrovoljno predao 24. februara 2003. On precizira da su troškovi do kraja 2003. iznosili 200.000 dolara; u 2004. - 797.400 dolara i u prošloj godini 1.339.400 dolara. "Pretresnom veću je dobro poznato da stručni tim koji pomaže Vojislavu Šešelju u pripremi odbrane ima 25 članova. Ovaj stručni tim ima velike troškove koje Šešelj ne može lično da naknadi. On nema mogućnosti ni da na drugi način obezbedi sredstva za namirenje ovih troškova, ali i budućih", piše u podnesku Šešeljeve odbrane. Odbrana tvrdi i da je Šešelj jedini optuženi kojem nije priznato pravo da troškove odbrane koje snosi Tribunal, iako sam nije finansijski sposoban da ih podmiri. Uz ponavljanje optužbi da sudski sekretarijat i Tužilaštvo na sve načine onemogućavaju Šešeljeve pripreme da se brani, u zahtevu se navodi da se on, uprkos tome, aktivno priprema i da je do sada sudu uputio 116 podnesaka. Na svim podnescima koje Šešelj upućuje sudu navedena su imena 25 članova stručnog tima koji mu pomaže, među kojima su Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić, Gordana Pop-Lazić, Dragan Todorović i druge osobe iz vođstva SRS. Nikoga od članova stručnog tima, međutim, nije zvanično prihvatio i imenovao sekretarijat Haškog tribunala, zato što Šešelj, kako se više puta čulo u sudnici tokom statusnih konferencija, to nije na propisan način zatražio. Šešelj je ranije kao svoj pravne savetnike pominjao Maju Gojković i Slavka Jerkovića, ali ni njihovo postavljanje nije tražio od sekretarijata. Uprkos tome, Tužilaštvo se bilo usprotivilo imenovanju Gojkovićeve, uz obrazloženje da ona "ima status osumnjičene" za proterivanje Hrvata iz sela Hrtkovci 1992. godine. Tribunal je Šešelju dodelio branioca u pripravnosti (stand-by councel), holandskog advokata Tjardu van der Spula, ali optuženi njega ne priznaje, niti želi da sarađuje sa njim. Troškove Van der Spula namiruje Tribunal, a oni se vode kao troškovi Šešeljeve odbrane.

PRED IZBORE U KANADI
Ko će platiti predizborna obećanja stranaka?
Konzervativci su objavili da će biti potrebno 75 milijardi dolara za ispunjavanje svih obećanja koje je ova stranka dala u predizbornoj kampanji.
Kako predviđaju, najveći deo novca, oko 45 milijardi, trebalo bi da bude smanjivanje GST na pet odsto i za još neke programe, poput olakšica za roditelje koji uključuju svoju decu u sportske programe. Harper je, najavljujući finansijsku konstrukciju, rekao da planira da eliminiše porez na kapitalnu dobit za pojedince i kompanije koji reinvestiraju novac u roku od šest meseci. Harper je naglasio da njegovi planovi nisu samo mogući, već i fiskalno opravdani ako se uzme u obzir da u federalnoj kasi već postoji višak novca. Konzervativci obećavaju da će u narednih pet godina doneti zakon o čistom vazduhu, kojim bi trebalo da se smanje emisije gasa koji izaziva efekat staklene bašte. Od ostalog, valja pomenuti da je za univerzitetska istraživanja planirano izdvajanje oko pola milijarde dolara i da su namerni da podstaknu sektor kulture i umetnosti. U okviru toga je i stvaranje uslova da nacionalna radio i televizijska mreža nesmetano obavljaju svoju značajnu ulogu. Za razliku od njega, lider liberala Pol Martin je potencirao neke druge delove budžetskog izdvajanja. On je obećao stvaranje fonda za pomoć porodi-cama policajaca, vatrogasaca i drugih radnika bezbednosti koji su stradali na svojim radnim mestima. Ideja je da one dobiju materijalnu sigurnost, što je najmanje što država može da im pruži. Njegov plan podrazumeva da se ova pomoć isplaćuje retroaktivno od 1. januara 2005. godine, tako da bi na ovu pomoć mogle da računaju porodice četiri policajca koji su ubijeni u Majertorpu, Alberta. Martin je obećao i 140 miliona za obuku za vanredne situacije, kao što su teroristički napadi, rukovanje visokorizičnim materijalima, i obez-beđivanje javnog saobraćaja, što može biti od koristi u okviru priprema za Zimske olim-pijske igre u Vankuveru 2010. godine. Što se tiče NDP-a, njihova platforma sadrži uglavnom socijalne programe i poreske olakšice za siromašne, što ukupno iznosi 71,5 milijardi dolara. Budući da ne računaju na pobedu, oni kažu da će sve zavisiti od uspeha pregovora sa strankom koja uspe da dobije većinu da sastavi vladu. Njihovi prioriteti su starije osobe, deca i omladina, zastupanje i poboljšanje državnog sistema zd-ravstvene zaštite i čišćenje vlade od korupcije.

