Naslovne vesti | Srbija i Crna Gora | Kanada | Svet | Sport | Kultura | Srpska zajednica | Novine INFO | Prva

KULTURA

Broj 1037, 20. januar 2006.

 
MIRO VUKSANOVIĆ DOBITNIK NINOVE NAGRADE
Ovogodišnji dobitnik prestižnog književnog priznanja, koju dodeljuje nedeljnik NIN za roman godine, jeste Miro Vuksanović za knjigu "Semolj zemlja" (izdavač: "Filip Višnjić"), saopšteno je na konferenciji za novinare.
 
Pre saopštenja imena dobitnika i obrazloženja, Petar Pjanović je naglasio da je sve do samog završnog sastanka žirija bilo neizvesno ko će biti dobitnik. Kako se navodi u obrazloženju, ovo Vuksanovićevo delo nadovezuje se na njegov prethodno roman "Semolj gora", a u oba dela pisac specifičnim sredstvima dočarava jedan svet u iščezavanju. "Roman 'Semolj zemlja' sjedinjuje vrline tradicije i prošlost sa savremenošću i novim poetičkim mogućnostima, što ga izdvaja iz ovogodišnje produkcije", kaže se u obrazloženju žirija.

A u izjavi za "Blic" laureat je rekao da je mirno primio vest o nagradi, da nema lobije i ne opterećuje se time:

 "Od onih sam pisaca čija je poetika u jeziku; od onih koji se bave zatvorenim, zarobljenim rečima i koji pokušava iz tog zatamnjenja da stvara knjige koje ne zastarevaju. To, na prvi pogled, deluje paradoksalno. Međutim, ja osećam tu vertikalu u sebi i neću odustati od toga. Pet godina pre 'Semolj zemlje' napisao sam 'Semolj goru', a biće još knjiga u istom ključu; semoljska priča će ići dalje."

Mihajlo Pantić, urednik u "Filipu Višnjiću", o "Semolj zemlji" beleži: "Roman 'Semolj zemlja' je rezultat nesvakidašnjeg lingvističkog napora, i gotovo neuporedive romansijerske jezičke koncentracije, ali se smisao Vuksanovićevog pripovedanja nipošto u tome ne iscrpljuje - on samo otuda polazi, u drevnu priču o drevnim ljudima iz drevnih predela i negde usput zagubljeni."

Nagrada se sastoji od diplome i novčanog iznosa od šest hiljada evra. Svečano uručenje nagrade je bilo u "Aero klubu".
 
   
 


 
DIVAC USKORO I GLUMAC
Vlade Divac, koji nakon penzionisanja trenutno radi kao skaut Los Anđeles Lejkersa, uskoro će se okušati i kao glumac u seriji o NBA košarkašima, koju će snimati producentska kuća "Sekšn ejt", čiji su vlasnici glumac Džordž Kluni i poznati režiser Stiven Soderberg!
 
Naime, kako navodi američki magazin "Varajeti", Kluni i Soderberg, u saradnji sa NBA ligom i televizijom koja pripada braći Maluf (inače, vlasnici Sakramento Kingsa i veliki obožavaoci Vlade Divca).

Serija, koja još nema radni naziv, na komičan način će pratiti dogodovštine u izmišljenom košarkaškom timu koji je tek ušao u NBA ligu, i to iz ugla trenera, igrača veterana, rukija i, naravno, čirlidersice.

Vlade Divac bi trebalo da tumači ulogu veterana, a priča se da je Don Nelson, nekadašnji trener Dalasa i Njujorka, već viđen u ulozi trenera. Pretpostavljamo da će se u seriji, koju će najverovatnije prikazivati američka televizija HBO, pojaviti i Rik Foks, nekadašnji igrač Lejkersa, koji je i pre završetka karijere, više igrao u filmovima nego na terenu. Ko će glumiti čirlidersicu još nije odlučeno.

Inače, Divac, koji je do sada glumio u filmovima "Spejs džem", "Edi" i "Krosover", kao i u više američkih sitkoma, kod nas je, kad je gluma u pitanju, najpoznatiji kao vampir Toza iz serije "Crni Gruja".

