BEOGRAD
Španski gitarista Pako de Lusija u Sava centru
Čuveni španski flamenko gitarista Pako de Lusija nastupiće 3. jula u beogradskom Sava centru, u organizaciji produkcijske kuće "Komuna" i "Gitar art festivala".
Pako de Lusija u Beogradu će nastupiti u okviru evropske promocije svog poslednjeg albuma "Kositas Buenas" (Cositas) snimljenog 2004. godine, rekao je na konferenciji za novinare direktor "Komune" Maksa Ćatović. Proslavljeni gitarista nastupiće u pratnji sedmočlanog benda, koji čine dvojica gitarista, tri vokala i igrača, perkusionista, bas gitarista i klavijaturista koji svira i buzuki. Cene karata za koncert Paka de Lusije su 1.500, 2.500 i 3.500 dinara, a mogu se kupiti na blagajnama Sava centra, Bilet servisa, IPS-a, "Mamuta", na više od 50 lokacija Tiket servisa itd. Pako de Lusija (Francisco Sanchez Gomez) rođen je u Kadizu 1947. godine. Svoju posvećenost gitari iskazao je već u petoj godini, ispravljajući oca, profesionalnog gitaristu, dok je svirao. Od tada su ga njegova genijalnost, intuicija i talenat vodili ka blistavoj karijeri muzičara kojeg sada svi karakterišu kao najvećeg flamenkistu i osnivača jedinstvenog zvuka ovog pravca na koncertnim podijumima. Zahvaljujući Paku de Lusiji, flamenko gitara je od marginalizovanog instrumenta postala svetski fenomen. Pako je zaslužan i za stvaranje flamenko idioma - gitara, bubanj, bas i udaraljke. Pako de Lusija objavio je 25 albuma, a prvi je snimio 1965. godine. Od 1975. godine intezivno se zanima za improvizaciju. Nakon petogodišnje pauze, 2004. godine objavio je album "Kositas Buenas".

VITLEJEM/IZRAEL
Pevač Pink Flojda: srušiti zid na palestinskim teritorijama
Frontmen grupe "Pink Flojd" (Floyd) Rodžer Voters (Roger Waters), koji je inspirisao kultni album tog rok benda "The Wall" (Zid), ispisao je reči "srušite zid" na betonskom zidu koji su Izraelci podigli na Zapadnoj obali.
Zid je bio prvo mesto koje je Voters obišao tokom posete Izraelu i palestinskim teritorijama. "Ovo je užasna građevina, ova stvar", izjavio je muzičar novinarima dok je stajao pred delom zida u Vitlejemu. "Viđao sam slike, čuo puno toga o zidu, ali dok čovek ne dođe ovde ne može ni da zamisli koliko je okrutan i koliko je tužno gledati kako ljudi prolaze kroz te sićušne otvore", rekao je Voters. "To je ludilo", dodao je. Rodžer Voters je pisao tekstove, muziku i pevao za "Pink Flojd", nekadašnju brotansku rok grupu koja se proslavila numerama "The Wall" i "The Dark Side of the Moon". Izrael je podigao zid kako bi zadržao bombaše-samoubice van svojih gradova. Godine 1990. Voters je, u čast ujedinjenja Nemačke, pevao pesmu "The Njall" ispred Berlinskog zida koji je nemačku prestonicu delio na istočni i zapadni deo. Novinarima u Vitlejemu rekao je da se nada da će i izraelski zid jednoga dana biti srušen. "Možda će ovaj biti teže srušiti (nego berlinski), ali to se na kraju mora dogoditi".

