Naslovne vesti | Srbija i Crna Gora | Kanada | Svet | Sport | Kultura | Srpska zajednica | Novine INFO | Prva
NASLOVNE  VESTI

Broj 1058, 23. juni 2006.


VLAHOVIĆ I DRAŠKOVIĆ POPTISALI PROTOKOL
Puni diplomatski odnosi Srbije i Crne Gore
Crna Gora i Srbija su ponovo zajedno u onom kapacitetu i na onaj način koji im dozvoljava da budu ravnopravne i na usluzi jedna drugoj, kao što je to u istoriji uvek bilo"...

"Političke stranke, vlast, opozicija, izbori, pobeda, poraz, pa i život su prolazni. Najbolji odnosi Srbije i Crne Gore moraju biti neprolazni. Ništa ne sme da baci ni najmanju senku na ono što su Srbi i Crnogorci, Srbija i Crna Gora uvek bili jedni drugima", poručio je Drašković posle potisivanja Protokola o uspostavljanju diplomatskih odnosa.

Vlahović, koji danas boravi u prvoj zvaničnoj poseti Srbiji od osamostaljenja Crne Gore, rekao je da mu je "čast da potpisuje dokument koji ima nesporni istorijski značaj".

Drašković je rekao da će Srbija i Crna Gora razmeniti ambasadore što je moguće pre i dodao da se saglasio da Vlahovićem da se, kada je reč o otvaranju diplomatskog predstavništva Srbije u Crnoj Gori i crnogorskog u Srbiji, poštuje načelo reciprociteta.

"Sve ono što dobije Srbija u Crnoj Gori, dobiće i Crna Gora ovde. Nema potrebe da se tu bilo šta komplikuje", rekao je Drašković.

Vlahović je rekao da su "Crna Gora i Srbija ponovo zajedno u onom kapacitetu i na onaj način koji im dozvoljava da budu ravnopravne i na usluzi jedna drugoj, kao što je to u istoriji uvek bilo".

Vlahović je izrazio očekivanje da će Srbija i Crna Gora razmeniti ambasadore tokom septembra.

"Potrebno je da šefovi država ukazom imenuju ambasdaora, da dobiju agremane, da se organizuju odgovarajuće ceremonije i očekujemo da... tokom septembra ove godine imamo nominovane i prihvaćene ambasadore dve zemlje", kazao je.

Vlahović je rekao da će "Crna Gora ljubomorno čuvati nezavinost koju nije ostvarila da bi se ograđivala od drugih već da bi sa drugima komunicirala, razgovarala, sarađivala i unapređivala odnose".

Drašković je rekao da je svom crnogorskom kolegi izrazio želju i predlog da ambasada Srbije, koja bi verovatno bila u Podgorici, ima istureno odeljenje u crnogorskoj prestonici Cetinju, u zgradi u kojoj je bilo poslanstvo Kraljevine Srbije u Kraljevini Crnoj Gori.

Crnogorski ministar je rekao da Crna Gora visoko ceni napore srpske vlade da u ovom tranzicionom periodu, dok se ne regulišu stvari na način koji odgovara interesima i potrebama obe zemlje, deo konzularnih poslova koji se tiče naših građana obavlja nesmetnao u dosadasnjim konzularnih predstavništvima državne zajednice.

Drašković je rekao da nije bilo sporenja ni oko ideje da se u Crnoj Gori otvori srpski kulturni centar i da se u Srbiji otvori crnogorski kulturni centar.

Na pitanje da li se oseća strancem u Beogradu, Vlahović je rekao da se tako ne oseća ni u Ljubljani, ni Zagrebu, ni u Sarajevu, Skoplju, a ni Beogradu i da pripada generaciji Crnogoraca koji su tu zemlju (bivšu Jugoslaviju) doživljavali kao svoju.

"Možemo veštački da pravimo situacije stranaca, manjina, nepoverenja i dilema po mnogim pitanjima, međutim, mislim da je obaveza odgovornih političara i diplomata da grade odnose dve kulture, naroda i države na način koji će biti u našem najboljem interesu", podvukao je on.

Vlahović i Drašković su se saglasili da se novi odnosi Srbije i Crne Gore ne smeju odraziti na život građana.

