Profesorka ustavnog prava u penziji Marijana Pajvančić ocenila je za FoNet da bi odluke o pomilovanjima koje je potpisivao nekadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić mogle da budu preispitane ukoliko se utvrdi da ih nije predložila Komisija za pomilovanje, kako je predviđeno procedurom.
"Ukoliko je bilo proceduralnih manjkavosti, takozvanih formalnih manjkavosti, odnosno ako Komisija za pomilovanje nije predložila odluku, a trebalo je da je predloži, onda bi se moglo govoriti o tome da se takvi akti mogu preispitati", navela je Pajvančić.
Govoreći o ovlašćenjima predsednika države, ona je ocenila da ih je Aleksandar Vučić više puta prekoračio. Podsetila je da predsednik ima pretežno protokolarnu ulogu, koja, između ostalog, obuhvata primanje i slanje akreditivnih pisama i dodelu odlikovanja.
Pajvančić je navela da predsednik može da vrati zakon Skupštini na ponovno odlučivanje ukoliko ima primedbe, kao i da pred Ustavnim sudom pokrene postupak za ocenu ustavnosti zakona koje je parlament usvojio.
"Predsednik predstavlja zemlju u inostranstvu, ali ne vodi spoljnu politiku, nju vodi Vlada", naglasila je ona.
Prema njenim rečima, moguće je pokrenuti postupak zbog prekoračenja predsedničkih ovlašćenja, a inicijativu za to moglo bi da pokrene tužilaštvo.
"Odbrana struke": Tužilaštvo za organizovani kriminal da ispita zakonitost Vučićevih pomilovanja
Neformalna grupa sudija i tužilaca "Odbrana struke" zatražila je od Javnog tužilaštva za organizovani kriminal da utvrdi da li je u postupku Aleksandra Vučića o pomilovanju 49 osoba izvršeno krivično delo.
"Pozivamo sudije i javne tužioce da ne učestvuju u sprovođenju nezakonitih odluka! Pozivamo i Ustavni sud da ispita zakonitost ovih odluka", naveli su u saopštenju.
Dodali su i da, iako Ministarstvo pravde tvrdi da nije učestvovalo u tom postupku, Viši sud u Novom Sadu te tvrdnje demantuje.
"Iako još nisu poznata sva imena pomilovanih, važnije pitanje od toga ko je pomilovan, jeste da li su odluke donete u skladu sa zakonom", naveli su iz te grupe.
Oni su saopštili da konačnost tih odluka ne isključuje krivičnu odgovornost i da je, pre nego što se po njima postupi, neophodno ispitati zakonitost.
"Ako su pomilovanja posledica izvršenog krivičnog dela, onda je i donošenje odluka na osnovu njih takođe krivično delo", piše u saopštenju.
Do sada su objavljena imena 41 osobe, među kojima se nalaze Dijana Hrkalović, Nebojša Đokić, Marko Pavlović, Dragan Živadinović i Miloš Dugalić, ali još nije poznato ko se nalazi među preostalih osmoro pomilovanih.