BEOGRAD
Uručene nagrade pobednicima takmičenja u pisanju eseja
U Skupštini Srbije , u sredu, su uručene nagrade pobednicima tradicionalnog OEBS-ovog takmičenja u pisanju eseja.
Stručni žiri je od 35 odabranih eseja na teme "O krivici, istini i promeni u Srbiji" i "Dijalog između religijskih zajednica na putu ka pomirenju" izabrao dva najbolja. Dunja Poleti sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i Srđan Milošević sa Filozofskog fakulteta u Beogradu dobili su prvu nagradu, jednomesečno putovanje za dve osobe u Evropu, džeparac, vize, 50 evra za kupovinu knjiga i 300 evra za kupovinu računara. Nagrade je uručila direktorka Odeljenja za demokratazicaju pri Misiji OEBS-a Hanelore Valier. Nagradu od 50 evra za kupovinu knjiga i 300 evra za kupovinu računara dobili su Milan Kakuća, Nikola Bakić, Sanja Kanazir, Srđan Atanasovski, Slobodan Vasić, Ljiljana Jovanovoć, Aleksej Kišjuhas, Ivana Karamarković, Jelena Jorgačević i Adel Abusara.

SLIKA TEATAR BEOGRAD
Komad Poslednje mene kragujevačkog teatra u BDP-u
Kragujevački teatar "Joakim Vujić" gostovaće 26. juna na Velikoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta (BDP), gde će izvesti predstavu "Poslednje mene" Furija Bordona, u režiji Masima Lukonija iz Italije.
Predstava "Poslednje mene" je italijansko-srpska koprodukcija, a pred kragujevačkom publikom biće premijerno izvedena 23. juna, saopšteno je iz Beogradskog dramskog pozorišta. Tekst Furija Bordona osvojio je nagradu IDI kao najbolji italijanski pozorišni tekst u 1993. godini, a preveden je na 12 jezika i izvođen u pozorištima Španije, Belgije, Poljske, Mađarske, Bugarske, Grčke, Finske, Čilea, Brazila i Australije. Komad "Poslednje mene" je komedija koja prikazuje starost kao nežno i ljutito stanje u isto vreme, a njen glavni junak je stari Otac, čiji je lik ostao upamćen zahvaljujući odličnoj interpretaciji Marčela Mastrojanija u italijanskom teatru. Reditelj Masimo Lukoni osmislio je i scenografiju za ovaj komad, u kojem igraju: Mirko Babić (Otac), Marina Perić Stojanović (Majka) i Miodrag Pejković (Sin). Kostimografkinja je Jelena Jovanović.

AMSTERDAM
Izložbu Rembranta i Karavađa videlo više od 400.000 ljudi
Više od 400.000 ljudi posetilo je izložbu posvećenu Karavađu (Caravaggio) i Rembrantu (Rembrandt), umetniku čija se 400. godišnjica rođenja obeležava u Holandiji. Izložbu u Amsterdamu zajednički su organizovali Rejksmuzeum (Rijksmuseum) i Muzej Van Gog (Gogh). Otvorena 24. februara, izložba je zatvorena 18. juna, a poslednjeg vikenda ju je videlo, kako se procenjuje, oko 10.000 posetilaca, saopštili su organizatori. Kako bi svim zainteresovanima omogućili da razgledaju remek-dela holandskog i italijanskog majstora, muzeji su bili otvoreni do 22 sata. Sa 400.000 posetilaca, ta izložba je jedna od najposećenijih u Holandiji, navela je novinska agencija ANP.

BEOGRAD
Italijanski oskarovac Vitorio Storaro u Beogradu
Proslavljeni italijanski direktor fotografije i dobitnik Oskara za filmove "Apokalipsa danas", "Crveni" i "Poslednji kineski car" Vitorio Storaro boraviće 24. juna u Beogradu, povodom nastavka snimanja koprodukcionog filma "Karavađo". Storaru će 24. juna u novoj galeriji Ministarstva kulture Srbije, gde je trenutno postavljena izložba "110 godina filma u Srbiji", biti uručen "Zlatni pečat", saopšteno je iz Jugoslovenske kinoteke koja dodeljuje to priznanje. Storaro je snimio sva najznačajnija ostvarenja Bernarda Bertolučija, a poznat je i po saradnji s Frensisom Fordom Kopolom, Darijom Arđentom, Mikelanđelom Antonionijem i drugim velikim rediteljima. U Muzeju Jugoslovenske kinoteke, u čast Storara, od 26. do 30. juna, u terminu od 21 čas, biće prikazani njegovi filmovi: "Apokalipsa danas" u režiji Frensisa Forda Kopole, "Poslednji kineski car" i "Mesec" Bernarda Bertolučija i "Tango" reditelja Karlosa Saure.

