Novine broj 1058 - Vesti Srbija i Crna Gora - Serbia and Montenegro News


Naslovne vesti \| Srbija i Crna Gora \| Kanada \| Svet \| Sport \| Kultura \| Srpska zajednica \| Novine INFO \| Prva

SRBIJA I CRNA GORA

Broj 1058, 23. juni 2006.

KOSOVO - KLINA

Srbi povratnici traže da im se garantuje bezbednost

Srbi povratnici u mesto Klina, na Kosovu, zatražili su od opštinskih i međunarodnih vlasti da im pruže maksimalnu bezbednost i zaštitu i upozorili da će napustiti svoje domove ukoliko se dogodi još jedno ubistvo.

Kako su rekli izvori bliski povratnicima u Klini, oko 50 povratnika je uznemireno i u strahu zbog jučerašnjeg ubistva povratnika Dragana Popovića.

Popovićevo telo pronađeno je u njegovoj kući u Klini. Oko 50 Srba se sredinom prošle nedelje vratilo u Klinu.

Isti izvori su rekli da su predstavnici Kfora i UNMIK-a, kao i opštinski rukovodioci obećali srpskim povratnicima veću pažnju i budnost.

Do kraja nedelje očekuje se još nekoliko sastanaka povratnika sa opštinskim službenicima UNMIK-a, kako bi se organizovala bolja zaštita i bezbednost.

SRBIJA
Prestala dužnost funkcionerima iz Crne Gore
U novom Službenom glasniku Srbije konstatovani su prestanci dužnosti predstavnicima Crne Gore u organima i instucijama državne zajednice, od kojih za pojedine šira javnost nije znala da su postojale do osamostaljivanaj Crne Gore.
Božidar Milović od 3. juna nije predsednik Saveta Savezne javne ustanove Televizija Jugoslavija. Nekadašnja YU info televizija godinama je bila u stečaju i Trgovinski sud ju je prodao u martu. Milović je bio i predsednik Upravnog odbora Zajednice jugoslovenskih pošta, telegrafa i telefona. Predragu Sekuliću prestala je dužnost predsednik Upravnog odbora Novinsko-izdavačkog preduzeća Kompanije Borba a.d, a Rajku Kovačeviću predsednika Nadzoronog odbora u istom preduzeću. General u penziji i savetnik predsednika Skupštine Crne Gore Blagoje Grahovac do 3. juna bio je član Upravnog odbora Javnog preduzeća "Jugoimport SDPR". U Službenom glasniku konstatuje se prestanak članstva predstavnika Crne Gore na raznim funkcijama i u upravnim ili nadzornim odborima Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva odbrane, Radio Jugoslavije, Filmskih novosti, Jugoslovenskog pregleda, Instituta za međunarodnu politiku i privredu, Službenog lista SRJ, Tanjuga, Nacionalnog saveta za saradnju sa Hagom, Zajednice jugoslovenske elektroprivrede, kao i Fonda za reformu odbrane, koji je ukinut rešenem objavljenim u prethodnom broju Službenog glasnika.

VLADA SRBIJE
Koštunica dobio poziv da poseti SAD

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica potvrdio je da je dobio poziv američkog državnog sekretara Kondolize Rajs da poseti Vašington, ali nije precizirao kada će otputovati u SAD. Koštunica je novinarima nakon sednice vlade u Kragujevcu rekao da će u ponedeljak i utorak, 26. i 27. juna, posetiti London i razgovarati sa britanskim premijerom Tonijem Blerom. Premijer Srbije je dodao da će se nakon toga sastati i sa hrvatskim kolegom Ivom Sanaderom, istakavši da će jul biti važan mesec kada je reč o diplomatskim aktivnostima. Prema njegovim rečima, vlada smatra da je najbolje rešenje za Kosovo i Metohiju maksimalna autonomija unutar Srbije. "Vlada preduzima sve kako bi usvajanjem odgovarajućih zakona obezbedila pravnu državu, ali nas čeka glavni posao - usvajanje novog ustava", rekao je Koštunica.