Nema vremena za gubljenje
Borba protiv ptičjeg gripa
Svetska banka ocenjuje da će biti potrebno između 1,2 i 1,4 milijardi dolara da bi se zemlje pripremile za slučaj pojave ptičijeg gripa i da bi pandemija koja bi trajala godinu dana koštala globalnu ekonomiju do 800 milijardi dolara.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan upozorio je da "nema vremena za gubljenje" u borbi protiv ptičjeg gripa", prenose agencije. Anan, koji se preko video linka obratio učesnicima međunarodne donatorske konferencije u Pekingu, rekao je da "nema vremena za gubljenje i da treba da se učine veliki napori" kako bi se zemlje pripremile za dalju borbu protiv širenja ptičijeg gripa. Predstavnici više zemalja i međunarodnih organizacija od juče učestvuju na konferenciji čiji je cilj prikupljanje skoro 1,5 milijardu dolara, koliko je procenjeno da je potrebno za borbu protiv ptičjeg gripa. Predsednik Svetske banke Pol Volfovic je, takođe preko linka, apelovao na međunaordnu zajednicu da reaguje. "Sve zemlje dele odgovornost za borbu protiv te bolesti", rekao je Volfovic. Svetska banka ocenjuje da će biti potrebno između 1,2 i 1,4 milijardi dolara da bi se zemlje pripremile za slučaj pojave ptičijeg gripa. Ta međunarodna finansijska organizacija je ocenila da bi pandemija koja bi trajala godinu dana koštala globalnu ekonomiju do 800 milijardi dolara. Kineski premijer Ven Đibao saopštio je na konferenciji, koja se zavrsava danas, da će Kina odvojiti 10 miliona dolara pomoći, dok je američka delegacija najavila 334 miliona pomoći, uglavnom u vidu tehničke pomoći. Evropska unija je prošle nedelje saopštila da će za pomoć u suzbijanju ptičijeg gripa odvojiti 120,9 miliona pomoći. Svetska banka je prošle nedelje odobrila 500 miliona dolara kredita od planiranih 1,2 milijardi dolara. Stručnjaci za ptičji grip su prvog dana na konferencije u Pekingu upozorili da svet hitno mora da se pripremi za borbu protiv bolesti, a zemlje za slučaj pandemije tog virusnog oboljenja. U svetu je najmanje 79 osoba umrlo od ptičijeg gripa od 2003, uglavnom u istočnoj Aziji, a virus se sada pojavio i u delovima Evrope i na Bliskom istoku. Iako ljudi teško obolevaju od te bolesti, podaci pokazuju da je oko 150 osoba zaraženo virusom H5N1 u šest zemalja i da od tog oblika virusa polovina obolelih umire.

MOBTEL POD ISTRAGOM
Krivična prijava protiv Sretena Karića
Dodaje se da je Sreten Karić osumnjičen da je "u saizvršilaštvu" sa ostalim osumnjičenima pribavio sebi korist u ukupnom iznosu od oko 50 miliona dolara.
Policija je beogradskom Okružnom tužilaštvu podnela krivičnu prijavu protiv generalnog direktora preduzeća "Mobilne telekomunikacije Srbije BK-PTT" Sretena Karića (58), na slici ispod,  zbog sumnje da je oštetio državu za oko 50 miliona dolara. U saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije navodi se da su krivičnom prijavom obuhvaćeni i bivši stečajni upravnici Mobtela Branislav Anđelić, Tatjana Rakas i Dušan Đorđević, kao i generalna direktorka beogradskog preduzeća Postmeks Snežana Kostić i njena zamenica Veronika Turike Petreski i bivši generalni direktor Mobtela Patrik Harbur. Dodaje se da je Sreten Karić osumnjičen da je od 27. maja 2002. "u saizvršilaštvu" sa ostalim osumnjičenima pribavio sebi korist u ukupnom iznosu od oko 3,34 milijardi dinara (50 miliona dolara po tadašnjem kursu), kao i Postmeksu, kiparskom preduzeću YUCYCO, britanskim firmama "Hokbari fajnenšel" (Hawkbury Financial) i Goldform, kao i moskovskom preduzeću BK Trejd. Prijava Patrika Harbura tereti za period od 8. avgusta 2003. godine do 16. decembra prošle godine, u kojem je bio generalni direktor Mobtela. MUP je naveo da je za tu sumu oštećena država, "odnosno Javno preduzeće PTT Saobraćaja Srbije". Sreten Karić je brat biznismena i predsednika Pokreta snaga Srbije Bogoljuba Karića.