NIŠ
Filmski susreti Niš krajem avgusta
Festival glumačkih ostvarenja domaćeg igranog filma "Filmski susreti Niš", čiji je novi umetnički direktor glumac Svetislav Goncić, počeće u poslednjoj nedelji avgusta.
Prijava filmova za festival moguća je do 28. juna. Od ove godine filmove će birati novo festivalsko telo - Selekciona komisija, umesto dosadašnjeg selektora festivala. Festival glumačkih ostvarenja domaćeg igranog filma biće održan 41. put na niškoj Letnjoj pozornici u Tvrđavi. Domaćim glumcima biće dodeljene nagrade Gran pri Naisa za najbolju glumu na festivalu, Carica Teodora i Car Konstantin za najbolju žensku i mušku ulogu, kao i povelje za najbolju mušku i žensku epizodu i za debitanta na filmu.

SIDNEJ
Pripreme za venčanje Nikol Kidman
Glumica Naomi Vots (Njatts) doputovala je u sredu u Sidnej, gde će prisustvovati venčanju svoje prijateljice Nikol Kidman (Nicole) koja se za vikend udaje za kantri pevača Kita Urbana (Keith).
Dobitnica Oskara najavila je da je venčanje zakazano za vikend, ali se detalji ceremonije za koju se očekuje da će biti raskošna, drže u tajnosti. Australijski mediji spekulišu da bi svadba mogla biti u subotu uveče. Naomi Vots, rođena u Britaniji ali odrasla u Australiji, bliska je prijateljica Nikol Kidman još od vremena kad su bile glumice početnice u Sidneju. "Veoma sam srećna zbog moje prijateljice", rekla je Naomi Vots novinarima po dolasku u Sidnej, ali je napomenula da "nema dozvolu da priča o detaljima" predstojeće proslave. Mediji veruju da će venčanju Nikol Kidman i Kita Urbana prisustvovati i Rasel Krou (Rušell Cronje), Hju Džekman (Hugh Jackman), medijski magnat Rupert Mardok (Murdoć) kao i glumičina deca Izabela (Isabella) (13) i Konor (Connor) (11) koja krajem nedelje dolaze u Sidnej. Nikol Kidman, koja je u utorak proslavila 39. rođendan, Izabelu i Konora je usvojila dok je bila u braku sa Tomom Kruzom (Cruise). Rođena na Havajima ali odrasla u Australiji, Nikol Kidman je osvojila Oskara za glavnu ulogu u filmu "Sati" iz 2002. u kojem je igrala lik književnice Virdžinije Vulf (Virginia Njoolfe). Kit Urban, rođen na Novom Zelandu ali odrastao u Australiji, dobio je 2005. nagradu Gremi za najbolji muški kantri nastup.