Kako je rekao Drašković, saglasili su se da se iz Srbije u Crnu Goru i obrnuto prelazi sa ličnom kartom, da se maksimalno liberalizuje protok roba i usluga, da obe zemlje postanu deo zone slobodne trgovine, da se sva stečena prava ljudi ne krnje. "Oko ovoga postoji "puna nacionalna saglasnost", dodao je on.
 
   

SLIKA KOCKA

KOCKARNICE NIČU PO CELOM SVETU
Kocka i dalje najunosniji posao
Svetski prihodi od kocke će porasti sa 82,2 milijarde dolara 2005. godine na 125 milijardi dolara do 2010, procenila je konsultantska grupacija LLP.

Svetski prihodi od kocke će rasti 8,8 proceneta godišnje, sa 82,2 milijarde dolara 2005. godine na 125 milijardi dolara do 2010, procenila je konsultantska grupacija LLP.

Ojačan novim kockarnicama u kineskoj enklavi Makao, Azijsko Pacifički region će se razvijati najbrže - 14 odsto godišnje - i zarađivaće više od Evrope, Bliksog istoka i Afrike zajedno kada 2010. godine bude inkasirao 23 milijarde dolara, kaže grupacija.

SAD, za koje se procenuje da će ostati najveće kockarsko tržište na svetu, beležiće rast od 6,9 odsto godišnje, od 53,4 milijarde dolara 2005. godine na 74,5 milijardi 2010.

Milijarde dolara investicija u nova kazina u Nevadi će podići prihode od kocke ove savezne države sa sadašnjih 11,7 milijardi dolara godišne na 17,3 milijadri, i povećaće učešće Nevade sa 21 na 23 odsto američkog kockarskog tržišta.

Operatori kockarnica indijanskih plemena vide povećanje svog udela na tržištu SAD sa 42 odsto na 43 procenta, odnosno sa 22,7 milijardi dolara prihoda prošle godine na 32,5 milijardi 2010.

Prihodi kazina američkih Indijanaca rastu tri puta brže od zarada tradicionalnih kockarskih preduzimača. Nove kockarnice u Evropi, Bliskom istoku i Africi pomoćiće povećanju kockarskih prihoda sa 13,4 na 22,4 milijade dolara 2010, što je godišnja stopa rasta od 10,7 proceneta.
 
   

KAKO RAZMIŠLJAJU LABORATORIJE?
Smrtonosni virusi na prodaji preko interneta
Preko interneta je moguće bez ikakvog problema i posebne identifikacije, kupiti informacije o proizvodnji nekih od najsmrtonosnijih virusa, kao što je, na primer, virus španske groznice.

Britanski dnevnik "Gardijan" opisao je kako je došao u posed DNK niza virusa malih boginja i sproveo istraživanje u kojem je pokazao s kakvom bi lakoćom terorističke organizacije mogle doći do osnovnih elemenata za biološka oružja.

List piše o tome koliko je jednostavno doći preko interneta do elemenata i neophodnih informacija da bi se proizveli neki od najsmrtonosnijih virusa, uključujući polio virus, virus malih boginja ili španske groznice od kojeg je 1918. godine umrlo 20 miliona ljudi u svetu.

Sve što je potrebno, i to bez kršenja zakona, da bi se nabavio DNK niz nekog od najrazornijih virusa u istoriji čovečanstva jeste ime firme, koje može biti i izmišljeno, broj mobilnog telefona, mejl adresa i stan u Londonu.

Dovoljno je preko interneta naručiti delove sekvence DNK a zatim ih pravilno spojiti. Tu proceduru sa lakoćom bi mogao izvesti terorista koji na raspolaganju ima finansijska sredstva i pristup laboratoriji sa obučenim radnicima.

"Ovo je jedna od priča koje me je najviše uznemirila u poslednje vreme. Očigledno postoji ogromna praznina koja treba zakonski da se reguliše", rekao je "Gardijanu" predsedavajući britanskog parlamentarnog Komiteta za nauku i tehnologiju Fil Moris (Phil Njillis).

Stručnjak za biološka i hemijska oružja Univerziteta u Lidsu Alister Hej, koji je i savetnik britanske vlade i policije, izjavio je da je zabrinut činjenicom da je kompanija bila spremna da isporuči pošiljke na kućnu adresu.