 
   
 


DODELjENI “ZLATNI GLOBUSI”
Trijumf gej filmova
Kaubojska gej romansa "Brokeback Mountain" predvodi listu dobitnika "Zlatnih globusa" sa četiri osvojene nagrade, uključujući i onu za najbolju dramu i režiju, koja je otišla u ruke Anga Lija.
Na dodeli održanoj u hotelu "Beverli Hilton" na Beverli Hilsu, u ponedeljak, trijumfovali su filmovi koji se bave homoseksualizmom i transeksualnošću. Glumačke nagrade (u kategoriji drame) otišle su Filipu Simoru Hofmanu, koji u filmu "Capote" igra čuvenog gej autora Trumana Kapotea, i Felisiti Hafman za ulogu muškarca koji se sprema na operaciju promene pola u filmu "Transamerica".
"Naš posao kao glumaca jeste da menjamo kožu, ali kao ljudi mi moramo ostati verni sebi i zato bih volela da odam priznanje muškarcima i ženama koji hrabro podnose osudu javnosti, otuđenost i život na margini kako bi bili ono što zaista jesu", izjavila je Hafmanova, našoj publici poznata po ulozi Linet u TV seriji "Očajne domaćice".
Biografija o Džoniju Kešu, "Walk the Line", proglašena je najboljom komedijom/mjuziklom, a svojim glavnim glumcima, Ris Viderspun i Šoakinu Finiksu, takođe je donela "Globuse" za glavne uloge. Film prati karijeru kantri legende Keša i njegovu dugu vezu sa životnom saputnicom Džun Karter. Finiks, koji je sam otpevao sve numere u filmu, zahvalio je "Džonu i Džun što su podelili svoje živote sa svima nama".
Iako smatran jednim od glavnih favorita za najboljeg reditelja za film "Good Night, an Good Luck", Džordž Kluni dobio je "samo" nagradu za sporednu ulogu u filmu "Syriana", a njegov film je i pored četiri nominacije ostao kratkih rukava. Britanka Rejčel Vajs proglašena je najboljom epizodnom glumicom za triler o nerazrešenom ubistvu, "Constant Gardener". "Syriana" je zamršena priča čiji su junaci upleteni u mrežu prevare, pohlepe i korupcije oko naftnih zaliha na Srednjem zapadu. Kluni igra strastveno posvećenog tajnog agenta CIA koji ispituje akcije svoje države u regionu. On je zahvalio reditelju i scenaristi Stivenu Gaganu za ovaj film "koji postavlja mnogo teških pitanja za našu zemlju."
Slični korporacijski prizvuci postoje i u filmu "Constan Gardener" Brazilca Fernanda Meirelesa, u kome Vajsova igra humanitarnog radnika čiji suprug (Ralf Fajns) uporno pokušava da istraži sve poslovne interese koji su povezani s njenim ubistvom. "Ovu nagradu delim sa Ralfom", kazala je Vajsova. "Na svetu ne postoji magičniji i posvećeniji glumac od njega."
Film "Brokeback Mountain" dobio je i nagrade za najbolji scenario i muzičku numeru, "Memoirs of a Geisha" za najbolju muziku, dok je za najbolji strani film proglašen palestinski "Paradise Nonj". To je mračna priča o dvojici prijatelja Arapa koji su krenuli u samoubilačku bombašku misiju u Izrael.
Nagrada "Sesil B. de Mil" za životno delo uručena je Entoniju Hopkinsu (68).
Lijeva "Brokeback Mountain", priča o dvojici "žestokih" momaka (Hit Ledžer i Džejk Džilenhal) sa Srednjeg zapada, koji prikrivaju svoju ljubavnu vezu, nakon osvojenog "Zlatnog lava" u Veneciji i četiri "Zlatna globusa" tako je iskočila kao najozbiljniji pretendent na predstojećeg "Oskara", premda u svojoj dugoj istoriji američka Akademija za film nikada nije dala nagradu za najbolji film nekom ostvarenju sa gej tematikom. Iako ima skromno biračko telo u poređenju sa Filmskom akademijom - osamdeset naspram 5.800 članova - Udruženje stranih novinara akreditovanih u Holivudu ima odličan njuh za predviđanje favorita pred dodelu "Oskara" i dobitnicima "Globusa" upravo se daju i najveće šanse za osvajanje "zlatnog čovečuljka".
Nominacije za "Oskara" za ovu godinu biće zvanično objavljene 31. januara, a svečana dodela je 5. marta.
 