LOS ANĐELES
Muzej Geti vraća 21 antikvitet Italiji
Muzej Geti (Getty) iz Los Anđelesa, uzdrman skandalom zbog skrivanja antikviteta koji su, kako se veruje, ukradeni u Italiji i Grčkoj, mogao bi da ponudi italijanskim vlastima vraćanje 21 artefakta, piše "Los Anđeles tajms".
Citirajući izvore koji poznaju strategiju Fondacije Geti koja upravlja poznatim muzejom, list piše da su u toku pregovori sa italijanskim kulturnim zvaničnicima i da bi sporazum mogao biti sklopljen veoma brzo. Predstavnik za štampu Muzeja Geti odbio je da komentariše pisanje "Los Anđeles tajmsa". "Članovi Fondacije Geti dali su prošle sedmice odobrenje za tu transakciju", piše list i precizira da su među antikvitetima "dva mermerna grifona, jedna statua Apolona i pehar grčkog umetnika Eufroniosa iz 2600. pre nove ere". U Rimu je u novembru počelo suđenje bivšoj šefici odseka za antikvitete losanđeleskog muzeja Merion Tru (Marion True), koja je optužena za "zločinačko udruživanje" radi "preprodaje umetničkih dela". Američki trgovac umetničkim delima Robert Hekt (Hećt) optužen je za ulogu posrednika. Muzej Geti u septembru je saopštio da nije svesno kupio ukradene artefakte i objavio podatak da su 82 antikviteta iz njegove zbirke sumnjivog porekla. Krajem januara, direktor muzeja Majkl Brand (Mićael) boravio je u Rimu na prvim pregovorima sa italijanskim zvaničnicima.

LONDON
Čarls Sači otvorio virtuelnu galeriju
Britanski mogul moderne umetnosti Čarls Sači (Ćarles Saatći), koji se smatra zaslužnim za procvat britanske umetnosti 1990-ih godina, otvorio je virtuelnu galeriju na Internetu u kojoj nepoznati umetnici iz svih delova sveta mogu da "izlože" svoje radove.
Dok cene na tržištu klasičnih umetničkih dela obaraju rekorde, u Sačijevoj "Vašoj galeriji" za samo tri sedmice predstavljeni su radovi 5.000 umetnika iz 60 zemalja, od Kine do SAD. Neka dela prodata su za iznose do 100.000 funti (184.000 dolara), bez naknade i provizije. "Mnogim umetnicima veoma je teško da uđu u svet galerija. Ako nemaju veze ili veštinu da sebe prodaju, čak i dobri umetnici imaju problema", naveo je Sači u saopštenju. "Cilj ovog sajta je zajednica umetnika koji mogu lako da pokažu svoje radove kolekcionarima, trgovcima i kustosima iz celog sveta", dodao je. Upravo Sačijevo interesovanje učinilo je od nekada anonimnih umetnika, kao što su Trejsi Emin (Tracy) i Dejmijen Herst (Damien Hirst), moderne stvaraoce poznate širom sveta. Nije poznato da li je Sači kupio neka od dela sa svog sajta. Osim publiciteta, Sači nema nikakve koristi od virtuelne galerije. Nikakav sistem provere i procene ne postoji u galeriji u kojoj se mogu videti najrazličitija dela, od skulptura, instalacija i video radova, do tradicionalnijih slika i fotografija. "To bi uništilo čitavu zamisao. Otvorena je za svakoga i umetnicima čija dela možda nikada ne bi bila viđena pruža pristup publici koja se meri milionima", naveo je Sači. "Vašu galeriju" na Sačijevom sajtu http://www.saatchi-gallery.co.uk/ dnevno poseti 1,7 miliona ljudi, a umetnici, trgovci i ljubitelji umetnosti četuju i razmenjuju utiske o "eksponatima". Kao što se i očekivalo, mnogi trgovci nisu zadovoljni jer ih, iako imaju pristup novim talentima, direktna prodaja lišava provizije. "Veliki trgovci će uvek opstati jer pomoću veza u umetničkom svetu mogu da promovišu umetnike", kazao je Sačijev predstavnik za štampu. "Ali, s druge strane, umetnici mogu direktno da prodaju dela, pa bi to na duže staze moglo da postane problem za manje trgovce", dodao je.