MiŠel BaŠle - Želim da se moja vlada pamti kao vlada za sve
Prva žena predsednik Čilea
Novoizabrana predsednica Čilea Mišel Bašle se šalila da je - budući da je razvedena, da je socijalista i da nije vernik - počinila sve grehe koji se mogu počiniti u konzervativnoj katoličkoj zemlji kao što je Čile.
Bašle je agnostik, neudata je i ima troje dece iz dva braka. Čileanci joj očigledno to nisu uzeli za zlo, pa je za predsednika, prvi put u istoriji te zemlje, izabrana žena. Mišel Bašle je funkcioner koalicije levog centra koja je u Čileu na vlasti od zbacivanja režima Avgusta Pinočea, 1990. godine. Prema preliminarnim rezultatima, Mišel Bašle je dobila 53,22 odsto glasova ispred desničarskog protivkandidata Sebastijana Pinere, koji je osvojio 46,77 procenata. Na hiljade pristalica koalicije demohrišćana i socijalista slavilo je pobedu prošle noći na ulicama Santjagu. Nova predsednica ima 54 godine, po obrazovanju je lekar, po politickom opredeljenju socijalista, a u dosadašnjoj karijeri bila je, između ostalog, i ministar zdravlja i odbrane. Svojim nepretencioznim nastupom uspela je da pridobije glasače i uđe u istoriju. Obraćajući se hiljadama pristalica posle pobede ona je, kako navode agencije, rekla da bi na nju sada najviše bio ponosan njen otac Alberto, koji je bio oficir u čileanskom ratnom vazduhoplovstvu, a koji je mučen i ubijen za vreme Pinočeovog režima. I Mišel i njena majka su u to vreme bile uhapšene i poslate u izgnanstvo - najpre u Australiju pa u Istočnu Nemačku. "Nasilje je došlo u moj život, uništilo ono što sam volela, jer sam bila žrtva mržnje", rekla je nova predsednica svojim pristalicama u centru Santjaga. "Posvetila sam svoj život preobraćanju te mržnje u razumevanje, toleranciju, i, zašto da ne kažem i to, u ljubav". Bašle je takođe rekla da pre samo nekoliko godina niko u Čileu nije mogao ni da zamisli da bi za šefa države mogla da bude izabrana žena. Njen suparnik - biznismen i kandidat desnice, Sebastian Pinera, izjavio je da pobeda Mišle Bašle predstavlja simbol borbe miliona žena da se probiju na pozicije koje zaslužuju. On je novoj predsednici čestitao na pobedi i poželeo puno uspeha. Bašle je tokom predizborne kampanje obećala da će Čileu doneti više socijalne jednakosti, socijalnu sigurnost i podjednake šanse za sve da se obrazuju. "Želim da se moja vlada pamti kao vlada za sve", bila je njena predizborna poruka. Politikolog Rikardo Izrael smatra da će njen najveći izazov biti da dovede više žena na javne funkcije, kao i da nađe svoje mesto među levičarskim vladama Latinske Amerike. On ocenjuje da će Bašle morati da balansira između dobrih odnosa sa SAD, kako bi Čile zadržao povoljne trgovinske odnose, i sa svojim susedima, od kojih dobija neophodan energent - gas. Za sada, ona ima podršku predsednika Venecuele Huga Čaveza, koji je rekao da sebe smatra njenim "dobrim prijateljem".

RAT PROTIV TERORIZMA
Bin Laden preti novim napadima na SAD
Glavni osumnjičeni za napade na SAD Osama bin Laden, oglasio se posle dužeg vremena posredstvom stanice Al Džazira, i upozorio da Al Kaida priprema nove napade na SAD, javile su agencije.
Glas na snimku koji liči na glas Bin Ladena, dodao je da je Al Kaida otvorena za uslovno primirje sa Amerikancima. Bin Laden je rekao da pojačane mere bezbednosti u SAD nisu razlog što nema napada, već da se čeka završetak priprema operacija. "Pripremamo operacije i videćete ih, ako Bog da, u kućama čim budu završene", rekao je Bin Laden na snimku koji je emitovala katarska stanica Al Džazira. "Na osnovu onoga što sam rekao, bolje je ne boriti se protiv muslimana na njihovoj zemlji. Nemamo ništa protiv da vam ponudimo fer i dugoročno primirje... kako bi izgradili Irak i Avganistan... nema sramote u ovom rešenju jer će ono uštedeti bacanje milijardi dolara... na ratne plaćenike", rekao je glas ne precizirajući uslove primirja. Za sada se ne zna kada je snimljena traka. Bin Laden je u aprilu 2004. godine objavio snimak u kome je ponudio Evropi, ali ne i SAD primirje. Analitičari smatraju da je tadašnja ponuda bila pokušaj da se izazove raskol između SAD i saveznika i uplaše pripadnici koalicionih snaga u Iraku. Poslednji snimak Bin Ladena pojavio se u decembru 2004. godine.

