Na pitanje da li je dogovor blizu, kako to stalno ponavlja gospodin Tramp, Niksej odgovara odrično.
„Ne, čini se da je prilično jasno da nijedna od strana koje se bore, nije posebno zainteresovana za pregovore o miru bez obzira na napore Vašingtona da ih na to natera. Realnost je da i Ukrajina i Rusija misle da treba da dobiju više kako bi ozbiljno pristupile pregovorima. A to se ne dešava. Čak iako mislite, a ja mislim, da je Rusiji dato mnogo više nego Ukrajini, ako pogledamo američki predlog.
To ipak nije dovoljno za apetite Vladimira Putina i nije dovoljno da osigura Zelenskom opstanak na poslu, ako uzmemo u obzir šta on mora da uradi i šta ostaje od Ukrajine. U ovom ratu imamo situaciju da ako Rusija odustane, to je kraj rata. A ako Ukrajina odustane, to je onda kraj Ukrajine“, kaže Niksej.
Čini mu se, kaže, da je „Rusija zaista u ratnoj prednosti, može da nastavi“.
„Ima četiri prema jedan prednost u ljudstvu i šest prema jedan prednost u oružju. I ima podršku Amerike. Nije jasno zašto bi sada Putin bio voljan da čini ustupke. Čak nije ni jasno da bi Putin sada stao sa određenim delom osvojenih teritorija – 20 odsto Ukrajine.
Dakle sve to je postigao, ali Ukrajina i dalje ima svoju suverenost, nezavisnost, mogućnost da vodi svoju spoljnu politiku, Zelenskog na čelu… Zaista ne vidim da bi se Putin saglasio na takav dogovor, ako uzmemo u obzir šta je izgubio. I da na duži rok preživi takav dogovor“, ističe.
Smatra da je „teško je razumeti američku igru ovih dana jer je veoma nepredvidljiva“.
„Preokreće se stalno. Povremeno vidimo da Donald Tramp čak tvituje da ga pomalo nervira Vladimir Putin. Ali se slažem da je Vašington izgleda voljan da okrivi Zelenskog i Ukrajinu za to što ne pristaju na dogovor. To veoma otežava Evropi i Ukrajini da pristanu, jer je sve to iznenadna promena. Vašingtonu je izgleda potreban bilo kakav dogovor.
Ukrajini je loš dogovor gori od nikakvog dogovora. Postoji fundamentalna neusklađenost i Amerika zapravo nije pošteni posrednik u ovim pregovorima. U najboljem slučaju je neutralna, ali čini se da je ipak više na strani Vladimira Putina. On smatra Vladimira Putina za moćnika poput sebe, a Ukrajinu kao slabiju silu za koju neko drugi treba da odlučuje“, kaže Niksej.
Ističe da „Rubio nije bio voljan da se sretne sa Evropljanima, ali se istovremeno Stiv Vitkof sreo sa Vladimirom Putinom u Rusiji“.
„Rubio je verovatno, i to ako imamo najbolje mišljenje, mislio da će se sa Evropljanima sresti na papinoj sahrani. Ali mislim da oni ne vide Evropljane kao važan deo dogovora. Ili, što je gore, posmatraju ih kao ometače dogovora. Jer su Evropljani i Amerikanci fundamentano neusklađeni.
Evropljani i dalje žele da podržavaju Ukrajinu u njenim maksimalističkim ambicijama da povrati svu izgubljenu teritoriju, da uđe u sve međunarodne organizacije, da dobije ratnu odšetu, da dobije pravnu satisfakciju. A to je nekoliko svetlosnh godina od američke pozicije. Evropljani za amerikance nisu samo igrači bez značenja, već su zaista problematični za njih“, kaže on.
Ima jedna izreka koju, kaže Niksej, pripisuju Napoleonu – „da ne treba ometati suparnika kada pravi greške“.