   
 


 
STING I ŠAKIRA U BEOGRADU
Ove godine u Srbiji se očekuju, po svemu sudeći, gomila koncerata velikih svetskih zvezda. Iz "Komune" ekskluzivno najavljuju da će za nekoliko dana biti definitivno potvrđen nastup Stinga koji bi trebao da poseti Beograd u junu mesecu, a tačan datum će uskoro biti određen u skladu sa terminima njegove predstojeće evropske turneje.
Mnoge će verovatno obradovati i najavljeni dolazak trenutno veoma popularne pevačice Šakire. Ona promoviše novi album "Oral Fixation Vol. 2", a atraktivna pevačica bi i pred beogradskom publikom trebalo da pokaže svoje vokalne i igračke sposobnosti.
 
Još jedna popularna pevačica će prema najavama iz "Komune" doći u srpsku prestonicu, a reč je o Kristini Agileri. Ona poslednjih godina ima veoma uspešnu karijeru koja je sada na vrhuncu. Za mnoge će to biti praznik za uši, ali i za oči.

Za ljubitelje nešto tvrđeg zvuka, iz "Komune" najavljuju koncert "Perl dema" poznate grand grupe iz Sijetla. Iako su pre desetak godina bili jedni od vodećih rokenrol bendova, i danas njihovi nastupi pokazuju da još ima mnogo ljubitelja ove vrste muzike.

Na leto bi trebao da dođe i Eros Ramacoti a, kako saznajemo, organizatori razmišljaju da upravo zbog letnjeg termina koncert popularnog italijanskog pevača organizuju negde na moru. U 2006. trebalo bi da gostuje i čuveni gitarista Pako de Lusija. Za njega kažu da je najemotivniji i najprecizniji gitarista na svetu, a u to će po svemu sudeći moći da se uveri i domaća publika.

- Svi ovi koncerti su u principu dogovoreni. Preostaje jedino da se uklopimo u rasporede turneja svih izvođača. To su sve veliki projekti koji podrazumevaju brojnu opremu pa problem može da bude samo tehničke prirode. Naime, mnogi od izvođača imaju samo jednu opremu na kojoj nastupaju pa je problem da stignu da je prebace iz jednog grada u drugi - kaže Maksa Čatović, direktor "Komune".
 
   
 


 
ESMA NA EVROVIZIJI
Esma Redžepova, kraljica romske muzike, kandidovala se ove godine za makedonskog predstavnika na "Pesmi Evrovizije". Duetsku pesmu otpevaće sa mladim pevačem Andrijanom Gađom, a snimiće je u nekoliko verzija - na makedonskom, romskom, engleskom i albanskom.
 
- Ovo je, inače, drugi put da se kandidujem za "Pesmu Evrovizije". Prošli put, još u vreme bivše Jugoslavije, bila sam druga, a pobedio je Kićo Slabinac. Nadam se da ću ove godine ja pobediti na makedonskom izboru. To bih mnogo volela jer pretpostavljam da će onda u finalu cela nekadašnja Jugoslavija glasati za mene. Ako u Atini pobedim, onda će sledeća "Evrovizija" biti u Makedoniji. To bi bilo baš lepo - optimistično, uvek vedra i nasmejana, priča Esma čije se pesme rado slušaju u Grčkoj, a o njenoj popularnosti u zemlji domaćinu "Evrovizije" govori i činjenica da je ona počasni građanin grada Katerina.

Redžepova je održala više od 20.000 koncerata u celom svetu, a ove godine proslavlja i zlatni jubilej: 50 godina rada.

- Veliki rođendanski koncert održaću u Skoplju 16. marta. Pozvaću svoje kolege iz cele bivše zemlje, a volela bih da posle toga zapevam i u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, Ljubljani... - priča Redžepova koja nikada nije prebolela raspad Jugoslavije. Za jubilej priprema i novi album na romskom, koji će izaći i u svetu i pridružiti se onom "Kvin of d Džipsis", koji je proglašen za jedan od 20 najboljih ostvarenja "vorld" muzike.
 