"Gardijan" je naručio virus preko ineterneta od kompanije VH Bio Ltd, koja snabdeva biološke laboratorije.

"Koristili smo ime izmišljene firme i ostavili broj mobilnog telefona i mejl adrese. VH Bio Ltd pozvala nas je da bi utvrdila da li je adresa koju smo ostavili kućna adresa. Naš novinar odgovorio je da se firma seli i da je ostavio kućnu adresu da bi bio siguran da će narudžbina stići", piše list.

Paket sa sekvencom DNK stigao je poštom na naznačenu adresu, u jedan stan u severnom Londonu. U njemu se nalazila mala plastična bočica sa kapljicom belog gela. Paket je koštao 33 funte, a poštarina za tu uslugu još sedam funti.

Predsednik VH Bio Ltd Alan Volkers rekao je da njegova kompanija nije znala da je reč o modifikovanom DNK nizu malih boginja.

Problem je, objašnjava "Gardijan", u tome što kompanije specijalizovane za taj sektor, kojih ima četiri u Britaniji i 39 u SAD i Kanadi, ne vrše zakonske kontrole.

Prema navodima lista, ne sprovodi se neophodna kontrola ni identiteta kupaca, koji bi trebalo da budu samo naučnici koji koriste te informacije u svojim istraživanima,kao ni potencijalnih rizika.

Virus malih boginja iskorenjen je pre 30 godina i trenutno postoji samo u nekim specijalizovanim laboratorijama.

Nedavna istraživanja pokazala su da bi zbog toga što veliki broj ljudi nije otporan na taj virus, bilo dovoljno 10 izolovanih slučajeva da se za samo 180 dana zaraza proširi na 2,2 miliona ljudi u čitavom svetu.

"Gardijan" tvrdi da bi dobro obučeni teroristi mogli da dođu u posed neophodnih delova niza DNK i proizvedu virus malih boginja i drugih smrtonosnih virusa, koristeći nepostojanje zakona koji zabranjuju kupovinu neophodnih elemenata za proizvodnju virusa preko interneta.
 
   

SLIKA PASOS

Revizija drŽavljanstva BIH
Doneto 38 zaključaka o oduzimanju državljanstava
Reviziji državljanstva podležu u najvećem broju osobe afroazijskog porekla, ali i jedan broj onih za koje se sumnja da su nelegalno stekli državljanstvo BiH a koji dolaze i sa drugih prostora.

Više od 30 državljana BiH mogli bi ostati bez državljanstva, jer je Komisija za reviziju odluka o naturalizaciji stranih državljana donela 38 zaključaka o oduzimanju državljanstava.

Komisija za reviziju odluka o naturalizaciji stranih državljana BiH formirana je u februaru ove godine, sa zadatkom da u roku od šest meseci proveri oko 1.500 državljanstava dodeljenih u proteklih 14 godina.

Ministar bezbednosti BiH Beriša Čolak izjavio je za "Dnevni avaz" da će svi koji ostanu bez državljanstva BiH biti proterani iz zemlje, a državljanstvo će biti oduzeto svima za koje se utvrdi da su do njega protivzakonito došli.

"U svim rešenjima za svakog pojedinačno biće navedeni razlozi zašto se državljanstvo oduzima. Rad Komisije se nastavlja. Svima koji ne ispunjavaju uslove, a dobili su državljanstva, ona će biti oduzeta", izjavio je Čolak.

On je rekao da reviziji državljanstva podležu u najvećem broju osobe afroazijskog porekla, ali i jedan broj onih za koje se sumnja da su nelegalno stekli državljanstvo BiH a koji dolaze i sa drugih prostora.
 
   

SLIKA EU

PromaŠene investicije EU
Gde su nestale 2,4 milijrade dolara?
EBRD je dala 30 miliona evra dok je EU ponudio da plati rukovodeće osoblje. Pre nego što je poduhvat prekinut 2002. godine direktor i savetnici fonda su za plate dobili 4,5 miliona evra dok je samo 11,6 miliona investirano u šest kompanija.

Turistički kompleks sa suvim bazenom, poluzavršeni kongresni centar i investicioni fond koji guta gotovo polovinu na plate od novca koji ulaže, neki su od promašaja Evropske unije u svom poletu da pripremi Rumuniju i Bugarsku za učlanjenje.