Podgorica

Crna Gora i Japan još uvek u ratu

Priznanje za nezavisnu Crnu Goru stiglo je i od Japana, i formalno će ga ove sedmice potvrditi zamenica ministra spoljnih poslova Akiko Jamanaka koja je juče doputovala u Podgoricu.

Ona je, u svojstvu izaslanika, donela pismo japanskog premijera Đunćira Koizumija crnogorskom kolegi Milu Đukanoviću, sa potvrdom da carevina priznaje malu Crnu Goru.

Nije poznato da li će u pismu, ili u razgovorima zvaničnika dve zemlje, biti pomenut istorijski kuriozitet u crnogorsko-japanskim odnosima. Možda će se sagovornici na to podsetiti bar u šali.

Crna Gora je 1905. godine objavila rat Japanu, kad je ta zemlja zaratila sa Rusijom. Mir nije zaključen. Crnogorci su uvek bili spremni da ratuju za velikog slovenskog brata, bilo kad to sami ocene, ili kad se to od njih zatraži. Tako su rat objavili i Japanu.

Bio je to, naravno, simboličan gest odanosti Rusiji, iako je ne mali broj Crnogoraca, kao dobrovoljci, učestvovao rusko-japanskom ratu. Među njima su bili i dr Anto Gvozdenović, nekadašnji ruski đak, i prvi (i posljednji) crnogorski ambasador u Vašingtonu, zatim, Jovan Popović Lipovac, Aleksandar Lekso Saičić, Filip Radulović, Ilija Strugar i drugi.

Đukanović pozvan u Tokio

Crnogorski premijer Milo Đukanović pozvan je da službeno poseti Japan, saopšteno je iz crnogorske vlade.

Poziv Đukanoviću prenela je zamenica japanskog ministra inostranih poslova Akiko Jamanake, koja boravi u službenoj poseti Crnoj Gori.

Ona je crnogorskom premijeru uručcila ličnu poruku predsednika Vlade Japana Juinćira Koizumija, sa čestitkama povodom obnove pune državnosti i međunarodnog suvereniteta Crne Gore.

Japanski diplomata je, u razgovoru sa Đukanovićem, kako je saopšteno, odala priznanje Crnoj Gori na očuvanju multietničnosti i multikulturalnosti u toj državi.

Zamenica šefa japanske diplomatije izrazila je spremnost svoje vlade da nastavi podršku razvojnim projektima u Crnoj Gori.

Đukanović je sagovornici "srdačno zahvalio na poruci i preporukama" japanske vlade povodom obnove državnosti Crne Gore.

Premijer je izrazio interes Crne Gore za učešće Japana u izgradnji krupnih infrastrukturnih objekata u Crnoj Gori, pri čemu je pomenuo gradnju deonice jadransko-jonske ceste kroz Crnu Goru.

Gvozdenović je, štaviše, stupio u aktivnu vojnu službu u ruskoj vojsci, u činu general-lajtnanta. Njega je uoči odlaska na rusko-japanski front u Mandžuriji primila ruska carica-majka Marija Fjodorovna.

Najpoznatiji Crnogorac iz rusko-japanskog rata bio je Aleksandar Lekso Saičić, rodom iz Vinicke kod Berana. Na frontu u blizini Vladivostoka, 1905. godine, Saičić je, u dvoboju, ubio japanskog oficira. Mada je bio krhke fizičke konstitucije, Saičić se javio za dvoboj, kada je japanski komandant od ruskog tražio junaka koji će podeliti megdan sa njegovom izbranikom.

Vratio se u Crnu Goru, gde je umro je 1911. godine, u 38. godini na Cetinju, nesrećnim slučajem. Kraljev dvor je, naime, bio zahvatio požar, Saičić je uskočio u vatru, ali nije mogao da stigne do stepenica pa je skočio sa sprata i poginuo.