ISTANBUL
Vizantijska luka u Istanbulu
Turski arheolozi pronašli su ostatke antičke vizantijske luke u četvrti Istanbula, u kojoj je trebalo da bude izgrađen moderan metro.
Otkriće je nazvano "Teodosijeva luka", po rimskom i vizantijskom caru koji je umro 395. godine. Arheolozi navode da bi predmeti koje bi arheolozi mogli da pronađu na nalazištu doneli nova saznanja o trgovačkom životu drevnog grada. Kao Rimljani, Atinjani i stanovnici drugih velikih istorijskih gradova u svetu, stanovnici Istanbula redovno pronalaze značajne artefakte. Do sada, arheolozi su u Istanbulu pronašli građevinu koja bi mogla da bude crkva, staru kapiju na ulazu u drevni grad i osam potopljenih brodova. Sve građevine i brodovi uništeni su u velikoj oluji pre više od 1.000 godina, ocenio je arheolog Džemal Pulak (Cemal).

LONDON
Komad Gospodar prstenova od juna 2007. u Londonu
Pozorišna adaptacija "Gospodara prstenova" premijerno će biti izvedena u Britaniji 19. juna 2007, u londonskom teatru Rojal Druri Lejn (Royal Drury Lane). Svetska premijera komada održana je u martu u Teatru Princeza od Velsa u Torontu. Po rečima producenta Kevina Volasa (Njallace), predstava s budžetom od 23 miliona dolara (18 miliona evra) i 50 glumaca biće najskuplji komad ikada postavljen u Londonu. "To je fizički vrlo skup komad koji publika može da vidi u mestu kao što je Las Vegas. Nije nešto što bi očekivala publika na Vest endu", kazao je Volas. Londonska adaptacija Tolkinove (Tolkien) trilogije, priča o hobitu Frodu i njegovoj borbi protiv zla, razlikovaće se od one u Torontu po prerađenom trećem činu i biće pola sata kraća. Tekst su napisali Šon Makena (Shaun McKenna) i Metju Vorhus (Matthenj Njarćus) - koji režira londonsku postavku -, a muziku indijski kompozitor A.R. Rahman i finska folk grupa "Vartina" (Varttina).

MARSEJ
Muzej civilizacija Evrope i Mediterana u Marseju
Vlasti Marseja odobrile su izgradnju Nacionalnog muzeja civilizacija Evrope i Mediterana u tom francuskom gradu. Muzej, ogranak Nacionalnog muzeja umetnosti i narodnih tradicija u Parizu, trebalo bi da bude otvoren 2010, a cena njegove izgradnje procenjuje se na 146,3 miliona evra. Projekat je poveren francuskom arhitekti Rudiju Ričiotiju (Rudy), koji je zamislio zdanje od šupljikastog betona. Radovi bi trebalo da počnu sredinom 2007. U okviru muzeja nalaziće se i tvrđava Sveti Jovan iz 12. veka, koja će biti renovirana.

NjUJORK
Itan Hok i Bili Kradap u trilogiji Na obali Utopije
Bili Kradap (Billy Crudup), Itan Hok (Ethan Hanjke) i Marta Plimpton (Martha) igraće u njujorškoj postavci predstave "Na obali Utopije", trilogije Toma Stoparda (Stoppard) koja traje duže od devet sati.
Veliki deo sezone 2006-07. u Teatru Vivijen Bomon (Vivian Beaumont) u Linkoln centru biće posvećen "Utopiji". Među više od 20 glumaca u mamutskoj postavci biće i Ričard Iston (Rićard Easton), Džoš Hamilton (Josh), Dejvid Harbor (David Harbour) i drugi. Trilogija, koju će režirati Džek O'Brajen (Jake O'Brien), govori o grupi ruskih intelektualaca iz 19. veka, uključujući pisca Ivana Turgenjeva i teoretičara Aleksandra Hercena, u periodu od burnih 30 godina. Prvi komad iz trilogije, "Putovanje", premijerno će biti izveden 5. novembra, drugi "Brodolom" 21. decembra, a treći "Spasenje" 15. februara. Komadi će se izvoditi do 11. marta. Svetska premijera trilogije "Na obali Utopije" održana je 2002. u Nacionalnom teatru u Londonu.