Gotovo polovina od 1,9 milijardu evra (2,4 milijrade dolara) pomoći koja je data dvema balkanskim zemljama pred njihov očekivani ulazak u EU iduće godine je loše potrošena, pišelondonski "Fajnešl Tajms" pozivajući se na zvanične izvore EU.

Izveštaj Suda auditora za novac dat između 2000. i 2004. godine kaže da "kod više od polovine projekata, novac nije potrošen ili je samo delom iskorišćen za nameravni cilj."

Neki projekti su kasnili do dve godine, a neki su potpuni propali. Razlog je u administrativnoj neumešnosti lokalnih vlasti i ponekad u lošem izboru od strane Evropske komisije, koja kontroliše fondove Fare (Phare).

Izveštaj ukazuje na to kakve su teškoće u gradnji društava iz osnova, naročito u siromašnim bivšim diktaturama.

Pokazalo se da Komisija daje dozvole za poslove, ali da lokalna vlast ne uspeva da ih obavi. Tako je 3,1 kilometra dug most preko reke Prut, između Rumunije i Moldavije, završen 2004. godine, ali do nedavno nije krišćen jer do mosta nije bilo puta sa moldavske strane.

Radovi na međunarodnom kongresnom centru u rumunskoj luci Konstanci prekinuti su 2004. godine kada je državni savet poništio dozvolu za gradnju iz neobrazloženih tehničkih razloga. Centar od 6,4 miliona evra verovatno nikad neće biti sagrađen.

Drugi neuspeh je bugarski postprivatizacioni investicioni fond, koji je 1998. godije osnovala Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj (EBRD) .

EBRD je dala 30 miliona evra dok je EU ponudio da plati rukovodeće osoblje. Pre nego što je poduhvat prekinut 2002. godine direktor i savetnici fonda su za plate dobili 4,5 miliona evra dok je investirano samo 11,6 miliona u šest kompanija.

Od toga je četiri miliona otišlo u firmu koja je bankrotirala. Autori izveštaja kažu da je iskustvo slično onom u osam biviših komunističkih država koje su 2004. godine ušle u EU .
 
   

SLIKE 2 KOREJA

HOĆE LI AMERIKANCI IKADA ODGOVARATI ZA NJIHOVE ZLOČINE
Vojska SAD izvršila masovno ubistvo južnokorejskih izbeglica
Pismo, datirano istog dana kada je vojska SAD 1950. godine izvršila masovno ubistvo južnokorejskih izbeglica u No Gun Riju, najjači je do sada objavljeni dokaz da su takvu politiku sprovodile sve američke snage u Koreji i prvi dokaz da su za nju znali najviši zvaničnici vlade u Vašingtonu, prenosi Asošijeted pres...

Posle više od pola veka od završetka sukoba na Korejskom poluostrvu, objavljen je dokument iz haotičnih prvih dana rata - pismo kojim je ambasador SAD u Seulu obavestio Stejt department da će američki vojnici pucati na izbeglice koje se budu približavale njihovim položajima.

Pismo, datirano istog dana kada je vojska SAD 1950. godine izvršila masovno ubistvo južnokorejskih izbeglica u No Gun Riju, najjači je do sada objavljeni dokaz da su takvu politiku sprovodile sve američke snage u Koreji i prvi dokaz da su za nju znali najviši zvaničnici vlade u Vašingtonu, prenosi Asošijeted pres.

"Ako se izbeglice pojave sa severne strane od američkih položaja, najpre će se ispaliti pucnji upozorenja, a ako nastave da se približavaju, biće pucano u njih", napisao je ambasador Džon Mučio u poruci pomoćniku državnog sekretara Dinu Rasku.

U pismu se pominju odluke donete na sastaku na visokom nivou koji je održan u Južnoj Koreji 25. jula 1950, tačno pre nego što su pripadnici američkog Sedmog konjičkog puka pucali na izbeglice u No Gun Riju.

Podaci o broju osoba koje su tom prilikom ubijene razlikuju se. Procene američkih vojnika kreću se od manje od stotinu do "nekoliko stotina", dok korejski svedoci tvrde da ih je bilo oko 400, većinom žena i dece. Ubistvo se dogodilo u selu udaljenom 160 kilometara jugoistočno od Seula, glavnog grada Južne Koreje.