Crnogorsko-japanskog rata, svakako, nije bilo. U Crnoj Gori, sklonoj glorifikacijama, međutim, napravljena je svojevrsna misterija, na osnovu činjenice da su Crnogorci sa velikom pažnjom pratili rat Rusa i Japanaca.

Cetinjski "Glas Crnogorca" redovno je, sa neskrivenim simpatijama za Ruse, izvještavao o rusko-japanskom ratu. Poraz Rusije teško je primljen u Crnoj Gori.

I. D.

NESLAVNI REKORDI
Srbija i Angola šampioni Mundijala

Od 32 zemlje učesnice Svetskog prvenstva u fudbalu, Srbija i Angola su u samom vrhu po negativnim ekonomskim pokazateljima, saopštila je nevladina organziacija Milenijum na čijem je čelu bivši premijer Zoran Živković. Srbija je na trećem mestu po inflaciji u prošloj godini, iza Angole i Irana, a na prvom mestu u Evropi, ispred Ukrajine, navodi niški Centar za razvoj građanskog društva Milenijum. Po bruto nacionalnom dohodku po glavi stanovnika Srbija je u društvu sedam najsiromašnijih država učesnica Svetskog prvenstva. Po stopi nezaposlenosti Srbija je na drugom mestu iza Angole, a ispred Togoa i Gane, dok se po broju korisnika interneta u odnosu na broj stanovnika Srbija na pretposlednjem mestu u odnosu na ostale evropske zemlje, a iza Trinidada i Tobaga i Kostarike.

BEOGRADSKA ŠTAMPA
Borba protiv radikala važnija od ustava
Potpredsednica Vlade Srbije Ivana Dulić Marković izjavila je da je za G17 Plus od novog ustava važnije da se napravi demokratski blok stranaka, koji ne bi bio koalicija, već bi podrazumevao konsenzus o zajedničkoj borbi protiv radikala.
Predviđajući parlamentarne izbore u martu sledeće godine, ona je, u intervjuu "Blicu", rekla da u Srbiji većinu posle izbora ne mogu da imaju sami ni Demokratska stranka (DS) ni Demokratska stranka Srbije (DSS), ni G17, ni Liberalno-demokratska partija (LDP), ali "možda mogu radikali". "Zato svi zajedno moramo da sprečimo to najveće zlo", rekla je ona. Povodom najavljenih razgovora G17 i DS-a, ona je rekla da su joj se dopale tri teme koje je predložio DS za pregovore - međusobno nenapadanje, zajednički rad na tome da što više građana izađe na izbore i borba protiv radikalizacije Srbije. "O tome možemo veoma brzo da se dogovorimo, a nakon toga da krenemo na ozbiljnije teme, kao što su koraci koje Srbija mora da napravi da bi nastavila pregovore sa Evropskom unijom i izrada ustava", rekla je Ivana Dulić-Marković, dodajući da, međutim, ti razgovori "neće vredeti ako se u njih ne uključi DSS". "Jako mnogo toga zavisi od dogovora DS-a i DSS-a, ali G17 je pčelica koja će vredno da radi na tome", dodala je ona. Prvog dana po preuzimanju nove dužnosti, donedavna ministarka poljoprivrede ocenila je i da je "veliki napredak da u Srbiji neko ko je nacionalna manjina bude izabran za potpredsednika vlade". Povodom zahteva G17 Plus za zabranu radikala zbog govora mržnje, ona je ocenila da je to pravno moguće i da ima dovoljno argumenata i potpisa građana, ali je "teško ostvarivo u Srbiji".