250 godina od roĐenja Mocarta
Simfonija kiča sa Mocartovim likom
Svake godine u svetu se proda 90 miliona Mocartovih kugli, a skupe praline se izvoze u 50 zemalja sveta od Islanda do Izraela, od Japana do Kanade.
Kačketi, majice, krigle za pivo, karte za igranje, loptice za golf, pa čak i dečije špilhoznice preplavile su Austriju koja ove godine slavi 250 godina od rođenja Mocarta, pa je sve u znaku njenog načuvenijeg sunarodnika. "Robna marka 'Mocart' spada među napoznatije u svetu", tvrdi za Frans pres Artur Oberaser, direktor kancelarije za promociju Austrije u inostranstvu. On procenjuje tu robnu marku na čak 5,4 milijarde evra. "Zato i ne čudi što se Mocartov lik nalazi na tolikim proizvodima" u godini kada se proslavlja dva i po veka od rođenja slavnog kompozitora. Među najrazličitijim proizvodima koji se nude, između ostalog i preko interneta, najviše je naravno starih snimaka i novih interpretacija muzičkih dela Volfganga Amadeusa Mocarta. Jedan holandski izdavač, "Brilijant klasiks" izbacio je na tržište Mocarta "u integralnoj verziji" spakovanoj na 170 kompakt diskova, što košta 99 evra. Bibliografija posvećena kompozitoru, koja je od njegove smrti 1791. prema nekim procenama, narasla na 12.000 naslova, stalno se popunjava novim delima. Poznati bečki muzikolog Gernot Gruber objavio je "Mocartovu enciklopediju", a u pripremi je još najmanje osam biografija kompozitora, među kojima je i slikovnica "Mocart za najmlađe". Potražnja je velika imajući u vidu da u svetu postoji čak 77 registrovanih društava obožavalaca Mocarta, među kojima 25 u Nemačkoj, 13 u Italiji, šest u Austriji i tri u Francuskoj. Iz tog razloga prodavci ne brinu da će naći kupce za razne kišobrane, ručne satove, šolje, pepeljare, tanjire, peškire, maramice, rokovnike, olovke, kape i flašice za mleko sa Mocartovim likom. Navodi se primer firme "Mocartlend" koja nudi gotovo 500 proizvoda sa likom Mocarta. "Sve prolazi. Što je veći kič, to se bolje i prodaje", poručuje Elizabet Štukl koja nabavlja na veliko robu za prodavnice suvenira u Beču. Kostimirani plišani "meda Mocart" sa belom perikom na glavi koji kada se zagrli, svira "Malu noćnu muziku", veoma je tražen među japanskim turistima, tvrde u prodavnici "Mostli Mocart", nedaleko od zgrade bečke opere. Cena prava sitnica: 189,90 evra. Čitava ta potrošačka euforija podigla je naravno i prodaju čuvenih Mocartovih kugli, čokoladnih pralina napravljenih od marcipana, zelenih pistaća i nugata, koje su se prvi put pojavile u prodaji u Salcburgu 1891. povodom stogodišnjice smrti kompozitora. Svake godine se u svetu proda 90 miliona Mocartovih kugli, a skupe praline se izvozi u 50 zemalja sveta, od Islanda do Izraela, od Japana do Kanade. Stefan Fuš, mesar iz Flašgaua, hvali se da je nedavno napravio "Mocartovu kobasicu". Napravljena od mešavine svinjetine i junetine, oblikom podseća na violinu. "Ideja mi je sinula u snu. Čim sam se probudio, potrčao sam da zapišem recept", tvrdi mesar. Poznata pivnica "Štigl" u Salcburgu (koja je 2004. imala obrt od 117 miliona evra) nudi od skoro svojim gostima pivo "Mocart Gold", dok se u austrijskim prodavnicama može naći i vrhunsko vino sa etiketom "Berba Mocart". Mlekara "Alpenmilk" pustila je u prodaju "Mocartov jogurt" sa raznim ukusima - nugat, marcipan i čokolada. Cilj proizvođača je da u jubilarnoj godini proda milion teglica "muzičkog" jogurta.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"