   
 


 
GAGA NIKOLIĆ ČEKA MONIKU BELUČI
U prvoj, preksinoć snimljenoj sceni filma "Poslednji krug u Monci 2", Urke, koji je naravno preživeo onaj fatalni poslednji krug, posle 20 godina stiže u Beograd. U jednoj zemunskoj kafani prvi put sreće svog sina (igra ga Vuk Kostić), ali i drugare: Emira Kusturicu, Boru Đorđevića i Olivera Mandića koji glume sebe.
 
Na pitanje zbog čega je pristao da igra u "Monci 2", Emir Kusturica je ispričao:

- Kako neko može da ne pristane na ideju da glumi sebe u filmu čiji scenario piše upravo Prelević?

 Učestvujem u sceni u kojoj me Gaga pita: "Kusto, da li Maradona stvarno zna da igra fudbal?" Šta ću mu odgovoriti? E, to tek treba da smislim.

Po scenariju, Vuk Kostić, filmski sin Dragana Nikolića, bavi se režijom, a tajne zanata objašnjava mu upravo proslavljeni reditelj.

- Pričati o tome kako se pravi dobar film je slično priči kako danas treba gajiti decu. Ako im kažete da budu pošteni, oni će da propadnu, a ako im kažete da budu lopovi, malo ste preterali. Tako je i sa filmom - ispričao je Emir.

Nakon snimljene scene najviše se pričalo o Moniki Beluči (desno). Tako je Dragan Nikolić rekao da bi voleo da se slavna glumica zaista pojavi, a Bora Čorba je na pitanje da li mu je žao što neće on biti partner italijanske seks bombe rekao:

- Bilo bi to veliko iskušenje. Ko zna kako bih se ja u ovim godinama pokazao. Ne znam da li bih bio na visini zadatka.

I dok su se ostali šalili na račun holivudske dive, Dragan Brajović, direktor filma, rekao je da će Monika sigurno snimati, ali se zbog njenih obaveza još uvek ne zna da li će doći u Beograd, ili će scene sa njom biti snimljene u Italiji.

- Načuli smo čak i da je Monika trudna. Još uvek ne znamo da li je tako, ali se nadamo da je to neće sprečiti da snima - kazao je Brajović.

 
   
 


SPOMEN-ZBIRKA PAVLA BELJANSKOG
110. GODIŠNJICA OD ROĐENJA SAVE ŠUMANOVIĆA
Dana 22. januara, navršava se 110 godina od rođenja Save Šumanovića (Vinkovci,1896 - Sremska Mitrovica,1942).
 
Tim povodom Spomen-zbirka Pavla Beljanskog priređuje u izložbenom prostoru kamernu postavku radova velikog slikara a iz svog Umetničkog i Dokumentarnog fonda. U kolekciji Beljanskog se nalazi devet slika ovog izuzetnog umetnika, od kojih najveću pažnju zavređuje svakako ''Doručak na travi'', nastala 1927. godine u Parizu i predstavlja pravo remek-delo. Pored nje, na stalnoj postavci su i Šumanovićevi radovi iz tzv. šidskog perioda koje je slikar radio tridesetih godina prošlog veka po povratku iz Pariza.

Spomen-zbirka Pavla Beljanskog je i prethodnih godina u okviru svojih aktivnosti skretala pažnju javnosti na veličinu i značaj Save Šumanovića. Stogodišnjicu rođenja slikara (1996.) ova galerija je obeležila Izložbom likovnih radova učenika osnovnih škola inspirisanih Šumanovićevim delima iz kolekcije Beljanskog. U saradnji sa Galerijom slika ''Sava Šumanović'' iz Šida, 2001. godine je priređena izložba crteža iz Dokumentarnog fonda Spomen-zbirke koji predstavljaju predloške za veoma poznata Šumanovićeva dela iz poznog perioda njegovog stvaralaštva.

Kamernu postavku koju će posetioci imati priliku da vide u narednih mesec dana u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog, sačinjavaće dela iz Umetničkog fonda, kao i crteži, fotografije i pisma Save Šumanovića.
 