SLIKA RUKA RUKA SVETOG JOVANA KRSTITELJA U RUSIJI
Putovanje hrišćanskih svetinja
Dok u pravoslavnim hramovima u Rusiji vernici obavljaju poklonjenje desnoj ruci svetog Jovana Krstitelja, koja je početkom juna iznesena iz Crne Gore na 40-dnevno putovanje po Rusiji, Ukrajini i Belorusiji, u crnogorskoj javnosti se postavilo pitanje da li je olako doneta odluka o tom pokloničkom putovanju.
Prema tvrdnjama nekih nevladinih organizacija na Cetinju, zatim, iz Državnog zavoda za zaštitu spomenika i Crnogorske pravoslavne crkve (CPC), nije uobičajeno da kultna relikvija, a ruka svetog Jovana Krstitelja je to, putuje bilo gde. "U teoriji kulta postoji takozvano mesto susreta," kaže direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Slobodan Mitrović. Mitropolit CPC Mihailo, takođe, kaže da "svetinja treba da doziva vernike, a ne da ide njima." Ruka svetog Jovana Krstitelja odneta je u Rusiju po odobrenju crnogorskog Ministarastva kulture i medija, ali ima mišljenja da je trebalo pribaviti čvršće garancije od onih koje su dogovorene, kako bi relikvija bila vraćena u Crnu Goru. Samo odnošenje desnice u Rusiju, s druge strane, probudilo je pažnju kod Crnogoraca koji, prema nekim tumačenjima, nisu ni svesni da njihova zemlja poseduje tako važnu relikviju. U Crnoj Gori se, takođe, relativno malo shvata, ne samo u duhovnom, nego i u marketinško-komercijalnom smislu, činjenica da se na Cetinju čuvaju još dve veoma značajne hrišćanske relikvije - Čestica Časnog krsta, na kome je, prema predanju, razapet Isus Hrist i ikona Bogorodice Filermose. U javnosti se malo zna i o tome kako su te svetinje dospele u Crnu Goru. Sve tri relikvije su do kraja 18. veka, oko 200 godina, boravile na Malti. Osvajanjem tog ostrva od strane Napoleona, Malteški vitezovi su morali da beže i sa sobom su poneli i relikvije. Svetinje su dospele u Rusiju i tamo ostale do pobede Oktobarske revolucije, kada počinje njihova nova avantura. Bivaju prenete u Dansku, pa u Berlin, da bi 30-tih godina prošlog veka stigle u Beograd. Tamo su počivale do 1941. godine, kada su ih Karađorđevići, prilikom bekstva, preneli u manastir Ostrog. U jednoj manastirskoj ćeliji su čuvane do 1952. godine, kada ih je otkrila crnogorska UDBA. Svetinje su pohranjene u državni trezor, gde su ostale do 1978. godine. Tada su ruka svetog Jovana Krstitelja i Čestica Casnog Krsta predate Mitropoliji crnogorsko-primorskoj, a ikona Bogorodice Filermose je premeštena u Državni muzej na Cetinju. Tu je, u depou muzeja, čamila do 2002. godine, kada je za potrebe čuvanja i razgledanja ikone, u Umetničkom muzeju na Cetinju izgrađen poseban "izlog," takozvana Plava kapela. Proteklih godina trajao je spor oko vlasništva nad ikonom Filermosom, između Mitropolije crnogorsko-primorske i države Crne Gore, odnosno, Državnog muzeja na Cetinju. Direktor tog muzeja Petar Ćuković je ranije rekao da ikona Filermosa zaslužuje da se izloži "dostojanstvu pogleda", a ne da "stoji u nekom škafu" u crkvi. Ćuković je tako predložio izgradnju Plave kapele, što je i urađeno, i gde se ikona čuva pod najstrožim tehničkim nadzorom. Računa se da je ikona Bogorodice Filermose stara više od osam vekova. Ona se, po plavim safirima, ugrađenim na njoj, naziva još i Plava ikona a ukrašena je i drugim veoma skupocenim dragim kamenjem. Na ikoni nedostaju dva draga kamena. Ćuković pretpostavlja da je jedan dragulj nestao dok je ikona boravila u Rusiji, ili na putu od Rusije do Danske, a drugi kad se nalazila u depou Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore, u periodu od 1952. do 1978. godine. Ćuković je pre četiri godine rekao da država ima obavezu da pronađe nestali safir. Delegacija Malteških vitezova je pre nekoliko godina posetila Cetinje i poklonila se svojoj zaštitnici - ikoni Bogorodice Filermose čije poreklo vodi sa ostrva Rodosa. Stručnjaci tvrde da je Plava ikona, uprkos tolikom potucanju po svetu i što je bila "gost" na oko 40 ikonostasa, sačuvala kolorit i druge vrednosti, zbog čega se smatra i jednim od izuzetenih umetničkih dela.