ČANGČUEN/KINA
Pronađena grobnica u obliku piramide
Kineski arheolozi pronašli su više drevnih grobnica u obliku piramida, starih najmanje 3.000 godina, u gradu Ćjaohe u severnoj provinciji Ćilin, prenela je agencija Sinhua.
Grobovi, koji se prostiru na površini od 500.000 kvadratnih metara - 1.000 metara u dužinu i 500 metara u širinu - pronađeni su zahvaljujući eroziji, koja je otkrila deo planine i dve grobnice. Šest manjih grobnica teško je oštećeno u eroziji, zbog čega nema naznaka o njihovoj veličini i izgledu. Ipak, najveća grobnica, na južnoj strani planine, očuvana je u obliku piramide. Kvadratna osnova piramide duga je oko 50, a široka 30 metara, što je jednako veličini košarkarškog terena, sa ovalnom platformom na vrhu, dugom oko 15, a širokom oko deset metara. Grobnica je načinjena od kamena i gline. Na platformu na vrhu postavljen je kameni kovčeg, oivičen sa četiri zida i prekriven granitnim poklopcem. Kako su na osnovu dimenzija grobnice procenili eksperti Arheološkog instituta iz Ćjaohea, kovčeg pripada kralju drevnog plemena. Grobnice su pronađene na nalazištu Situanšan, koje potiče iz bronzanog doba u Kini, pre 3.000 godina. Prva otkrića na tom nalazištu datiraju iz 1950. U kamenom kovčegu i šest manjih grobnica pronađen je veći broj drevnih lovačkih i domaćih alata, uključujući kameni nož i sekiru, kao i predmete od bronze i gline. Eksperti se nadaju da će im novo otkriće doneti nova saznanja o drevnim pogrebnim običajima, strukturi grobnica i kulturi etničkih grupa iz te oblasti.

PARIZ
Francuska dobila na poklon vredan Stendalov rukopis
Kolekcionar Pjer Beres (Pierre) poklonio je francuskoj državi vredan rukopis Stendalovog (Stendhal) romana "Parmski kartuzijanski manastir", kao i primerak iste knjige s beleškama autora, saopštilo je francusko ministarstvo kulture.
Rukopis i primerak romana trebalo da je da budu ponuđeni na aukciji koja je ove sedmice održana u Parizu, u okviru prodaje dela Beresove zbirke starih knjiga i rukopisa, ali je kolekcionar odustao od prodaje i odlučio se za poklon. U toj kolekciji su i rukopisi i retka izdanja dela Balzaka (Balzac), Prusta (Proust) i Remboa (Rimbaud). Vrednost Stendalovog rukopisa i knjige procenjena je na između 400.000 i 600.000 evra. Ljubitelji Stendalovog stvaralaštva strahovali su da bi rukopis i primerak "Parmskog kartuzijanskog manastira" mogli da završe u inostranstvu. Reč je o znatno izmenjenoj verziji romana, u kojoj je Stendal prihvatio Balzakove savete. "Ovaj poklon omogućiće javnosti da otkrije ovaj izuzetan rukopis i osiguraće njegov definitivan ostanak u nacionalnom nasleđu i sačuvaće ga za buduće generacije", rekao je francuski ministar kulture Reno Donđe de Vabr (Renaud Donnedieu Vabres). Francuski ministar pozdravio je Beresov gest kao čin "velike darežljivosti, kojim su u nacionalne kolekcije ušla dokumenta od suštinskog značaja za istoriju književnosti i roman 19. veka". Za blizu 80 godina, Beres (93) je sakupio kolekciju rukopisa i originalnih izdanja dela Servantesa (Cervantes), Vijona (Villon), Prusta, Remboa, Flobera (Flaubert), koje je često čuvao veoma dugo pre nego što ih je skupo prodavao.

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"