   
 


BEOGRAD
Festival evropskog dokumentarnog filma Sedam veličanstvenih
Festival evropskog dokumentarnog filma "Sedam veličanstvenih", sa dugometražnim ostvarenjima koja se prikazuju po bioskopima i festivalima Evrope i sveta, biće održan u beogradskom Sava centru od 26. do 29. januara, rekli su organizatori.
 
Festival je prvi put organizovan prošle godine, sa ciljem da na domaćoj filmskoj sceni ojača postojeći evropski trend sve češćeg prisustva dokumentaraca u redovnoj bioskopskoj distribuciji, rečeno je danas na konferenciji za novinare u "Sava centru".

Pored sedam dokumentaraca iz najnovije produkcije, od kojih će neki u Beogradu imati svetsku premijeru, najavljeni su i brojni gosti, mahom autori filmova koji su na programu.

Gosti će posle svake projekcije učestvovati u javnim diskusijama, a u saradnji sa selektorima festivala držaće i radionice - namenjene studentima filma i filmskim profesionalcima.

Festival će biti otvoren francuskim filmom "Mahaleo", koji govori o jednoj muzičkoj grupi na Madagaskaru, čiji su članovi angažovani u društvenim promenama u svojoj zemlji. Ovo ostvarenje će biti prikazano dva dana pred svoju premijeru u Francuskoj.

Sledi nemačko-američko ostvarenja "Đavolov rudar" o radu dece u bolivijskim rudnicima i nemačko-litvanski film "Pre sletanja na zemlju", u kojem se opisuje svakodnevni život dece obolele od leukemije u bolnici u Viljnusu.

"Mirna farma", dolazi iz Finske i govori o sudbini stare farme krava u modernim vremenima, a danski film "Devojka gerilac" preispituje savremeni termin "terorista", prikazujući život devojke iz grada koja se pridružila Revolucionarnim oružanim snagama Kolumbije (FARC), najvećoj pobunjeničkoj grupi u toj zemlji.

FARC se u SAD i Velikoj Britaniji nalazi na listi terostičkih grupa, što "Mirnu farmu" čini "potpuno ekskluzivnim filmom", rekao je novinarima direktor festivala "Sedam veličanstvenih" Zoran Popović.

Na programu su i češko ostvarenje "Ha-či-pe" o deci koja žive bez roditelja, kao i islandski film "Afrika junajted", u čijem fokusu je fudbalski tim afričkih emigranata na Islandu. Njegovi članovi žele da uđe u treću ligu, iako nisu baš najbolji igrači.

Selektor festivala je Danac Tue Stin Miler (Tue Steen Muller), direktor i osnovač Evropske dokumentarističke mreže (EDN).

Karte su u prodaji od danas, na blagajnama "Sava Centra" i Bilet servisa. Ulaznice za otvaranje i zatvaranje je 200 dinara, a 150 dinara za ostale projkecije. Studentima je uz indeks omogućena kupovina karata za sve projekcije, po ceni od 100 dinara.
 
   
 


VRŠAC
KOV najavljuje objavljivanje još dve knjige Sterijinih dela
Književna opština Vršac (KOV) će pored dosadašnjih 13 knjiga, uskoro objaviti još dve knjige dela Jovana Sterije Popovića, najavio je urednik te izdavačke kuće Petru Krdu.
"Ovim želimo da doprinesemo upoznavanju i razumevanju stvaralaštva Sterije u godini u kojoj se obeležava 200 godina od njegovog rođenja", rekao je Krdu na skupu ljubitelja proze i poezije u Vršcu.
 
Krdu je naglasio da je KOV objavila sve Sterijine drame, koje do sada nisu bile dovoljno dostupne čitalačkoj publici, uprkos velike popularnosti tokom 19. veka. Prvu knjigu Sterijinih drama koju je priredio profesor niškog Filozofskog fakulteta Goran Maksimović, KOV je objavio pre pet godina, a nedavno su objavili i dve knjige koje je priredila profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Zorica Nestorović. Iako danas poznatiji po svojim komedijama, Vrščanin Sterija (1806-1856) je nazivan "ocem srpske drame" zbog tragedija "Svetislav i Mileva", "Milos Obilić' i "Smrt Stefana Dečanskog" čijom izvedbom je 1841. godine otvoreno beogradsko pozorište "Teatar na ćumruku".