Ilija Despotović Podgorica

PRELETI U SKUPŠTINI SRBIJE
Poslanik Živkucin ponovo menja klub
Poslanik Slobodan Živkucin obavestio je Skupštinu Srbije da je izašao iz poslaničke grupe "Za evropsku Srbiju" i da će nastaviti da deluje kao nezavisni poslanik.
Izlaskom Živkucina prestala je da postoji poslanička grupa "Za evropsku Srbiju", pošto je on bio njen peti član, koliko je po Poslovniku minimalno potrebno za formiranje poslaničke grupe. Živkucin je u parlamet ušao kao poslanik Srpskog pokreta obnove, a kasnije se priključio novoformiranom Srpskom demokratskom pokretu obnove i bio član zajedničke poslaničke grupe sa Novom Srbijom. Vladajuću koaliciju je napustio krajem prošle godine i zajedno sa poslanicima Socijaldemokratske partije Mehom Omerovićem i Ljiljanom Nestorovićem i nezavisnim poslanicima Živojinom Lekićem i Blagicom Kostić formirao poslanički klub "Za evropsku Srbiju". Živkucin je, međutim, glasao za vladine predloge već početkom redovnog prolećnjeg zasedanja. Ljiljana Nestorović koja je bila šef poslaničke grupe "Za evropsku Srbiju" izjavila je novinarima da je sada postalo jasno da je priča da je Živkucin uzeo novac da bi prešao u opoziciju deplasirana i da će "pre biti da je to sada slučaj, odnosno da se radi o uceni ili nečemu što se može nazvati korupcijom".

CRNA GORA
Savet bezbednosti glasao za prijem Crne Gore u UN
Savet bezbednosti UN preporučio je juče da Crna Gora postane 192. članica svetske organizacije, o čemu će se Generalna skupština UN verovatno izjašnjavati naredne srede.
Savet bezbednosti, koji čine predstavnici 15 zemalja, odlučio je bez formalnog glasanja da usvoji rezoluciju koja preporučuje da Crna Gora dobije mesto u UN, prenosi Rojters. "Radujemo se što će nam se Crna Gora pridružiti kao članica UN i što ćemo tesno sarađivati sa njenim predstavnicima", rekao je Per Stig Meler, ministar spoljnih poslova Danske, koja predsedava Savetom bezbednosti u junu. Generalna skupština UN je okvirno je odredila sredu kao dan za glasanje o prijemu Crne Gore u članstvo u UN i očekuje se rutinsko odobrenje, rekle su diplomate. Prema Povelji UN, da bi država postala članica te organicazije, neophodno je odobrenje Saveta bezbednosti, a potom dvotrećinska većina glasova u Generanoj skupštini. Predsednik Crne Gore Filip Vujanović poslao je 5. juna pismo generalnom sekretaru UN Kofiju Ananu, u kome je zatražio prijem te države u Ujedinjene nacije. Građani Crne Gore izglasali su na referendumu 21. maja nezavisnost te zemlje, koja ima oko 650.000 stanovnika. Crna Gora će biti prva nova članica UN, od 2002. kada je primljen Istočni Timor.