Afera "kokain" u srpskoj ambasadi u Lisabonu i reakcija naših ambasada na rat na Bliskom istoku još jednom su ogolili u kolikom se rasulu nalazi srpska diplomatija. To i ne treba previše da iznenađuje, imajući u vidu da su najvažnije misije srpskih ambasadora obeležile mnoge afere.
U jeku rata na Bliskom istoku, u fokusu su i srpske ambasade. Ali ne zbog pravovremene reakcije na ugroženost srpskih državljana, već zbog kokaina i pasivnosti u dramatičnim trenucima.
Tako su početkom nedelje, podgoirčke Vijesti objavile da je ambasada Srbije u Lisabonu služila 2020. godine kao sigurna kuća za skrovište kokaina kriminalne grupe okupljene oko bivšeg poslanika Demokratskog fronta Mila Božovića, sudeći prema Skaj porukama koje je taj nekadašnji predsednik Opštine Budva u maju 2020. godine razmenjivao sa sugrađaninom Ivanom Mijatovićem.
Upravo u periodu kada je nastala prepiska koja na ovo ukazuje, srpski ambasador u Portugalu je bio sada pokojni Oliver Antić, diplomata i osnivač Srpske napredne stranke. Njegovu biografiju prožimaju afere i skandali, poput toga da je Antić bio upleten u prodaju diploma u Kragujevcu...
Osim slučaja kokaina u našoj ambasadi u Lisabonu, javnost u Srbiji razbesnela je reakcija naših diplomatskih predstavništava nakon napada Amerike i Izraela na Iran i eskalacije koja je usledila.
Građani ljuti na ambasade, Vučić na građane
Tako je naša ambasada u Iranu u danu napada Izraela i Amerike objavila da ukoliko postoji mogućnost da se bezbedno napusti Iran, naši državljani, kojih je u tom trenutku bilo 14, treba to da učine što pre.
"Pratiti objave lokalnih vlasti i pridržavati se preporuka. Izbegavati nepotrebne izlaske na otvoreno, pratiti preporuke Ministarstva spoljnih poslova i Ambasade", bile su neke od protokolarnih preporuka koja je usred ratnog haosa dala naša ambasada.
Putnici iz Srbije koji su se zatekli u Dubaiju, takođe su negodovali zbog reakcije tamošnje ambasade, navodeći da sa njom nisu imali nikakav kontakt.
Građani navode da su informacije dobijali na brzinu i da su uglavnom na let za Beograd ukrcani oni koji su odseli u hotelima.
"Lično sam zvao ambasadu nekoliko puta, ali nisu imali nikakve informacije, tako da smo se sami snalazili", rekao je jedan od putnika.
Ovo, međutim, nije sprečilo predsednika Srbije da bude "ljut na građane", zato što ga nisu slušali.
"I sve kada govorite na vreme, mesec dana pričam da će Amerika da napadne Iran, budalom me pravite u svim svojim medijima, a kad izbije rat, 'e državo pomaži, Vučiću gde si', da nemamo ove rezerve nafte, šta sad “seppuku” da izvršimo na Terazijama", kaže Vučić.
Afere i rasula srpske demokratije
Međutim, rasulo koje vlada u srpskoj diplomatiji i nije neko iznenađenje, imajući u vidu da su misije mnogih srpskih diplomata prožete aferama i skandalima.
Prvi među jednakima svakako je ambasador Srbije u Americi, Dragan Šutanovac, koji je prošle godine za DJ pultom studentima u SAD puštao pesme Svetlane Cece Ražnatović.
Takođe, Dragan Šutanovac, dugogodišnji lider Demokratske stranke i nekadašnji kritičar Srpske napredne stranke, danas u ambasadorskom kabinetu u Vašingtonu drži fotografiju predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Treba napomenuti da Srbija već više od godinu dana, posle odlaska Kristofera Hila, nema američkog ambasadora. već sve diplomatske poslove obavlja otpravnik u ambasadi.
Srbija se sa ambasadorom nije proslavila ni u Hrvatskoj, što je donedavno bila Jelena Milić, nekada ljuta kritičarka režima.
Ona je u januaru prošle godine demonstrativno napustila tradicionalni prijem Srpskog narodnog veća za pravoslavni Božić u Zagrebu i to zbog pisma koju su sastavili dobitnici prve nagrade - književnica Jasminka Petrović i režiser Radivoje Raša Andrić.
Oni su se u tom pismu, između ostalog, zahvalili mladima u Srbiji, jer ih "ovih dana uče kako se leti i kako se svetli”.
Milić se našla i na meti korisnika društvenih mreža, a nakon što je na Instagramu objavila niz fotografija sa prijema za mitropolita Ruske pravoslavne crkve Ilariona koji je služio liturgiju za Svete novomučenike jasenovačke u Jasenovcu. Slika koja je privukla najviše negativnih komentara je ona na kojoj je ambasadorka Milić sa tompusom, što je prema oceni javnosti bilo neprikladno.
Na meti kritika, nekadašnja ambasadorka bila je i zbog odlaska na promociju knjige "Diplomatska oluja", čiji je autor Mate Granić, najdugovečniji ministar Franje Tuđmana.
Jedan od većih potresa sa srpsku diplomatiju bio je proterivannje našeg ambasadora u Crnoj Gori, Vladimira Božovića.
Iako je za ambasadora izabran 2019. godine, već 28. novembra 2020. proglašen je personom non grata i tada je od njega traženo da napusti Crnu Goru.
Ministarstvo spoljnih poslova ove države obrazložilo je ovu odluku na sledeći način:
“Nakon dužeg i kontinuiranog mešanja u unutrašnje stvari Crne Gore, ponašanja i izjava nespojivih sa uobičajenim i prihvatljivim standardima obavljanja diplomatske funkcije, nakon više usmenih i pisanih upozorenja na neprihvatljivost ovakvog ponašanja, juče je ambasador Božović nelegalnu i nelegitimnu Podgoričku skupštinu 1918. nazvao „oslobođenjem“ i „slobodnom voljom“ crnogorskog naroda, čime je još jednom, na najdirektniji način, omalovažio državu koja mu je dala diplomatsko gostoprimstvo“, navodi se u saopštenju.
Usledio je kontarudar Beograda, pa je ambasador Crne Gore u Beogradu Tarzan Milošević takođe proglašen personom non grata.
Međutim, ova odluka je ubrzo povučena, nakon hitnog sastanka tadašnje premijerke Ane Brnabić i tadašnjeg ministra spoljnih poslova Nikole Selakjovića sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Božović je bez obzira na to što nije obavljao svoj posao uredno primao platu u vrednosti od čak 4.400 evra.
Spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić, kaže za Novu da je srpska diplomatija u konfuziji jer je spoljna politika u komfuziji.
"To lelujanje između Pekinga, Vašingtona, Brisela i Moskve ništa dobro nije donelo. Srbija nije uspela da obezbedi sebi jednog pouzdanog saveznika, a to je upravo posao diplomatije", kaže Jakšić.
Dodaje da je to što su naše pojedine ambasade učestvovale u evakuisanju građana sa Bliskog istoka - stvar tehničke prirode.
"Što se same suštine diplomatije tiče, u ovoj zemlji koja nema strategiju spoljne politike, ništa ne iznenađuje da je stanje sa diplomatijom veoma loše", zaključuje Jakšić.
Andrija Lazarević