Pravu umetničku vrednost Sterija je pokazao komedijama "Laža i paralaža" (1830), "Pokondirena tikva" (1830), "Tvrdica" (1837) i drugima.
 
 
   
 


Kolumbija
Markesov Makondo postaje stvaran
"Dobrodošli u magičan svet Makonda", piše na bilbordu na ulazu u Arakataku, plantažama banana okružen kolumbijski gradić u kojem je rođen nobelovac Gabrijel Garsija Markes.
Makondo, izmišljeno tropsko seoce koje je svet upoznao čitajući "Sto godina samoće", i Markesovo rodno mesto u blizini kolumbijske karipske obale, sada bi mogli da zauvek postanu jedno.
 
Naime, gradski čelnici žele da unovče međunarodnu slavu nekadašnjeg sugrađanina i promene ime ekonomski zaostalog grada u Arakataka-Makondo.

"Želimo da iskoristimo ostavštinu Garsije Markesa, (na slici desno), na najbolji način", rekao je za AP 37-godišnji gradonačelnik Pedro Sančes koji je predložio da se pitanje novog imena grada reši na referendumu, najverovatnije u martu.

Sančesov plan uzdrmao je uspavani gradić čijih pedesetak hiljada stanovnika, kao i u Markesovom literatnom svetu, podnevnu sparinu još provodi dremajući u mrežama na kućnim tremovima.

Oni koji podržavaju gradonačelnika, zaneti činjenicom da poslednjih godina grad poseti više od dve hiljade književnih "hodočasnika", nadaju se da će im promena imena doneti više para od turista i preko potrebna radna mesta.

Ima i protivnika. Najglasniji je Agustin Mojica koji nosi majicu sa natpisom "Arakataka - i to je sve". Iako obožava Markesova dela, on je uveren da grad ne treba da menja svoje uzvišeno ime koje sadrži ime Katake, moćnog ovdašnjeg junaka.

Siromašniji građani pak ističu da pisac, koji nije kročio u rodni grad više od 20 godina, nije uradio ništa za njih, iako je prodao toliko knjiga širom sveta.

Markes, koji je na lečenju, tim povodom se nije oglasio a njegov brat je izjavio da slavni pisac "poštuje odluku Arakatake o njenoj budućnosti".

Građani Arakatake su ime Makondo već dali fudbalskom klubu, radio stanici i medicinskoj školi. Tu je i privremeni muzej, u kući Markesovih, u kojoj je književnik rođen.

U toku je i opštinski program obuke studenata za vodiče koji će turistima pokazivati značajna mesta. Jedno od njih je pošta u kojoj je radio Markesov otac i iz koje je, kako je opisano u "Ljubavi u doba kolere", slao ljubavna pisma devojci, piščevoj majci.

Eksperti za Markesovu književnost pak ponavljaju da je svako poređenje Arakatake i Makonda neosnovano.

Veze Markesovih sa gradom su slabe, delom i zbog toga što su se tu doselili tek njegovi baba i deda a porodica se preselila pre nego što je Gabo, kako Markesa zovu od milja, napunio devet godina.

Markes je do imena Makondo došao prilikom jednog putovanja po jugu zemlje, kada je video jednu plantažu banana sa tim nazivom.

"Više od fizičkog mesta, Makondo je stanje uma", objasnio je jednom Markes bratu i dodao da ono znači "spoj iskustava sa Kariba, ne samo Arakataku".

U međuvremenu u Arakataki brinu kako će, ako grad promeni ime, izaći na kraj sa potencijalnom bujicom turista. U jednom od najsiromašnijih gradova u Kolumbiji nema hotela a tu je i problem snabdevanja vodom.

Pored toga, ravnica oko grada bila je glavno poprište borbi u 41 godinu dugom ratu levo orijentisanih gerilaca, vlade i desnih paravojnih snaga dok je na putu do luke Santa Marte, dugom 130 kilometara, do skoro beleženo u proseku 100 kidnapovanja godišnje.

 
   
 


| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"