„Dakle, dok Tramp seje neku vrstu haosa i razmirica među Evropljanima i Ukrajincima, Rusi nemaju razloga da se mešaju. Treba da pomenemo da je Rusija u svojoj suštini anti-američki nastrojena zemlja, a Putin anti-američki predsednik. Ne mislim da je budućnost američko-ruskih odnosa posebno dobra. Tramp se u tom smislu razlikuje. I da, jeste uspeo da ubedi republikansku partiju i do izvesne mere i Kongres da se sa njim saglasi po pitanju Rusije.
No, u američkoj istoriji nikada nije bilo masivnog proruskog pokreta. Što se tiče Rusije – njima je potreban protivnik da opravdaju svoje postojanje i status globalne super sile. Ne mislim da je ovo nešto dugoročno. Kratkoročno, Tramp radi manje-više dobar deo onog što oni žele. Nepredvidljivost Donalda Trampa jeste problem.
I on zaista može i da zaljulja klatno u povremenu pretnju da će Ukrajinu naoružati do zuba, da će biti naoružana kao nikada pre, no to je manji deo poruka koje dolaze iz SAD. Većina poruka je da su Ukrajinci nezgodni jer žele da vrate sve svoje teritorije“, navodi Niksej.
Mišljenja je da „garancije bezbednosti jednostavno neće biti realizovane“.
„Zapravo, vrlo je predvidljivo da će se, bez američke podrške, evropske sile odvraćanja o kojima se priča prosto urušiti. Ali ono što vidimo odnedavno da su Vitalij Kličko, gradonačelnik Kijeva, čak i Volodimir Zelenski pre nekoliko nedelja, rekli da možda neće dobiti natrag sve svoje teritorije i da je to nešto što ostaje deci i unucima u amanet.
Dakle, takvi ustupci su već učinjeni sa strane Ukrajine. Ali kao što vaši snimci pokazuju upravo sada, ruske snage bombarduju Kijev i Sumi i druga mesta, u tom istom trenutku. Veoma je teško za Ukrajince da se odreknu previše toga dok ih gađaju. To je i isprovociralo nešto od nezadovoljstva Rusima koje je Donald Tramp izrazio, jer je i to jasno ometanje mirovnog procesa.
Dolazimo do toga da Ukrajinci i Rusi nemaju iste uloge u mirovnom procesu, istu zainteresovanost za mirovni proces, kao Amerikanci. To je bilo predizborno obećanje Donalda Trampa koje nije uspeo da ispuni, ne zna da li će moći da ga ispuni, jasno je da im ponestaje strpljenja i gledaju da se iz svega izvuku. To neće nužno da izgleda dobro, ali istovremeno to je raspoloženje“, smatra on.
Ispitivanje javnog mnjenja u Ukrajini je, kaže on, teško, „jer zavisi od toga kako postavite pitanje, ali čini se, koliko možemo da vidimo, da većina Ukrajinaca nije spremna da odustane ili čak da ustupi teritorije Rusiji u ovom trenutku“.
„Osim toga što bi to bilo protivno ustavu, to Zelenski kaže da je suprotno sa Ustavom, i što to za Zelenskog znači da bi mu posao predsednika bio ugrožen, čini se da to nije ono što oni žele. Bez obzira na sve probleme sa moralom u ukrajinskoj vojsci, a ima ih puno, to ne znači da žele da odustanu.
Ukrajini je zapravo ostalo dosta snage. Borila se više od tri godine protiv mnogo većeg protivnika, nije ostala bez novca, nije ostala bez ljudstva, nije još ostala bez oružja. Zapravo koliko možemo da vidimo i dalje dobija američke obaveštajne podatke.
Ne mogu da kažem da li će se to nastaviti još dugo. Otalo je života u Ukrajini. Istina, verujem da Rusija može da pobedi rat iscrpljivanja, ali nismo došli do tog trenutka. Amerikanci su došli do te tačke, ali Ukrajinci i Rusi još nisu“, kaže on.
Aleksandra Godfroa