Na stotine drugih izbeglica ubijeno je kasnije u sličnim događajima, kažu preživeli.

Ubistva u No Gun Riju dokumentovana su u seriji izveštaja Asošijeted presa nagrađenoj Pulicerovom nagradom 1999. godine, koja je bila povod za 16-mesečnu istragu Pentagona.

Istraga je zaključila da je streljanje u No Gun Riju, koje je trajalo tri dana, bilo "nesrećna tragedija", a "ne namerno ubistvo".

Pentagon navodi da su vojnici delovali u panici, da nisu dobili naređenje da pucaju a da su pucali jer su se plašili da se među izbeglicama koje su im se približave, zajedno sa prtljagom i domaćim životinjama, kriju neprijateljski vojnici.

Mučiovo pismo, međutim, ukazuje da su postupci Sedmog konjičkog puka bili u skladu s politikom koja je usvojena iz straha da će se snage Severne Koreje infiltrirati na teritoriju koju su kontrolisali Amerikanci pomoću izbegličkih kolona.

Narednih meseci, komandanti američke vojske su u više navrata naređivali da se na izbeglice puca, pokazali su dokumenti.

Mučiovo pismo, sa koga je 1982. godine skinuta oznaka državne tajne, jedna je od tema knjige američkog istoričara Sara Konvej-Lanca, koji je taj dokument otkrio u američkom Nacionalnom arhivu.

"Sa ovim dodatnim dokazom, interpretacija događaja u No Gun Riju iz izveštaja Pentagona postaje teško održiva", napisao je Konvej-Lanc u nedavno objavljenoj knjizi.

Spisak izvora koje je koristila vojska SAD u svojoj istrazi sprovedenoj od 1999. do 2001. pokazuje da su stručnjaci pregledali mikrofilm na kome se nalazi i Mučiovo pismo. U izveštaju na 300 stranica ono se, međutim, nigde ne spominje.

Na pitanje o tome, portparol Pentagona Betsi Viner izjavila je samo da je izveštaj glavnog vojnog inspektora "precizan i objektivan prikaz raspoloživih činjenica zasnovan na 13 meseci rada". Bivši ministar Luis Kaldera, danas predsednik Univerziteta u Novom Meksiku, smatra da je, "pošto su pregledani milioni stranica, moguće da im je to pismo jednostavno promaklo".

Mučio je u pismu primetio da se komandanti američke vojske plaše da će prerušeni vojnici Severne Koreje stići do američkih položaja u izbegličkim kolonama.

Posledica toga je da su na sastanku održanom uveče 25. jula 1950. najviši oficiri Osme armije američke vojske, Mučiov predstavnik Harold Nobl i južnokorejski zvaničnici odlučili da u lecima iz aviona obaveste južnokorejske civile da ne prilaze američkim položajima jer će na njih pucati ako to učine, napisao je ambasador Rasku.

Ni Rask, koji je kasnije postao državni sekretar za vreme Vijetnamskog rata, ni Mučio ni Nobl, koji je bio prvi sekretar Ambasade, više nisu živi.

Ubistva u No Gun Riju, i ona koja su usledila u narednim mesecima, ostala su, međutim, sakrivena od javnosti sve dok AP 1999. nije objavio šta se desilo, uz izjave bivših vojnika koji su potvrdili navode korejskih svedoka.

Preživeli su ispričali da su ih američki vojnici 25. jula 1950. najpre primorali da uđu u obližnja sela, a onda ih narednog dana zaustavili pred američkim položajima i bez upozorenja na njih otvorili paljbu iz aviona, dok su stotine njih sedele na krovu jednog vagona.

Zatim je usledila paljba vojnika Sedmog konjičkog puka, a izbeglice su pokušale da pronađu zaklon ispod železničkog mosta.

Posle objavljivanja tih podataka, preživeli građani Južne Koreje podneli su prijave vladi u Seulu za to i još 60 ubistava velikih razmera koje je američka vojska izvršila tokom rata od 1950. do 1953.
 
   

| PRVA STRANA - HOME | REDAKCIJA | ARHIVA | PRETPLATA | KONTAKT |

Copyright © 1996-2010 "NOVINE Toronto"